Dučić, Jovan - PESME
te život bolno razočara, I kada prestanu i želje, i snovi: Ono što nam vrati jedna suza stara, Vredi jedan život neznani i novi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bilo je dovikivanja, upoznavanja, a pozdravljali su se i znani i neznani. Mlađi parovi putnika počeše da igraju, na travi. Neko je opalio, iz puške, na vevericu.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
se tupo Gledaju se dva belutka Dve bonbone juče Na jeziku večnosti Dve kamene suze danas Na trepavici neznani Dve muve peska sutra U ušima gluhote Dve vesele jamice sutra Na obrazima dana Dve žrtve jedne sitne šale Neslane
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
ona, uoči Đurđevdana, uzme tri češnja belog luka, pa dva od njih nazove kojim drago poznatim imenima, a treći nazove „neznani“. „Uveče, kad se smrkne, zasadi sva tri češnja u bašti, pa sutradan gleda koje je izniklo.
Ako iznikne koje od imenovanih, onda će poći za momka koji ima isto ime; a ako iznikne ’neznani’, onda će se udati za nepoznatog momka.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
gde će leći znaju; za ljude koje na svakoj vodi čekaju brodi i kotva u svakom brodolomu, kojima su svi znani i neznani anđeli milosrđa osigurani.
Radičević, Branko - PESME
“ Tako junak, a devojka zače: „Bogom brate, neznani junače, Ni sam, brate, ove gore vila, Ni me vila mladu odojila.
Bi utekla od goleme strave, — Cveta jedva da se s mesta mače, Čula rečcu, pa ovako zače: „Zdravo, brate, junače neznani, Zdravo bio kakono i znani! Što me pitaš, kazaću ti pravo, Pravo, brate, tako bila zdravo!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
sad ovamo sad onamo u pomoć dozivati, pa mu tako jednom dođe i poziv od njegova oca cara koji mu poručuje: — Čuli smo, neznani junače, za tebe i za slavu tvoju, pa te molimo da nam, boga radi, pomožeš, jer je došao ognjeviti zmaj pa traži da mu
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Lovio gladan muve po zraku, sedio vazdan u mravinjaku!“ „Ko li je lovac neznani bio? — pitaju oba, od čuda nemi, a zatim u glas rekoše složno: Da mu se noćas zaseda spremi!
u mlinu deda, sve brvna ječe, siromah Žuća i mačak Toša pospane oči u potok beče: kad li će najzad, mokar i bos, neznani ribar pokazat nos.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
DANICA: Pa to ih vi poznajete? ADVOKAT: Da, upoznao sam ih. Ranije ih nisam nikad ni video. To su obično ljudi neznani i skriveni, ali kad tako padne kakav testament bogatoga pokojnika, oni se pojave i zađu od advokata do advokata i po
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Često biva — od ljubavi čiste I neznani da se okoriste; Pošto toliko voli tele, krava Belom kafom planetu čašćava! NAJVAŽNIJI PUT ISTORIJE Ta
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Teke viđe, pokloni joj se, a ona ustade na noge i upita ga: „Otkuda si neznani junače?” A on muč'! Ona ga opet zapita: „Koji si? što si došao?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
257 BAKUĆ ULIJA 260 KO JE ON? 292 NEZNANI 294 SVETLANA 297 PRIČA O SRBIMA 309 SABRANE PRIPOVETKE UTULjENA KANDILA U GOSTIMA Čovek priča posle
izraza očiju ove duše koja je sve to preživela, znaj, nikad lepše slike videti nećeš, mila, nikad videti nećeš. NEZNANI (Posvećeno Patrijarhu i onima koji će uskoro posetiti Krf) Pre sviju trupa naše vojske, pošto se u Draču prvi
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sluga ne dade omesti, no ponovo poteže nožem, a kraljeva se kći od straha baildisa, pa u toj neznani izbljuje zmiju što joj je prve ljude davila.
Teke viđe, pokloni joj se, a ona ustade na noge i upita ga: — Otkuda si, neznani junače? A on muč̓! Ona ga opet zapita: „Koji si? Što si došao?
Petković, Vladislav Dis - PESME
Pletu se venci za junake mnoge, Dižu se sitni, ustaju nezvani; Ali vi, divni, bez ruke i noge, Bićete naši junaci neznani.
Krakov, Stanislav - KRILA
Mali, kaljavi pešaci umirali su neznani, zatrpavani blatom, koje e skakalo u crvenim stubovima. Na zemlji su ljudi kopali nove jame: rovove i groblja.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ja bih mu saopštio više naših pesama, tim bi se on upoznao sa glasovima koji su krasni i njemu neznani. Posle bi ove dao štampati, Nemci bi kupovali radi retkosti a ja bih se trudio da i kod nas kupuju.
Bojić, Milutin - PESME
Reči su tvoje od psalma gordije, Oči su tvoje od slave gordije. Kako si velik, ti neznani sine, Pred čijom rukom padaju ordije!
Nastasijević, Momčilo - PESME
Prikloni glavu ramenu mom, gorama u ruj. Strah, osama me, uza me ti. Zaspala travka, sen iz neznani, samotnu me o čuj. Klone o klone, sve samlja ona domaku okeana pesma ova lagana.
Kad umrem, čekaj me na vodi među vrbama i one tako sane od sete na veki čekaju neke žubore iz neznani. Da ne celujem usne no čelo neveseloj, teklo nam teklo na vale. SUTON Krila li to? Nenadno mahnu na tamu.
Il’ se od bola posvetila, po kap nam ulja za lek iz neznani, miljem da svetli kandilo, bol tvoj gde živ još ostao, sejo, gde bela prominu.
III Znam, po strelicom je tame, te i u kamenu razdani. I zamuknuv li, zrakom to neznani zavedri dan. IV I znam, Veliko, mukom jedno, tu kuca srce.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
No naša lepotica ne zadržavajući ga dugo u nedoumjeniju, ovako, iskašljavši se najpre, započne perorirati: »Neznani junače, tvoja je sudbina već celoj varoši poznata. OD 20.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A pred suđenim časom svi su ravni: i znani, i neznani. Pred Dračom sretosmo neku italijansku vojsku. Uhranjeni i odeveni, gledali su oholo gladnu ritu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Handžija mu pravo kazivaše: „Oj, boga mi, neznani junače, Arapin je šćerecu isprosio na sramotu u cara našega, večeras će doći po đevojku; od njegova straha velikoga mi
Vrati Arap sivu bedeviju, pa govori Kranjljeviću Marku: „Zla ti sreća, neznani junače! Koji te je đavo navratio da ti dođeš u moje svatove, da pogubiš kuma i đevera? Ili si lud i ništa ne znadeš?
Je li Marko kod bijela dvora? Ima l’ Marko dosta uzavnica?“ Veli njemu Kraljeviću Marko: „Oj, boga mi, neznani junače, ja sam jutros od Prilipa bila, kod dvora je Kraljeviću Marko, slavi Marko svoga svetitelja; ima Marko dosta
“ Govori mu lijepa đevojka: „Odjaš' konja, neznani junače, odjaš 'konja, pa se napij vode!“ Al' joj veli Porča od Avale: „Oj, boga mi, lijepa đevojko, kljusina je moja
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Mi na putu nigde ne zgrevamo svoga srdca. Hodeći, putujući po tuđi vilajeti, u tuđoj zemlji, međ neznani ljudi, kad imamo što jesti, kad i ne imamo; crkvi naših po putovi nejma da u njih dolazimo i da se molimo Bogu, a na