Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
DIMA: Pistevo! (Maja rukom.) Kakos keros! JANjA: O, adelfe, svaku čoveku ima svoga radost, teći ja sum nestreća, sas prokletina na moja glava! Kitaksi, adelfe, oći šešir, prokleto široko visoko, oći svilena pantljika! DIMA: Pios?
Ko si kiti, pametno? O, prokleto nemarljivo svet, moraš da propadniš! More, oći da ti gazi sirotinja i nestreća, tako ja, kako besno konj trava zelena! POZORIJE 4. BIVŠI, PETAR JANjA: Eto moja verna Petra.
JANjA: Nije, gospodin notarius: dve stotine forinta strebro, brojo sum deset put. Nego sum nestreća. Oćim da propadnim. Huj, gospodin notarius, zašto nećete da tražite pustaljije? da vam dam... to je vašu dužnost!
JANjA: Svako i šala prokleto di-j čovek u nestreća. O talas Janja, o talas Janja! MIŠIĆ: Mislite vi da ja šalu provodim? Tu se vi varate.
JANjA: Oći novci? Nemam, gospodin notarius, propao sum, izio sum sve sos prokleta nestreća. MIŠIĆ: Kad nema, šta ćemo i mi, da umremo od gladi? Ajdete, kir Janja, u varošku kuću. JANjA: O, talas ego!
Uu! (Strese se.) deset iljada! Uh, uh, uh! Oći da mi uvati šlogu... Pravo ima! Nek mi uvati za oko, da ne vidim moja nestreća na ovum svetom, da ne vidim ona kuga (pokazuje na Dimu) što mi izio moje lepe novce!