Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Suvo granje pucalo je pod nogama njihovim. Ovde-onde zašušti nešto tiho, tajanstveno, kao da neka nevidljiva ruka barata po opalom lišću. Stigoše pred kuću Nogićevu.
— Ne zna niko... Nestade je kao da je u crnu zemlju propala!... Kruška se beše uzjazbio... On vide kako neka nevidljiva ruka brlja i kvari mu njegove planove. — Ama, kako to neće? — Neće! — Pa šta veli Ivan? — On se sad razgoropadio.
On je video kako se ruše njegovi planovi koje je godinama zidao, kao da ih ruši neka nevidljiva ruka. I glava mu poče padati na prsa... Ivan, opet, pošto je video Aleksu, nikako da se smiri.
Dučić, Jovan - PESME
ČEDNOST Dokle spavaš, jedna ruka nevidljiva Brižno svu noć vaja tvoje male dojke, Briše i popravlja, i vuče, i sliva, Kreće mirne crte i pravi uvojke.
VELIKA NOĆ Kad genije noći na krilima sjajnim, Krilima od vatre, preko reke minu, Nevidljiva voda ushićeno sinu, I zapeva glasom bolnim i beskrajnim.
Afrika
Uzbudljivo je bilo gledati u taj mlečni put koji se vukao za brodom. Ostavljasmo sa strane nevidljiva Kanarska ostrva. Velika Kola bila su sve bliže na horizontu; sa druge strane, pojavljivao se Južni Krst.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
se iz žene pretvara u oficira, husara, a konj bi se propeo, pa bi zatim preletao preko prepona, kao da ga podiže neka nevidljiva sila, uzdama, rukama. Gospoža Kumra govorila je jetrvama da hoće, još koju godinu, da se nauživa.
A često je takva ljubav ostajala neznana i neispunjena želja. Neka zla, mračna, podmukla, nevidljiva volja, Božija, sastavljala je, tako, katkad, i rođaka, i rođaku.
Ta žena – nevidljiva više među živima – živela je sa njim, sad već godinu dana, u snu, kao nešto lepo, što se čini tim lepše, jer je
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
mog života I sve na svetu 7 Šta je s mojim krpicama Nećeš da ih vratiš nećeš Spaliću ti ja obrve Nećeš mi dovek biti nevidljiva Pomešaću ti dan i noć u glavi Lupićeš ti čelom o moja vratanca Podrezaću ti raspevane nokte Da mi ne crtaš školice
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Dubina, kroz koju protiče reka, mutna je i neprohodna. Zemlja je tamna, nevidljiva i kišovita. Šumi i huji baruština iza mraka.
Pa ipak, i tada još, trajala je među njima neka veza tajanstvene slasti, što beše nevidljiva i nedokučiva. Čudan i tužan, on je za nju imao pogled kojim nije gledao nijedno drugo biće.
Dubine kroz koje su proticale reke behu mutne i neprohodne. Zemlja beše tamna, nevidljiva i kišovita. U mraku su šumile i hujale baruštine, sa kojih je polazio sjaj mesečine, polazio i pojavljivao se nad
Magloviti vrbaci isparavahu se, oblaci se spuštahu sve naniže. Zemlja je bila samo tamna vlaga, nevidljiva i kišovita. Isprekidan lavež pasa, poznat mu i uvek isti, čuo je opet, i tup udar kopita, u blizini, kao pod zemljom.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
S obzirom da malo dete najveći deo vremena provodi u kolevci i da se tu oko nje sakupljaju mnoga nevidljiva bića koja mu mogu zlo naneti, razumljivo je što je veliki broj zaštitinih mera vezan baš za ovo mesto.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
To se u sobičak uvlačim ja, bosonog, zaprašen i šmrcav, pentram se preko djeda, preko nevidljiva živa brda, i gnijezdim se iza njegovih leđa, kraj zida.
— David Štrbac! — odreza mu kratko karakteristiku tetak Aćim, pa istom lukavo namignu pokazujući glavom put nevidljiva grada. — A ti, rođo, malo u pljačku, a? Seljak opet vrdnu postrance.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ta ona je tako srećna, tako srećna!... Nevidljiva vila oplela je mrežu od samih ljubavnih konaca, posula je ružom, šebojem, rutvicom i drugim mirišljavim cvećem, pa u njoj
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ali će na dnu čestite duše i građanskih žila, kao gudalo iz daleka, kao moja nevidljiva ruka, svirati svaki leptir beo, i svaki jastuk vreo.
I, tako, bez groba, veselost je neka, u meni, rugoba. I, tako, bez tela, duša mi je nevidljiva, i nevesela. Jednog proleća, i ja sam gorko znao da, kroz svirale devojačkog rebra, zdravlje dajem.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
je domaćica u dobroj seljačkoj kući, To je, u pomenutoj ulici baba -Višnja, Juče, danas, a jamačno i sutra: Sila nevidljiva, snaga višnja, svevišnja, Telom odsutna, al duhom uvek prisutna.
Rakić, Milan - PESME
Neko ih muči, a ne znaju ko je. Jauk i piska svuda oko mene. Steži, o steži, nevidljiva silo! I nemilosno kosti moje mrvi, Dok najzad moje ne prestane bilo, I ne iscuri kap poslednja krvi!
I nemilosno kosti moje mrvi, Dok najzad moje ne prestane bilo, I ne iscuri kap poslednja krvi! Steži, o steži, nevidljiva silo! O, kako ti se slatko smejem sada! Žrtva se ruga dželatu što kolje. Zar to vrhunac mučenja i jada?
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Vala sipaj, da vidim i to čudo! Mislila sam da sam oguglala na sve, a ono ti bane i nevidljiva vojska! PROSJAK (polazi od Vilotijevića prema izlazu): Samo polako, videćeš, basamak po basamak, pa uvis!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Onda bez glasa i bez ruha (Nevidljiva i sasvim nema) Lutaš po jami moga duha Ko bespomoćna, strašna tema. Iako znam da tamo ležiš Rasuta sva do zadnje
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— I ima! — prošaputa dečak. Ponekad, deljući na mesečini, daleko od kuće, činilo mu se da čuje kako neka nevidljiva bića govore između sebe. A jednom ga zaista iznenadi nečiji jasan, molbeni glas: — Oslobodi me, dečko!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
tu gde je pešački prelaz između Narodnog pozorišta i Kneževog spomenika, prolazi granica koja se ne vidi mada nije nevidljiva.
Ali, pre no što bi prodrla i počela da hara, uvek je pravila istu grešku: prvo je htela da promakne, nevidljiva, preko palisada, što nikako nije mogla. Neprijemčiv za užas koji je nosila sobom, palisad je nije propuštao.
kažu, a kratkotrajnom, zidane nove kuće i izrastale mlade lipe, kaldrmu je zamenio asfalt a svetlosna granica, nevidljiva oku onih koji se nikad ne okreću prošlosti, jednako je promicala.
Izišla je, u kući je zavladao muk. Miloš se povukao u svoje odaje a lepa je Petrija postala nevidljiva. Uveče, dok je ta žena uzeta u ispomoć kao i obično razmeštala Gospodarevu postelju, naišla je Ljubica, prošla pored nje,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Neko ih muči, a ne znaju ko je. Jauk i piska svuda oko mene! Steži, o steži, nevidljiva silo! I nemilosno kosti moje mrvi; Dok najzad moje ne prestane bilo, I ne iscuri kap poslednja krvi!
I nemilosno kosti moje mrvi; Dok najzad moje ne prestane bilo, I ne iscuri kap poslednja krvi! Steži, o steži, nevidljiva silo! O, kako ti se slatko smejem sada! Žrtva se ruga dželatu što kolje. Zar to vrhunac mučenja i jada?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Lutaše besciljno po varoši. Neka nevidljiva ruka odvede ga do jedne kuće u jednoj sporednoj ulici varoši. Tu se nalazila radionica jednog glačača kristalnih i
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I kao ovi mlazevi, što onako fino predu i jecaju, i kao najfinija nevidljiva para svileno bruje, i nisu mlazevi, već istinsko brujanje što dopire iz beskrajnih nizova telegrafskih stubova koji
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ali već i to što se u Nečistoj krvi autor vidno povlači, postajući gotovo nevidljiva senka, da bi ustupio mesto junakinjinom uglu gledanja, a povremeno i uglu gledanja drugih, sporednijih likova, takođe
Zemlja je tamna, nevidljiva i kišovita. - Šumi i huji baruština iza mraka. Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, pođe i nestane u
Miljković, Branko - PESME
Prostore gde nevidljiva snaga sanja kojoj se suncokreti klanjaju vidiš li okrenuta zaboravljenim danima u tami? Tebe tri sveta vole tri te vatre
i potrebama Koristim se njihovim zaboravom V Ja znam tvoj koren Ali iz kojeg zrna senka tvoja niče Biljna lepoto dugo nevidljiva u semenci udaljena Našla si pod zemljom moju glavu bez tela što sanja istinski san Zvezde poređane u mahunu Sve što je
Krakov, Stanislav - KRILA
Poslednja noć je bila hladna kao primicanje smrti, i pokoja nevidljiva pahuljica snega promicala je kao zalutali putnik kroz nju.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Uzbudljivo je bilo gledati u taj mlečni put koji se vukao za brodom. Ostavljasmo sa strane nevidljiva Kanarska ostrva. Velika Kola bila su sve bliže na horizontu; sa druge strane, pojavljivao se Južni Krst.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pljusak je bivao sve jači. Kao da se nebo zgrčilo nad našom glavom, i neka nevidljiva sila steže sve jače, da se iscedi i poslednja kap.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ali naš naučnik ne šteđaše svoj očni vid da bi i jedva vidljiva mesta pročitao, a nevidljiva nadopunio prema tekstovima Arhimedovih spisa koji su se drugde u svetu očuvali.
Dugo sam stajao pred tom tablom, čitao po nekoliko puta sastav te katedre i pitao se koja nevidljiva ruka je ovde ispisala moje vlastite misli, želje i nade.
sjajne zvezde postala tamno nebesko telo, obavijeno vazdušnim plaštom, kako se na njoj odvojilo kopno od mora, kako je nevidljiva neka ruka zasejala tu prvu klicu života, a iz ove se, postepeno i lagano, razvila sva živa bića, biljke i životinje.
Vazduh koji nas obuhvata treperi ružičastom bojom, biva postepeno svetliji i prozirniji, kao da, onde dole, nevidljiva neka ruka upravlja svetlosnim reflektorima i stavlja ih u dejstvo.
U toj plamenoj drami prolaze vekovi a ružičasta boja užarene Zemlje postaje sve tamnija, kao da ovu neka nevidljiva ruka zavija u laki crni veo.
Sure kamene sante pojavljuju se u sve većoj meri na pučini plamenoga mora, a nevidljiva ruka prede iz njih košulju oko njega. More besni cepa je, spaljuje je svojim plamenim dahom, sante se gube u dubini.
More besni cepa je, spaljuje je svojim plamenim dahom, sante se gube u dubini. Ali nevidljiva ruka prede dalje košulju, i gdegod se ova rascepa, ona je sklapa i zašiva.
Ta krv, plamena lava, svetli, tamni, usirava se i kamenim arabeskama šara oklop, koji je nevidljiva ruka nanovo stegla i zakovala. Sat vasione otkucava nove vekove. Na Zemlji je zavladala potpuna tama.
Pa i kada je govorio sa manje uobrazilje o nebeskim telima, on naročito bira ona koja su običnom astronomu nevidljiva, ona tamna nebeska tela koja imaju sreću da ih zagrevaju više raznih sunaca.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Na jednom mestu, svega, crkva, osrednje veličine, nimalo lepa, izbija na ulicu. Kuća za stanovanje, uvučena i nevidljiva spolja, dugačka je, prizemna, starinska, ali nekako vedra, pa se valjda zbog te vedrine i vrzmalo po njoj dosta i
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Pomilova ga po glavi Majka Voda i dečak krete, a sve mu se čini da ga nevidljiva krila nose. Kako i ne bi? Veliki talas podigao dečaka na pleća, leti, na sam vrh Srebrne Gore ga spušta.
Kad, najednom, kao prasak skrivene puške puče proleće. Raspali sunce po reci, poče da se topi led. Kao da je neka nevidljiva ruka okretala svet naopačke — sve iznenada postade bučno i zeleno, a pod naletom podzemnih voda poče da se trese
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Pucaju! — dosjeti se Stric pun strave. — Brže, brže, drage noge moje! — Bzin! Bzin! — prosiktaše nisko nad njim nevidljiva zrna, sustigoše ih dva nova pucnja, a kad Stric stiže već nadomak jedne udoljine, nenadan udarac zbaci mu šešir s glave