Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
ne okupaš, ne nahraniš, i ne ogreješ, I niko toliko moćan da mu ne pomogneš, I niko toliko tuđin da ga ostaviš u nevremenu pred vratima.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Crkni! To joj on kaže? On, koga toliko godina... Nikad se nije vratio s puta, svejedno u koje doba noći i po kakvom nevremenu, a da ga ona nije budna dočekala, vratnice mu otvorila, ispregla stoku i nahranila, njega toplom večerom ponudila,
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
brzo je bila obavljena: Anastasijević je ostavio baronu vreće sa novcem a uzeo od njega vreće sa solju i po ludom se nevremenu uputio natrag, u Srbiju.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Nije li bolja i traljava teza od suhog bananinog lišća, pa čak i streha od starih crkvenih krpa, nego lutanje po nevremenu? Jer, znam dobro, kad se prezre i napusti jedan zaklon, najčešće se ne nađe nikakav drugi: onaj isti nemir