Radičević, Branko - PESME
Kako vrata jedna zgleda, Kako dalje ne smejaše, Kako nakraj stra ga prođe, Te otvarat vrata pođe. 102. Nesu bila zabravljena, Ali teška beu vrata, Kâ olovom zalivena; Al' opet i junak vata, Upinje se, nuto muke, Pucaju mu
“ Ta srce mu pusto od kremena, Ne plaši se bure ni vremena. Al' mu, bogme, ni prvine nesu, Da ga vetri po gorici tresu...
Tu u srce grom nama udrio, Al' ga nije silen rasturio, Sa srca je samo spala rđa; Nesu momčad od kosovske grđa: Soko, veruj, sve sokola rađa, A videćeš, da l' pesma pogađa.
Mile s' seti kule i čardaka, Planu srce, mače s' noga laka, On se vinu kuli uza stube — Nesu časi da se ludo gube...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
blagotvorstva, koja su primili od carskog pravitelstva, čuvajući i svoju narodnost, i ima nekoliko vreme ništa drugo nesu gledali već interesa i blagodenstva svog otačastva, a budući poslušni savetam starih i razumnih ljudeh, koji su se
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Eli je, zar, u Beograd begenisuvaja kakvu mâznu Beograđanku, ta mu sag ove naše nesu prilika?! — umeša se tetka Doka, ali ne dobi odgovora ni od jedne iz veća Spomenuše još nekoliko njih.
Ama, reče, ne od naši devojčiki, veće od niki iz beli svet... pa... ete... nesu, reče, obučene, veće, ete, kako sag da ti kažem...
— Što da se arči mâl?... Pare su to!... Nesu kruške divjake!... — dodaje i pogleda u oca. A roditelji ga gledaju puni milošte, a iz pogleda im se razgovetno da
— A ja dor ču’ to, — nastavi plačući Taska — a men’ mi se noge odsekoše, pa kako da nesu moje noge!... Ća da sednem tam, nasred čaršiju, — tol’ko si be’ oslabela odi zort i rezilak golem...
— Jošte te je pozdravila da gu prošćavaš, zašto je prolet damno minulo, jesen došla, — zimske ruže su cveće!... Nesu ruže od prolet, ama neje, reče, veće ni ona što je bila! Bilo cveće — bilo i Zone!...