Teodosije - ŽITIJA
čuvši od starca ovo, za odgovor ništa ne nalažahu, nego ih obuzimaše jed i zubima svojim grizući usne govorahu: „O, nevoljo! O, ti, Petre, tvrda steno! Odole kamenim trpljenjem svojim, odole i pobedi!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Već pobeže, oj nesrećo, na kraj sveta, oj nevoljo! Plavi zec, čudni zec, jedini na svetu! O pravom smislu zečje uloge u dečjoj književnosti Radović
Radičević, Branko - PESME
o nevoljo moja! Izdirala, pa onda kud koja, Utekoše tičice ubave, A neka i, vesele im glave! Tek glavate što nestade kuge,
grudi kao sinji kamen, Kad udariš da isteraš plamen, — Mesto rasta, mesto omorike Buće samo trske i šibljike, Oh nevoljo, ao velji jade! Mesto one ponosite zgrade Biće samo dva-tri praška laka, Da se plaše od vetrića svaka.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Valjda je jedino ono moglo da sačuva momka od svega što se vidi i ne vidi, i od boga i od roga. — O, moj imenjače, nevoljo moja, a ja još mislio da te jutros, u svetu nedjelju, pošaljem u crkvu da se i ti zeričak bogu pomoliš.
— Gledaj ti druge, a za mene je lako. Sjedaj bez brige u ta tvoja kola, pa svršavaj poslove. — E, Stevo, nevoljo moja, u ratu mi je lako s tobom bilo. Samo mi kažu: tamo je Stevo, ne brini.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
„Gorom jezdi Toplica Milane!” peva Srba, lep i vitak i slavan u onom odelu, kao vitez iz priče. — E, moja nevoljo, moja glavoboljo, Luka sine! „tvabuta” si pao, i triput se ugruvao! Ništa, ništa, od tog deca rastu!