Miljković, Branko - PESME
1957. ARILjSKI ANĐEO Anđele gorki praznine i snage, Kad ukaza se sunce kakav nije Svet, gde nevoljan jače ću voleti drage, Dok plod posejan u paklu na nebu ne sazrije Ako namere dobre srce voću Podari, kakvom vatrom
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
a sunašce tad iz mora sv'jetla kola promaljaše, junak ranjen dopade ispod turske britke sablje, nevoljan dobar junak, pod šatora upade Ugrin-Janka vojvode.
Od nevolje mu ne mogaše božju pomoć nazivati, svome gospodaru, neg' mu poče ovako nevoljan junak govoriti: „Evo tebi nosim tužne glase i priglase, moja sv'jetla kruno, tužne glase i priglase, kê ovako višnji
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Sotim putem u svoje nurijsko mu selo prolazeći, neki pop vide ga gde se onde nevoljan valja sav izranjen. Glednu na njega, ne znade što da mu čini. Prođe i ostavi ga tako.
Danaske je častan i pošten, a malo posle beščašten i ukoren; danaske je zdrav i čitav, a sutra bolestljiv i nevoljan; danaske je boljarin na glasu i snažan, a malo potom, zločest n nevaljao.
razgovoran i pošten, čuven i viđen, mlad i zelen, vrli junak leventa i kicoš, al' sutradan, umalo li potom, hud, nevoljan, bolestljiv, sakat, trom, brižljiv, tužljiv, ukoran, obezčastan, ostario, omatorio, pogrbio se, poružnio!
Dohodeći mi pred vaša vrata go, bos, odrpan u vacteku, ozebao, jadan, nevoljan, ni dobre reči niste mi dali. Ne prosih izborli vašega jeta ni pića, razve komad hleba, i to mi imajući vam mnogo put,