Radičević, Branko - PESME
Najpotonja što bijaše muka, Beše sinak Neten-begov Nuka; Jedinca ga majka je imala, Na vojsku ga stara ne pustila. „Nemoj, ago, ostavi Nukana, Ne vodi mi moga
“ Tako majka govorila draga, Al' na silu odveo ga aga; A tek što se po ograšju vini, Preseče ga Srbin po sredini. Neten-bega spopade ljutina, E on vidi posečena sina; Ta kako će da se vrati ljubi? („Ala!“... viknu, pa škrgutnu zubi.
Hej Turčine, kud si se nagnao? Ta već te je đavo potkovao! Manu mačem vojvoda Mileta, Dočekao Neten-bega kleta. Oj Turčine, loše si srećice, Ispade ti sablja iz desnice!