Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Suštinske odlike dečje pesme kritičari su uglavnom zaobilazili, nevoljni ili nesposobni da se u njih udube. Ljubomir Nedić, u jednom pronicljivom i zlovoljnom članku o Zmaju, veli: ako išta kod
Pandurović, Sima - PESME
KRONIČNA STAROST Dođe trenutak kada uđe sumor U celo naše biće, i ovlada Dušama pustoš a srcima umor, Nevoljni umor bez želja i nada; Kada u svesti o sopstvenoj bedi Svaki napor umre smrću tužnom, lednom, I kada se, dušo,
Zato dođe trenut kada uđe sumor U celo naše biće, i ovlada Dušama pustoš a srcima umor, Nevoljni umor bez želja i nada; Kada u svesti o sopstvenoj bedi Svaki napor umre smrću tužnom, lednom, I kada se, draga,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U sporom razvoju srpske poezije XVIII veka Orfelinova Melodija, i ovakva kakva je, ostala je još dugo nevoljni a idealni i skoro nedostižni poetski domet i naivni uzor; pojava je to uostalom nimalo neobična ni retka ni u nas, ni
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Vuku za sobom teške premorene noge, pospani i nevoljni. Pustoš je ostavila za sobom ova prokleta i blagoslovena voda, Morava — mučiteljka i hraniteljka naša.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
nedaće i nesreće svoga oca; zapravo zbog utučenosti njegove, pa egoizma, pa ravnodušnosti, pa proloma ljubavi kojima nevoljni čovek nije više mogao da se raduje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
u ravnini, moj vidovni bože, tihu rosu u ravnini, sinju maglu u planini, dokle bismo mi junaci naše glave sahranili, nevoljni junaci“.
sileni turski, tere side govoriti mladomu Svilojeviću: „Da imaš mi istinu, Svilojević, kazivati, moj sužnju nevoljni, što te hoću zmožan car, ja sadahna opitati“.
“ Ali nasta sileni car sužnju svomu govoriti: „Koji ono junak bio side brade do pojasa, sužnju moj nevoljni, koj' Turaka pobijaše buzdohanom šestoperom, tere vojsku pobijaše, i nitko mur suprot staše, kaurinu jednu?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Haj, haj unutričino, šupljan, dušman svome napretku i dugom životu! Prohodeći siromaš željni, nevoljni, bolestljivi, gledeći im žalostivo božji ganiluk nasporen, ne smi se blizu ni prikučiti a kamoli da se čim zasladi;
put mnogim i zla se smrt na putu prideša so te trgovine i jedni do gole im duše štetuju, jedva s glavom poizmiču doma nevoljni, i jošte se ne odstaju ni do smrti. Opet s tugom tuđe uzajimlju i toga se puta drže neodstupno.