Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Hteo sam i da joj bacim koji „značajan pogled”, ali ili mi to nije išlo od ruke, ili se ona činila nevešta. Naposletku, Đorđe poče svoj govor presecati sa: Haj... hej!... Bože moj!... Ala se onda živelo!...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« ali to njega nije mnogo ženiralo. Znao je da je bolje kad ženska grdi nego kad se čini nevešta, pa se nije bojao; on se samo bojao onih drenovih budža koje se danju po dućanima prodaju, a noću i zabadava po sokacima
— Pa ko govori? — Pa govore oni. I to otkad. Pa ja se sve činim i nevešta... K’o velim: komšije smo, pa nije lepo da se svađamo pred pastvom, i valjda će prestati već jednom, kažem.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ali sve te drame nisu jednake vrednosti. Seoba Srbalja je početnički posao, dosta nevešta melodrama, sa neizbežnim intrigantom i otrovom koji u poslednjem času odmršava celu radnju.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Eto, znao sam ja to, slušao, mislio o tome, ali sam opet ćutao. I mati se tome činila nevešta, jer je bila uverena o nemogućnosti ma kakve veze, a opet nije htela da prekida ovaj naš život.
ga krišom, vidi: kako se on češe, vrpolji, gleda u nju i hoće nešto da joj kaže, a ona mu tada okreće leđa i čini se nevešta. — Cveto! — veli on naposletku. — Hajde da pevamo. — Neću. — A što? Eto, ja te molim! — Pa baš i ti. Neću.
I mati mu je, istina, za to dočula, saznala, ali se činila tome nevešta, i pokatkad izdaleka nagoveštavala mu, kako mu je već otac izabrao drugu, ovu istu Mariku, koja je bila iz gornje
Pružio joj je ruku, ali nije mogao da kroči. Ona, jedva čineći se nevešta svemu, opet bojažljivo, sestrinski, zapita ga: — Zašto, brate? Da nisi ljut?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A NA DESNOJ NIKAKO Dedi nezgodno, pa se premešta S noge na nogu, kao iznad zajaza: „Šta mogu, leva mi je ruka nevešta, Spora i lenjiva poput mamlaza. Od svega što počne bude koješta, Posebno je nespretna oko makaza.
Rakić, Milan - PESME
Tišina. Samo, tužno i očajno, Jeca ko dete cigansko ćemane. I dokle pesma polagano trne I tone negde, nevešta i bona, Starinska pesma mnogih miliona I dok po nebu kruže senke crne, Eto se bude iz prošlosti gole Spomeni s
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Ču li za onoga? Ona, ma da je čula za to, ipak bi se činila nevešta — Šta? — Kako šta? planuo bi starac i već bi počeo izuvati cipele kojima će je gađati — kako | ništa nisi čula?
Stanković, Borisav - JOVČA
ARSA But! Ako nas izdaš, ako on nešto primeti, Ni ti ni Stojmen ovde više! TOMA Slušaj. Kad dođe, ti se čini nevešta. Radi sve kao uvek. Pa kad on klone već i Ciganke iziđu, naša briga. ARSA Ne može se ovako više, ne može!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ne pominji zlo, molim te, — reče ona krsteći se. — Dobro te njoj nisi ništa govorila. Sad ti ćuti, pa se čini nevešta svemu, a sutra ja to moram prelomiti, pa kud puklo! Na tome se svrši razgovor.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
se veoma trudio da zadovolji svog cenjenog oca, ali njegov ponos mladog čoveka počeo se buniti što ga obuzdava jedna tako nevešta ruka. Osećao sam da će doći do krize, što se i dogodilo.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Biljet amo! — zavika mornar i ustavi je. Žena se učini nevešta. —Odlazi! — ljutito će mornar i istera je napolje. Za njom iziđe i Marko. Svet se smijao tom neretkom slučaju.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Hvali l mene tko, nevešta se čini, Uzmi drugi razgovor, drugo što započni; Kudi l' mene tko, i ti š njime hodi, — Tako ćeš zlu sumnju izvesti ot
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ha! ha! ha! KAP. ĐURAŠKO: O seni bedna! O sjaja bivšeg sliko nevešta! Što tvorca moćnog delaonicu Izrazom tužnim uma nesvesnog U dućan stvaraš prostog majstora...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ovako, samo bi bolno ležao. Baba se uvek činila nevešta, kao da nije znala zašta je bolestan. Jedino što bi se primećivalo da ona zna, to je bilo za vreme ručka, kada za
Čas idu kod nje, čas se ovamo vraćaju. Jedino baba ostaje mirna, pribrana, čineći se svemu nevešta i puštajući da joj snaha, mati, pliva u sreći, zadovoljstvu, da one dve, kao neke druge, sestre, ne prestaju da odlaze,
— Zašto ne »firaje«? — Ne firaje, od pameti. Razumela je, ali se činila nevešta i već ljuta. — Kako: od pameti? — Od velike pameti. — Pa zar samo ludi su zdravi? — Ne znam.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ljutit skočak ka hrčak. Mešte dolame skrojene klašnje — s valjala zlo načinjeno. S nevešta i gora plače. Šuga s šugom se udilj i sastaje. Uzalud je kamen mekšati i mrtvome što obricati.