Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
isprekidane, izlomljene, sažimane, nedovršene, uvrnutu sintaksu, prekinuta izlaganja misli, nevezanost u idejama, krajnju neveštinu u kompoziciji, zloupotrebljavanje mitologije, »bezprikladne ili pače črezumne mitologije grečeske«.
Stanoje Glavaš je poslednje veće delo koje je Jakšić radio, ima sve mane njegove drame: neveštinu, preterivanja, nagomilanost motiva i reči, preteranu romantiku.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
sve dok su Stankovićeva sintaksička odstupanja proglašavali za slabo znanje jezika, nedovoljnu pismenost i stilsku neveštinu. Sve da je i zaista tako, više se ove pojave u srpskoj književnosti ne mogu objašnjavati na stari način.
Makar i po tome što su kritičari kod obojice rado pominjali jezičku neveštinu. A ona ne ide, razume se, sama: prenosi se u opšti sklop pesme, koja nema usaglašene delove, nego puca između grupa
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
da su u večitom sporenju „starih” i „novih” (pisaca starog i novog pravca) prvi prebacivali drugima za „neznanje”,„neveštinu” i „primitivizam”, a ovi drugi onima prvim za „ukalupljenost”, za „lepu praznu frazu”, „okoštalu formu” i „izveštačeni
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I ljuta na neveštinu i javašluk Manin, krene se odmah iz tih stopa Mani u dućan. — A, takoj li je? — viknu mu tetka Doka još s vrata