Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
A sve ove gramatičke operacije nisu, razume se, ništa drugo nego prevođenje iz upravnoga u neupravni govor, pri čemu se u samu konstrukciju rečenice ne dira, odnosno - u suštini se ništa drugo ne menja.
Prevođenje iz upravnoga u neupravni govor u ovom se slučaju ne zamišlja kao da je stvarno obavljeno, nego kao ono što je u dubinskoj strukturi nužno, ili
Inače prevođenje iz upravnoga (direktnog) u neupravni (indirektni) govor ni u vanknjiževnome opštenju nije tako jednostavno kao što nam ga gramatike prikazuju, a potpuno nije
Špicera). Eto zato se, kad se sa dovoljno gramatičke discipline upravni govor pretvara u neupravni, mora menjati i sam sintaksički sklop, uz zadržavanje jednih, menjanje drugih i ispuštanje trećih sintaksičkih sastavnica.
da je prva rečenica Nečiste krvi izašla „neurauotežena i zgužvana” zato što su se u njoj ukrstili upravni (junakinjin) i neupravni (autorov) govor. Postoji, sem toga, i druga, konkretnija potvrda. Sačuvani su, naime, tragovi geneze same rečenice.
- njih ćemo i razmotriti kao naj karakterističnija - izaziva, što se i moglo očekivati, prelazak sa upravnoga na neupravni govor, zapravo prenošenje prvoga u formi drugoga, što uslovljava neizbežnu interferenciju.
koje je - baš zato što pripoveda autor - moralo promeniti lice i postati „on” (po načelu prebacivanja iz upravnoga u neupravni govor). Štaviše, bez napora i bez natezanja u svim bi se slučajevima autorovo trećelice moglo vratiti na junakovo prvo.