Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Sin mu razgovara s popom, a on ne može da se nasluša onih pametnih reči što lete kao nestašni leptiri sa usana njegovih...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Milo mu, pa je gleda jednako, i jednako se smeši! Ah, jutarnji snovi, vraški, nestašni snovi! Kakve divne i zanošljive, šarene i mile slike izatkivate vi zorom, i varate njima čoveka, slabo to stvorenje!
Samo će nestašni i bezobrazni vrapci ostati i posle Mitrovadana u svojim, letošnjim, kvartirima. Cvrkutaće ispod strehe, gložiće se i
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Mladi čovek posmatra u treperavom mlazu svetla mladu ženu. Mlada žena oseti da je on gleda pa popravi nestašni pramen kose. Mladi čovek voli da gleda kako se mlada žena smeje kad se Tom uhvati na lepak.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Da ti posvijetlim — Mjesec mu kaže, pa dolje spusti svoj fenjer plavi Vidiš li sada, nestašni vraže?“ Veselo para sinu u travi, a dječak skoči, povika: „Stoj! Ovo je cvancik srebrni moj!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Tu se razgovaralo prijateljski, sasvim drugarski pretresale se uspomene iz mladosti, upravo ređali se nestašni postupci u školi i van nje. Ljubica sluša sa interesom ovaj razgovor, koji je u po nečem podseti na njenu mladost.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A mi se igrali, nad našim glavama visoko lete šareni zmajevi, pored dućana prolaze naši nestašni drugovi čujemo njihovo veselo klicanje, mame nas, zadirkuju.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Na taj dan prvi put sam javno govorio. Uspeh je bio preko svakog očekivanja. Moji nestašni drugovi ovoga puta nisu se smejali; naprotiv, zanimao ih je moj govor i to me je jako ohrabrilo.
Ilić, Vojislav J. - PESME
zabruja pesma, pa tiho kroz noć se krade, I Lada s čuđenjem zasta i pesmu slušati stade: Lakokrila ljubavi, Lepi Ljeljo, nestašni! Sa cvetnoga prestola, Sa lancima ružičnim, Sa strelama zlaćanim, Vladaj nežnim srcima, Vladaj ljudskim životom!
Kô kedar oboreni, Kô cvetak mirišljavi, On ćuti... Teško meni! Njegove bujne kose Nestašni vetri nose. A ruke, što su sretno S divljim se veprom bile, Bez moći i bez sile, Na tle su pale cvetno.
I žedna, otvrdla zemlja pila je večernju rosu, A nebo svoj tavni veo bezbrojnim zvezdama osu. Lukavi, nestašni Amor, upravo u gluvom dobu, Pažljivo ustade gore i onda ostavi sobu, Pa uđe u kmetov vajat.
A kmet je, međutim, išô poražen i brižan jako, I pred njim nestašni Amor, svetleći buktinjom tako Da selske nadraži psine.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Pri tome morate imati još naročitu sreću da Vam koji nestašni oblačić ne pojede ispred nosa celu pojavu, zbog koje ste putovali na drugi kraj sveta.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
MOJE SELO 48 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), RANO RANI 50 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), KOVAČU 52 JOVAN GRČIĆ MILENKO, NESTAŠNI DEČACI 53 JOVAN GRČIĆ MILENKO, TICE SELICE 54 JOVAN GRČIĆ MILENKO, TEŽAKOVA PESMA U PROLEĆE 55 PETAR DESPOTOVIĆ (ČIKA
) i vedre slike detinjstva („Nestašni dečaci“, „Besposlen pastir“, „I njen sin je đak“ i sl.). Refrenski stih „U zemlji je zlato!
Pesma „Nestašni dečaci“ posvećena je karakterističnoj dečjoj živosti, potrebi za igrom, osećaju „da je soba tesna“ i da se mora trčati
dečjoj živosti, potrebi za igrom, osećaju „da je soba tesna“ i da se mora trčati u prirodu („Laku igru udesili /nestašni dečaci,/ uska im je soba njina /i uski sokaci –/ na breg, na breg“).
Dok je vrelo udri, kuj! I čekićem pokuckuj! NESTAŠNI DEČACI JOVAN GRČIĆ MILENKO Laku igru udesili nestašni dečaci, uska im je soba njina, a uski sokaci – ne breg, na
Dok je vrelo udri, kuj! I čekićem pokuckuj! NESTAŠNI DEČACI JOVAN GRČIĆ MILENKO Laku igru udesili nestašni dečaci, uska im je soba njina, a uski sokaci – ne breg, na breg!
) i slike detinjstva („Nestašni dečaci“, „Besposlen pastir“, „I njen sin je đak“ i sl.). Dela: Pesme 1869. i posmrtno izdanje pesama za decu Dobre knjige
Petrović, Rastko - PESME
politiku više ne mari, Ni za kostobolju nogu, dvorske se dame jedne seća; Pa i kraljica ulazi u barku, A sam Amor nestašni ljubi je u pleće, Zatim šapuće u uvo: Kraljice, kraljice, Vaše veličanstvo zar ne oseća premaleće!