Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ Jedan, iz Ade, piše, i zove mater, a pošto je, u to vreme, bila velika nestašica, u Rosiji, gvozdenih sekira, dodaje, da mu mati ponese što više sekira u Rosiju! Prodaju se, kaže, basnoslovno!
Dovoljna je bila neka, iznenadna, selidba, neka bolest u kući, neka nesreća familijarna, neka svađa, neki dug dužniku, nestašica novca – da o nesretnim ljubavima i ne govorimo – pa da sretan čovek postane nesretan, kao da sretan nikad nije ni bio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
kobili, što imaju nedokučive bolesti i ćudi, nikad mu se nije desilo da pogreši u izboru kola, točkova, ili ljudi. Nestašica hrane ni sad ga nije bunila, mada su sami imali da se hrane i oružaju, ali su mu bili dosadniji nego ikad.