Jakšić, Đura - PROZA
— Jeste, zbog vas, vi probisveti, vi što ne poštujete starije, vi što ne slušate vlasti; zbog vas je ova nesreća, ova poplava!
I Miladin se nanovo udubio u misli: izgledao je tako kao da mu se već desila neka nesreća; a korak mu beše trom, len, kao u čoveka koji ide nekuda gde se nikakvoj radosti nema nadati, a posle diže sumorno
— U mene se koža naježila, žmarci me podilaziše, slutio sam da će mi se neka nesreća dogoditi... Onaka pogan nikada nije dobra kob...
Ja nisam znao kakve sveze imaju kaluđeri sa pripovetkom o njegovome pobratimu, čija me je nesreća već počela tištiti, pa sam ga hteo i zapitati, ali on i sam poče da mi razjašnjava ono što nisam mogao razumeti: Kao
Obradović, Dositej - BASNE
Poznajući da od vražde među komšijama i od pametozlobija za prve obide nikakvo se dobro ne rađa, nego zlo i nesreća i njihova i naša; a od blaženo|ga mira, slatke ljubovi i soglasija, opšte komšijsko blaženstvo i blagopolučije
” Naravoučenije Lenost je smertni greh. Iz nje se rađaju mnoga zla; skudost, ubožestvo i nesreća iz nje proioshodi. Smrdi čovek u lenosti, život mu je isti na tegotu.
“ Naravoučenije U usti sviju naroda i ljudi ništa se češće ne čuje nego: sreća i nesreća, a počti niko i ne misli da čisto sazna šta su te stvari.
Nerazuman i nerasudan najviše se na nesreću tuži, a neće da pozna da sva ta nesreća ništa nije drugo nego njegovo nevnimanije i nerazumije.
Mlogoga je u Ingliteri s kurjakom nesreća srela dok je tu njih bilo, a kako se svi Inglezi složiše i sve kurjake istrebiše, tu već nejma od kurjaka nesreće.
U zemljama gdi nejma dobra poretka, ko | putuje svaki čas čeka da će ga s kesedžijom i s zlim čovekom nesreća susresti, a ovde, u Saksoniji, putuj koliko ti drago, danju ili noćju, pešice ili na konju, nit se koga bojiš, nit te se
ovih dobrodjetelji, i s protivnim njima zlobama, sva lepota i krasota i prijatnosti ništa nisu nego rugoba, sramota i nesreća.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” I rekao bi da nisam otrčao, no odletio, i Karađorđu sve kažem šta je i kakva će nesreća za sve nas otuda proizići, a i sam vidi gdi se vojska koleba i paradi.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— A koliko gi ima? — Viđaju se dvojica, a jamačno ih ima još. Valjda su gde na velikom Kosmaju. — E, e! nesreća! — učini ćir Trpko. — A da li to zna kapetan?
— O, o, šta je tebi jutros, ćir-Trpko? — Ne me pitaj, more, nesreća! — Kaka nesreća? — 'Ajduci, kurjaci, nesreća! Došo zeman da poginemo sos našu stoku. — A gde to, Trpko?
— O, o, šta je tebi jutros, ćir-Trpko? — Ne me pitaj, more, nesreća! — Kaka nesreća? — 'Ajduci, kurjaci, nesreća! Došo zeman da poginemo sos našu stoku. — A gde to, Trpko?
— O, o, šta je tebi jutros, ćir-Trpko? — Ne me pitaj, more, nesreća! — Kaka nesreća? — 'Ajduci, kurjaci, nesreća! Došo zeman da poginemo sos našu stoku. — A gde to, Trpko? — upita Velja i grohotom se nasmeja. — Eto gore u Kosmaju!
Dogodi li se nesreća da lupi koji kuršum čudo u obliku fesa, tada mu i gazda pokunji nos kao ćuran kljun, a fes se zapuši no ne plane, jer to
Za jednog, opet, pričaju kako je nekoliko godina putovao železnicom, samo da bi mu se dogodila kakva nesreća, ili da prsne kazan ili da se sudare vozovi. I tako dalje i tako dalje. Ele, otprilike tako su nastrani ljudi ti Englezi.
Sve jedno drugom do uveta. Najstarijem, Ognjanu, beše tek sedam godina. Seosku kuću ne može zadesiti grđa nesreća nego kad ostane bez muški glave. Ta je nesreća zadesila još mnoge kuće u ovome kraju.
Seosku kuću ne može zadesiti grđa nesreća nego kad ostane bez muški glave. Ta je nesreća zadesila još mnoge kuće u ovome kraju. Mnoga udovica žalila je i prežalila svoga domaćina.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Bradu je puštao i duvan „palio” samo onaj koga je snašla kakva grdna nesreća, kao kad mu umre sin, itd... Prilaze mirno i ozbiljno jedan drugom i zdrave se. Onda posedaju i razgovaraju.
Gde je njegov život, tu je moja smrt; gde je meni dobro, tu je njemu nesreća! I te popine reči odbiše ljude od Kruške... Premišljao je Kruška i dan i noć šta to može biti.
To mora preda mnom pasti na koljena i moliti me!... Mora to biti! Ali kako?... Jest, baš u tome je bila sva nesreća!... On hoće, i duša mu hoće — ama kako da uradi to? ... Svaki plan što mu kroz glavu prođe učini mu se bedan...
— More, i naživela se!... Ali eno Pera, jedinac Živanin, umire!... — odgovara neko. — Vala, ne znam koje mu je veća nesreća ja l̓ to, ja l̓ porađati se!... Eno, onamo se jedna porađa!... — reče jedna žena. I tako je išlo.
— Valja poslati u Mitrovicu. Šat se tamo nađe. — A... dakle, ne znaš utvrdo da li ćeš naći... — Ne znam. — Onda je nesreća! — reče Jakov. — Ako je tako, ja sklanjam moje ljude! — reče Miloš oštro. — Kuda? — Neka ide svaki svojoj kući!...
balinčag — deca neukih i prostih muslimana batli — srećan čovek begenisati — zavoleti bez — vrsta platna belaj — nesreća, zlo, beda belokorac — nož sa ručicom od bele kosti berićet — izdašan rod, obilje bimbaša — komandir veće vojne
Dučić, Jovan - PESME
A ona je nekad bila kraljica u jednoj zemlji s onu stranu peska. Kad su je proterali, nesreća je dovela u ovaj grad gde je došla idući stotinu dana za nečijim dromedarima.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ni za kavu nije bogzna kako mario... Pa šta je radio svu noć po mehančinama? — pitate vi. Nesreća, pa to ti je! Da je pio, čini mi se, ni po jada. Nego... Videćete! To je mojoj majci pola veka ukinulo.
— Hajdemo-te odavde! — reče kapetanica. — Ovde je nesreća, a mi... — ona pogleda u obe noge svome mužu i u pune obraščiće svoga deteta...
Nema, more, ovake devojke ni do devetog sela!” Onda izvadi iz nedara kuticu s ogledalcetom i stade kovrčiti zolufe. Nesreća je to što ona, i kad uđe u kuću Đenadićevu, osta maznica, kao što je i u oca bila. Ona zna sve najbolje!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A desi li se kakva nesreća u selu da, na primer, neko u selu umre, i tu kako kome, ali gospodin-popi opet dobro. Ako bogatiji umre, oglašuju ga
— Brže, gospodine, maler... nesreća, velika nesreća... — Naopako! Kakva nesreća? — izleti pop Spira. — Kako, kako? Da se nije otkinulo klatno, pa
— Brže, gospodine, maler... nesreća, velika nesreća... — Naopako! Kakva nesreća? — izleti pop Spira. — Kako, kako? Da se nije otkinulo klatno, pa poubijalo jadnu dečicu?
— Brže, gospodine, maler... nesreća, velika nesreća... — Naopako! Kakva nesreća? — izleti pop Spira. — Kako, kako? Da se nije otkinulo klatno, pa poubijalo jadnu dečicu?
»A dabome, eto taka će nesreća uvek pre naći sebi sreću, nego ova moja!« govorila je češće gđa Sida. »Gledaj, molim te, samo kako mu pilji u oči k’o
I ne znam kako, već tada mu je padala na pamet strašna misao: kakva bi to velika nesreća bila da nešto kao pop ostane udovac, da mu — ne daj, bože, — umre takva popadija!
A otkad ti govorim ja. — Šta mi govoriš?... Pa šta je to, daklem, bilo? Da se nije kakva nesreća dogodila? — A, baš naprotiv, sve je veselo išlo.
E, ko, đavo da pozna!.. Eto u tome je sav njihov kumst, i sva moja nesreća i maler. — Ej, naopako ti zvonilo, i tebi i nama s tobom. — A ekselencija se naljutila posle pop-Spirinog psalma...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Eto slušam ja i mučim se. Svakoga od ovih ovde raspinje po neka teška i velika lična nesreća, i samo ja ne bih imao nikakve naročite istorije da ispričam, a mučim se.
si ti, i tu, pred tobom, da plačem najgorčim plačem zbog svih nepravdi prema tebi, da ti pokažem najdublje dno mojih nesreća zbog toga, da te molim za oproštaj što sam te u uzbuđenju one mahnite osećajnosti vređao, da te uverim kako ti nisam
Afrika
Ima gubu koja će mu ko zna kad zgnječiti srce. Tako je strašna beda i nesreća i u ovome selu, da nema skoro nijedne kolibe od purpurnoga blata, a da se pred njom ne vide, čak i muskulozne devojke,
Uskoro će noć. Međutim, pred samo veče, nesreća. Libanac, koji, kao i svi belci, kombinijući svoje kretanje kroz savanu sa lovom, drži neprestano pušku uza se, spreman
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
KNjIŽEVNOSTI Miloš Crnjanski DRUGA KNjIGA SEOBA Sadržaj I ALI SVE JE TO SAMO OMAMA LjUDSKIH OČIJU 6 II NESREĆA IH JE TOG PROLEĆA, U TEMIŠVARU, STIGLA NEOČEKIVANO...
Ne treba dirati u vojnika. Taj zanat je sam po sebi dovoljna nesreća. Vojnik je sam po sebi mučenik, i nije čovek kao drugi ljudi.
Derao se: „Temišvaru, ni selo, ni grade, većem jedan, ukraj vode, smrade.” II NESREĆA IH JE TOG PROLEĆA, U TEMIŠVARU, STIGLA NEOČEKIVANO...
Želeli su da ostanu zajedno, kao što su došli, u zbeg Trifuna Isakoviča, u Hrtkovcima. Nesreća ih je u Temišvaru, tog proleća, stigla, neočekivano. A to proleće, godine 1752.
Ja sam čovek senovit, Šokice, ne boj se, ali što kažeš za ženidbu, ko će mene za ženika? Nesreća se za mene privezala. To bi bila moja ženidbina. Greh je na to namamiti drugoga!
oficir, koji je išao, u ratu, i na Franceza, i na Prajsa, godine 1744, pa je znao da su to ludorije, i da je to nesreća. U njihovim pobunama, dok su bili u Potisju, bilo je već nekoliko mrtvih, i nekoliko kuća bilo je srušeno.
A kad bi na svoj život mislio, sećao se samo nekoliko dana, i po neke nedelje, kad je sretan bio. Nesreća, koja ih je tog proleća bila stigla u Temišvaru, nesreća Pavlova, pa zatvor, saslušanja, sve to, a naročito svađa sa
Nesreća, koja ih je tog proleća bila stigla u Temišvaru, nesreća Pavlova, pa zatvor, saslušanja, sve to, a naročito svađa sa gospožom Kumrijom – koja se bila sva izmenila, otkad je on
Gledao je da je razveseli, makar i glupim šalama. Sve se nadao da je nesreća, u njenom braku – koju je bio primetio – samo prolazna.
Ali je to bilo pre sedam godina. Pogledav ženu ispod oka, Trifun pomisli da je među njima počela da protiče nesreća, kao neka reka, koja ih razdvaja. Uzalud oni, katkad, još, pružaju ruke jedno prema drugome.
Ni braće ne imamo, kad nas zaokupi nesreća. Sam je čovek u bedi. Čemu trošiti reči o tome? Mutav mutavog najbolje razume. Onaj ko plače, zna šta je suza gorka.
Trandafil se smejao, slušajući jade i muke Isakoviča, a ponavljao je da sve to nije bilo potrebno. Nije potrebna ni nesreća, ni patnja, niti je potrebno da dođe do gorkih suza.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
To je prekada. Najveća je briga jedne porodice da ima naslednika koji će naslediti i održavati slavu. Nesreća je biti ugasnik, bez muškog poroda. Naprotiv, Bugari ne pamte svoje pretke, nemaju slave i prezivaju se samo po ocu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Ti uvek gledaš ljude iz najcrnjeg mogućeg ugla! To je tvoja nesreća, Slobodane! - mama odloži košulju na kojoj je popravljala ogrlicu i stavi mi ruke oko vrata.
Sav pretrnuo setih se njenog lica kad je rekla da ja na sve gledam iz najcrnjeg mogućeg ugla i da je to nesreća za mene. Odjednom sam užasno želeo da je vidim. Devet i petnaest! Još je, možda, u mesarnici.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Nikakve lekarije nisu joj pomogle. Nju je ubila tuga, koju vreme nije moglo izlečiti. Po sve velika nesreća. Gospodar Sofra izgubi desnu ruku. Katica izgubi utehu, naknadu za neudes sreće.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
žbunja, zagušljiva toplota niskih i osunčanih oblaka, magla iz dubina, gusta kao dim, sve ga je to gušilo i uspavljivalo. Nesreća kao da je bila ostala iza njega, pred njim je bila samo ta daljina, zarasla gustom travuljinom, od koje se malaksava.
A i taj muž, koji je sad beše ostavio, i život sa njim, činio joj se kao jedna duboka nesreća, u kojoj se ona uzalud trudila da nekud ode.
je krijumčare i skeledžije i nailazio na zaboravljene ženetine svoje i svojih drugova, na uspomene svojih pijanki i nesreća.
umre, što napitom Aranđelu Isakoviču, u tom trenutku, ne izgledaše nimalo nemoguće, on je verovao da bi se sva ta njina nesreća dobro svršila i da bi on, u tom slučaju, bio mio i drag i samom sebi, i njoj i bratu, i svakome.
To, da je od njega mogla poteći tolika nesreća, tolika neočekivana patnja, to ga je dovodilo do bezumlja. Put do kuće trajao je čitavu noć.
i vrbaka, zagušljiva toplota niskih i osunčanih oblaka, magla iz dubina, gusta kao dim, sve ga je gušilo i uspavljivalo. Nesreća kao da je bila ostala iza njega, pred njim je i sad bila, kao i pri polasku, neka daljina. Bio je miran.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
) čini sve ono što je „sveto“ ili „opasno“, „nečisto“. Cilj tabua je da se izbegne neka nesreća, uzdržavanjem od obavljanja kakve magijski opasne aktivnosti.
gde je glavni cilj braka rađanje potomstva, a ženina osnovna funkcija da bude majka, biti besplodna jeste golema nesreća. U našoj kulturi jedina ženska uloga koja izaziva poštovanje i sveopštu naklonost jeste materinska uloga.
Velika je nesreća biti ugasnik, tj. bez muškog poroda. Imajući ovo u vidu, razumljivo je što mnogi svadbeni običaji i obredi imaju za cilj
⁸⁸ Zanimljivo je ovde napomenuti da se ponegde smatra da će nesreća zadesiti onog ko trudnici nije ispunio želju, tj. ko se ogrešio o nju jer joj nije dao hranu.
i baci ga za njima izgovarajući u sebi tri puta: „Koliko ova zemlja daleko od neba, toliko od mog djeteta svako zlo i nesreća, pogan i plač.
(Vuk, br. 4605) g) SUDBINA — Ako vrag nije razbio kolijevku, razbiće grob (ako se čoeku nesreća ne dogodi u mladosti, dogodiće se u starosti). (Vuk, br. 10) — Daj mi sreću, pa ostavi me u vreću.
jedan dokaz da se u našoj patrijarhalnoj kulturi na porod, tačnije na muški porod gleda kao na svetinju i da je najveća nesreća ostati bez muških naslednika koji će negovati i čuvati porodični kult.
, čeka velika sreća, a ako, pak, sretne zeca, popa, babu, ženu sa praznim sudovima, onda ga čeka nesreća.³ Ovo protivrečno shvatanje dečje prirode možemo donekle objasniti očiglednim mešanjem hrišćanskog (crkvenog) i
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Bežati kao bez duše, baš kao što su još od srednjeg veka, u vreme pokore, ratova i nesreća, bežali njihovi preci od kuge i od šuge, nadajući se da će ih samo ludačko bekstvo spasti zaraze; trčaće panično i
— Pre nego što mu se dogodila ta nesreća, njihov glavni kuvar radio je deset godina kod francuskog konzula, a taj je, valjda, znao šta jede!
Matavulj, Simo - USKOK
Eno ih na gumnu, te me poslaše za tobom! — Kad je ta nesreća bila? — pita vladika, pognavši konja u hod. — U ručano doba. — A čiji si ti?
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Pravo imaju: ko se neće podsmevati nesreći. MUŽ: Verujem. ŽENA: Veruješ, šta veruješ, da sam nesreća, je li? Pravo imaš. - Krasan muž, lep muž, blago meni kako sam se usrećila! MUŽ: Idi dovraga!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ono što je pisac video pre tog buđenja, u predvorju stvarnog života, poetska je osnova njegovog dara, sam taj dar. Pa i nesreća i pustoš seljačkog života, viđene očima deteta, pretvaraju se u poeziju večite patnje i muke čovekove.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Sve je »sujeta, senka i dim«. Najbolje je i ne doći na ovaj svet, koji je »dolina suza«, a kada se čoveku već desi nesreća da bude rođen, najbolje je umrtviti svoja čula, ništa ne videti i ne osećati, čekati grob u koji leže sve i koji jedini
Za Radičevića je bila nesreća što je potpao pod apsolutan uticaj Vuka Karadžića i što nije mogao samostalno razvijati se.
Milićević, Vuk - Bespuće
kuća bila je puna njezinih suza; jecaj se osjećao i titrao u vazduhu, upio se u zidove, dolazio s vjetrom; ta užasna nesreća jedne matere zavijala je u crno sve oko sebe svojim jadom i kukanjem.
Pa onda mu dođe misao da ga oni nimalo ne smetaju, da je on sam svemu tome kriv, da je on bio uvijek nesreća za samog sebe sa svojim ludim i sumanutim mislima. Kad bi im otkazao stan? Neće moći, i šta da im kaže?
I prvo što je srela u životu, to je bila nesreća; prije nego što je mogla da se naraduje slobodi, ona je osjetila srce puno jada.
Sremac, Stevan - PROZA
Ali odavna je ovladala nesreća po svetu; gde god se okreneš, a on sreće nema, nego ga tera »baksuz« jednako otkako pamti za sebe.
Nekoliko nedelja posle begstva Kajina, narednika Miku zadesi nesreća. Nađu kod njega neke malo krupnije neispravnosti, tako da ga ni njegov lep rukopis nije mogao spasti, i on ode u jedno
Radičević, Branko - PESME
Što uteklo pa se ne razbeglo, Sve iz boja u nj se Turak' sleglo, Tu mišljahu jadni da odahnu, Al' nesreća još ih se ne mahnu.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
U onoj prvoj ljutnji, svašta je mogao... Evo ga, fala Alahu... JUSUF: Sad se priberi, Hasanaginice. Ako nesreća ne može da se izbegne, barem se odmotava i prolazi.
Vidim da ne razumeš... MAJKA PINTOROVIĆA: Ajde, ne fantaziraj! Nesrećni ljudi katkad veruju da im nesreća daje pravo na sve. Jeste, jeste. Nisam ni ja od juče. Ima ih koji se i u nesreći ponesu!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Gle, kako je uvelo, grehota čoveka i da pogleda... Eto, od deset korena ako jedan prihvati. Nesreća, kažem ti!... — Istina, istina! — odgovaraše onaj drugi. — Bože, opet on?!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
MUKA NE DA SAKRITI 132 PEPELjUGA 135 TIVTIZ I DžOMET 139 OTKUD ČOVJEKU OSAMDESET GODINA 143 PRAVDA I KRIVDA 145 SREĆA I NESREĆA 147 USUD 149 SVE, SVE, ALI ZANAT!
I tako mu prokletniku pomože krivda. SREĆA I NESREĆA Sukobe se u putu Sreća i Nesreća, pa se počnu prepirati. Nesreća kaže da i ona može čoveka usrećiti baš kao i Sreća,
I tako mu prokletniku pomože krivda. SREĆA I NESREĆA Sukobe se u putu Sreća i Nesreća, pa se počnu prepirati. Nesreća kaže da i ona može čoveka usrećiti baš kao i Sreća, samo kad hoće.
I tako mu prokletniku pomože krivda. SREĆA I NESREĆA Sukobe se u putu Sreća i Nesreća, pa se počnu prepirati. Nesreća kaže da i ona može čoveka usrećiti baš kao i Sreća, samo kad hoće. Sreća opet veli da ne može bez njene pomoći.
Sreća opet veli da ne može bez njene pomoći. — Baš mogu, — reče Nesreća — evo jednog starca gde nam ide u susret, pa ću pokušati. — Pomoz' bog stari! — Bog pomaže.
— Evo ti trideset forinata, pa kupi sebi jednog konja i kola — reče Nesreća. — Hvala ti na daru i bog te blagoslovio — reče starac, zatim primi novce, spusti ih sebi u nedra i ode svojim putem.
Sutradan podapne opanke, pa hajd opet u drva, a Sreća i Nesreća već ga čekaju. — No stari, — pita ga Nesreća — gde su ti kola? Zar opet ideš pešice u drva?
Sutradan podapne opanke, pa hajd opet u drva, a Sreća i Nesreća već ga čekaju. — No stari, — pita ga Nesreća — gde su ti kola? Zar opet ideš pešice u drva? Kaže joj starac po duši kako je prošao sa onim novcem.
Zar opet ideš pešice u drva? Kaže joj starac po duši kako je prošao sa onim novcem. Rasrdi se Nesreća, pa veli starcu: — Evo ti još trideset forinata, no sad bolje otvori oči kuda ćeš s njima.
— E, kad je čovek nesrećan, on je baš nesrećan, — veli starac, pa sutradan hajd opet u drva. Čekaju ga već Sreća i Nesreća, a on im po istini kaže šta je i kako je.
Idući jednom u drva na svojim kolima, sukobe ga Sreća i Nesreća, pa ga upitaju otkud mu konj i kola. A on im sve pripovedi.
Sutradan na pohodu reče mu domaćin: — Brate, opomeni se i mene ako gde nađeš Usuda i zapitaj ga kakva je ovo nesreća te ne mogu svoje družine nikako da zasitim i zašto mi otac i mati nikako ne umiru.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Treba za večeru. MAKSIM: A gdi je od podne? SOFIJA: Pojelo se sve. MAKSIM: Ti si nesreća! Sediš tu, da te vide oficiri, a napolju neka se razmeće i razvlači. (Jevrem namiguje Sofiji.
Od onog doba zakleo sam se da neću ruku metnuti na nju. Lako se može dogoditi nesreća kakva, pa da stradam zbog nevaljalice. MAKSIM: Ded boga ti, kume, za taj lek. KUM: Šta ti se čini, kakav je to lek?
(Peva): „O samo daj mi mir!“ (Najvišim glasom, kao žena): „Ta ubio te bog s nesrećom, ta ti si nesreća bio, nesreća ćeš i ostati; sad ću te oklagijom, vile ti kožu derale!“ (Peva): „Pjenije mile moje i ljubezna pisma“.
(Peva): „O samo daj mi mir!“ (Najvišim glasom, kao žena): „Ta ubio te bog s nesrećom, ta ti si nesreća bio, nesreća ćeš i ostati; sad ću te oklagijom, vile ti kožu derale!“ (Peva): „Pjenije mile moje i ljubezna pisma“.
NIKOLA: Tvoja žena pustaija? MAKSIM: Ne pustaija, to je malo; ubica. NIKOLA: Kakva nesreća! Šta je učinila? MAKSIM: Upropasti me, pa kraj. NIKOLA: Ali kako?
Znaj, ja sam nesrećan. SOFIJA: Nesrećan, u čemu? MAKSIM: Dira li te u srce moja nesreća? SOFIJA: Smešno pitanje; valjda neću pevati kad je tebi zlo. MAKSIM: Da izbavljen budem, od tebe zavisi.
Čitajte samo dalje. ŠALjIVAC (čita): „Ako moju molbu ne ispunite, mene očekuje jošt veća nesreća. Jer kako se zna, da svaka flota mora imati svoga admirala, to će naravno morati izići da 37 admirala nema, i da sam
Preporučujući se Vašoj milostivoj učenosti jesam itd.“ To je velika nesreća, g DOKTOR: To mi je milo, ali ja bez razuma ne mogu da budem.
ŠALjIVAC: Koliko je to velika nesreća, toliko je s druge strane sreća.
DOKTOR: Kako?
ŠALjIVAC: Vi ste kazali da je duh iz konja prešo u vas.
To je pogan i nesreća od žene, ceo se komšiluk na nju tuži, gde god dođe oće da je prva da sve nadgovori, kanda je drugima jezik mati
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
U bakutinom krevetu ispod madraca pronašli tuce konzerviški s pasuljom i otvarač već otupeo od upotrebe. Da nesreća bude veća, kada je moja maman prolazila pored „Tri grozda“, kelneriška joj s vrata propevala: „Gospođo“, kazao je,
I taman kad srećno progurasmo jednu epidemiju ludila, dođe vreme da nam se na glavu sruči nova elementarna nesreća — mamine gošće, bivše maturantkinje!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Međutim, uvereni budite da ću ja takav isti načiniti dati, ma pošto bio, kad se takva nesreća dogodila. MARKO: Ja ne znam šta ti govoriš, Batiću. Prsten je kod mene. BATIĆ: Kod vas?... ALEKSA: Da, tu je prsten.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Zatim je ista vučina plava, u svom kožuhu mrkom, razbojnik neki, nesreća prava, trčeći zečjim trkom, frčući mačjim brkom, jurio Cicu, siroticu, uz drvo jadna jedva zagrebla, gore
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Morali ste grdno propatiti? — I koliko! Posle deset dana niko više nije imao ni pet para u džepu. Nesreća je bila što zimi nema nikoga u zamku. — Žena vam izvrsno vesela. — Vrlo je jaka. Ona je i mati dvoje dece.
da ga zamisli; naročito dok ne može da zamisli da i onaj drugi ima svoje zanate, decu, brige, da je uglavnom sreća i nesreća raspodeljena podjednako pravedno i nepravedno po svetu, možda i ume da mrzi.
To je čitavo prokletstvo i valjda najveća nesreća koje je rat ostavio za sobom. I još kakva nesreća!“ Pogledam u sat. Neću imati više vremena da se vratim čamcem.
To je čitavo prokletstvo i valjda najveća nesreća koje je rat ostavio za sobom. I još kakva nesreća!“ Pogledam u sat. Neću imati više vremena da se vratim čamcem. Ovaj klizi i suviše lagano.
Izgleda da se ni inače, nikad i ni kod koga, stvari ne podele kako treba. Kakva nesreća naš život, ako ga gledamo s jedne strane. Žalim vas uistinu... Pomilovao sam je po kosi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Jer Rajko je kazao, a Rajko je baksuz, pa da nesreća ne bude strašnija... Sad je na nas red... Zloslutni i jezivi šum... užasni fijuk, sve jeziviji i strašniji.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Život mi je zagorčao; i onako nisam nikad sreće video. I svaka nesreća mora da se razbije o moju glavu !... — More ćuti, to je dobro ako još može da se razbije...
Ja vidim, reče on, da mi se sprema velika nesreća... neće proći ni dve nedelje, a ja ću biti otpušten. Pa kud ću posle i šta ću ?... — Otpušten...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kriti u srcu za sve gnušanje o kako je bedno. Vi niste krivi znamo za ono što će biti, nesreća je baš čast. Dužnost je laž iz prikrajka za nas što bolno gledamo. Ne čini ništa ako ste majka od tog je lepša slast.
to čest slučaj sa narodima na granicama, bili su razdragani srbijanskim pobedama u bugarskom ratu (koji je bio velika nesreća) i bili su gotovi na svašta.
UZ „MIZERU“ U zimu 1918, ja sam u Zagreb došao posle onog krvoprolića na Jelačićevom trgu (koje je bilo naša velika nesreća). Zagreb je bio mračan, zapušten, prepun. Hoteli zauzeti od svakojakih patriota i političara. Skupoća velika.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Duboko sažaljevamo što je naš narod u tim krajevima snašla takva beda i nesreća; 2. Najoštrije osuđujemo divlje postupke Anuta uzvikujući: Dole s njima! z.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Malo zatim pojavi se na kapiji, usede u kola i, kao čovek za kojim juri strašna nesreća, a on nema više nikakva izlaza do begstva, viknu: — Teraj! Konji pođoše brzim kasom.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Pa tako i s tobom. Rekoše nam. Dođe nam ’aber za tebe. »E, što vam sad, vele, dolazi jedna, da prostiš, nesreća, jedna napast i gurema, jedan kijamet u selo — vele oni za tebe — mani se, vele! Oće da kukate crnoga Marinka!
Pa i tu je nesreća gonila; njena lepota je mnogima prijatnosti ali njoj je grdne neprijatnosti pričinjavala — jer joj nije dala da se na
U poslednjoj okružnoj varoši (iz koje će doći amo u drumsku mehanu u selo) zadesi je dupla nesreća; zaljubio se u nju najpre sin okružnog načelnika, mladi telegrafista, a posle i tata mu, sam glavom okružni načelnik.
— A nijesam ti, boga mi, gospodine, nikad o tome ni mislio! — veli Maksa paleći cigaru. — Ama to i jeste nesreća što ste svi tako indiferentni, apatični, inertni! — E, to ti je vala!
« pa tek onda da je čitaju! Obično se veli da kad čoveka potera nesreća, a ona ne zna šta je dosta, nego zaokupi pa ne da čoveku oka otvoriti. Na sreću čovek natrapa, a nesreća ga sama vija.
Na sreću čovek natrapa, a nesreća ga sama vija. A kod našega Srete, junaka ove pripovetke, bilo baš obratno; njega sama sreća poterala pa ga vija, pa mu
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Brđani, međutim, ne mogu bez nesreće (Naći će je, pa nek je u plastu igla!): Kuda god krenu, nesreća ih presreće, Gde god stignu, ona je pre njih stigla! U Nemačkoj im smeta hladnoća.
Takva je, po prirodi, ljudska nesreća: Zaglupljujuća, nema, bez izraza! Pod njenim pritiskom čovek se ne seća Ni najprostijih rešenja i izlaza...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VUK MIĆUNOVIĆ Ne, vladiko, ako Boga znadeš! Kakva te je spopala nesreća teno kukaš kao kukavica i topiš se u srpske nesreće?
Ko na brdo, ak' i mâlô, stoji više vidi no onaj pod brdom; ja poviše nešto od vas vidim — to je sreća dala al' nesreća. Ne bojim se od vražjega kota, neka ga je kâ na gori lista, no se bojim od zla domaćega.
Za njima su tridest kokošakah, mogu živjet kao dva sultana da im dádê nekakva nesreća. I što mi je do njiove svađe — a voli bih da nadjača manji; a ti, aga, brade ti svečeve?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
su joj se, što su hteli time svoj rodbinski dug prema njoj da oduže: da je bar sada ugoste, počaste, dok se ta nesreća nije dogodila, da, kada tom nesrećom budu rastavljeni i nemajući kada o čem drugom da misle, bar ih ona, ovako mala,
A da je on, on sad tu, njegova nesreća i crna sudbina. Hodao je. Nije mogao da se nadiše. Prsti su mu pucali; glava njegova, već uska, stara, sparuškana i
Pandurović, Sima - PESME
Jer svet je teška, strašna ludnica, Svirepost, očaj, nesreća i vaj. Ili će uvek sve biti tek plen Surove smrti; a večno roblje Života neće stresti lanac njen, K’o sante leda ni
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
V Ta nenadna pobrka svaki red u kući i ražalosti ukućane pa i brastvenike. A kud će nesreća da se to baš desi uoči sveca, kog je serdar naumio da proslavi nakon toliko, i kad već bješe javio starim zvanicama!
Ali u srcu svome vapio je: „Bože moj! kad će me se već jednom nesreća okaniti? Satari je, jer mi oduška ne da, no me spopala mimo ostale, ljude!
ne kuni nas!“ viknuše mnogi, jedan za drugijem. „Prokleti smo i bez toga“. „A da što pogaziste vjeru, gubala vas!“ „Nesreća, Gospodaru, zli udes!“ odgovori jedan ponajstariji između njih.
Bilo ih je tu, kojima još ne zarastoše rane na srcu, kojima je kakva mu drago nesreća ojadila! Majaka obesinjenijeh, ljuba udovica, sestara bezbratnica, braće od skoro inokosne, ele bješe naroda u žalosti,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Srednja je sreća najbolja. — Sreću moli da te isprati, a nek’ te ne pričeka. — Srećan je koga tuđa nesreća uči pameti. — Ako te sreća ne pričeka, na veljega je hata stić’ ne možeš.
— Rodi me majko bez glave, samo nemoj bez sreće. — Ako čovek neće na nesreću, nesreća će na njega. — Ne stani siroti na skut, nećeš sebe na sreću. — S kijem je sreća, i mrav mu pomaga.
— S kijem je sreća, i mrav mu pomaga. — Čovek može siroti stati na skut, ali ne može na sreću. — Gde sreća večera, nesreća ruča i večera. — Gde je sreća tu je i nesreća; gde nesreća tu i sreće ima. — Mnogima sreća na veliku nesreću služi.
— Gde sreća večera, nesreća ruča i večera. — Gde je sreća tu je i nesreća; gde nesreća tu i sreće ima. — Mnogima sreća na veliku nesreću služi. — Sreća korača brzo, a nesreća još brže.
— Gde sreća večera, nesreća ruča i večera. — Gde je sreća tu je i nesreća; gde nesreća tu i sreće ima. — Mnogima sreća na veliku nesreću služi. — Sreća korača brzo, a nesreća još brže.
— Mnogima sreća na veliku nesreću služi. — Sreća korača brzo, a nesreća još brže. — Hitar odviše sreću preskače. — Čovek sreću stigne, ali ne sretne. — Sreću za kose, a nesreću za roge.
— Čovek sreću stigne, ali ne sretne. — Sreću za kose, a nesreću za roge. — Inat je nesreću rodio. — Nesreća je dugorepa. — Sreća nikada do kraja ne traje. — Ne boj se nikog, sem svoje zle sreće.
sad selo Glušci; otpali su mu tabani u selu Tabanoviću; oslepio je u Slepčeviću; izgubio je štit u Štitaru, a najveća nesreća desila mu se u selu Desiću.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Sutradan na pohodu reče mu domaćin: „Brate, opomeni se i mene, ako gde nađeš Usuda, i zapitaj ga kakva je ovo nesreća, te ne mogu svoje družine nikako da zasitim, i za što mi otac i mati nikako ne umiru.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
STAVRA: Naopako kad ne bi postojala! CMILjA: Što naopako? STAVRA: A u šta bi se čovek inače nadao? Ima takvih nesreća u životu, da se samo u čudo možeš nadati! CMILjA: Daleko bilo! (Cmilja se vraća za šank.
STAVRA: Neće to biti to, druga je stvar u pitanju. Kad te zadesi nesreća, ko da progledaš. Vidiš i ono što niko ne vidi! IKONIJA: Ja i kažem da čovek povantrza!
Oću da kažem, drugim očima. VILOTIJEVIĆ: Ja ne poričem da sam doživeo nesreću... STAVRA: Pusti nesreću, nesreća ne dođe zato da nas upropasti. Nego mi kaži gde su ti tvoji vojnici. VILOTIJEVIĆ: Eno ih tamo, vidim ih ko sad vas!
Basamak po basamak, pa jednog dana — opet na govornicu! s nje se vidi daleko, kao sa lađe! STAVRA: Tebe je nesreća džabe zadesila. CMILjA: Nasuti su vam ovi škembići!
Stanković, Borisav - JOVČA
STOJNA Ne znam, gazdo. No znam samo da se ovako više ne može da izdrži. Ja bar ne mogu. Otkad se ona nesreća desi i on ovamo kod nas dođe, eto i noć i dan sve je ujedno. Ja više ne mogu da izdržim.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
i najpoleznija človeku na svetu, budući da od nje zavisi sva naša dobrota iliti zloća, sledovatelno, i sva sreća iliti nesreća, koliko telesna toliko i duševna, za koje roditelji (o, roditelji, slatko i sveto ime!
Otkud, dakle, nesreća? Valjada je sa strane človekove. Aj človek, biva li svojevoljno i dobrovoljno nesrećan? Nikako! Jasno je, dakle, da iz
kako i drugim sveštenikom ne samo zabranjen nego jošte črez apostola Pavla očevidno zapoveđen, kako se taj neporedak i nesreća učini te episkopom žene oteše? I šta valja da mislimo od kaluđerskoga čina?
— smrdljiv zlovospitan — rđavo vaspitan, neučtiv zlonaravije — rđav karakter zlopolučan — nesrećan zlopolučije — nesreća, zlo zlosloviti — klevetati zlohotnik — onaj koji želi zlo zloščastije — zla sreća; nesreća zovomi — zvani
nesrećan zlopolučije — nesreća, zlo zlosloviti — klevetati zlohotnik — onaj koji želi zlo zloščastije — zla sreća; nesreća zovomi — zvani zrenije — gledanje zri sije — pogledaj ovo ibo - jer igumanisati — biti iguman idriotski —
neusipan — neumoran neusihajem — koji ne presušuje nečajan — neočekivan nečaj(a)no — iznenada neščastije — nesreća neščislim — nebrojen nibud (koji) — koji god nižni — donji, mlađi nikogda — nikada ninje — sad ničesa — ničega no
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ove jeseni i ove zime... Kakva li me To nesreća čeka? Godine i starost doneli su ovu noć. Starost... Još nekoliko godina i presahnuće snaga koja produžuje život.
Sanke su prazne. Sa njih siđe samo Mijat. Aćim rukavom pređe preko očiju. Moja nesreća je počela kad sam ga prvi put odvezao u Palanku, u školu. Sad to vidim. — Čim nije javio, neće ni doći.
— šapnu ona i ustade. Đorđe skoči s kreveta i sa stisnutim pesnicama pođe na Simku: — Ti si moja nesreća! Ti si me satrla i živog sahranila... Ja sam mrtav čovek, ja nisam čovek, ja sam kamen, ja sam ugašen ugarak...
Kome ću dukate? Za koga sam se mučio? U ovoj kućerini žive miševi, sluge, dukati, ti, moja nesreća... I ja... kamen, suv, ništa...
Diše brzo u besu i mržnji prema Aćimu što je ludom glavom upropastio selo, kuću, sebe, sve. Da li je ovo ta velika nesreća njihove kuće koju je on još od Badnjeg dana stalno predosećao? Može li još nešto crnje i gore da ga snađe?
Iskreno. Neće da veruje. I ruke joj, u mleko umočene, drhte. Sve da zaboravim? I mislima se zlo i nesreća čine. Žao mi je. Istina je jer plače. Neka plače, još neka plače, do sunca neka plače. Ne bi plakala da nije.
Tvoja mati jauče i krvari noćas, a ti ćeš, možda, biti nesreća, nepravda i mržnja na zemlji. Sunce će te ogrejati samo da bi Katićima naslednik bio. To samo ja znam.
Ceo bagremar morali su da poseku, jer je takvih, kao što je moj otac, bilo dosta. Bila bi nesreća ako u tvoje vreme ne bi bilo ludi koje bi na bagremovo kole nabijali.
Čim se vratio s groblja, gde zauvek ostavi Simku, on postade ono što jeste: čovek koji od nevolja i nesreća seljačkih živi i raste.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
I Sima terdžuman hita ka česmi. Ako je u pitanju nesporazum, ko će ga razrešiti bolje od njega; ako je u pitanju nesreća, ko će naći pravu reč brže od njega.
Možda je to bila, u slepom guslaru, čista sreća od postojanja; možda je to bilo i saznanje da se nesreća, pretvorena u život, sasvim dobro može odživeti. Bilo kako bilo, on se oslanjao na tu tačku i ona ga je vodila.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Oni dakle žive i pored svih nesreća i samo nas prostor i vreme dele. A ona raste, napreduje, rascvetava se, postaje svesna i razumna, ona je na putu da
Nema ništa jače od čoveka, tvrd je kao kamen: i rane i tifus, jedan pa drugi, i sto nesreća i opet se ne dam, stojim, živim, evo me.“ Napićemo se, bogami. Ona stvar mora da je izravnata.
Jest, valjao je nekad ovaj đida, odužio se, ali ga zadesi jedna samo nesreća: ne umre na vreme. Pa se onda naže i šaputaše mi promuklim glasom na uvo: Samo pazi ovo što ću ti reći: Kad jednog
svojih drugova (sretnih što su sklopili oči) koja štede svoje bedne živote, imaju još osmeha na usnama, pored svih nesreća, i ne uviđaju sav strahotni zamašaj grozne katastrofe.
Kao da u crnini noći stoji ona sasvim sama pred čovekom, ta nesreća, kao bela avet, koja tamni jutrom kad je on gleda s prikupljenom snagom, odmoren i okružen ljudima, na svetlosti koja
Na žalost, poznata ti je naša nesreća u turskom ratu, kad su dva naša, rđavo vođena, bataljona odstupila sa položaja ljumskih.
ona svom onom čudnom silinom što čini da se čovek potpuno zaboravi u sadašnjici i da se živo povrati u stvarnost svih nesreća i žalosti što ih je doživeo. I tada zaplakah.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Jer i time on biva prikraćen u onom osnovnom ljudskom pravu: u pravu da mu se bar prizna njegova nesreća. Pa se tako, sve za ljubav ljudskog dostojanstva onog običnog prosječnog čovjeka, na drugu stranu i drugim načinom, opet
Eto, što sve može da donese jedna sretno potrefljena nesreća!... A vjerovatno je čuo i za moj strah od sobnog druga. I to ga je navelo na pažnju prema starom
I zato, uvijek dalje! A u mome slučaju, mislim da je veoma samilosno došla ta vanjska, slučajna nesreća koja mi je povrijedila ruku i skvrčila prste koliko je bilo potrebno pa da mi prepriječi takozvanu „dalju karijeru”.
izgleda preda mnom otvarale”, mene samoga to nije ni za trenutak uspjelo zavesti u zabludu i poljuljati u ocjećajy da je nesreća došla baš u pravi čas, u čas kad sam bio dopro do krajnjih granica mojih mogućnosti i kada ni bez toga ne bih bio
Osim toga, to se dešava tako rijetko! Na to se ne smije računati; to je nešto sasvim izvanredno, kao nesreća u željezničkom saobraćaju.
U umjetnosti dobre su tragedije veoma rijetke. Za tragediju u životu dovoljna je nesreća. Za tragediju u književnosti treba još nešto: talenat.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sutradan na pohodu reče mu domaćin: — Brate, opomeni se i mene, ako gde nađem usuda, i zapitaj ga kakva je ovo nesreća te ne mogu svoje družine nikako da zasitim, i zašto mi otac i mati nikako ne umiru.
Hadžinica ga opet opazi, pa čim ga vidje, odmah ga poznade, pa pomisli: „Eto ti ga na, opet ga je nekakva nesreća stigla?“ pa ga brže-bolje zovnu.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
U to vreme smo se preselili u obližnju varošicu Gospić. Promena mesta stanovanja za mene je bila prava nesreća. Gotovo mi je srce prepuklo na rastanku od naših golubova, živine i ovaca, od našeg veličanstvenog jata gusaka koje bi
Tada niko nije ni pomišljao da postoji i najmanji izgled za uspešnu realizaciju takvog uređaja. Nesreća je u tome što sam u patentu, poslušavši savet svojih advokata, naznačio da se njime upravlja pomoću jednog kola i jednog
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Za mladog doseljenika i nije nesreća da se ovde iskrca bez prebijene pare u džepu; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novaca, ako se odlučio da
Za mladog doseljenika i nije nesreća da se ovde iskrca bez prebijene pare u džepu; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novaca, ako se odlučio da sam sebi krči put samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da
Došao sam do zaključka da je nacionalna nesreća u tome što većina useljenika nikada ne može da završi svoje ”žutokljunačko” šegrtovanje.
Nauka nije nikad pretrpela tako veliki gubitak u tako kratkom intervalu vremena. Helmholca je zadesila nesreća na brodu kojim se vraćao iz Sjedinjenih Država 1893. godine.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ovo mi je sin, i glavom na nj pokaza. —Kako te muž pustio bez sebe? — šalio se starešina. —Čovjeku se desila nesreća: bolan je, — izreče žena i zagleda se u vatru. —Što mu se dogodilo? Kaži! —Koja vajda kazivati? Otud nema pomoći.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
O teoriji književnosti ne smem ni da razmišljam. Ima drugih koji će je napisati ili su je već napisali. Moja je nesreća što sam se sticajem prilika morao da selim i menjam radna mesta jedno za drugim.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
ponavljanu zamenicu ja, pa je u preokrenutome grama tičkom licu ogledalski ponavlja: „A da je on, on sada tu, njegova nesreća i crna sudbina.
Ova je pojava utoliko više zanimljiva što inače Stankovićevi likovi obično nekoga vole, a nesreća dolazi od tuđe, poglavito roditeljske, porodične odluke, izričite ili prećutne, koja onemogućava ljubav.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
les, mrtvački sanduk. Ljudevit Gaj (1809—1872), znameniti hrvatski rodoljub i književnik. maler (fr.), nesreća. Marija Trandafil (1814—1883), dobrotvorka koja je svoje imanje u vrednosti milion i po dinara ostavila na pomaganje
mukte (tur.), besplatno. nȅrŷka, nesreća. njiviti, negovati. ordija (tur.), vojska. orkan (do tal.), jaka bura, oluja. oskvrnjen, nečist.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA: A moj Vasilije? FEMA: To je nesreća! Ja joj govorim o prvom gospodinu, a ona oće svinjara. A neću se ja mlogo tu s tobom rezonirati. Kaži komi fo!
I sad me svrbi kad se setim kakav sam boj za to izvukao. FEMA: Da si vrat slomio, kad si takva nesreća! SARA: Ovaj se momak vidi gurbijan biti, ali zato se vi nemojte ljutiti, nego molim, izvolte za onaj šolj kafe...
VASILIJE: Gdi si je, do trista vraga, ostavila? EVICA: U burmutici. A moja nesreća mati dala filozofu. VASILIJE: Šta, filozofu? Kod filozofa moja reškonta? Čekaj malo! (Pođe.) EVICA: Vaso!
Miljković, Branko - PESME
O čelo moje od sna i vetra mapo! Odajem se mrtav suncu posle mene jer nesreća i posle smrti traje. Slepi jasno vide sudbinu pred kojom šene predeli nebesni satvoreni od izdaje.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ima gubu koja će mu ko zna kad zgnječiti srce. Tako je strašna beda i nesreća i u ovome selu, da nema skoro nijedne kolibe od purpurnoga blata, a da se pred njom ne vide, čak i muskulozne devojke,
Uskoro će noć. Međutim, pred samo veče, nesreća. Libanac, koji, kao i svi belci, kombinijući svoje kretanje kroz savanu sa lovom, drži neprestano pušku uza se, spreman
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Glavaš i Radak. GLAVAŠ: Pa, Rade?... Ima li gdegod što? Po gori mirno?... A po selima?... RADAK: Nesreća! Deset je dana kako putujem Kô senka neka gore zelene.
Šta je smislila? Sad kad joj sinu kolac spremaju? Tu nečeg ima!... (Glasno.) To mora da je strašna nesreća Što starost goni da metaniše Pred mrskim licem besnog Turčina?...
Oh, bože moj, Da nije on?... STANA: „Nesreća!...“ Ne kidaj srce, dobar čoveče! Kad majka starim gleda očima Poroda bednog glavu klonulu Kako je nad njom dželat
i mudra glava Krvlju će svojom bedem mastiti! — Ti za to veliš da je nesreća!... Pa kad u letu pâloš zastane, A krvav sluga paše svirepog Na bledu majku upre zenicu: „Il’ podaj ćerku paši
“ O, tu je malen izraz „nesreća!“ To su bolovi, strašni grčevi, Što ih satane nokat izoštren, Rijuć po starim grud’ma pakosno, Čupa iz srca bolne
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
I ponekad sva cpeća i sva nesreća čovekova sastoji se u ovom neshvatljivom nečem, što se povija i rasipa po volji vetra«.
Dok uslužni ruski oficiri potrčaše jedni za konjem, drugi se skupiše oko g. doktora i saletiše ga: — Ah, kakva nesreća, gospodin pukovnik (Rusi iz učtivosti uvek tituliraju za jedan, dva čina više) izvoleli su pasti, uprljati mundir,
Zastanemo na jednom brežuljku da vidimo kako ide borba iza nas. — Ah, kakva nesreća! — uzviknu Komarov — naši odstupaju preko vinograda...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Sestro moja, nežni cvete Starih uspomena, Nit’ je sreća, nit’ nesreća Što ti groba nema. Ja i tako k nebu gledim, Tu im tražim lika, Kad se setim mojih milih, dragih pokojnika.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Razoreni gradovi svi pusti već stali, kule bojne srpske sve i dvorovi pali. Ah, nesreća ta moja do ada me svede, svako veće zlo svoje spustiv na me sede. Uvi meni nesrećnoj! Gdi su cari moji?
Pitaj bolje gdi je mir, Gdi je sreća stalna, Gdi ne stiže nesreća, Bleda i pečalna. Beda u pustinji, beda u gradu, u stanu i vesi, Beda gnjavi svaki prostrane predel zemlje.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
LEONARDO: Možda i tako mislim. Ali se danas čisto radujem Što bolju sreću nisi imala. — Nesreća tvoja, svetla gospođo!... Venecijancima sreću donosi!... JELISAVETA: Moja nesreća?...
— Nesreća tvoja, svetla gospođo!... Venecijancima sreću donosi!... JELISAVETA: Moja nesreća?... Ma ozbiljan si mi, momče, suviše, I zagonetan, — a Venecijancu Baš ne priliči hladna ozbilja. — Razvuci usne!
Sutrašnji dan je Za sabor Đurđe opredelio... BOŠKO: Idi, Bogdane, — kaži im Kakva nam zemlji preti nesreća, Pa nek’ se svaki muci doseća — Zbogom! (Boško i Bogdan odlaze.) KAP. ĐURAŠKO: A ja?... ja ću k njoj!...
Nego nam s mora done sinjega U Crnu Goru — crnu nesreću!... JELISAVETA: „Nesreću?...“ Jest, ja sam nesreća! Rođena mi je majka nesreća! Dojilja mi je bila nesreća! I ono mleko što sam sisala Bilo je kletva, otrov, nesreća!
JELISAVETA: „Nesreću?...“ Jest, ja sam nesreća! Rođena mi je majka nesreća! Dojilja mi je bila nesreća! I ono mleko što sam sisala Bilo je kletva, otrov, nesreća! Svaki mi časak beše nesreća!
JELISAVETA: „Nesreću?...“ Jest, ja sam nesreća! Rođena mi je majka nesreća! Dojilja mi je bila nesreća! I ono mleko što sam sisala Bilo je kletva, otrov, nesreća! Svaki mi časak beše nesreća!
Rođena mi je majka nesreća! Dojilja mi je bila nesreća! I ono mleko što sam sisala Bilo je kletva, otrov, nesreća! Svaki mi časak beše nesreća! A najmučniji, najnesrećniji, U kome ove gore ugledah!...
Dojilja mi je bila nesreća! I ono mleko što sam sisala Bilo je kletva, otrov, nesreća! Svaki mi časak beše nesreća! A najmučniji, najnesrećniji, U kome ove gore ugledah!...
— E, hajd’mo sad! ŠULOVIĆ: Ovo je jad! Ovo je kletva, to je nesreća! Zmijskoga jeda to su potomci, Što će nam zemlji bistre izvore Sa smrtonosnom penom mutiti. (Svi troje odlaze.
Oh, bog vas kleo, karô, ubio! A nesreća vam stopu po stopu Sramotan život verno pratila! I ti, zar i ti? Ta da se kuga s grozom ljubila, Grozniji porod ne
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Siroma', vukarni Relja! — Ne dirajte me, braćo. Crn je udes moj, velik je jad moj i pregolema nesreća moja... Nijesam ja vukarni Relja! Ja sam kralj brez kraljevine... car brez carevine!
— Od svega mala i imaća ostade mi još jedan prasac, dobar, debô prasac, ali zijanćarast i nesreća jedna! Potra kuruze, pojede tikve i misirače, sve pojede i poždra, da oprostite, kô kakav šikucija.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Kao da se očekivalo nešto strašno, neka propast, nesreća, da se sve svrši, sruši i nestane. A opet svakog dana se kuća, naročito gornji sprat, sobe, balkon čistili, nameštali,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
hrast i svaka voćka »sem koja se osušila« (SEZ, 61, 200), i ko bi takvu biljku posekao zadesila bi ga neizbežna nesreća. Osveti tabuiranih biljaka D. Zelenjin je posvetio celo jedno (odlično) poglavlje (Totemы — derevья, 37—47).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali Smiljana ču rzanje i pođe za Radom. Majka i sin se zgledaše. — Nesreća, Rade! ... Noćas o njemu snivah, ne htjedoh govoriti.. . — Daće bog te i nije! ...
zaspi tvrdo, samo za kratko vrijeme, a kad se prenu, protegnu se i zijevnu, ali istoga časa predstavi mu se u pameti nesreća i zlo što ga snađe, očito, odjelito... I neiskazana bol ovlada njime i ubi u njemu razbor i nadu, i premišljaše.
Sada shvaćaše što je to rad i patnja, i u duši ga ljuto zaboli njihova nesreća. Uhodu pogled mu i nehotice pada na njihova obličja i ustavlja se na njima, k'o da istraživa kolika li se tuga skriva pod
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sručila se na nas žestoko. Strašan prizor koji nam je razorio zenice. Niko me ne može ubediti da je to slučaj, ili nesreća što se dešava nehotice, jer znam put kojim je ova užasna slika božijeg gneva doprla do nas.
Nikanor tada u nastupu gneva riknu da nas trojicu treba odmah izbaciti iz manastira jer smo mi, Dorotej, Matija i ja, nesreća za veru.
na koje su Mati Crkva i Otac Država gledali popreko, što su se vazda kotili po zemlji otporni na istrebljenje kao vaši, nesreća i napast, čmičak na oku, žulj na nozi, svrabež među plećkama gde nokti ne dohvataju.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Bilo nas je dosta - duša mi se trese! Te činovnik tako pobrka adrese. I nesreća moja tog se časa zače: Odoh gde se peva, mesto gde se plače.
Stanković, Borisav - TAŠANA
I to je bila moja nesreća. Posle, naučih u tamburu da sviram i pevam. TAŠANA Pa gde i od koga nauči tolike pesme? SAROŠ Pa tu, u berbernici.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Drugi i možda veći deo palanke nastavio je staro, ono što palanka smatra „šalom”: da izviruje hoće li odnekud maler, nesreća, bruka na čoveka.
Nego, treba malo bolje da vidim i onog Srbu. Čudno govori i mnogo zna, taj balavac... Dete bez matere, gotova nesreća... Večito je međ slugama i međ odraslima...
I kako je sudbina htela da ona dođe u ravnicu i na veliko imanje... I onda ona nesreća na salašu; pa posle deca, i one nade, i možda i neki nov, bolji život... Gospa Nola se trže, ali se ponovo zanese.
je zaista Bog poslao decu, jer nijedno nisam rodila, pa će mi dati i snagu da ih podržim dok na noge ne stanu, i dok nesreća mine. Ona će minuti, jer je Bog pravedan...
Razgovori po palanci beskrajni: o deci, o porodicama, o kupatilu, o Bogu. Čim se utvrdi nesreća „za koju niko nije kriv”, potrza se Bog. Do ponoći je bilo pred kućama sveta, i poseta po klupama.
” Pa se opet prekine prazan razgovor. Palanka teško podnosi događaj koji nema rep, svejedno da li je nesreća ili sreća u pitanju. Još jedan dan, četvrti: tada se neka gospa javila sa određenijom brigom.
Ali, vidiš, Mimića bije još i nesreća. Sreća i nesreća, to su faktori života i u životu vladara, i u životu prosjaka. Izgubio je ženu u najgori čas;
Ali, vidiš, Mimića bije još i nesreća. Sreća i nesreća, to su faktori života i u životu vladara, i u životu prosjaka. Izgubio je ženu u najgori čas; društvena i materialna
I kako je svako imanje nesreća, Nata izgubi svaki zdrav pogled u život. Fantazira dalje: „Prosci će obijati vrata, a ja — malo se poigrati s njima, a,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Potpukovnik Petar je lupao štapom u jedan ugarak sa kojeg su odletale varnice, pa će reći: — Sva je nesreća u tome što su vojnici prilikom ovoga odstupanja naišli baš na svoj rodni kraj.
Sve se izmešalo i pretvorilo u izbezumljenu gomilu, strašnu, paničnu, koja mrvi i satire sve pred sobom. Ali nesreća nikad ne dolazi sama. Pred nama se ukaza provalija. Iz grudi se prolomi strašan krik. A sa svih strana jure Bugari.
Petrović, Rastko - PESME
Bitinije, Po ovoj Maloj Aziji i Olimpu, Kao da je bilo gde drugde; Sa nebeskoga prstena kojim svaku noć Jedna nesreća sveta drugu verava. I tako govori, kao što bi i ma koji drugi Svodio svoje reči i svoju krv niz bregove.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Borba bez izgleda na uspeh, junaštvo i neminovna nesreća, — to je osnovno obeležje pesama o vremenu Brankovića i hrvatskih banova kao i pesama O kosovskom boju.
se začudile Senjanke devojke kako je sa dva druga pohvatao mnoge Turke, rekao je prosto i skromno: „To se srela sreća i nesreća“. Suvišno je isticati kako je ovakav junak delovao na borbeno raspoloženje naroda.
je pritisla tama, nebo se prolomilo, mesec pao na zemlju, zvezde pribegle kraju, Danica krvava, na crkvi kuka kukavica. Nesreća zbog smrti jednog junaka nije se mogla kazati reljefnije nego ovom naivnom i ipak veoma poetskom slikom koju je
Đe je sreća, tu je i nesreća; đe nesreća, tu i sreće ima; a sva dobra sreća iznijela igumana Svetogorca Vasa od bijele crkve Vilindara sa svojijem
Đe je sreća, tu je i nesreća; đe nesreća, tu i sreće ima; a sva dobra sreća iznijela igumana Svetogorca Vasa od bijele crkve Vilindara sa svojijem đakom
“ Progovori Senjanin Tadija: „Ne čud’te se, Senjanke đevojke, to se srela sreća i nesreća, moja sreća, njihova nesreća, moja sreća nesreću svezala“.
“ Progovori Senjanin Tadija: „Ne čud’te se, Senjanke đevojke, to se srela sreća i nesreća, moja sreća, njihova nesreća, moja sreća nesreću svezala“.
Đe je sreća, tu je i nesreća: kad se sedam navršilo sata, ev’ Nedići rana dopadoše, — prebiše im Turci obojici iz pušaka noge do koljena; obja sjela
Đe je sreća, tu je i nesreća: u Nedića nestade džebane, a ne mogu na noge ustati da potraže po društvu višeka, već izglasa staše dozivati: „O
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Mlad, lud svojim veđama i obrvi se ponosi. Potera za tobom ide s velikom hićnjom: — za kobi, nesreća. Gde je maskara i mnogi smeh, na plač se to pretvara. U mraku videla nejma ni u smrti boljem nadanja.
Ne diči se, brate, s tuđom sramotom. O pravdi mnoge se skone pletu. Dugorepa je nesreća. Rodi li se čovek — to valja mu i umreti. Ostati ka na cedilu mazul.
Plačku skraćanje života i nesreća u porodu. Ne može se sunce zalepiti s blatom, ni istina se videla pokriti s lažom. Ko seje kukolj, on će mu i roditi,
što se ne stoji u tvojoj volji: danas srećan, čestit i bogat a sutradan napala šteta, pritisla rđa i čađa i svaka nesreća skolila. Ostao odrpat i puki siromah.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
u kući Mana kujundžije nesreća. Ona lepa idilska tišina pretvori se u paklenu dosadu. Jevda kao ubijena, a Mane zlovoljan.
vazdan-dan zbori i koje si pesne poje, n što si šnjeva i kako gu rezile one kučke, tetke i strine, a najveće ona grčka nesreća, Taska, tetka njojna, i kako gu fatija kara-sevdah... Sve mi kaza kako pop iz knjigu da si čèti... A Mani milo.
! Deda se vika, — a pogle šta praji! Bela glava, bre, brate!“, ipak je on redovno i rado dolazio tamo. I nesreća je tako htela da se ovih dana tamo nađe i da sevdališe i sluša kako mu seljanke pevaju pesmu koju je na čifluku rado
„Nesreća drta!“ grdile su ga ma’alske žene, „što si dom ne sedi, veće se krši vrat po čiflaci, a po kuću, sokak i ma’alu mu se t
Tako i urade. dođe zet Gope po Zonu i odvede je. Ali je nesreća bila to što je ona pesma o Zoni stigla pre nje u P*, i Zona je samo interesantna bila tamo, i ništa drugo.
Ih, što si ti, bata-Mane, pa nesreća nika! — Ama, ti me pâ l’žeš, Vaske! — Ne l’žem te, bata-Mane, dve mi oči!... Živ mi Gmitrać, — a Niš da mi davaš, —