Dučić, Jovan - PESME
Zasipa s topola mir po travi... Anđeli veslaju barke sna. Nestaje i s danom deo mene, Putima neznanim kud i sve... Lagano kao što i cvet vene, Umiru jeseni hladne, zle.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
misli što su ovo posle podne u najživljem vrenju uznemirene mašte kuljale jedna za drugom pa se tako upućivale same nekim neznanim putevima.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Putuje barka ko labud bijeli, na pramcu Mačak, kapetan smjeli, pažljivo stražu straži. Mačak se morem neznanim skita, neznanoj zemlji u susret hita, ribicu dobru traži.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
I sve što gledam u njih dublje Sve mi se manje mrtvim čine Te škrinje mraka, tajne zublje. Jedne me mame, druge plaše — Neznanim glasom ko iz tmine: Uđi u mrtvo carstvo naše! KUĆA Budi me pijuk preko puta: Još jednu dragu kuću ruše.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
u nama čami okovan i slijep neko, ali na jedan dublji način mudar, mudriji od nas, i on kao da po nekakvim svojim nama neznanim mjerilima bolje zna što je značajno a što beznačajno, te predaje stvari našem pamćenju ili našem zaboravu.
Ono je tupo sebično u svojoj okatosti. Samo traži hranu za se, a ne pita odakle se ta hrana nakuplja, na kakvim se neznanim izvorima naša slijepa ptica napaja. Drveće je uspravno i superiorno.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Zakon iznemože, duša je ogrdila, greh je skljusi, ja se odvodim neznanim putem, a zločinstvo tušteno! Tužan ja čovek! Besede ropske odvođenoga u nevolju.