Upotreba reči nećeš u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Tetka mu kaže da nema, pa makar joj kuću prodali. „To neće biti“, hrabri je čiča Marko, „dok sam ja živ! Ne!... Nećeš mi ti, sestro, ostati bez krova, a i dete“, veli čiča Marko, pokazujući na mene, „treba nešto da nasledi po čemu će

Njegove mutne oči planuše ljutito, po bledim obrazima razlila se tamna rumen uvređenoga ljubavnika. „Nećeš ti više, Grlice, ići na kazan! Ja ću tebe hraniti, nećeš ti odsada znati šta je to glad!...

„Nećeš ti više, Grlice, ići na kazan! Ja ću tebe hraniti, nećeš ti odsada znati šta je to glad!...“ Tako on govori, a usne mu drkću od ljutine. Kad je bilo oko pola noći, on ode.

“ Nato će Živko, koji nikad nije progovorio, reći: „Ti li je hraniš, pope?... E, nećeš je više hraniti!...“ Oči mu sevnuše divljim plamenom... Kaluđer, kad je to video, naže bežati.

Pa, evo, moja Stojna ima u Kniću još jednu sestru neudatu, video si je ti! Onake devojke nećeš naći ni usred Kragujevca...“ Pa zar misliš da je glave obrnuo? Jok, vere mi!

Kad tamo, šta je?... 'Oće momak da se ženi, i to nikoju drugu ne misli, nego baš nju!.. „Bre, dete“, rekoh mu ja, „nećeš je uzeti, dok je na meni glave!“... E, nije vajde, pravo ima moja Stojna, baš ga opčiniše!

Obradović, Dositej - BASNE

U celoj Albaniji nećeš učena čoveka naći, zašto tu sva mudrost i dostojinstvo u puški i handžaru stoji. Zemlje prekrasne, ljudi zdravi, hrabri i

” Paf! mačak s šapom. „Ci, ci, ciju!” — „Ha, ciju!“, veli mu mati. — „Nećeš da slušaš, svrbe te leđa, našao si ko će te češati“.

Apolon, poznavši | šta je on naumio, odgovori mu: „To zavisi od tebe, ako ti hoćeš, vrabac je živ, ako li ti nećeš, a on je mrtav.

Idi već, ne oklevaj, velim ti! Jaoj! I gledaj da što opraviš pre nego izdahnem, jer posle, bojim se, nećeš mi moći ništa pomoći: ako što na ovom svetu laži ne pomogoše, na onom znamda ne prolaze.

Ti znaš da ko ne plati, nikada mu imena u crkvi nećeš čuti.” Naravoučenije „Δειλή πενίε ήτις κακά πολλά διδάσκει, ψεύδεα τ΄εξπαάτας τ΄ουλομένας τ΄έριδας!

Hrast joj reče jednom: „Koliko se s mojim plodom pitaš, a nikada nećeš na me da pogledaš, ni da mi zahvališ!” Svinjče, da se pokaže da i ono nešto pametno ume misliti, odgovori: „ E, baš!

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

A mi iz pepela, mi ćemo ostati u pepelu u kome smo i bili. MIŠU Nećeš više, mišu, da budeš miš? Dosadile ti mačke, mišolovke, otrovi protiv miševa, dosadile ti zmije, sove, mišari i

Da li si se ikad zapitao da li ćeš uspeti da izuješ te čizme? Zar ih se nećeš nikada osloboditi i, bacivši ih daleko u trnje, bos i oslobođen poći prema reci, bos i oslobođen kroz pčele i cveće,

Svoju ćeš decu u taj raj odvesti, šetaćeš ih od boga do boga, ali u tom raju nećeš sresti ni Blejkovog Tigra, ni Direrovog Nosoroga! Kondor nema oblake u kavezu, ni aligator u bazenu brzake.

Ako ti pred svakim budeš govorio kao da svedočiš na Poslednjem sudu, nikad nećeš postati ni konjušar! I od moćnih kneževa ovog sveta ne možeš se ničemu nadati! A čemu bih se od njih i nadao?

Ne dopusti da s groba Tvog otpuzimo na kolenima, vezanim kožom i čojom! Ako Ti nećeš, ko će nas povesti, zakopane s rovcima i krompirima, putniče koji si bosim nogama dospeo tamo dokle se ne dopire ni

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

on kad sam prvi put u moju nuriju polazio, — ti si jošt mlad i ne znaš kakav je svet, ti si vrlo mlad i nigde gotovo nećeš biti u društvu tvoji̓ parnjaka u godinama, nego ćeš sve dolaziti među starije ljude.

Ako počneš tako mlad druge da učiš pameti i mudrosti, onda ti nigda mudar biti nećeš. Kad govoriš štogod, svi će slušati, ali nemoj ti sebi da uvrtiš u glavu da oni tebe zato slušaju što ti najmudrije

” Mihaljević, koji je moga oca pazio i uvažavao, rekne: „A zašto, Aleksa, ti nećeš da ostaneš u našega cara službi, pak ćeš skoro kapetanom vanžirati, a zakleo si se da ćeš našem caru veran biti?

a Nikola, sinovac Stanojev, koji nije ni 20 godina imao, kako vidi to, utrči u vajat, uzme kneževu šišanu, i poviče: „Nećeš, Turčine, ni tvoje glave odneti, a kamoli kneževe!” opali i pokraj Stanoja obali Turčina, pogodivši ga posred kotlaca.

A ti ako nećeš i neki kmetovi, a vi idite u Valjevo Poreč-Aliji, pa se sa njim zatvorite, a mi ćemo jemačno doći na vas; a znajte da je

Ako ti njima politično pišeš, i oni će tebi politično odgovoriti, pak nećeš znati gde si. Već ti napiši onako kako si meni kazivao, i daj meni ja ću im poslati”.

onda u̓iti (ufati) kraljicu za prsi, poteže ̓anđar, da ubode, i reče: „Baš jesam kralj i vidim da ću poginuti, ali i ti nećeš živiti”. — Kraljica poviče: „Dur, dur (stoj, stoj)! knjigonoša ne ima zarara.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— odupre se Sima u inat. — Dva nazimeta samo što se provukla kroz plot, pa hoćeš dvaest vreća?... E nećeš, beli! — Jest, dva nazimeta! A ima valjda nedelju dana kako mi mal zatiru, a tebi ni u uvo! — dere se Raka.

Neka stoji, boga vi, drugi put! — E dobro, dobro... — Znam ja tebe, Dašo — uze ga tapšati kapetan po ramenu. — Nećeš ti biti tako tvrd na pogodbi. A zbilja, kako ti oni ostali dužnici? Kako Stojan Pavlović i Obrad Ješić?

Sav je taj svet raznolik. Nigde nećeš naći slična ni nosa, ni oka, ni kape, ni haljine, ni lica, ni odeće, ni obuće... Sve je to u drugoga drukčije!

— A 'oćeš li ostati i od Đurđevadne kod Stanoja? — Vala, ćato, neću. Dosta sam ga služio. — A što nećeš? Stanoje nije baš tako rđav gazda. — Može biti; ali ja ne mogu.

«. — Ama, nismo tako rekli, ćato! — prekide mu Sreja čitanje. — Tako ja ne mogu. — Pa nećeš ti to njemu davati, nego samo da čuva; ovo je samo vorme radi, tek onako... — Neće, neće — graknuše oni. — Ko?

— Znaš, Tiosave, što? — Šta, ćir-Trpko? — A'de, daj meni taj vosak. — More, batali! Nećeš ti da platiš. — Što ne platim, ne platim; će ti platim sos lepi pari. Što išteš za oka?

Dotrča i sam načelnik... I ta gužva odvalja se u načelstvo, a još se čuje dreka Pupavčeva: — Nećeš... lopove! Moja devojka!... Ne dam!...

Danju se ne može, videće kogod, a noću, ja, boga mi, ne kopah ga, pa makar mi grad odbio oba uva!... — Ako nećeš ti, ima ko će — reče Jovan. — Eto Marjan, on ga je i ukopao. — Ta ono jes'... ama ja, gazda Jovo...

— Ono znaš... nije baš ni lako! — Pa nećeš ti sam, ne boj se! — kuraži ga pop Stevan. — Eto ti i Simice. Vas dva moći ćete zar?

— Eto ti sad opet — ti — začudi se Nikola... — Ček da otvorim! — i otvori vrata. — A koji je bes tebi noćas? Da nećeš i ti budak? — Zar je i od tebe iskao? — upita Sava smejući se. — Ja mislim samo je mene budio. — I jamačno dao si mu?

— Dobro, ser, dobro! — reče načelnik i dodade poluglasno: — Hvala bogu, sad mi bar nećeš ti dosađivati! — pa ode u kancelariju. Englez uprti majmuna pod pazuho, pa ode u varoš, klibeći se jednako na nj.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

To je prostor od dvanaest sahata hoda. Možeš u dugu danu hoditi po Mačvi, a nećeš videti jednog brežuljka; sve je ravno kao tepsija.

Tek tada ćeš osetiti kako je topla ljubav njezina... Ta, ti nigde zgodnijeg kutka za sebe naći nećeš!... I udariše mu suze, on raširi ruke i pođe da padne u naručja tome blagu ovoga sveta...

Razumeš? Stanko zinu od čuda. — N-n-ne razumem! — Znao sam da me nećeš razumeti!... Dobro, znaćeš posle. Zasad znaj ovo.

tako!... I ti ćeš prvi pucati. Čim Turčin naiđe na ćupriju, ti pali!... Ako bi ga on promašio, pali ti, Surepe, ti ga nećeš promašiti!... Turci će onda jurnuti napred. Ja i Jovica dočekaćemo ih i zbuniti, a vi ostrag jurišite...

Ćutao je, premišljajući crne misli... Već se i noć spusti... On diže glavu i reče: — Večerajte, deco. — A zar ti nećeš, babo! — upita ga snaha Mara. — ... A? Hoću, hoću!... Da se pomolimo bogu, pa postavljajte siniju.

Ako bi hteo potražiti ko podgaji to koleno — Mučio bi se uzaludno!... Ni pre ni posle toga doba nećeš naći sličnih primera... Čuda su te žene činile! Pored svojih domaćih poslova radile su i sve muške poslove.

Ivan je ćutao. Njega opet stade gristi savest. Kad vide Marinko da Ivan neće da kaže, onda se reši da napomene. — Baš nećeš da kažeš? — Ali... — poče Ivan. Ne moraš... Ja znam i sam. Hoćeš da ti kažem?... Je li, to su pop i kmet, a?...

— Da vidimo. Valjda će biti! — Nemoj tako govoriti! — uozbilji se Kruška. — Reci najedanput: hoćeš li ili nećeš?... Evo, ja ću pitati Sevića za devojku. — Što? — uozbilji se Ivan. — Zar ga ja ne smem pitati?...

Ona zaćuta. Najedared je obuze ljutina. Dođe joj pa bi da smoždi Jelicu. Upršti pogledom u nju: — A što nećeš? — upita. — Neću zato što sam dala reč drugome! — odgovori Jelica mirno. — A kome? — Stanku. — Dala reč Stanku!

Ona opet ćuti. — Ivan te prosi za Lazara, i ja im rekoh da dođu. Tajac... — Ali mi tvoja mati reče: da ti nećeš za Lazara. — Neću! — reče ona i pogleda mu otvoreno u oči. — Šta reče, šta?

Molim te!... — Dobro, najposle. — A zar ja da sjedim kao babetina ovdje? — upita Zeka. — Nećeš, nećeš. I ti ćeš s nama... — reče Nogić. — Opremaj se. I dok dlan o dlan, sve je bilo pod oružjem.

Molim te!... — Dobro, najposle. — A zar ja da sjedim kao babetina ovdje? — upita Zeka. — Nećeš, nećeš. I ti ćeš s nama... — reče Nogić. — Opremaj se. I dok dlan o dlan, sve je bilo pod oružjem.

Dučić, Jovan - PESME

Znam da nećeš doći, a čekam; i mašte Nepoznate sreće rastu u noć nemu; Neću više čuti tvoje reči tašte, Da tvoj glas svemoćni

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ti! Ti mi odreši jezik! Nećeš? E, hvala ti bar što si mi poslao pomoćnika! Pomoćnik, to jest bolnički pomoćnik uđe. Dovraga!

!... da otkud ti nećeš da učiniš njemu sve što čovek može učiniti, pa daješ — čisto me sramota da kažem — pa daješ srce njegovoj ćerci?

Kapetan skoči; sablja mu se otište n sa zveketom lupi o zemlju. I Blagoje se trže: — Nećeš, bre! — reče on i kao da ponovo povuče uzdice i ponovo zaspa. Kapetan istrča napolje u sveže jutro. Jedva je disao.

Noge se mrznu, a oči suze. Već ni rakija ne može da zagreje srca, i ti se nestrpljivo osvrćeš, nećeš li gde ugledati kuću i domaćina koji voli gosta. Ja, bogami, znam kuda ću. — Ja idem kod Matije Đenadića.

Neka dijete prođe svijeta. A poslije, kad ti dođe, nećeš se više od nje odvajati!” Tako opet nastupi vječnost, poslije koje će zar i nama granuti sunce.

Poslednjim tvojim pismom uveravaš me da iz mojih pripovedaka s Anom nećeš izvoditi nikakih zaključaka i tražiš samo da ti sve natanko pišem što bude između nas dvoga, i podvlačiš dva puta reči

E, brate, ti znaš da ima u našem životu trenutaka u kojima se, hoćeš-nećeš, podetiš. Tako je i sa mnom bilo. Ko će tome dati računa?

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Tamo ja i ne znam, kaže je l’ sam muško il’ nisam! Udaj se ti samo, ta možda mi, kaže, nećeš više ni trebati!« A posle ga kao ujedared nestalo, a mesto njega ost’o samo neki doroc, pa raširio rukave pa kao ide

Evo vam... — reče i predade ih hitajući Peli. — Ju, nesretna Gabriela, ta ti kako si počela, ako ovako furt ustraje, nećeš ništa ni odneti do kuće!! — O, ženo, ženo, časni te!... A kako... ha-ha-ha!

Iz groba ću, čini mi se, ustati sa brijačem, pa ću ga sama obrijati ako ti nećeš! Da pamti kad se bacio na tebe. — E, ti kad nekoga mrziš, a ti ne znaš da postaviš, tako da kažem, plot tvojoj

Pipav je do zla boga, zato su mu i izdenuli ime pa ga niko u selu drukčije i ne zove nego Proka »Oćeš-Nećeš«... Svaki čas ima on nešto da radi; čas pali lulu, čas ga žulji čizma pa je svlači, pa onda ispusti bič pa silazi s

Nemoj mi kazivati, neću da te slušam! Bolje glavu da su ti ukrali. Neću, neću ništ’ više da čujem. — Pa dobro kad nećeš, ja i volijem. — A jesi l’ primjetio? Je si l’ se opip’o ujutru? — Ćavola primjetio!

Al’ ja, kaže on, neću više da te priznam za sina. Nećeš, kaže, dobiti ništa; ne nadaj se tâlu, kaže! Sve ću pripisati, veli, na varoški špitalj.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

— Na, bre... na, seljo... Uzmi, jedi... u tvom veku ovako što ubavo, meseno, nisi izeo... i nikad nećeš da izedeš... Jedi, seljo... — I sve što god je naprosio ređa pred seljake da jedu.

— Krst! Krst! — Nije, nije. Lažu te. Nije to krst. I ne boj se, još nećeš ti umreti. — Tešili bi ga, smejući mu se, prolaznici.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ljuba je mislio: nećeš me uhvatiti! Čika-Gavra nije na to pazio, nije ga trebalo nutkati. Posle podne šeta se Ljuba sa frajlom Ankom, njenom

On mene ne razume kad ja govorim o fortepijanu, o operi; pa me još boli prst. Molim, ostavite me tu! — Kad nećeš da uđeš, što ti drago! Gospođa Makra bila je pametna ženska.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

kao ti, pa da nađem nove, nikad nerečene izraze ovom osećanju, ovom blaženom snu, iz koga me ti, je li, dragi, nikad nećeš probuditi, je li da nećeš? Pogledaj kako drhtim, kako sva, sva drhtim. Osećaš li kako blistam od sreće?

nikad nerečene izraze ovom osećanju, ovom blaženom snu, iz koga me ti, je li, dragi, nikad nećeš probuditi, je li da nećeš? Pogledaj kako drhtim, kako sva, sva drhtim. Osećaš li kako blistam od sreće? Osećaš li šta si ti meni?

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

KATICA: Ah! Mica se jošt jesenas udala! JUCA: Ako ovako ustraje, ti se nećeš ni udati. Ko će tebe bez novaca da uzme? Nisi jošt ni opravljena kao što valja.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

A smejali su se i žalili ga. Njegova mati htede da pođe, kući, ali deda ne da. Što se žuriš, Petro? Danas nećeš ići, neka se dete zabavi sa decom, dok ne zaboravi obiskivati o tebi. Tako ostadoše još jedan dan.

Kao iz hiljadu grla orilo se: Uteče Peja! Uteče Peja! Pavla, međutim, neko zadrža, vičući: Nećeš, kapetane, potere! Možeš kad Mesec bude smrknuo! Sad nećeš! Uzalud se Pavle otimao.

Uteče Peja! Pavla, međutim, neko zadrža, vičući: Nećeš, kapetane, potere! Možeš kad Mesec bude smrknuo! Sad nećeš! Uzalud se Pavle otimao.

Ako si se postavio za kvartirmajstora preselit nas u Rosiju, nisi se valjda, za teftiš, ženama našim odredio! Da nećeš od muža da braniš ženu? Bolje da si svoju čuvao!

„Igraj“, kaže, „dok si mlada i dokle se nie izvernulo vreme. Nećeš kad ti deca uzrastu!“ Nije njen brak, da zna, ono što je bio. Pavle je pokušao da teši Anu.

Teodosije - ŽITIJA

Ti sam znaš da si ti roditeljima i svima nama nada sa Bogom i uteha. Ako li što protivno pomišljaš, i nećeš da pođeš s nama, prisilićeš me da te vežemo.

opet kada Hristu odlaziš, izmolićeš od njega svojim molitvama, njemu ugodnim, do kraja pokrov životu mojemu od zla, i nećeš ostaviti u svetim.

Kao što si mi obećao, još za života u telu, da ćeš me u Bogu poslušati kao i ja tebe, i kao što si mi rekao da me nećeš ostaviti molitvama, — sada, gospodine moj, daj da prepoznam tvoju očinsku ljubav, da me kao pre telom, tako i sada još

— u ovom životu — reče — više me nećeš videti! Sveti se podiže i dok je brzo išao svom bratu, Stefan još brže izišavši iz života Gospodu otide, a niko nije

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

ne bi osramotio pred kokoškama, jurnu punom brzinom prema mačku Toši urlajući: — Oprosti se s repom i ušima, više ih nećeš vidjeti!

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

znam li je ja Seme ti i sok i sjaj I tamu i tačku na kraju mog života I sve na svetu 7 Šta je s mojim krpicama Nećeš da ih vratiš nećeš Spaliću ti ja obrve Nećeš mi dovek biti nevidljiva Pomešaću ti dan i noć u glavi Lupićeš ti čelom

ti i sok i sjaj I tamu i tačku na kraju mog života I sve na svetu 7 Šta je s mojim krpicama Nećeš da ih vratiš nećeš Spaliću ti ja obrve Nećeš mi dovek biti nevidljiva Pomešaću ti dan i noć u glavi Lupićeš ti čelom o moja

i tačku na kraju mog života I sve na svetu 7 Šta je s mojim krpicama Nećeš da ih vratiš nećeš Spaliću ti ja obrve Nećeš mi dovek biti nevidljiva Pomešaću ti dan i noć u glavi Lupićeš ti čelom o moja vratanca Podrezaću ti raspevane

Nušić, Branislav - POKOJNIK

RINA (padne mu glavom na rame): Ah, Mile, ja sam tako nesrećna, tako nesrećna. MILE: Ali zašto, grlice moja? RINA: Nećeš verovati kad ti kažem... I ja još ne verujem, neću da verujem, ne mogu da verujem. To bi bilo užasno!

RINA: Znala sam da nećeš verovati. da, da, nije za verovanje, pa ipak... možeš misliti koliko je to mene uzbudilo. MILE: Umiri se, Bubi; to ne

SPASOJE: Ja nisam nikome zajeo 10.000 dinara. ANTA: Pa nisi, dabome! To je sitnica za tebe, nećeš da se prljaš za takve tričarije.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Nećeš preći! - Ataman to ispusti iz sebe u jednom dahu, a ja pomislih da sam za dva trena u vodi, pogrešno kao i uvek.

Mita joj svako jutro donosi novine i mleko pa može da ubaci pismo i poneki cvetić, ti nećeš imati ništa s tim. Sada mi je bilo jasno.

- povukao sam je k sebi a ona je nakostrešila laktove i počela da plače. - Neću. Neću. Neću! - ponavljala je. - Šta nećeš, za ime Boga? Ti, budalo! Zar ne vidiš da si još samo dete? Šta bi čovek mogao da uradi s jednim detetom?

- Sada će naići Tauern-ekspres. To znači da je nešto oko deset. Mislim da će te blagosloviti otac kad stigneš kući. Nećeš stići pre jedanaest! - dodala je, a glas joj je zvučao brižno.

- Zar ti mene nećeš voleti uvek, Rašida? - promucao sam trudeći se da me Baronica, koja je čučala na drugom kraju skele, ne čuje.

- Zar nećeš? ponovio sam, a onda je rekla da nije sigurna, možda i hoće, ali kako to unapred da zna. - Kako bilo ko uopšte može

Zašto se rađamo, bože sveti, i zašto smo osuđeni da rađamo? - Ako budemo imali decu, Rašida, obećaj mi da im nećeš navući na vrat nekakvog druga direktora! Obećaj mi da to nećeš učiniti, Rašida!

- Ako budemo imali decu, Rašida, obećaj mi da im nećeš navući na vrat nekakvog druga direktora! Obećaj mi da to nećeš učiniti, Rašida! - obuhvatio sam je oko ramena, iako je čopor balavurdije buljio u nas, i privukao je k sebi.

- rekoh izvadivši pedeseticu iz cepa, a dečak priđe nekoliko koračaja bliže. Hoćeš li ili nećeš? Hteo je. - Ostavi tamo, a onda produžite!

— Zaista nećeš? — rekla je otežući slogove kao da joj nestaje dah u plućima, i naglo zaćutala. Oko nas je bio samo pesak i voda, a

Samo malo! Nekih šugavih pet santimetara! — Brojim do deset! — rekla je Rašida zadahtano. — Kladim se da nećeš izdržati toliko! — Već si se kladila. Izdržaću! — zario sam glavu u pesak, ali su mi oči iskakale iz lobanje.

Samo pet santimetara? Osam... — Nisi izdržao! — viknula je pobedonosno i počela da igra po pesku. — Znala sam da nećeš izdržati! — razbacivala je pesak oko sebe rastavljajući reči na slogove.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Pa hajd’, da idemo. — Ne branim, hoćeš mi uzajmiti novaca? — Šta zbijaš šalu, kad znam zašto hoćeš platno, jer nećeš badava da ti novac u sanduku leži. Gospodar Sofra umilno se smeši.

— Bre, nećeš spavati, ti si vojvoda, dugo mi je vreme, preklapaj ma šta. Drma Čamču, ne dâ mu spavati. Čamči nije na ino, razbere

— Ja sam zadovoljan. No još jedno: moram li onda doći obučen u paradno? — Pa da, valjda nećeš u „janklu”. — Dakle, sad smo gotovi. Danas ćemo ranije leći, da se ispavamo, jer smo umorni, da onde budemo bistri.

— Kud bi opet danas išli? Zar sinoć nije bilo dosta? — Učini mi, Sofro, po volji, nećeš se kajati. Znaš da sam tvoj razbibriga, a s tim učinićeš mi veliko dobro. — Kakvo dobro?

A jedan bog! — U poslednjim redovima stoji da mi je samo pod gore pomenutim uslovima „kuća otvorena”. To će reći, ako nećeš da budeš katolik, više ne dolazi. Sve je prekinuto. Čeka koji dan, pa otpiše Polačeku ovako: „Poštovani gospodaru!

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Sutra će ti većma biti nećeš majku ni videti“ itd. Slične se pesme u istoj situaciji pevaju i u leskovačkoj Moravi.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Videla si usput jednog pohabanog stranca iznad kafe koja se hladi. I ne sanjaš, Žuži, da mi ulaziš u priču koju nikada nećeš pročitati, jer ja pišem male priče na jednom malom jeziku, isto tako malom kao što je tvoj, koji ne razumem.

i svežanj ključeva, hladno zlato burme na ruci koja te rasejano miluje po obrazu), ali, ponosna si ti, izdržaćeš, nikada nećeš priznati da si poražena, pa nastavljaš da se boriš sama protiv svih, i gutaš suze. Hej, šta je to s tobom, mala?

« Hej, šta je to s tobom, mala? Jedanput si otišla u Glavnu poštu, Takovska 2 — nisi izdržala, znala si dobro da nećeš izdržati, dala si njegov broj telefona i ušla u kabinu koja je mirisala na poraz.

i još neke druge, palićeš jedan za drugim sve mostove iza sebe, ni sama ne znajući zbog čega to činiš, i više nikada nećeš pripadati ni tamo ni ovamo, nigde... Hej, šta je to s tobom, mala?

Hajde, budi jedanput iskrena i prevali to preko zuba: koga zamišljaš dok se ševiš sa mnom? – Na žalost, srce, nikad nećeš imati pristupa i u moju glavu! — reče žena. — Dovoljno si mi ionako uništio život! – To sam i očekivao! — reče on.

— Šta da ti kažem, doktore? — reče zbunjeni vođa čopora. — Nećeš mi ionako verovati... — Pustite je! Istog časa ruke nepoznatih ljudi skloniše se sa Nininog tela.

Matavulj, Simo - USKOK

I to bješe milosni pomen đeci, ali, tvrda ti vjera, posad ako i nećeš čuti pjesme, nećeš ni tužbalice! Zatim domaćin natoči čašicu i nazdravi gostu: E, dakle, zdrav si mi, uskoče Janko!

I to bješe milosni pomen đeci, ali, tvrda ti vjera, posad ako i nećeš čuti pjesme, nećeš ni tužbalice! Zatim domaćin natoči čašicu i nazdravi gostu: E, dakle, zdrav si mi, uskoče Janko! Dobro ni došao!

u tvojoj zemlji, ni kakvi su ti jadi dojadili, ni šta si radio, niti će te ko nagoniti da išta o tome pomeneš, ako sâm nećeš! Znam samo e te je viteška nevolja prignala da bježiš u ove naše jadne krševe!

Lasno ti neće biti, sinko, ali, božja ti vjera, bojati se nećeš nikoga, osim boga, niti će ti ko zapovijedati! Bićeš slobodan, kao što smo mi, a za to se krvimo i otimamo stotinama

Nikada od njega nećeš čuti da pominje svoja junaštva, da se hvali, kao na primjer ovaj stari Mrgud, koji te eno sad gleda i jedva čeka da

caru, koja je njemu dala mnogo dobrijeh službenika; pa stoga što ti se odbija na mladost, donosim ti carevu milost! Nećeš sramno poginuti, kao što si zaslužio, nego ćeš, pod oštrim nadzorom, služiti kao soldat-osuđenik dvanaest godina!“ ...

— Kad si ti u osamnaestoj godini kadar bio uskočiti među Francuze i biti se, nećeš biti pošljednji ni među nama!... Zbilja, ti si uskok po drugi put!?

Oženiti se, nego kako. Naći ćemo ti djevojku od dobre kuće! — Ali ako je ostanem kod vladike? — Pa što? Nećeš se, valjda, zakaluđeriti? Ti možeš služiti vladiku, a imati svoje ognjište, svoju stopanicu i dječicu kao i drugi ljudi.

“ — „E, valaj, ako ti to basta, daću ti tvrdu pletu! Hoćeš?“ — „Hoću!“ — „Ma, nećeš.“ — „Ma, hoću evo pred ljudima!“ — Onaj pravo pred vladiku, skine kapu i poljubi ga u ruku.

I nagađali smo da li ćeš doći na svadbu. Ja sam tvrdila da hoćeš, a njeki govorahu da nećeš! Kako si? Jesi li se obikao u manastiru? — Hvala bogu, zdrav sam i dobro mi je. — A što stojiš?

To, nebore, ne zbori kad je ljudi, nego kad smo nasamo. I ona je najviše govorila da nećeš doći! „Ne mari“, veli, „on više za nas koliko za lanjski snijeg! Ko ti ga zna, hoćemo li ga ikada više vidjeti!

— E, nećeš, mačko jedna! Reci, pa bježi! — Ma što, lijepi tajko? Oboje se već smijahu i gledahu se neizmjernom nežnošću.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Šta veliš, to jest, bi l pošla za njega? DEVOJKA: Kako kaže mama i tata. PROVODADžIJA: E, dobro je! Nećeš se, to jest, nimalo kajati. Puna kuća, to jest, što ti srce ište. (Glasno.) Svako dobro i sreću! OTAC: Da Bog da!

DEVOJKA: Sad kako mu je, tako mu je! KUMAČA: More, kad će biti svadba? DEVOJKA: Đavo ga znao. KUMAČA: Valjda nas nećeš ni u svatove zvati. DEVOJKA E, neću da! KUMAČA: More, pa posle da nam kažeš kako se s mužem živi.

MUŽ: Nisi. ŽENA: Pa zašto si srdit? MUŽ: Ta nisam srdit, razumeš li? ŽENA: Dosad si mi svašta kazivao, a sad nećeš. MUŽ: Idi jedanput od mene. ŽENA (mazeći se): Neću da idem, znaš. MUŽ (ustane): Ti si beda na moju glavu.

MUŽ: Šta? ŽENA: Dok si bio mladoženja: „Gospodična, ja ću vama ovo, ja ću s vama ovako,“ a sad nećeš ni da me poglediš. MUŽ: Valjda ću sve u tebe da piljim. ŽENA: Ti kad si mislio tako, da se nisi ni ženio.

MUŽ: Jes čula? ŽENA: Šta jes čula, šta je? MUŽ: Oćeš prestati, ili nećeš? ŽENA: Vidiš ti, kao da ga se neko boji! MUŽ: Oćeš prestati, pitam ja tebe? ŽENA: Muž ženi ni kapu! O, o, o!

Sremac, Stevan - PROZA

« odgovori majstor ili bakalin. »E baš mi je milo kad ti ide pazar, veli Jova, baš dobro te mi nećeš odbiti jednu malu molbu.« I onda iziće s predlogom.

pa uzmi jedne stare karte, pa se uči sa tvojom Švabicom, gospoja Katikom, pa kad dobro naučiš, a ti onda dođi, pa se nećeš brukati! — O, ja blatim, blatim... — Plati, jakako, kad hoćeš s Vatrom da se igraš!

— Ama, priko, batali to! — umiruje ga polaženik. — E, pa dobro, ’ajde da ostavimo to! — Priko, ’ajde da pevamo. Kad nećeš Cigane, pevaj ti sam! Ti si pevač, znam te dobro da si pevač.

— Nisam se tuk’o! — Jesi! — Nisam! — Šta veliš, nisi?! — viknu i izvuče iz mraka svež, okresan prut! — Nećeš da kažeš? — ’Oću... kazaću... Kazaću odmah!

Radičević, Branko - PESME

Kakve mane — kud si zamislio? Ta što god je na svetu divote, Sve to Cveta za sebeka ote. Oh uzmi je, nećeš se kajati, Ona će ti danke da pozlati.

Stojan od zemljice skoči, Već konjica pretilog okroči, Već — ta gleni ljube nesretnice, Ona skoči vrancu za vođice: „Nećeš — nećeš!“ kô van sebe vrisnu, Pa vođice oberučke stisnu. Oh sramote što s' na Srba ote!

zemljice skoči, Već konjica pretilog okroči, Već — ta gleni ljube nesretnice, Ona skoči vrancu za vođice: „Nećeš — nećeš!“ kô van sebe vrisnu, Pa vođice oberučke stisnu. Oh sramote što s' na Srba ote!

mi dušu, U tavno srce bacaš nade zrak, Pa oćeš taki da ugasiš opet; Poznaješ zemlju kud mi želje plove, Pa zato opet nećeš da pokažeš; O kaži, kaži, molim tebe, brže, Lađica puna vrlo mi je trošna, Utopiće se u tom moru tuge.

Oh, uzmi je, nećeš se kajati, Ona će ti danke da pozlati. A što seta dovati mi lice, Svoje sam se setio sestrice Štono lane, Bog joj

Murto-bego, đavo te izlegô, Pa u kola svoja te upregô, Nećeš videt divotne hurije Da o vratu pusta se savije; Ti zagazi u krvavi brčak, Bićeš đavlu divan čalabrčak!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

svoj čekinjast obraz o svečevo lice i smekšano procepa: — I tebe će tvoj Savica pripaziti i svaku ti poštu ukazati, nećeš ti u mojoj kući sirotovati.

Kako li će ga tek taj danas dočekati! Ipak, hoćeš-nećeš, moralo se jednom i kraj Rožljike naići, kad njegova kuća čuči u busiji kraj samoga puta.

Kaca izvaljena ispod nadstrešnice, neki alat na gomili, troja kola u avliji. — Šta je, kume, da nećeš našim ciganskim putem, u čergarenje? — Pa tako nešto, Otpadniče — selim. Mulić u nevjerici beči oči. — Seliš?!

), zatim pogleda u svoje bose noge i zirnu put otvorenih kućnih vrata. Strikan ga preduhitri: — Ajd, ajd, ta nećeš valjda tražiti one stare opančine. Daće tebi drugovi cokule, pa ćeš biti ko kakav mladoženja.

STORUKI SELjAČAK Okreni kako god hoćeš, ali sam od sebe, narodski rečeno — od svoje sudbine, vala ga, majci, nećeš pobjeći. Ili će ona stići tebe ili ti nju, jedno ti ne gine.

Ti ćeš lijepo uzeti bocu s benzinom, kresnućeš šibicu, zapaliti ovaj čep od krpe, pa pravo u prozor. Drukčije ih nećeš istjerati. Momčina bulji u bocu kao u čudo i bobonji: — Ama, brate, ja nikad nijesam kreso šibice, ne umijem ja to.

— Zar moj najrođeniji kum? Ma priđider da te cmoknem, rode moj. — Eto ti, de. Znao sam ja da ti na svoga kuma nećeš baciti ružnu parolu. Zar mene legitimisati?

Ne znam ja ko si ti dok ne vidim. Seljak se uozbilji. — Kako nećeš znati? Gledaš me pred sobom, poznaješ ...Čem će ti onda ono: lice osrednje, stas okrugao? Ta veruješ li svojim očima?

Eh, samo da me sreća namjeri na onoga plavog, srce mi je kod njega ostalo. — Nećeš ti, bogami, u ovoj pustinji nikoga naći — pokušah da ga odvratim naoko nemarno, ali starac poučno diže prst i uzvi

— A ti je sad potraži, brzopleti moj prijatelju neveselo se smješka prosijedi sagovornik. — Nigdje više na svijetu nećeš naći jedno tako bezazleno bosonogo djevojče, koje pojma nema da od bljeska njenih očiju i biserja njezina smiješka mrkne

— Pričaj, bako, pričaj. — Jagodo moja, nećeš mi vjerovati, traže mi potvrdu da sam živa i da sam ovo ja. Kuku meni, na šta sam udarila pod stare dane.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

MAJKA PINTOROVIĆA: Moraćeš da se otrgneš. Ovako nećeš valjati ni sebi, ni Bogu, ni ljudima. Treba malo da se pritrpiš. Vreme je najveći lekar. Danas mi izgledaš mirnija.

Al baš i nemam puno vremena. Čekam gosta, zato sam i navratio, da vas obavestim. HASANAGINICA: Da nećeš opet nekom da me pokazuješ? BEG PINTOROVIĆ: Ajde, ajde! Ne moraš mi odma biber u oči! Ovog puta je ozbiljno!

Tome nikad kraja, nikad se nećeš smiriti. Pa i da ono što je najbolje imaš u najvećim količinama, opet nećeš imati sve.

Tome nikad kraja, nikad se nećeš smiriti. Pa i da ono što je najbolje imaš u najvećim količinama, opet nećeš imati sve. Zavidećeš i nekom siromahu što ima plavu zakrpu, a ti nemaš. Zavidan ti je čovek kao proklet.

BEG PINTOROVIĆ: Moja sestra bi da se oprosti s detetom! Što ćutiš? Nećeš valjda da prevariš? Iznesi to dete, nemo da si takav, neka ga majka pogleda, makar nadvoje-natroje, pa d idemo!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

To je bilo sve. Nisi se udala. Svi su znali zašto nećeš i više ti se svetili nego što su te sažaljevali. I ja sam znao, ali sam ćutao. Nisam znao šta da radim.

Ispratih te. Na prelazu u vašu baštu ti zasta, okrenu se i, boreći se, upita me: — Nećeš da se ljutiš? — Ne. Šta? — Još koliko imaš da učiš? Da znam. — Još malo — odgovorih ti samo da te obradujem.

Lice tamno, bledo, suvo i, pocrnelo od letnjeg sunca, ne izdavaše baš nikakav osećaj. — Da — rekoh mračno. — A zar ti nećeš da je ispratiš? — Ne mogu, Boga mi, gospodine — poče se pravdati. — Imam rabotu.

— Ne, ne, oku mi daj, oku! — I poče da uzmiče. — Posle, Stanojo. Sada je ovo dosta. Opićeš se, pa nećeš znati. — Ne, ne! ... Oku, Mile, oku! ... Oh! Iznesoh mu punu okanicu.

Kostić, Laza - PESME

Nikada! — Nikad laskavim vigom nećeš domamit vojana strasti, da drugar bude rajskih ti slasti pod otim žigom! Pod otim žigom? — Oh, ne sećaj me!

„Ti li si ćerko?” iguman zagrmi, „što kod paše misli nas da ocrni? Ti li si nesrećo, ti li si kugo? Al' čekaj samo, nećeš mi dugo!” „Vladimire!” zamuca lepojče ubavo, „da l' Vladimire il' igumne Varnavo? za ime boga da l' sam čula pravo?!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Kad dođe aždaja, stane je baba pitati: — Ta gde si zaboga? Kuda tako daleko ideš? Nikad nećeš da mi kažeš kuda ideš. A aždaja joj odgovori: — E, moja bako, daleko ja idem.

ćeš sve tri stvari naći, nego znadi: kad uzideš onamo, stanuće vika i graja okolo tebe velika od hiljadu ljudi, a nikoga nećeš viđeti, i niko te neće ni prstom taknuti, a kamoli ubiti, ali nemoj da se obazreš za sobom bez svoga čuda, jer ćeš se

Ili ćemo jesti i piti ili ćemo terati? A konj mu odgovori: — Jeo ne jeo, pio ne pio, terao ne terao, nećeš ga stići. Kad to zmaj čuje, odmah sedne na konja, pa poteraj.

Onda zapovjedi onoj starijoj dvojici šta će koji raditi, a Grbi reče: — Ti, Grbo, nećeš ništa drugo radit nego čistit moje čizme i konja. Potom ode svaki za svojijem poslom.

Što si živio, živio: više me nećeš mučiti. Onda Grbo reče: — Nemoj me, kralju, sad klati, jer ti ne valjam, smrš'o sam od velika puta, nego me zatvori u

Opet poče kralj vikat: — Otvaraj, jer sam gotov umrijet! — Nećeš, đavole, ovamo više! — reče Grbo. — A da nijesi ti Grbo? — pita kralj. — Jesam, — odgovori Grbo.

reče: — Kaži meni, ja neću nikome kazati: ako li se bojiš meni kazati, a ti idi duhovniku, pa kaži njemu; ako li nećeš ni njemu, a ti iziđi u polje iza grada, pa iskopaj jamu te zavuci glavu u nju, pa U tri puta zemlji kaži šta znaš, pa onda

Ja imadem pet sinova zmajeva. Kad koga kod mene u kući nađu, odma ga raskidaju, ako im ja ne zakratim. Al ti nećeš pognnuti.

al' evo ti pred pećinu mladog divljeg jarca, pa vikne Milošu: — Milošu, čuvaj bolje svoga Divonju, jer ako ga ja uhvatim nećeš ga više vidjeti. Danas mi je pšenicu opasao.

ti ja panem, odvrni moj rog, pa bježi bezobzirce, i ni za živu glavu da se nisi osvrtao, jer je jarac gadan, pak mu nećeš moći uteći; a onda ako utečeš, idi kući pa vidi šta ti radi maćija.

Onda se đavo rasrdi, pa mu reče: — Kad ti dosad nisi ništa naučio, nećeš nikad ništa ni naučiti, nego idi bestraga kud te oči vode i noge nose.

Zloćo ostaje zloćo, i badava ćeš sve činiti, ali mu nećeš ugoditi. Taj dečko išao je za govedima. Kad bi god dognao goveda kući maćija bi odmah rekla svom čovjeku, a jadnom i

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA (ustane): A da šta ću zaboga? MAKSIM: Lezi te odmori tvoje kosti. Strunila si se. SOFIJA: Nećeš da plaćam švaljama, a nepravo ti je što šijem. MAKSIM: Kad treba drugo raditi, onda te je napao šav.

SOFIJA: Kod svoji ljudi. MAKSIM: Neću ni kod koga, razumeš li? SOFIJA: Bar tu nećeš trošiti. MAKSIM: Neću, da šta ću; aljine se neće prati; cvetovi se nećeju kupovati? Kad sam ja jošt na bal išao?

MAKSIM: Dosta, ja neću ići. SOFIJA: Kako ti je volja. MAKSIM: Ali nećeš ni ti. SOFIJA: Ja moram. MAKSIM: Preko moje volje? SOFIJA: Tvoju volju znam kad treba slušati, ali ovde nemaš pravo.

SOFIJA: Ništa. Nego smo se razgovarali, kako bi dobro bilo da i mi damo jedan bal. MAKSIM: Bre ako te okupim, nećeš se znati ni ti ni tvoj bal. Gledaj ti bezobraznice, tek što je stupila u tuđu kuću, pak pobesnila!

MAKSIM: Mora? Kučko od žene, ta ti si naumila mene da saraniš! Samo neka to bude, pa nećeš ni po sata biti sa mnom. SOFIJA: Već zato ćemo lako. Pa treba i tebi da kupiš jednu aljinu; sramota je tako ići.

MAKSIM: A ja? SOFIJA: Zašto mi nisi saopštio, pa bi ti kazala da to ne činiš. MAKSIM: I ti nećeš da se za mene žrtvuješ? SOFIJA: To bi jošt lepo bilo: muž da krade, a ženu da sramote.

Može biti da mu je što poremećeno, pa će kazati, mi smo mu pokvarili. MANOJLO: Ali mene sve nešto kopa. Ako ti nećeš, idem ja sam; i tako sam doktorov đak. ISAJLO: Ostavi sad, evo nekoga. POZORIJE 3.

DOKTOR: Nije slobodno izvrtati kao pijan torbu. Tvoje ačeće oštroumije biće uzrok, te nećeš ništa čuti o Besti, o atmosveri i o Bosporusu. MANOJLO: Nemojte mi zameriti, g.

LjUBA: A kad ga rukom uvati ispod pazuva, i š njim ide u šetnju? STANIJA: Što, što? LjUBA: To je, kad nećeš da te vodim na bal, da sve vidiš. STANIJA: Što da idem? Što da vidim? Bezobrazluk?

PIJADA: Zasto? LjUBA: Velimiru nije ćef. PIJADA: Zao mi je. Mogla bi otiči u Topćider, LjUBA: Nećeš se kajati što si došla. Skini vikler, pak ću ti kazati. (Pijada skine, pa ga metne na krevet.

ANICA (ustajući): Jao, đavo te nosio, jao, flandro jedna! (Trči na Femu). ADVOKAT: Veto! (Zaklanja Femu). ANICA: Ta nećeš mi uteći makar glavu izgubila. (Doćepa je). ADVOKAT: Veto, nije slobodno.

Pamtićeš ti ovaj dan. FEMA: Pamtićeš ti Feminu ruku. ANICA: Neće ti više pasti na um da se sa mnom svađaš. FEMA: Nećeš se setiti da u mene diraš. ANICA: Ja sam ti bila fiškal. FEMA: Ja sam ti bila pandur. (U takoj svađi iziđu.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Ris u šumi može se ukrotiti, a ti nigda ni doveka. Ali čekaj, koliko sam opijuma u limunadu metnula, znam da me nećeš noćas uznemirivati Dabogda ne probudila se. (Zavjesa) DJEJSTVO DRUGO (Soba kod Sultane.) POZORIJE 1.

Volim pređe crknuti, nego da se taj pokor učini. Oh, Bože, šta se čini od mene! SRETA: I ti baš nećeš? SULTANA: Ako si ti slepčovođa, nisam ja. More, znaš li da ćeš za ovaj postupak u gvožđe doći?

Vidiš li ti ovo? Sad ćeš drugojače o balu govoriti. SULTANA: Udri, ugursuz, tek ti nećeš dočekati što misliš. SRETA: Je l’ tako? (Počne je mazati.) SULTANA: Jao, trista te vraga odnelo!

SRETA: Misliš ti da ti to pomaže, kurjačko seme? Oćeš ti biti moja žena, a, ili nećeš; oćeš ti biti moja žena? SULTANA: Ne udri više... oću. SRETA: Je li to lepo od tebe, a? (Udari je.

(Klekne.) SRETA: Digni ruke. Tako, sad govori: slatki Sreto. SULTANA: Ah! SRETA: Nećeš? SULTANA: Slatki Sreto. SRETA: Molim te, oprosti mi, neću više. SULTANA: Molim te, oprosti mi, neću više.

(Tuče ga.) STEVAN: Je l’ tako? (Uvati je jednom rukom za prsi, a drugom je lupa.) Pelo, oćeš ti biti pametna ili nećeš? SULTANA: Orjatine! (Trči mu rukom u oči.) STEVAN: Čekaj malko da te ja naučim, kad ne ume majstor Sreta.

SULTANA: Ti, fala bogu, dosta dobra imaš, a i ja sam ti toliko donela da me nikad zato prekoreti nećeš moći. Kako bi bilo kad bi Sreta i Pela svake godine po jednu malu sumu novaca od nas dobili za svoj užitak?

Lalić, Ivan V. - PISMO

sve je, misliš, na dohvatu: čula Oštra ko nož još topao od točka Brusača, ali bitno nedostaje: Anđela koga slutiš nećeš sresti, A vazduh trudan je od blagovesti. (8.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Beograd tvoj, i ližeš sladoled od čokolade, vanile i citrona-mešano, pa zastaješ pokraj preskupih stvari koje nikada nećeš imati, koje ti niko nikada neće kupiti, budalo jedna blesava, a ne znaš kuda ćeš, nego bazaš, onako bez veze, za svoj

Nigde to, Čarli, nećeš videti, nigde u svetu! Tamo ljudi jednostavno izmene posetnice, porazgovaraju malo o vremenu, rukuju se i „rukoljub

— Bez mene…— kaže matori.— Moram da meditiram! — Molim? — ljupko će ona. — Hoćeš da kažeš da makar jedanput nedeljno nećeš izdržati ceo dan u našem društvu? — Izdržao sam već dvadeset godina! — kaže mirno matori.

“ Ako kažeš da nećeš nigde, oni ti na brzaka ufurinđele još čuveniju rečenicu od koje mi se kosa diže na glavi: — Fino!

A sad da vidite kako se naša luda familija maksimalno provodi za Novu godinu. I mi tada, hoćeš-nećeš, nemo opštoj psihozi pa sednemo za obaveznu ćurku, koja je zamenila, koliko do juče, obavezno prase.

Važno je da smo mi Nemci, a on će da mazne unapređenje i da ga još tapšu po ramenu. Opa! „E, .nećeš bato!“ — mislim u sebi, sećajući se svog matorog kad gura vrata od stana u trenutku dok naplaćivač kirije drži

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Na moju dušu, moram iskati dopuštenje da otvorim školu od lagala. Moj lepi trbuve, nećeš ti meni više muzike praviti! MARKO (vrati se): Evo ovde imate dve hiljade forinti.

MARKO: Šta, proces? I proces da teram kroz tebe? A, nećeš ti meni tu mlogo mudrovati. (Uvati je za ruku i dovede do Bašića.

A, nećeš ti meni tu mlogo mudrovati. (Uvati je za ruku i dovede do Bašića.) Sad taki da mi obrečeš da nećeš nikada više te knjige čitati. JELICA: O, tatice? MARKO: Taki, velim; jer ti znaš tko sam ja kad se rasrdim.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

„Zašto me nećeš da biješ, bako? To mi je nešto sumnjivo jako.“ „Zbog tvoga srca, dobra i meka, dok obnoć ideš nebeskim putom.

Kuni se bakom, Suncem i mamom i s kraja na kraj Kumovom Slamom, da nisi na me nimalo ljuta i da se nećeš mašiti pruta.

“ Smije se Ćosa: „Pobogu, brate, moraću prosto od smijeha pući, ova je torba planina za te, nikad je nećeš dovući kući. Dati je tebi, bio bi grijeh . . .“ Probudi Ćosu rođeni smijeh.

Kad ujka priđe, on mu se žali: „Nešto me boli, pipni mi zube!“ Vodeni konj se povazdan gnjura, nikad ga nećeš videti tužna. Ko ga ne pozna odmah bi rekȏ „Ova je krava veoma ružna!

Nadam se, braćo, da moja gripa nema virusa azijskog tipa.“ „Zar nećeš druže, lekove svoje, ta sve se babe oko njih roje i tebi pare u šešir broje?“ začu se šapat nečiji mekan.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SIMKA (Agatonu nasamo): Čuješ li ti, Agatone, ovaj razgovor? AGATON: Čujem. SIMKA: Pa nećeš valjda pustiti da se ko drugi useli? Ako se treba useliti, ti si najpreči. AGATON: Ama, to baš i mislim nešto.

AGATON: Ama, to baš i mislim nešto. SIMKA: Nema šta da misliš, nego da požurimo, ako nećeš da nas ko preteče. AGATON: Gotovo! SIMKA: Ama, nemoj „gotovo”, nego 'ajde, jer, bojim se, useliće se Gina.

Odoh ja! (Ode.) POJAVA XII PREĐAŠNjI, bez TRIFUNA GINA: Pa to će ceo svet da se useli? SARKA: Čudo nećeš i ti, prijatelj-Mićo? MIĆA: Ama, ko kaže da neću?

SARKA: Pa nećeš valjda da ih ja sazovem? Nisam ja tvoj opštinski birov. AGATON: Ne možeš ni ti, dabome; nego kad bi nešto navili

SIMKA: Kako, zar nećeš da primiš te tri hiljade? GINA: Pa primiću, nije da neću primiti, ali mu neću kazati hvala; niti ću mu otići na

SARKA: Uh, baš me žao moje sobe! AGATON: Nećeš valjda da dočekaš ona da nas izbacuje, ona? GINA: Iju, zar bi i to moglo biti? AGATON: Pa, naslednica je, ima pravo.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

te i mi. Drugo je ono kad nastupaš — pipaš, rešavaš se hoćeš ili nećeš. A ovde nema. S druma te upućuju u najveći okršaj... Dakle, oni su prešli Drinu, a nadiru i na Šabac.

Smeje se i Tasa, pa, da bi zabašurio krivicu, pokazuje na konja. — Eto, i oni jedu! — E, oca ti mangupskog, nećeš valjda da mi pričaš kako si to za konje nosio! — naljuti se potporučnik i dohvati ga za uvo.

Da li je moguće? — Vide li?... Oni pogiboše! — zapitah Aleksandra. — Naravno, ako nećeš ti njih, oni će tebe. Zaista... naravno.

Onda se diže. — Druže, drži... — Hvala... hvala, nemojte, gospodin potporučnik. — Ajde!... Nećeš valjda ti mene da častiš. Sa koliko si para pošao u rat? — Sa jedan dinar...

Ogromni kazani su se pušili i debeli kuvar je već nalivao velikom kašikom. — Sipi, sipi, majku mu, nećeš da bankrotiraš... — Ajde, eve da te častim. — Pa uvati bre koju „vešticu“...

— Hajde, mali, iziđi napolje! — Nemoj! — veli Jela i uhvati dete za ruku. — E, kad nećeš da se svučeš, idem... — Pa dobro — reče stidljivo Jela i raskopča bluzu.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ljubica planu i namršti se. Pisar to opazi, pa se obrte ćati : — Baš si prava gejačka cepanica; nećeš se nikad istesati.

Baš će biti da se njemu smeju. To ga opet zbuni. — Kakav si to drug, bolan... Nećeš sa koleginicom da se kucneš! reče mu pisar — Zaboravih...

he, moj dikane, ne ide to tako. Obezbeđen si ti od premeštaja i otpuštanja bolje nego i jedan od nas. Ja ti jamčim da nećeš biti ni premešten ni otpušten, dokle god ustraje taj roman Ljubičin... trebaš ti njima. — Šta ti govoriš...

I kao kroz san čuje poznati glas: — Bolan, pa nećeš da mi kažeš ni hvala. Ja za tebe toliko... sve ti činim... i tek sad ću da ti činim...

Ništa!...« Pa onda nastavi glasno: — Ništa drugo nisi mogao raditi. Valjda nećeš gledati ravnodušno tolika čuda u školi i zvati se upravitelj. Nisu te hteli čuti... stradao si za svetu stvar...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

161. Oj devojko, ne namiguj na me — Jošte nisu tvoje oči za me. Kada budu tvoje oči za me, Onda nećeš ni gledati na me. 162.

Kano ljeti zemlja od sunašca, Bog će dati i kiša će pasti, Crna će se zemlja sastaviti, A ti, dragi, s mojim srcem nećeš — Sve s dušmana, da od Boga nađu!“ 201. Ravno polje, žao mi je na te, Đe moj dragi otiđe niza te.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

) SOFIJA: „Nikad! Pre ću mrtva sići u grob, nego leći u tvoju rodoskvrnu postelju!” VASILIJE: „Tako dakle? Nećeš, princezo, milom? Groziš se moje ružnoće?

DARA: Ako ćete da živite, kopajte grobove! Bar tog posla ima danas na pretek! JELISAVETA: Nećeš ti da me učiš šta da radim! SOFIJA: Jelisaveta! JELISAVETA: Nisam ja negovala moju lepotu za lopatu!

TOMANIJA: Šta misliš šta? DARA: Zasad ništa! Ništa, dok drugovi ne izvrše planiranu akciju! TOMANIJA: Što nećeš da mi kažeš kakvu akciju? DARA: Što manje pitaš, manje znaš, a što manje znaš, mirnije živiš!

FILIP: I vi za sebe kažete da ste glumci! SOFIJA: A da ti možda nećeš da kažeš da nismo? VASILIJE: Gospodine, molim vas, ne uzimajte Filipa ozbiljno!

Ovoga olajisanoga patosa! Ovog gospodina, ovog podnarednika, Jelisavete, Sofije, mene! FILIP: Da to ti, možda, nećeš da kažeš da ste vi — stvarnost? VASILIJE: A da ti, možda, nećeš da kažeš da nismo?

FILIP: Da to ti, možda, nećeš da kažeš da ste vi — stvarnost? VASILIJE: A da ti, možda, nećeš da kažeš da nismo? FILIP: Vi ste moj ružan san, i ništa više! VASILIJE: Jeste ga čuli?

Traži tamo, traži vamo, dok ti se ne setik da će biti ovden. Bez ove žile niđe ti nisam pristo! SIMKA: Nećeš ga, valjda, ti saslušavati? DROBAC: Ja ne saslušavam. Ja samo pomažem. GINA: Kako pomažeš? Batinom? Ovom žilom?

Filip: U ovom svetu, u kom pretvaramo ovcu u kožuh, medveda u šubaru, i svinju u čizme, ko će učiniti, ako nećeš ti, da kožuh zableji, da šubara zamumla, i da se čizme oprase?

BLAGOJE: Ne pijem ja što mi se pije! GINA: Nego piješ zato što brineš za Sekulu! BLAGOJE: Da možda nećeš da kažeš da tražim izgovor? GINA: I šta će ti odjednom ta georgina u reveru? BLAGOJE: Stavio sam je da ti bode oči!

MILUN: Treba da reskiram, čuješ ti, da me pošlju na front! GINA: Ništa nećeš reskirati! Zamotaću ti lebac u ćebe, niko neće ništa videti! MILUN: Sit sam ja fronta!

I nemo da te sutra ovde zateknem! I ovo da znaš: ako vas još jednom privedem, nema vam izlaska! I nećeš mi jesti artiju, nego kamen! I nemo da Drobac s vama zakiti vješala... Stefane! (Izađe sa scene.

GINA: Vidim! BLAGOJE: Može kraj mene da teče okean rakije! Neću je više ni pomirisati! GINA: Znam kako nećeš! BLAGOJE: Nikada više! GINA: Plivaćeš ti za onom flašom! Kraul i beterflaj! BLAGOJE: To nećeš doživeti!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

ŠALA Još sam ja veseo mada se nećeš udati za mene. Ta mladići su samo sene, ne kupe novac, već uspomene. Bićeš gospa gojna, udata često malo, a serenata

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

No vidim da te je gnev malo prošao, jer se, valjda, tešiš time da je možda i dobro što ti se krčag razbio, te sad nećeš imati više ništa što bi ti moglo dati povoda da se jediš.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

taj bujni narod pun građaske svesti i samopregorevanja za opštu stvar, pa mi se iz grudi ote uzvik: „Stradijo, ti nećeš nikad propasti, pa ma svi narodi propali!” „Ha, ha, ha, ha!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

viknu mi ča-Marko iza leđa. — O, ča-Marko.... bolje naš'o, bolje vas naš'o, zbunih se ja. — Ja mišlja' ti nećeš doći. — Kako da ne dođem, kad sam ti sam kazao da mi se javneš. No vi, ka' da već otpočeli. Imaš li dosta komišalaca?

— Znam, znam? — Jes', vala, pa pitaj kog' 'oćeš. — A što ste šaputale pred tim? — E, pa, jes', tebe smo, kad nećeš da nam kažeš ime tvoje devojke. — Pa 'ajde, baš, da vi kažem. Ime joj Milica. — Neka baš.

— Znam to, — poče Spasoje, — ali nećeš valjad’ mesiti svecu kolač od tuđe pšenice, sa tuđe njive... — Pa tebi Milan nije kazao da sam ja ovu njivu uzeo pod

— Ne dam ti more svoju pšenicu... ne dam, ja. Našao si da prevariš stara čoveka, ali mene nećeš, hej... Čiča Pera slučajno baci oko u stranu i pogled mu se zaustavi na njegovoj drenovači, koja stajaše naslonjena uz

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Evo, i slovima piše pet stotina. JEVREM: E, to ja neću da potpišem! SEKULIĆ: Ama, kako nećeš? JEVREM: Tako, neću! Zašto da potpišem? SEKULIĆ: Kako zašto? Pa je l' hoćeš da budeš narodni poslanik ili nećeš?

JEVREM: Tako, neću! Zašto da potpišem? SEKULIĆ: Kako zašto? Pa je l' hoćeš da budeš narodni poslanik ili nećeš? JEVREM: Dobro, al' zašto da potpišem? SEKULIĆ: E, pa kako ti to misliš? Misliš, samo pljuni pa zalepi.

SRETA: Pa jes', pošalji po tvom šegrtu po dućanima. JEVREM: Ama, zar ja? E, to, neću! SRETA: Kako nećeš? JEVREM: Pa... ovaj... on je, brate, moj zet!

Je l' hoćeš? JEVREM (češe se za uvom): Pa ono... tako je, pravo kažeš, nego... SRETA: Ili ako nećeš za njega, 'ajd da glasamo za Lazu klomfera. JEVREM: Za kakvog Lazu klomfera?

JEVREM: Ama, otkud moj, kad je to tvoj govor? IVKOVIĆ: Ti si ga govorio... JEVREM: Hoćeš li da pošaljem depešu ili nećeš? IVKOVIĆ: Neću! JEVREM: E onda... da znaš... nema ništa više... jest... nema ništa više... (Ne sme da kaže.

JEVREM: Ako je tvoj izbor, i moj je! IVKOVIĆ: Tebi je lako, gazda-Jevreme, Ti se možeš iseliti, pošto nećeš biti izabran. JEVREM: A ti ćeš biti izabran? IVKOVIĆ: Ja se nadam! JEVREM: Siguran poslanik!

(Ivkoviću.) Ja ću pisati govore!... PAVKA: A dućan, Jevreme? Zar ni sad nećeš da se setiš dućana? JEVREM: Dućan?... I to je istina... (Posle izvesne borbe.) Daj mi ključ, Pavka! NAROD: Živeo!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

»He, moj soldo«, vele seljaci, »nećemo tako! Nećeš da se ženiš, a briješ se dvaput nedeljno, ama... to... nekako...« dalje ne reknu ništa, samo vrte glavom i udaraju se u

Jal’ piši tu odmah: da nećeš da si nam više car, jel’ će ti sada glava s ramena! Nema meda, dete! Nego dela ti nama malecno, onako, malo, znaš,

! Jok ja, vala! — reče Vujica pa siđe s konja. — Ama nećeš ti — veli Sreta, umirujući ga — platiće Đorđe predsednik. — Molim, kazao sum, obećao sum, inćar nema!

Pa, majkoviću, kako bi ti glavu za načela dao, u vodu i u vatru skočio, — kad nećeš ni dva-tri batal-bureta na zapališ?!

! More, negda su se narodni borci kao Hus, Savanarola i drugi, sami spaljivali za ideju i za načela, — a ti danas nećeš ni jedno bure da zapališ za ideju!! Bruka! — A što pa da gi zapalim? Zar pare da zapalim? Zašto da zapalim?

Rakić, Milan - PESME

I gledajući vrh zaspalih njiva Kako se spušta nema polutama, Ti nećeš znati šta u meni biva — Da ja u tebi volim sebe sama, I moju ljubav naspram tebe, kad me Obuzme celog silom koju

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Ko se topi hvata se za pjenu; nad glavom se nadodaju ruke! KNEZ RADE (brat vladičin) Što se mrči kada kovat nećeš? Što zbor kupiš kad zborit ne smiješ? Priđe si im s koca utekao,¹ dabogda im skapâ na čengele!

biranijeh sokolovah, kuku, braćo! po bedemu od Travnika, Bog ga kleo! Glave bratske poznat nećeš, nama prazno! ere su ih nagrdili, nevjernici! Kud će tvoja mlada ljuba, kuku njojzi! dvoje đece tvoje ludo, siročadi?

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Ja sve to mogu, ja sve moram. Ja? Efendi Mita! Nećeš, sramota te, sramota vas je (a to „vas“ odnosilo se na sve njih, na nju, mater, ceo svet).

prosto ako pristaneš, pre no što se ti sama rešiš; Bogom da ti nije prosto ako pođeš i dođeš u moju kuću, a da ti sama nećeš... Istina, za sada tata nema takvu kuću kakva treba za tebe, ali će to tata tebi...

Ah ti, mori, maznušo! Ti bajagi nećeš! Ti li? A to je počelo Sofku da užasava, puni jezom i strahom, jer joj tada bi sasvim jasno da je ova svadba, ova

Pandurović, Sima - PESME

I ti opet nikad nećeš znati šta si, Ni dokle će biti ove tužne smène Onoga što voliš i mrziš, ni da si Jedan fantom sveta, jedan oblik

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

„A što je to vira, Janko, vjere ti?“ zapitaše, skoro svi. Jan protra brčiće, nasmija se, pa mahnu glavom. „A šta, nećeš da nam kažeš!“ „Ja, vjerujte mi, ne znam u snu što zborim niti šta je to vira!

— Pa zašto da po tebi on poručuje? rekoh ja, pa se prekrstih od čuda. — Ma eto, ženo, ti se jediš, a nećeš da me čuješ do kraja! — Ne ijedim se ja! — Miraš je brat, ako ne znaš, pokojnog barjaktara Radoja!...

A pričao mu je, razumije se, ono što bješe čuo; strašne priče... „Kosa mi se, bogami, kostriješila. A kako nećeš? Đe god što šušni, a on meni vikne: ’Na oružje!’ pa ustavi konje, a nategni male puške. Kad tamo, ništa!

„Ma što?“ „Bili ga uzela?“ Ona se diže, ali je on uhvati za skut. „E, nećeš dok ne odgovoriš!“ „Bih!“ odgovori ona i odlete kao košuta. „A kučko jedna!“ viknu joj mati, koja se bješe pritajila.

Hoćeš mi domazeta!... Nećeš, boža ti vjera!“ pridade stara ijetko. „A oće, boža ti vjera, ako se ja ovde za što pitam!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Bolja je jedna razmišljena nego stotina učinjenijeh. — Porani mišlju, a pokasni riječju: nećeš se pokajati. — Ispeci, pak reci. — Jezik — dželat. — Pogledaj niza se, a paka reci.

— Što sam mož’, od drugoga ne čekaj. — Što možeš danas, ne ostavljaj za sutra. O SVRŠETKU — Ako ne počneš, nećeš ni svršit’. — Nije tko počne, neg’ tko svrši. — Bolje je u snopu požnjeveno, neg’ u klasu pohvaljeno.

— Nada drži i cara i siromaška. — Zbog sirota sunce greje. — Ne stani siroti na skut, nećeš sebi na sreću. — Najcrnja je haljina siromaština. — Najskuplja je sirotinjska solda.

— I đavo kad pravo ima, valja mu razlog dati. — Ne čini sve što možeš činiti, nego samo što je pravo, pak se nećeš pokajati. — U pravoj ruci i kriv kantar pravo kazuje. — Bolje je nepravo trpljeti nego nepravo činiti.

— Ako čovek neće na nesreću, nesreća će na njega. — Ne stani siroti na skut, nećeš sebe na sreću. — S kijem je sreća, i mrav mu pomaga. — Čovek može siroti stati na skut, ali ne može na sreću.

Turci polje, a Latini more, A hrišćani drvlje i kamenje. Tu su majci tanki razgovori. Tu se, Mujo, osoliti nećeš. Ćor-beg sjaši, Mustaj-beg uzjaši, Dok doratu grive otpadoše.

Kad đak ular donese, i baba vide šta oni hoće, ona istrgne kaluđeru vosak iz ruku govoreći: „Nećeš, boga mi! Ako je i Bogu, mnogo je!“ Anatemate đavola (i njegova imena)!

— Međ Srbe. 7. O CIGANIMA 1 Pitao Ciganin haračliju: — Šta, zar će i knez s nama na ručak? — Hoće knez, ali nećeš ti. 2 Pitali cigansko dijete: — Kaži nam, dijete, čija je kuća danas najoglašenija u selu?

i u uljaniku napredak; ranog žita i ozimog biti će na pretek, ali jaroga i kukuruza poredno; u livadama i u šjenokosima nećeš kosu unositi nego košjerić i kućen zato što će ga ljetna pripeka uništiti; duvana i kupusa biti će ove godine mnogo

2 Puž, muž, pusti roge van, Da ti kuću ne prodam Starom dedu za duhan! 3 Puž, muž, pusti babi rogove! Ako nećeš pustiti, Ja ću tebe ubiti, Na zelenoj travi Sekirom po glavi! KOŠUTI Bež’, košuto, strmo dole, Eto momka brzonoga!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

izvuci me na polje, pa me ubij, ako mi nećeš život pokloniti; samo me izbavi odavde.“ Čovek primi za Boga, i izvuče đavola na polje.

“ — „A a! more! stani dok pogledam u ćitap;“ pa se segne rukom, da dovati ćitap, a Ero te za ruku: „Nećeš, Bog i Božja vjera! Kad nijesi gledao mojoj u ćitap, lje nećeš ni tvojoj.“ V. ERO S ONOGA SVIJETA.

Kad nijesi gledao mojoj u ćitap, lje nećeš ni tvojoj.“ V. ERO S ONOGA SVIJETA. Kopao Turčin s Turkinjom kukuruze, pa na podne otide Turčin da prepne i da

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

PROSJAK: Ponekad zasja i ono od čega se ne nadaš! GOSPAVA: Ne znam ko će, ako ti nećeš! PROSJAK: Ti prvo pogledaj sebe, pa onda druge! Zapela si da prišiješ osmi džep! A osmi džep, to su velika usta!

Al nemoj da se začudiš ako me zovneš, a ja se ne odazovem! (Izlazi) GOSPAVA: Šta ti još nećeš ovde da nakotiš! IKONIJA: Dobro ti čovek i kaže, prvo pogledaj sebe!

Stanković, Borisav - JOVČA

MARIJA Niko nju ne mrzi, niko je popreko ne gleda, ali neću ni da može to da... JOVČA Ah, ti, ti! »Nećeš«, ti »nećeš«, ah za to tvoje »neću«, da si samo druga a ne njena majka, sada bi ti videla manastir ili tvoju majku i

MARIJA Niko nju ne mrzi, niko je popreko ne gleda, ali neću ni da može to da... JOVČA Ah, ti, ti! »Nećeš«, ti »nećeš«, ah za to tvoje »neću«, da si samo druga a ne njena majka, sada bi ti videla manastir ili tvoju majku i braću odakle

Kako da nema?! JOVČA (odlučno): Nema! VLADIKA (odsečno): »Nema«, jer ga ti nećeš. JOVČA (još odlučnije): Nema! VLADIKA (zagleda mu se duboko u oči, približivši se): Nećeš, jer ti ne treba.

JOVČA (još odlučnije): Nema! VLADIKA (zagleda mu se duboko u oči, približivši se): Nećeš, jer ti ne treba. Ne daš je... drugom!

eto.., lud sam, Vaska! (Hoće da pobegne.) VASKA (primeti mu nameru, skoči, uhvati ga za ruku): Gle divljaka! Nećeš! Tu da sedneš!

Ostalo od sinoć neko komađe. MLADEN (izlazeći): E, dobro. Bar to, hleba kad ima. (Zastaje): A ti, molim te, ako nećeš štogod da mi skuvaš, a ono bar naloži vatru. (Pokazuje na drva): Eno, sve je suvo, sve suvo. I, ako hoćeš, naloži.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Ako ti samo budeš dobar, u svem [H]opovu nećeš naći boljeg od mene. A ti, oče Janićije, i tako si paraklisara, a bez đaka si, uzmi toga drugoga.

Pravo je rekao Antonije da ti nećeš kod mene ni tri dni biti.” Ja sam bio izvan sebe. Mislim, kakvi su ovo ljudi! Pre dva sata milostivo me je primio, a

Ti si sad ludo dete, zato gladuješ kao siromaški pas; mirski budući, nećeš mesa da jedeš, a kad budeš kaluđer, nećeš imati kad čekati ni da se ispeče; bićeš kao Turčin kad se namami na

Ti si sad ludo dete, zato gladuješ kao siromaški pas; mirski budući, nećeš mesa da jedeš, a kad budeš kaluđer, nećeš imati kad čekati ni da se ispeče; bićeš kao Turčin kad se namami na krmetinu”. Ja bi[h] ga pitao kako on to zna.

„Prvo, što si odveć rano počeo, pak črez dugo vreme će ti se omraziti, a drugo, iz tvoga sklonjenija k čitanju. Nećeš ti vavek žitija čitati; omraziće ti se jedanput; počećeš i druge pametnije knjige čitati.

Mati igumenija, ono što je rekla, nije nimalo govorila zaisto, samo za šalu.” Ćutim ja, misleći, šala ili ne, ti baš nećeš ništa imati; pak onda pogledam i ja na njega, baš kao i on na me, pokazujući mu da ne marim za njega ni za nje|govu kuću,

Ostani ovde — reče mi — gdi, ako i deset godina ustojiš, za kvartir i prepitanije nećeš ni novca potrošiti. Ova škola [h]rani 30 učenika, a iz tako daleka mesta da ste petorica došli, ja bi[h] vas rado

Sokrata ti ukopati nećeš.” Prostite, (sam u sebi pogledavši k nebu misleći), rečem: „O vi, mojemu srcu svete, božestvene i slatke duše,

Uzdam se da se nećeš odreći poći sutra k njima na ručak.” „Ćuti, bogati”, odgovorim mu, „ta lud bi[h] bio kad bi[h] se k dobrim ljud’ma na

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— Ja vidim da si ti dobro dite, da si zafalan — reče kuvar dirnut. — Ali danas mi nećeš pomagati, jer si umoran, nego opet ajde legni na klupu, pošto je stric otišao da se odmara.

— Ovo ti je jopet ona krivorepa Controna, gubava veštičina. Misli da će se i večeras mukte opiti. Ma nećeš, Controno, valaj, makar crka i Čmanjak. — Ne govori tako, kršćanice! — opomenu je knez. Opet se začu lupanje.

— Znam, ali bi rada, da te posavitujem. Ali, jopet, radi kako znaš. Oćeš da te izujem? Nećeš, veliš! Pa ti, po ovome vrimenu, oklen doklen. Valaj, ni vra-Naćvar nema srca! I šalje te radi gubavog Kenje!

— Pa, dobro, uzmi bilca — reče gvardijan mirno. — Ali nećeš zar po ovoj pripeci? Kakva je to priša! — Bojim se da se stric ne predomisli. Znate, nisam nikada bija u varošu!

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ledene motike prgavo mi naleću na glavu i ruke, a ona me za noge vuče u svoj okovani trbuh. E, nećeš me sad, kažem glasno i opsujem, jer tako je bilo kad je u moj šanac na Šumatovcu palo topovsko đule, i nije samo tada,

Razmekšalo se i pogospodilo; zelen kaput nosi. Usne mu se podrugljivo skupiše. — Zašto nećeš za dobro svoga sina? — mala, zabrađena, srdito mu prinese lice pod bradu. — Ovako će da se zatre...

— Vuci, sine, vuci, nek ti uši pucaju. Nećeš ogladneti, ne boj se. Ima tvoj otac ručetine i leđa da ishrani celu četu. Uh, što si neki alapljivko!

„Osećam da ću da rodim.“ Pokrivala mu ramena čergom, lagala, kurva. I rekao joj: „Nećeš da mi podvališ!“ „Zar ne vidiš?

Ni kasnije. Ni mene više ne pamtiš. Ali još danas čućeš ko je tvoj otac. I zapamtićeš me. Iduće noći nećeš moći da zaspiš. Ja ti neću dati. Od Božića ni ja ne spavam. „Prerovci su ga prezirali i ismejavali.

Pusti ga, okrene se, vidi: vojnici jure seljake, opet ga steže i gura mu glavu u sneg. Onda ga opet pusti: — Je l’ nećeš da pucaš u mene? — Neću... — krklja vojnik. — Živa ti deca? — Živa mi deca. Zagleda mu se u oči: liči na Mijata.

Njegov protivnik na. izborima, trgovac i liberal Čakaranac, pružao mu je ruku i govorio: „Zdravo, Aćime!“ Nećeš više.

„Hajde, nisam čiča, spasi me, rodi mi sina, ubiću te, stoj! da se nisi makla, nećeš biti sluškinja, otvoriću ti kafanu, bićeš gazdarica, nasmej se, vidi što se žute, smoždiću te, mogu, nisam čiča, biće

On će da ćuti, mora, ne sme nikom da zine, platiću mu, ubiću ga! Kad ja naređujem, moraš. Isteraću te iz kuće ako nećeš. Učini mi to. Kad te molim, ej, učini mi. Ja hoću, ti, ti si poštena... Suđeno je tako.

Rekla bih Ti. Sad bar mogu sve da ti kažem. — Sve možeš, je li? — podiže glas. — Mogu — potvrdi glavom. — I nećeš da mi kažeš? — Nije da neću. Ne znam. — Baš ništa nisi čula? — U šta hoćeš da ti se zakunem?

Tako kao Ti, I tele izlazi na svet. I ti, Simkina osveto, kao i tele, nećeš znati ni ko ti je otac ni ko ti je deda. Ti, nesrećo mala, da znaš: oni što će da te cupkaju na kolenima i da Ti

Kao Đorđe. Nećeš! S Mržnjom mu je lomila vrat. Njemu se učini da čuje Đorđeve korake, pa napregnu svu snagu i iščupa se.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Od muke dečak zajeca: — Nikada je neću stići! Nikada zadobiti Srebrnu ružu! — Pa, i nećeš! budeš li sedeo i plakao, zaista nećeš! — Iz vode je iskakalo maleno jato riba, i smejalo mu se.

Nikada zadobiti Srebrnu ružu! — Pa, i nećeš! budeš li sedeo i plakao, zaista nećeš! — Iz vode je iskakalo maleno jato riba, i smejalo mu se.

Da nećeš da budeš car? — Ne — provali iz dečaka. — Hoćeš li najkrupniji biser mora? Postao bi bogat... — Šta će mi bogatstvo?

Njenoj sreći nije bilo kraja, ali starija braća nisu prestajala s ismevanjem. — Šta je to što ćemo videti? Da nećeš poleteti, možda? Da nećeš uloviti neku ribu? — I poleteću! I uloviću! — prasnu najmlađi brat.

— Šta je to što ćemo videti? Da nećeš poleteti, možda? Da nećeš uloviti neku ribu? — I poleteću! I uloviću! — prasnu najmlađi brat. — I biću boli letač od svih vas!

Već se i suton spuštao, kad jaje reče: — Vodu u pustari i tako nećeš naći: niko je nije našao. Bolje se vrati meni i budi što si bila, a mladić neka ide svojim putem. Neće dugo.

— Pokloniću ti tri broda, samo me pusti! Pokloniću ti devet brodova, ako obećaš da nikom nećeš naneti zla... — Obećavam! — momak olabavi mrežu. — Ne žuri! — opomenu ga vila.

— Više nikada nećeš biti gladan! — kao kap rose patuljak skliznu u paprat i nestade. Uzalud ga je dečak tražio. Tek tu i tamo javljao se

Od sreće majka pljesnu rukama, a dečak joj stavi tanjir u krilo i reče: — Više nikada nećeš biti gladna. Poželi nešto za jelo! Iz tanjira zamirisa pečenje, a dečak se duboko pokloni majci.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

I gledajući, vrh zaspalih njiva, Kako se spušta nema polutama. Ti nećeš znati šta u meni biva, Da ja u tebi volim sebe sama, I moju ljubav naspram tebe, kad me Obuzme celog silom koju ima, I

Oprezno ću tada po mrazovom cveću Kucnuti na prozor. U prvome stra'u, K'o sad da te gledam, nećeš znati ko je, Kad iz mraka čuješ moje „Bau! bau!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

mi, mudri naučniče i stručnjače naše republike, ukazao veliku čast da primiš moj poziv na večeru u mome skromnom domu, nećeš mi, sigurno, odbiti ni moju molbu da izvršim ovde na pijaci neke kupovine za tu gozbu“.

„Nećeš morati dugo da čekaš, milostivi gospodaru. Treba samo da mi saopštiš kakva ti riba treba za večeru. Poći ću iz ovih sto

Ona ga naposletku zovnu, izgovarajući njegovo ime najslađim glasom. „Arhimede! Zar nećeš ovamo k nama da vidiš svu ovu lepotu?“ „Ima vremena“, odgovori on. „Nisam nimalo nestrpeljiv ni ljubopitljiv“.

No ja ću da umrem ovde, u svom očinskom domu“. Diokles se usprotivi: „Nećeš, bogme! Ti si mi nekad, kad mi ono Erazistratos baci omču oko vrata, spasao život.

Nije ti dosta što si me pljačkala, već hoćeš da prljavim nogama zgaziš i moja duhovna blaga. - Vala nećeš!“ On pohita u kuću, stade raširenim rukama pred razvaljena vrata svoje sobe i uzviknu: „Ne razoravajte moje krugove!

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— Tri dana bez putovanja. — O, baš ti hvala. Provešćeš sve kod mene? Nećeš u Solun? — Ne mislim. Šta je kod kuće? On me pogleda ćuteći pa ne skidajući ruke s mojih ramena: — Sve ćeš redom

kako se razilaze svi što su oko njega bili da ga teše dok mu majku ne sahrane, kao i ono, i ja sam se nadao da me nikad nećeš ostaviti. Ali obećavam ti: vršiću službu kao i dosad i sve će dobro biti, nadam se.

— Da mu ustupim Slovenkinju? — Gospodo — rekoh ustajući — izvinite me. Umoran sam... moram ići. — A, ne može. Nećeš. Pij! — derao se Nikola.

Upravo, on bi hteo da čita, ali on ne čita, kida se. — Druže, čuješ, druže, da ti dam jedan praktičan savet. Ali nećeš, brate, da slušaš. Evo šta: udri brigu na veselje, misli na ono, znaš. I proteže se riđi potpukovnik.

A ja ti podviknem: „Šta, žena da mi soli pamet? Ko je gazda u ovoj kuću?“ Pa si ućutim, i mesec dana, nećeš mi veruješ, ne govorim s njom.

A otud kad dođo', pa kad gu dofati, pa kad gu stego, bre plakala je, samo suza suzu stiže, nećeš mi veruješ. Tako se izmiri'mo i otad, fala Bogu, lepo!

— A, nećeš, dakle da nam priznaš ti, jogunico?! E, onda dobro! — I obraćajući se poluglasno jednom od uniformisanih ljudi što su

— E, tu si nas slagao, Petronije. Ti nisi oženjen, mi to sigurno znamo. Na rđavom si putu, ali trag nećeš zavarati. I dok je islednik, sa skrštenim rukama i bradom u levoj šaci, sačekivao da drugo, neko mlađe lice kome je

— Ti ćeš izjaviti sve po redu, je li? I ništa nećeš prećutati, baš ništa nećeš? Tako si noćas obećao. A mi ćemo učiniti sve da ti olakšamo, da te spasemo, to je naša

— Ti ćeš izjaviti sve po redu, je li? I ništa nećeš prećutati, baš ništa nećeš? Tako si noćas obećao. A mi ćemo učiniti sve da ti olakšamo, da te spasemo, to je naša stvar.

Njega da ubiješ? Zar njega da ubiješ? Zašto? Šta ti je kriv?“ jauče ona. — „Kriv! Kriv mi je, kriv, ne razumeš, nikad nećeš razumeti; pusti me, ti nisi u stanju, ti ne možeš razumeti.

Upamti tatinu sliku, dobro je upamti. Jer, evo, malo, još malo, pa me više nikad nećeš videti. Ja ću umreti, bolestan sam, strašno bolestan, truo, ovde me boli i ovde i ovde, evo gotov sam, gotov sam.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Jedan njen letimičan nagoveštaj, nabačen kao u polušali: „Ako otputuješ bez mene, više me nećeš vidjeti”, natjerao me u pravu paniku.

Za nekim fantomom, za nekim tiraninom, ako već nećeš da ga nazovemo bogom. Doduše, bojim se da je tebi taj kome ti služiš i robuješ, neotkupivo robuješ, jer on sav izrasta

I sve će opet biti tačno onako kao što je bilo kod njihovog poslednjeg susreta licem u lice. XLI „Bojim se da se nećeš znati da prilagodiš ako nekad dođeš u nepovoljnije prilike. Morao bi se za vremena navikavati!

Ne, dragi gospodine! Ovdje se ne umire tako! Hećeš ništa ti, nego će nešto tebe. Nećeš ti ništa dati, nego će ti nešto biti oduzeto! Nećeš ti poginuti, nego ćeš naprosto biti poginut! ... Siroti general!..

Ovdje se ne umire tako! Hećeš ništa ti, nego će nešto tebe. Nećeš ti ništa dati, nego će ti nešto biti oduzeto! Nećeš ti poginuti, nego ćeš naprosto biti poginut! ... Siroti general!...

nasumce na geografskoj karti upro prstom u jedno meni nepoznato mjesto i rekao mi: „Sasvim sigurno ti ovo mjesto nikad nećeš očima videti”, ja bih zacijelo plakao, gorko plakao. Činilo bi mi se da mi oduzimaju nešto što već posjedujem.

možda ipak nećeš!”... I ja sam jasno osjećao da uprav u onoj najglupljoj riječi te riposte, u onom ipak, leži sva njena snaga.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Samo se, napomenuo bi mu otac, treba dobro čuvati tuđih očiju. — »Na nevidišu nema krivice!« To znači: ma šta uradio, nećeš biti kriv, ako te ne uhvate.

— viknu Stanka nekoliko puta iz obora, dok joj se otac ne odazva. — Odi, deri kurjaka dok je vruć; bojim se nećeš moći sutra, kad se ohladi. — Kakvog kurjaka, 'natema te ne ubila! — odgovori bunovan i začuđen Marko.

Svanu mu kad dođe Vujo. — Kamo se, za nevolju?... Hoću poludeti ’vako sam. — Nećeš dugo, ne boj se. Sutra, zorom, na posao!

Đurica se trže, kao iz duga sna. — Šta, zar nećemo sutra ? — zapita čudeći se. — Sutra, ja kako. Ali nećeš, valjad’, polaziti iz moje kuće, da te svi vide. Sad treba stići na mesto, pa čekati.

— Miljo, — zovnu Đorđe snahu — spremi nam časkom što da jedemo, pa da idemo na posao. — Zar nećeš čekati, tajo, da se ispeče pogača? — More, daj što bilo. Imamo posla.

— Da mi daš, Pero, onaj tvoj garabilj, ako je opravan. — Što će ti, more; da nećeš i ti u hajduke? — Hoću ja, ali na lisice. Satre mi, prokletinja, kokoši, pa hoću danas da je čekam.

To dobro upamti, ako ti je mila glava... — Ama, reci mi, bolan, štogod... ti nešto znaš, pa nećeš da mi kažeš, a vidim da se to tiče glave. — Dobro vidiš, i to ti je zasad dosta. A kad dođe vrijeme, znaćeš sve.

— Pa hajde da te ispratim do Kamenara, posle ću ja kući. — Zar ti nećeš sa mnom? — Ne ja. Ne smiješ mu ni kazati da smo se viđeli. Ja se pred njim činim da sam ljut na tebe. — Što?

I kapetan je sad promenjen, ovaj je novi opak... »Ovo on sad mene plaši — pomisli Đurica — samo da mu robujem , ali nećeš!...« — Jesi li spremio kakav posao ? Sad nam svima treba.... — Treba, istina je. Ali kako ti misliš... kao pre?

— viknu Đurica grejući iglu treći put. — Kaži pravo, pa idi kud te oči vode. — Zar me nećeš ubiti, kad ti sve kažem? — Što da te ubijam, ludače, kad mi ti nisi kriv! — Ama, sreće ti hajdučke, kaži mi pravo!

da me zbriše sa zemlje kao da nisam na njoj ni bio... E, nećeš, čiča... naplatićemo se!...« Kad se navuče prvi suton, Đurica prolažaše kroz šumu ispod Vujove kuće.

— odgovori on, osmehnuvši se ironično. — Da sedim jednako uz tebe i da ti piljim u oči, je li?... — Kazao si da se nećeš rastavljati od mene i da ćeš me svud sa sobom voditi — odgovori Stanka hladno i odlučno.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

A kad te on upita hoćeš li još biti kod njega, ti reci da nećeš, nego neka ti plati, pa da ideš dalje. On će ti davati novaca, ali ti nemoj ništa nego neka ti dade onu staru kabanicu

— E, moj sinko, — reći će mu mati — sada da ja prodam baščicu pa da kupim konja, ti, boj se, nećeš htjeti dobro konja čuvati, pa će ga vuk izjesti, te tako nećemo imati ni bašče ni konja.

Ako ćeš mi dati što, daj mi prsten s ruke, a ako mi prsten nećeš dati, ja ti neću ništa drugo. Car mu je davao šta hoće drugo, samo ne prsten, ama on zapeo na jednu: prsten te prsten.

Jednom će on njoj: — Vala, posestrimo, ja bih te nešto molio, ako mi daš vjeru da o tome nećeš nikome ništa kazati. — Tvrđa vjera od kamena, pobro, kazuj slobodno. Onda će on njoj: — Vidiš ovaj prsten?

Ili ćemo jesti i piti ili ćemo terati? — Jeo ne jeo, pio ne pio, terao ne terao, nećeš ga stići. Kad to zmaj čuje, odmah sedne na konja, pa poteraj.

Kad dođe aždaja, stane je baba pitati: — Ta gde si zaboga? Kuda tako daleko ideš? Nikad nećeš da mi kažeš kuda ideš. A aždaja joj odgovori: — E, moja bako, daleko ja idem.

Kako košulja počne goreti, a on skoči od sna pa poviče: Šta to uradi, da od boga nađeš! Sad me vidiš, pa me više nećeš videti dok ne podereš gvozdene opanke i ne satreš gvozden štap tražeći me, niti ćeš se s tim detetom što ti je pod

na svijetu, ako se i tuj prevariš, radi što god znaš, a ja ću otići bestraga, da me nigdar više svojim očima vidjeti nećeš. On uzjaši na nju, i oboje krenu dalje.

Ako me i sada prevariš, tebe će oni uhvatiti, a mene će nestati odavde i nigda me, bog i bome, nećeš više vidjeti. Ja ću živjeti i dalje, a tvoja će glava s ramena. Teta ostade na istom mjestu i čekaće ga, a on ode.

Onda on ispriča caru sve što je bilo između njega i njegove kćeri, i reče mu: — Čestiti care, ako mi nećeš pokloniti tvoju kćer, da se s njome vjenčam, neću je ni liječiti.

reče: — Kaži meni, ja neću nikome kazati; ako li se bojiš meni kazati, a ti idi duhovniku, pa kaži njemu; ako li nećeš ni njemu, a ti iziđi u polje iza grada, pa iskopaj jamu te zavuci glavu u nju, pa u tri puta zemlji kaži šta znaš, pa onda

Zloćo ostaje zloćo, i badava ćeš sve činiti, ali mu nećeš ugodoti. Taj dečko imao je za govedima. Kad bi god dognao goveda kući, maćija bi odmah rekla svom čovjeku, a jadnom i

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Sećam se da mi je otac kazao jednog dana: ”Ti nećeš nikad biti carski vojnik. Car je pogazio svoju reč, car je izdajica u očima graničara.

Nikad takvu devojku nećeš naći u Berlinu. Nemci ne trpe svet koji sa ljubavlju ne pristupa svojim svakodnevnim dužnostima.

sam da uverim ženu u to, ali mi je ona rekla: “Verujem ti što kažeš i sa zadovoljstvom ću ti čestitati ako mi obećaš da nećeš biti duhovno odsutan dok ne završimo naše putovanje.” Obećao sam, ali nije bilo lako ispuniti to obećanje.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

—Hoću, hoću iz poštene ruke, — te ispije čašicu. —Na i tebi! — obrati se momčiću i nalije. —Hvala! —Što nećeš? —Dede, uzmi, Marko! — nutkala ga mati. Uze i ispi do polovice. Devojke gledaju.

upita je preko volje neki iz društva. —Ta pustiće me, neće gledati na malo! —A—ja, vidi se da si nevješta. Nećeš ti danas kući! —Što veliš, bolan? Šališ li se? —Velju ti, neće ti dati biljeta, da ti je taman novčić otkrnjen.

— Ne branim ti da ideš... ma nadam se... A mislim da se nećeš pokajati. — Zbogom! — pozdravi ga djevojka, pričinivši se da je prečula njegove pošljednje riječi.

— pita je Marko i uhvati je za ruke da je k sebi privuče. —Pusti me! — brani se Antica. —Baš nećeš me, dok se god ne vjenčamo... Ti hoćeš po zakonu; neka, ma eto, brzo ćeš mi biti žena!

A kad ono zaplače, odlučno mu se opre i, zavapivši se u žbunove, ne htjede se s mjesta maći. —Nećeš da slušaš, a? —razljuti se Marko. —Nije ni čudo, takva će ti biti i majka bila!

— Ukrcajmo se! — ponovi stari ribar i, pogledavši u lešinu, reče: — Nećeš ga oživjeti! — Je li bilo moru onoliko vjerovati! — nastavi kao za se.

! — Ka da neće i on ostariti... Ma ča bi on reka, kad ostari, da ga pogiraju iz parokije?. . —Uvredi bi se... —A nećeš da se svetac uvredi... Umešće nas... Da, biće roda od masline ka dosad! — i nasmija se šrezrivo.

Umukoše za neko vreme, i rekao bi da je stara opet zadremala, dok domalo začu se raskidano ženin glas: —E, nećeš što si namislio!... Mani me se!...Što će ti tuđa kurva?... — Da, kurva, a da što drugo?

A kad bi je zamoren pustio, odmakla bi se ona od njega dva—tri koraka i, smejući mu se u lice, rekla bi: „Nećeš, vala, što si namislio! “ I tako svako gonjenje svršavaše se kod njih kao pusta šala.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

RAKA: Kažu mi deca i mene su odmah prozvali ministarsko prase. ŽIVKA: Mangupska posla. Više se nećeš družiti sa tim mangupima. RAKA: Nego s kim ću? ŽIVKA: Družićeš se odsad s decom engleskog konzula.

ŽIVKA: Kako da pogledam? VASA: Tako, da je zbrineš! Pa zašto si postala ministarka, ako nećeš svoju familiju da zbrineš? Nije da kažem da je to neka velika briga i da se ne može.

Da ih primiš da ti svaki kaže svoju želju i da vidimo šta može da se učini. Svi se žale kako su ti dolazili pa nećeš da ih primiš. ŽIVKA: Ama, zar ceo taj spisak da primim?

Eto, vidiš, to sam imao, u ime Živkino, da te pitam: hoćeš li da je ostaviš ili nećeš? ČEDA: Dakle, to je sve što ste imali, u ime gospaŽivkino, da me pitate? VASA: To i ništa više!

VASA: To i ništa više! ČEDA: E, pa recite gospa-Živki da neću da je ostavim. VASA (iznenađen): Nećeš? E, jesi li čuo, tome se nisam nadao od tebe. Ja sam tebe, brate, smatrao za pametna čoveka.

Zar ne? Pa onda ti si, brate, i praktičan čovek, ti se nećeš zanositi teorijama. Jer, kad zrelo razmisliš: žena – to je teorija, a klasa – to je, brate, praksa. Je li tako?

Ja znam da bi ti mama dala i dva dinara samo da joj to kažeš, ali ti budi karakter pa nemoj da joj kažeš. Je l' nećeš? RAKA: Pa neću, dabome! ČEDA: E, dobro? (Ode.) XX RAKA, ŽIVKA RAKA (na levim vratima): Mama, mama!...

ČEDA: Saznao sam. DARA: Ko? ČEDA: Reći ću ti, ako mi daš časnu reč da nećeš reći majci. DARA: Zar je to tajna? ČEDA: Još kako velika tajna. DARA: Reci mi, ko je pisao? ČEDA: Ja!

) – A vi, je li, smejete se u duši i podgurkujete se, je li? Ali, Čedo, upamti: nosićemo se dok je sveta i veka, nećeš ga majci više mirno ni oka sklopiti. (Čeda ode.

(Čeda ode.) – A ti (Dari) pakuj se, 'ajde, pakuj se kad ne možeš da odlepiš tu krlju sa sebe. Pakuj se, ali ga majci nećeš putovati salon-vagonom, nego trećom klasom. Trećom klasom, upamti, trećom klasom! (Dara ode.) – A što se ti keziš?

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

I to ko? Ivan Mojsilov iz mrtvoga Voćnika!.. Mene, Brnjačanina?!.. O, pomozi, Sveti Petre, ili danas Meni, ili više nećeš imati komu!.. S puta, kujo poturička!.. Viđi, da ti kažem!..

O, Karimane! Ti nećeš uzeti avdes u mojoj odaji, niti će ti moja ruka pružiti muške preobuke dokle ne pronađeš ubicu!.. — Ćuti, kučko!

Da nasladiš dušu, pa da docnije namigneš nekom da me kao zalutalu psinu dotuče... E, nećeš, Božja vjera! Niti ću bježati!..

— Nećeš verovati: u životu sam pobio toliko ljudi i nikada mi srce nije štrecnulo nad njihovim telesima, a sad mi se nešto prekid

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

A pod krovom naše sreće Beše momče, živi plam. On potoku jednom reče „Ja ću s tobom, nećeš sam!“ Pitasmo ga: kud ćeš, brate? A on: „S Bogom!“ — to mu sve; O moru je uvek snevô... Da l’ je živ još ili ne?

A ko želi biti otac, A ko želi biti mati — A Bog ne da — taj neka se Siročadi tuđe lati! — Ne, ti nećeš gladna zepsti Ni u Boga gubit’ vere, Ma da nemaš rođenoga, Niti oca, nit’ matere.

Onde, hoćeš-nećeš, Moraš svetac biti — Ja tom nisam vičan (Možda nisi ni ti). Kako ćemo onde To Savaot znade. Al’ od zemlje valja

„Još jedared moraš ići zlatnoj ribici (Ako nećeš, odmah ću ti glavu poseći). Ja sad hoću, zapovedam, tako mora bit’: Zlatna riba neka dođe amo u moj dvor, Neka dođe

Žalim što me neće spalit’!... „Ju, Gospode moj!“ Al’ neću se povampirit’, Ništa se ne boj. Znam da nećeš zaboravit’ Jedan očenaš.

Nije l’ tako? — Jest, tako je! Ako želiš kokoš peći, Onda ne smeš jaja jesti; Jer bez jaja nikad nećeš Kokošaka proizvesti. To je savet što ga daje Naša mudra baka. Ko posluša neće jesti Ni jaja ni kokošaka.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

FEMA: Zvala sam te da ti dam regulu da ne budeš kao dosad, ili kao što su ove drolje. Prvo i prvo: ti se nećeš više zvati Jovan. JOVAN: Nego? FEMA: Hanc. JOVAN: Zar sam ja konj? FEMA: Budalo! Najlepši pedinteri imadu to ime.

FEMA: Kukavico, to je nobles... Ti nećeš više raditi kao dosad, samo ćeš za mnom ići, mene i najveće madame ...madame, vrag im materi, nisam mogla otoič

nji ćeš u ruku ljubiti i s karuca skidati. JOVAN: A gdi su nam karuce? FEMA: Ti nećeš nositi te aljine, nego sam ti načinila druge, svuda unaokolo sa žutim portunetom. JOVAN: Šta, da me pravite pajacem?

EVICA: Ah, moj Vaso! Ti me nećeš moći uzeti. VASILIJE: Zašto, gdi me je tvoja mati oterala? O, to je ništa, ona će se lako povratiti, poznajem ja njeno

EVICA: Ja drugojače neću. VASILIJE: Ali ti moraš. EVICA: Ja neću. VASILIJE: Kad nećeš, ja ti neću nijednu aljinu kupiti, znaš. EVICA: Vaso, srdiš se? VASILIJE (zagrli je): He, ti si moja.

MITAR: Bre govori ljudski, zašto ako te okupim, nećeš se znati ni ti, ni tvoj jezik. Reškontu daj ovamo! RUŽIČIĆ: Da pretvoritsja v kamen moje tjelo, ašče znam za kakovu

Miljković, Branko - PESME

Ne pati, jer ćeš zakasniti; čudesno Videti nećeš: orla koji se strovaljuje, Ispunjen ponorom dok ga ne potroši, U svoju ranu koja ga obožava.

će držati cvet u ruci Dok se srce ne pretvori u šljunak i vreme ne Zarđa Ne pati, jer ćeš zakasniti; čudesno Čuti nećeš: divni podtekst groma, I pse koji čuvaju svete oblasti U otvorenom potiljku koji opseda pesnika.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Al’ nećeš, veruj, stara grešnice! Ona je srasla s mojim grudima; Kô mreža tanka svile mekane Svako je vlakno kose njezine Ispr

Te ću je tako, kao igračku, Privezat za pâs starom Hadžiji: „Sad plivaj, Hadžo, hladnim Dunavom, Kod ove sprave nećeš tonuti!...“ JANjA: O, teško meni! O, smiluj mi se, Rade, nesrećnom! RADAK: Ja čamac hoću: Glavu il’ čamac!...

Glavno je da se ućutka. ISAK: Vala, Ćerime, Sa belog visa tanke munare Derviša turskog glupu molitvu Nećeš od danas ni ti slušati. (Puca.) ĆERIM (čuje se spolja): Proklet, dabogda! ISAK (ljubi cev): E, bog da prosti! Ćerime!.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

XXIV Ljubi mene, ljubovanko, Nećeš se kajati, Jer će moja silna ljubav Večno trajati. Ljubiću te, sve ovako — Bog mi srca dao — Kao golub, il’ kao

Daj da čitam onu pesmu Što je pisah tad, Pa da s’ slatko nasmejemo Na tadanji jad. Kad ti nećeš da se smeješ, Evo s’ smeši krin, Smeši ti se iz kolevke Naš prvenac sin. Ima l’ slađe što na svetu Od osmeha tog!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Komandir je odbrojao. — Tebe neću — obrati se jednome. — Ti se stalno saplićeš, čak i po ravnoj zemlji, a tek nećeš da se zapleteš u žicama. Vojnici su se smejali. — Danas mi obori naslonjenu pušku. Srećom ne okide — diraju ga.

Luka zadovoljno prevuče rukom preko lica, pa će reći: — Naravno, popustila je Drinska divizija, a tek nećeš ti, slabomoćni čovek. Vojin se protegnu. — Joj... sad mi pade neki teret sa srca — onda lupi pesnicom o sto.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Neće l' reći mladoženji: „K sebi ruke, devere, Ti bradati injem, ruski hladni sjevere!“ Neće l' reći: „Vala, momče, nećeš mi se ožeći, Nećeš nikad ti postelje ni snašice steći!

“ Neće l' reći: „Vala, momče, nećeš mi se ožeći, Nećeš nikad ti postelje ni snašice steći! Ti za snašu nemilice sasma često pitaš, A sam mi se po b'jelome vječno svjetu

Izlišnost želje sreži ravno Silama; biće ti duša mirna. Zatvori tvoje bitije u persi, I te ogradi mudrošću; nećeš mi Ti zle bit sreće. Zlo najteže Sad si ga priveo samim sobom!

Ne gledaj vreme, jer ljubov sve će pobedit! Seti se da najveća sreća te ovde čeka: Roba roditi nećeš, već čoveka, obraz božestva. To je zlato! To je srebro i dragi kamen! 1826.

Ti pogledaj s jednog kraja Ovog polja do drugoga, Lepšeg od men’ naći nećeš; A pogledaj s jednog kraja Ovog polja do drugoga Udavače sve do jedne, Od sviju si ti najlepša.

Zašto si bolje ostavio dane, Da put nov ovaj ti svršiš u noći? Znala je sudba da zora da svane Nećeš ti, nećeš dočekati moći, Pa zašto dade da se kreneš k celi, Za koju nužno dan ti treba beli?

Zašto si bolje ostavio dane, Da put nov ovaj ti svršiš u noći? Znala je sudba da zora da svane Nećeš ti, nećeš dočekati moći, Pa zašto dade da se kreneš k celi, Za koju nužno dan ti treba beli?

Jakšić, Đura - JELISAVETA

— Razvuci usne! De, osmehni se; I zaboravila sam, nećeš verovat, Na krotkom licu kako izgleda Uglađenosti učtiv osmejak. (Leonardo se klanja.) Je l’ dobar glas?...

moja milost dovoljna, Kojomno sam vas svakad štitio, Veće upornom rukom mašate Za sjajnu krunu moga prestola; — Al’ nećeš nikad, stara nevero, Postići svoju gadnu nameru!...

KAP. ĐURAŠKO (ozgo sa stene): Nećeš, nevero! (Puška pukne, Staniša posrne.) Prosti, Staniša! A dosta ti je, mislim, zanavek...

Kamen će ljut, Taj tvrdi kamen zemlje očine, Snagom će svojom krepko rositi. ARNAUT-OSMAN (udarajući na Đuraška): Nećeš već dugo! Čas ti je smrti danas prispeo. — KAP.

kučko arbanska!... (Udara na njega.) KATUNOVIĆ: Uklon’ se, Đuro! Nećeš bez groba trunut, Osmane — U kamenu ćeš naših planina Iskopan naći grob...

Ili?... O!... Oprosti, dušo svetog pepela, Zanetog uma misô paklenu! Verna si bila ti!... (Vidi jednog gavrana.) A nećeš, gavrane! Nećeš mi bratu oči kljuvati. (Uzima sa zemlje jednu pušku.) Je l’ srpska puška to?

Verna si bila ti!... (Vidi jednog gavrana.) A nećeš, gavrane! Nećeš mi bratu oči kljuvati. (Uzima sa zemlje jednu pušku.) Je l’ srpska puška to? Jeste, srpska je — e, njom ću gađati.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— Pa onako smo se, oče proto, malo navrnuli... — Ama kako ste vi ušli da vas pas ne opazi i ne zalaje?... Nećeš više ni zalajati Džibovina ti se mesa na Božić najela!

Simeun i ne 'aje, već jednako puni i podvriskuje: — Stan', kurviću, crni kaluđere, danas meni izmaknuti nećeš! — Ustavi, Simeune! Ustavi, bolan! stadosmo i ja i Partenija vikati. Ne pomaže. Puška jednako prašti, ne prestaje.

“ „Nijesam ja, ženo, mlada, pa da se poklanjam. Šta je tebi? Da ti nećeš prećerati s tom tvojom naukom!“ — velim joj ja. „Šuti, sunce te nebesko spržilo, kad ništa ne znaš!

Nanese li te put tamo vrletnoj i kamenitoj Lici, skidaj kapu i viči: „Dobar dan, Dane!“ ili „Dobar dan, Mane!“ Nećeš pogriješiti. Po govoru vidim da je ovo dijete iz Like, pa eto otkud znam kako mu je ime.

Bojić, Milutin - PESME

XIII I srešćemo se opet jedne zime U maglen suton pun uvelih nada, Ti nećeš biti ni strasna ni mlada, Ali još svesna svega što se zbilo.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

MARICA: Ja sam ti kazala jedanput za svagda: neću ni reči više da mi govoriš o tome gospodinu Vići, a ti nećeš da me se okaneš. Sad sam se rešila: čim mi progovoriš makar jednu reč o njemu, da razbijem što mi prvo dođe do ruke.

ANĐA: Gde bih mu to kazala, pobogu, dete! Ne bih ja to njemu smela... MARICA: Ako nećeš ti, ja ću mu kazati. ANĐA: Nemoj, bolje nemoj. Naljutićeš ga, pa još gore. Pusti mene, ja ću polako, izdaleka, lepim.

(Đoki.) To si ti, brajko, pogrešio; nego priznaj ljudski i pošteno da si bar mašinski šloser, ako nećeš da priznaš da si bivši ruski oficir ili španski mornar? BOKA: Ja sam apotekarski pomoćnik.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

— Što me živoga oplakuješ? — I nastavi s gorčinom: — Čuj! Ako ne prestaneš, sutra odoh i nikad više nećeš me čuti... — Ne, čedo!... — poče ona preneražena. On ode. I nikad više ona ne [zaplaka].

Ćipiko, Ivo - Pauci

Jesenas nečija dvizica izgubila se u mome stadu... Vidim ja: čobani gledaju zgodu da je maknu... „E, nećeš”, mislim...

Vaso, poći ćeš .... —Evo četrnaest stotina.. . —Daj petnaest stotina talijera...Uhvati me u besjede, jer, nećeš li — nema već govora...

Pomalo bi radio, i štedio, i sticao. Što mu se mari za drugo! Dosta je da kraj s krajem može da zaveže. „Ali ovako, nećeš nikada kraju; gdje je to?

Petar plane: — Nećeš, momče, što si namislio! — i bezrazložno stade ga vika da pusti curu. Časom nasta trka i svjetina skupi se oko njih.

—Čudo! — izmače se Radi. —Nije malo, ne .... Ali skupi se, sinko; a ti, ako ne budeš uzimao, nećeš mi ni dugovati. ... Eto, zato sam te zvao, da se znaš vladati.

Eto, zato sam te zvao, da se znaš vladati. Putem Rade razmišlja o dugu: — Sila ga se božja nakupila, nećeš nigda kraju! Istina, primaklo se sa imanjem; zemljom najživlji je u selu; izašlo je na očevu ali koja vajda?

— Što misliš, biće ti teško?. Zar nećeš moći odoljeti? —Da, teško je to... — odgovori žena. —Znam da jest! ... Ali, zar misliš da je tebi samoj teško

i čisto dršćući od uzbuđenja prinese svoj obraz k njegovim usnama. — Rade, poljubi me! — moli ga... —Nećeš, nije te briga za me, — odgovara žena za nj... A imaš i pravo... Ubij me, Rade! Bezmalo što ti se iznevjerih!

—Nikoga! . —Ja grem, čekaće me majka s živim na drugoj ogradi... — Otić' ćeš i ništa mi nećeš reći? — Ča ću vam reć'? — poče se čuditi djevojka.

— Valjalo bi da svakoga zanima, — odgovori. — Tiče se naših nevolja i naše sirotinje. — Ti uvijek, a vjeruj, nećeš ti svijet prevrnut'! — I Piero htede da iziđe, nu toga časa opet ustade posjednik Tadić i javi se za jedan predlog.

— Već mi je dosadno! — govori doktor. — Zar nećeš podulje ostati? — Najduže do proleća... Beč, Beč! — povika iz Nenada, kao iza sna, i požuri.

—A zašto je ne povedeš? — smijuć' se zapita Ivo, pa nastavi u šali: — Ako ti nećeš, ja ću je ispratiti. — Išla bi ona, ne bojte se. Ha, blago vama koji nimate sestru. Kuga i sestra, to je svejedno!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Kažem: muku, jer muka je i bila. Znam da je ti, imenjače, nećeš priznati jer odista na nebu bi bilo pretesno za dva mučenika Dimitrija, pa iako bi ti izdejstvovao da i dalje ostaneš

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Marino Getaldiću, poštovani kolego! Ti mi nećeš zameriti, što ću se poslužiti slavnim tvojim imenom da mi se otvore vrata dvora na Hradšinu.

Stanković, Borisav - TAŠANA

A, evo, živa sam, dišem, govorim; a treba da sam mrtva. MIRON Ane, nećeš ti biti mrtva!... Ko je taj koji to hoće? (Viče): Stano! Ulazi Stana.

Govorih klisaru da ga dobro čuva, ali uzalud. (Naginje se i viče): Paraputa, Paraputa, ja sam, deda tvoj, ne boj se! Nećeš izgoreti! PARAPUTA (spolja, neviđen): A, ti, dedo? Dobro! Evo jedem ja, jedem. MIRON Ama zašto zemlju jedeš, za Boga?

Sad mi je ovako milo, drago. Sad možemo da idemo. (Mironu ponizno): Ti, dedo, pošto idemo kroz čaršiju, nećeš s nama? MIRON Da, da ja ću posle vas, ulicama, unaokolo. HADžI RISTA (klanjajući se Mironu): E sad da idemo.

REŠID BEG Ti na avu? Ti tvoju faraonsku cigansku krv da ohladiš? Ni kada umreš, pa ni tada nećeš biti hladna. Nego, koga li kod koje, ili neke naše bule, ili neke hrišćanske udovice, odvede?

Sedi. Ja idem na groblje i od sada tamo ću jednako biti, i zato ti u crkvu više nećeš moći; neće imati ko da te čuva, već ćeš ovde. Slušaš li, razumeš li me?

Sa fesom na glavi. Vidi se da prilikom šišanja već brije vrat. SLUŠKINjA O, o! Pa ti baš pravi momak! Da nećeš na kakav sabor, među ženske, u kakva ora? MITA (prkosno): I hoću. Nego da ideš gore i baba da mi da para.

JOVAN Ne boj se, Paraputa! Tu smo, tu, u svojoj kući. I niko ne sme da te pali, i nećeš ti, nećeš izgoreti. Uzvici dece oko kapije sve češći.

JOVAN Ne boj se, Paraputa! Tu smo, tu, u svojoj kući. I niko ne sme da te pali, i nećeš ti, nećeš izgoreti. Uzvici dece oko kapije sve češći.

PARAPUTA (otrgne se od Jovana i izvan sebe beži po dvorištu): Izgore Paraputa, izgore! TAŠANA (ide ka Paraputi): Nećeš, ne! Ne boj mi se! Nećeš izgoreti! MIRON (sa klupe): Ne boj se, ne boj, Božja dušo!

TAŠANA (ide ka Paraputi): Nećeš, ne! Ne boj mi se! Nećeš izgoreti! MIRON (sa klupe): Ne boj se, ne boj, Božja dušo!

Udariće te, umrtviće te! TAŠANA (odgurne Jovana): Idi ti, idi! (Prilazi Paraputi): Nećeš izgoreti, nećeš. Ja ne dam. Ne boj mi se! (Ponizno saginje pred njim glavu): I ako, evo, udri me, bij me!

Udariće te, umrtviće te! TAŠANA (odgurne Jovana): Idi ti, idi! (Prilazi Paraputi): Nećeš izgoreti, nećeš. Ja ne dam. Ne boj mi se! (Ponizno saginje pred njim glavu): I ako, evo, udri me, bij me! ali samo ne boj se ti!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Do gospa Noline udadbe, dva dućana behu svega jedna velika radnja s vinom. — Je li, Todore, da ti nećeš da u tvojoj kući povazdan grme burad s pićem, i kupe se pijandure? — Nestala je vinara kao da nikad nije ni bila.

Suze zbunjuju i jake. Gospa Nola reče nedotupavnost: — Možeš raditi šta hoćeš, ali u Trst nećeš putovati, i nećeš se udati za onog bolešljivka.

Suze zbunjuju i jake. Gospa Nola reče nedotupavnost: — Možeš raditi šta hoćeš, ali u Trst nećeš putovati, i nećeš se udati za onog bolešljivka.

— Prsti i zglobovi su ti odebljali, Sinka; ja ti kažem da prodamo klavir; nikada više nećeš ti za klavir sesti — predlagao je otac, i složila se s njim kćer.

E, sad, ako ti dobro naučiš latinski, može da se desi da se to čuje, i da postaneš pop. A pop nećeš biti, dok si u mojim rukama! — Gospa Nola poče brže da govori.

Mlada si, popravićeš se i bićeš opet lepa. I, oprosti, bićeš valjda i pametnija... Treći put se valjda udavati nećeš. Jedared te ja nesrećno udomih, drugi put ti sama.

— Može li tako biti? — Može, hvala. Ja ću pošteno vratiti. — Znam da bi vratio, poznajem te. Ali nećeš vraćati ništa. Još si moj, i na mojoj brizi... Neka, neka, plači, plačem i ja... Sve nam to nije trebalo.

Vala nećeš! Neću se ženiti. Kamilavku, pa u arhimandrite. Ha! ha! Biću feš kaluđer, je li? Pavle, siromah, skoro sasvim ćelav, i

— Uh, sad još i poslovice da slušam. — Sedi! Nema još ni šest sati, a i da ima nećeš ići dok ne dođu ljudi kolima za utovar onih burića...

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Tvoja će ruka više Turaka odseći, makar da ji nigda nećeš viditi, nego Kraljeviću Marko. Samo srčan i slobodan budi i ne daj se da te kojekakve žene plaše.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

ovako završavao: — Ti brajko: a) ne znaš današnju lekciju; b) nisi znao nijednu lekciju dosada i s) po svemu sudeći, nećeš znati ni ubuduće nijednu lekciju.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

“... Gde je kapetan Velja, tu je država... A teritorija, a narod? — govori ljutitim glasom Živadin. — E, nije nego!... Nećeš valjda da mi dokazuješ da državu čine babe, žene i deca — obrecnu se kapetan Vela.

— Ljudi, ja sve mislim, vi terate šalu... — Bogami, i ja sam to mislio — reče Protić. Pop Momčilo se diže. — Da nećeš ti takav da ideš? — zapita Luka. — Ja šta ću... — Nemoj sad da navučeš i drugu krivicu — upade Dušan.

E, sad mi je lako. Jedan od one dvojice kao da opazi moju nameru, i stisnutih pesnica kao za boks, polete na mene. Nećeš, sinko majčin! Dočekao sam ga pripravan i slobodnom rukom udarih ga po licu. Onaj drugi ščepa me za gušu.

— Narediše ni vaši, da se selime... A nakude kemo, ne znajeme!... — odgovaraju plačnim glasom. — A, ete, nećeš valjda da ti još i „kvartilj“ nađem! — dobacuje jedan od pešaka, koji treba da ih sprovedu do prvog sela.

Petrović, Rastko - PESME

Ti više nećeš piti vina, ni provoditi bludi: život tvoj mora da se uljudi, zbog nje. Imađah toliko prisnih prijatelja, a sad mi je

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Starac će strogo: — Ili ćeš reći kamo ideš, ili nećeš izaći iz ove šume! Trže se dečak. Sakupi snagu i reče da traži Mesečev Cvet. — Mesečev Cvet? — planu starac.

— planu starac. — 3ar ne znaš da jedino dobri i blagi do njega stižu? Dok ne okaješ svoje grehe do njega nećeš stići! Niti ćeš se maći odavde, dok ne odslužiš Gospodaru bilja...

Sagnute glave žena je razmišljala, zatim reče: — Platiću je! — Onda znaj da više nikada nećeš biti s njim. — Kako ću znati da je srećan? — Videćeš ga! — u glasu Sunčeve majke zazvuča tuga.

Vetar se zaustavi u granju. Ni reka više nije tekla. Samo se čuo urlik psa. — Ti nikog njenim glasom nećeš isceliti, opominjem te. Samo mojim dahom pokretana svirala ima moć! Ostavi mi bar nju!

— Nekakav čudan krst! — reče jedan od dečaka i krađa opet poče. Jurio za njima, ne jurio — stići ih nećeš, majko rođena!

VARALICA I SMRT Bio jednom jedan Varalica, ali kakav! Sto carevina da prođeš veštijeg nećeš naći. Je li čudo što poteče priča po drumovima da bi se i mesec, da je malo bliži, zalepio za Varaličine prste?

— reče. — Dužnost mi je da budem prva straža. Jedino ako me nadigraš — propustiću te. Ali, nadigrati me nećeš... — izbaci orao karte ispod krila, rasturi ih kljunom po steni, pa reče: — Deli prvi!

« pomisli reka. »Pobedila!« - od radosti u sebi skoči, u istom se času probudi Belutak pa reče: — Nisi! I nećeš! — Ah, kad te tresnem! — htede da pojuri reka, ali već je u dolini bila: glas joj je bio tiši, tok sporiji.

— reče, ali mladić kao da je ne čuje produži kopanje. — Uzalud gubiš snagu! — zavrte majka glavom. — Tu vodu nećeš naći. — Ja i ne tražim vodu! — reče mladić. — Tražim ključ.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

TOMA (strese se): Ah, sinko! Zar ovakav Božji, mili, sveti dan, i ja ovako da ga dočekujem. Ne, sinko! Nećeš ga ni ti da zaigraš i da zapevaš! (Odlazi i viče): Hata mi sedlaj! Ulazi Kata. KATA Šta se od moje kuće ovo načini?

MITKA (nolazeći): Na grobje. Sveću na moju slatku majčicu da zapalim. ARSA (odlazi za njim, zadržavajući ga): Nećeš tamo, nećeš! Kući ćeš ti! (Odvodi ga u kuću.) GRKLjAN (ponizno policaji): Aman, gazdo!

Sveću na moju slatku majčicu da zapalim. ARSA (odlazi za njim, zadržavajući ga): Nećeš tamo, nećeš! Kući ćeš ti! (Odvodi ga u kuću.) GRKLjAN (ponizno policaji): Aman, gazdo! POLICAJA (surovo ih ućutkuje): Ćut’!

Šantić, Aleksa - PESME

''Zar, Hajnriče, ustat nećeš? Večnog dana svetlost greje; Svi su mrtvi uskrsnuli, Čas radosti večne bije.'' Ja ne mogu ustat, draga, Slep sam

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Blago vitezu kome dolazi takva borba netražena, kao otvorena rajska vrata, o sine Pritin! A ako nećeš da preduzmeš ovu zakonitu borbu, prenebregnućeš svoju sopstvenu darmu (vrlinu) i svoju čast i pasti u greh.

Eto dolje pod gradom Leđanom izišô je kraljev zatočniče, zove tebe na majdan junački; valja ići majdan dijeliti, ili nećeš odavde izići, ni izvesti svata nijednoga, a kamoli Roksandu đevojku!

Ako li ih preskočiti nećeš, nećeš izić ni izvest đevojke“. Opet viknu telal po svatov'ma: „Nije l' majka rodila junaka, i u svate caru

Ako li ih preskočiti nećeš, nećeš izić ni izvest đevojke“. Opet viknu telal po svatov'ma: „Nije l' majka rodila junaka, i u svate caru opremila, da

đevojke, sve tri jednolike, i na njima ruho jednoliko: ili poznaj koje je Roksanda; ako li se koje druge mašiš, nećeš izić ni iznijet glave, a kamoli izvesti đevojke!

Iz šale smo odavde lećeli, bez nevolje, tek od obijesti, a danas mi polećeti nećeš!“ Al' mu konjic njiskom odgovara: „Gospodaru, vojvoda Momčilo, nit' me kuni, niti me nagoni, danas tebi polećet ne

Zašt' ustreli pobratima moga? Daj ti bilje onome junaku, jer se nećeš nanositi glave“. Sta ga vila bogom bratimiti: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, višnjim bogom i svetim Jovanom, daj me

Ležim, brate, tri bijela dana; ako budem, brate, još tri dana, nikada me više viđet nećeš: izbavljaj me, pobratime Marko, jal' za blago, jali na junaštvo!

postojbine; imao sam nešto malo blaga, mloge lave i mloge timare, mogao bih otkup sastaviti; al' mi, bane, vjerovati nećeš da me pustiš dvoru bijelome: tvrda ću ti jamca ostaviti, tvrda jamca — boga istinoga, drugog jamca — božu vjeru

Ali Turčin ljuto progovara: „Dušo moja, Strahinova ljubo, nemoj mene, no udri Strahina: nigda njemu mila biti nećeš, prijekorna biti dovijeka, koriće te jutrom i večerom đe si bila sa mnom pod čadorom; mene biti mila dovijeka, odvešću

ne možemo, već mi pošlji ključe i harače, zlatne ključe od svijeh gradova i harače od sedam godina; ako li mi to poslati nećeš, a ti hajde u polje Kosovo — da sabljama zemlju dijelimo“. Kad Lazaru sitna knjiga dođe, knjigu gleda, grozne suze roni...

“ Ali ranjen junače Milici odgovaraše, ljubi Lazarovoj: „A davori, davori, Milice Lazarovica, koga si otpravila, veće nećeš pričekati, punice moja! A to li me ne poznaš Miloša Dragilovića?

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— zlurado zakrešta svadljivica. — A koga još? — E baš ti neću kazati! — Ne znaš, pa zato nećeš. Ne znaš, ne znaš, baš, baš! — Znam, baš znam: Đoku Potrka i Lazara Mačka, eto ti! Obojicu je danas istuko.

Ako bi mališan kazao da neće, on bi počeo zlurado da se smješka: — Nećeš, je li, momče? E da vidiš kako ćeš sad htjeti. Deder, ispruži dlan, da ti ja pokažem kako nećeš batina.

E da vidiš kako ćeš sad htjeti. Deder, ispruži dlan, da ti ja pokažem kako nećeš batina. Prišao bi zatim drugom đaku, a kad bi ovaj, uplašen sudbinom svog druga, kazao da hoće batine, podozrivi

— Aha pa ti, bratac nemušti, nećeš ni da odgovoriš! — zlurado bi zavrečao učitelj. Ček, ček, onda će ovaj prut da progovori.

Bio je stigao već do prvih grana, kad pristiže njegov djed Aleksa s ljestvama i stade da ih namješta uz drvo. — E, baš nećeš! — viknu Lunja, koja se istog časa stvori pored njega i povuče ljestve nazad. —Nećeš ga uhvatiti! — Ej, šta to radiš?!

— E, baš nećeš! — viknu Lunja, koja se istog časa stvori pored njega i povuče ljestve nazad. —Nećeš ga uhvatiti! — Ej, šta to radiš?! — zagalami djed Aleksa. — Drži je, tetka Stevka.

— Drži je, tetka Stevka. Lunjina tetka pograbi djevojčicu za ruku, ali se ona i dalje otimala i cičala: — Ne dam, nećeš ga uhvatiti! Nikolicu je mati već bila skopala u šake iako se on otimao i ujedao.

Jovanče se sjeti Nikoline puške i zanijeka Glavom: — Ne, nećeš ti to podnositi. Momčina se prenu i začuđeno pogleda dječaka. — Kako da neću?!

ga pogleda, toplo i milo, kao i onih minulih dana i reče: — Striče, neću te zaboraviti, ali znaj: nikad više nećeš naći one svoje nekadašnje Lunje.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Ne ustručaj se so toga, Marije, veseo glas ti doneo sam, a ne koju šalu ni lažu. Ne plaši se, Marije, nećeš se ti ni u čemu spotaknuti kano Eva!

Baš da i ništa nisi uradio ni što pridobavio, egzikluka ni malo nećeš imati. Eda se sećaš koliko god, vidiš li dragovoljstvo, naziraš li duhovnu vrlu kadrost, — briga je i borba moja za to

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

— reče: „Neću da gi nosim; bos ću si idem, eli u selski op’nci, a da gi nosim, reče, — neću!...“ E, zašto nećeš? — „Ne mogu“, reče. — Zašto ne možeš?

— Kako reče?... Ne ču’ te dobro!... — zapita je blago i pogleda blagim pogledom a suznih očiju Kalina. — Pa... nećeš da mi budeš izmećarka? — Jok! — reče ponosito Kalina — Nesam za vašu kuću... — A, za oro li si?

Tetka li sam ti, što li sam?! Što si ćutiš kako nèmâk? Rod smo si... Komu će da kažeš muke i dertovi ako na tetku si nećeš da kažeš?!... — Ama što da si zborim? Što da kazujem? — viknu ljuTito Mane. — Za koga da ti kazujem?...

— Pušti me da si idem! — reče Zona i izmače se, a Mane je zadržava i veli joj: — Kod men’ nećeš da živuješ kako naše žene što si živuju pri mužije... Ni sas cvet neću te udarim!... — Hm! — ’Oću da te pazim...

Tetu Zonu ti iskaju da gu ukradnu!... Nećeš više da spiješ kod tetu — će gu ukradnu. A ti si ćutiš tu, a imaš si takvo ubavo kraljevsko ime!... Jazuk, Milanče!

— Što će mi veće svet, i čaršija, i ma’ale?!... — Pa, ete, dete si, — veli joj tiho Taska — ako u tej godine nećeš, a ti kada ćeš?! — Bilo je! — prošapta Zona, pa se zavali i pade licem na šiljte od minderluka.