Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kao da je očekivao nešto, slutilo mu se da današnji dan neće mirno proći; kao da će biti nečega što duboko zadire u njegov život... Najedard začu graktanje. On prenu. Prenu i Zavrzan. Graktanje se začu opet.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Dugo su trpele i krile svoju nevolju. Radile su sve za nju i po njenoj volji. U njenu držanju bilo je nečega zapovedničkoga, tiranskoga, kao da si je morao poslušati.
— A što? Ona smaknu ramenima. — Vi se bojite ići dalje u pustu šumu? Ona baci pogled na me. Pogled u kome je bilo nečega što ti ne umem kazati. Nekako pouzdanje, poverenje, sila. Taj se pogled razli preko svega mene.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A Arkadija uvija ponizno glavom, smeši se, a sve polako trlja ruku o ruku, kao da pere ruke od nečega, pa veli: — He... ta... da dođete, gospodine, da krstite... ovaj Vuji Irošu... mužeskoga je pola... sinčić.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Sumanuti već ne. Oni, onako polunagi, kao bežeći ispred nečega, grče se unezvereno i uplašeno gledajući na groblje, plač, upaljene sveće: A opet svi, svaki čas željno pogledaju i
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I na jednom on oseti: kako ga obuze neki čist, svež, silan talas, neko nejasno-slatko osećanje nečega svetlog, ono široko osećanje prostora kad se čini da svi ti prostori žive, osećaju, raduju se i mame.
Afrika
Ima nečega poetskog, proletnjeg i strašno sablažnjivog u rumenilu toga jezika, koji jedini na tome tamnom telu objavljuje tajnost i
Crnac oseća da je zbog nečega u mojim očima on na istoj visini na kojoj i belac, i to je dovoljno da bi za mene mnogo štošta više učinio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kao da se iznenada bio setio nečega, kad je ugledao lice u tog čoveka, Garsuli mu se obrati, sad već mirnijim glasom, skoro veselo: „Palavičini, šta znači
Nemamo sriće!“ Obe su žene volele Pavla, kao što žene brata vole, ali u glasu i očima te mlade žene bilo je nečega što njen muž nije mogao, ni da oprosti, ni da razume.
U naklonosti Varvare, međutim, bilo je nečega plahovitog, strasnog, ludog. Činilo se da ni sam Pavle to ne primećuje i ne razume.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Na ljude dinarskog tipa najviše uticaja imaju vođe u čijem ponašanju ima nečega tajanstvenog ili mu oni to pripisuju. Veruju da se ne može biti veliki čovek bez sposobnosti koje daju tajanstvene
“ U vezi sa mističnom logikom je i ova osobina: ljudi ovoga tipa imaju nečega proročkog (divinatorskog): osete veliko vreme i velike trenutke, naročito za svoj narod, gotovo ih predskažu i za njih
U životu i u svekolikom narodnom duhu kod Zagoraca ima nečega, vrlo arhaičnog, naročito kod pravoslavnih. Neke su od navika iz primorskih gradova prodrle u Zagoru, kao npr.
Zato u mnogim njihovim delovima ima nečega nepostojanoga. U primorskoj oblasti postojanstvo u vezama među stanovništvom je povećano i jačom gustinom naseljenosti:
položaju, prema kome bi centralni tip trebao biti južnjački i ekspanzivan, on u celom psihičkom životu pokazuje nečega zavezanog i skučenoga.
Po pregnuću, po žrtvama i junaštvu oni ne ustupaju ni najboljima od Dinaraca. U njihovu karakteru ima nečega zbijenoga i trezvenoga.
Ponose se svojim imenom i imaju nečega svoga, svojstvenoga i samostalnog. Krotki, tihi, po izgledu smerni, davali su dosta razumnih ljudi koji su se
Neprekidno rade i čeprkaju i u praznične dane. Ima nečega sitnoga i sitničarskoga u toj rabotljivosti. Jer „rabota“ nije samo rad, već i poslovi uopšte: koliko rade, možda isto
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Sahranili su ga za pola sata, a oni koji su ga pratili razišli su se brzo kao da se nečega stide ili boje. Oko deset otac je prestao sa šamaranjem.
Posle se desilo nešto čudno: bilo je to pismo koje sam pisao zbog Rašide, ali mi se zbog nečega sve vreme činilo da ga pišem za Rašidu.
Ljermontov me je obarao na izvestan način, ali sam zbog nečega stalno ponavljao dečju pesmicu o Barabančiku. Bila je to jedna od pesmica s kojima se može ići do sto jedan i nazad, i
Odgovorih da nije. One rekoše da u tome, ipak, nečega mora biti. Takva jedna baba! A Markota? Kako ga nije sramota da petlja sa ženom koja bi mu po godinama majka mogla da
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
) — čudo, čudovište pratium affectіonis (lat.) — cena za ljubitelje nečega koja ne odgovara proceni drugih kupaca principal (lat.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Bože! Ko danas nije doktor nečega! Je l' uopšte znaš kako se piše doktor? Velikim ili malim slovima? – Srednjim. – Ne pokušavaj da budeš duhovit!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
za jednokratnu upotrebu, i da etiketiranje, u tom slučaju, nije samo proizvod kritičarske zlovolje, već pravedna osuda nečega što s umetnošću, ozbiljnom ili neozbiljnom, nema suštinske veze.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Njegovo književno i opšte obrazovanje davalo je njegovim književnim delima karakter nečega većma evropskog i modernog, i on je u tom pogledu stajao nad ostalim srpskim piscima osamdesetih godina.
Njegova poezija, koja ima nečega nematerijalnoga, prozračnog, fluidnog, sva je u meri i u skladu, pored toga sa živim, finim i tačnim osećanjem prirode.
retku sposobnost da nađe konkretnu pojedinost koja slici daje života i reljefa, u isti mah njegovi opisi prirode imaju nečega širega, gotovo simboličkog značaja.
bez plana i sistema, na mahove i preko kolena, nigde se nije mogao usredsrediti, i zato njegovi radovi čine utisak nečega improvizovanog.
simbola pošto-poto, isključivo staranje o efektima koji se postizavaju kombinacijama reči i glasova, sve to čini utisak nečega hladno usiljenog, ukočeno otmenog, i katkada gotovo prelazi u manirizam.
On je pesnik »čeznuća i snova«, neodređene tuge i diskretne melanholije, nečega neodređenog, sanovnog, suptilnih stanja svesti.
Kritički i dramski pokušaji su mu sasvim slabi, i odaju oskuDicu ravnoteže u duhu i mere u ukusu. MILAN ĆURČIN Nečega novog i originalnoga uneo je u srpsku poeziju Milan Ćurčin (rođen u Pančevu 1880*).
Milićević, Vuk - Bespuće
svoje glave, ispod kojega izgledaše još sitniji, jadniji, kržljaviji, sa svojim preplašenim očima, bojeći se vječno nečega.
I u jednom trenutku zastrijepio je od nečega. Dugo mu je trebalo od Zagreba do kuće, dugo, ali on bi volio da put još traje, da se još vozi negdje daleko u noći,
u nemirnim lokvama žute, blatnjave vode koja zalijeva kaljave drumove; bilo je u tome svemu mnogo jedne bijedne nemoći, nečega bez snage i bez volje; kiša je curila s prezrivim, bezvoljnim jadom, vazda jednaka, i preko mrtve noći i zamrzlog jutra
Kako je on teško snosio taj dan, pun potištene nejasnosti i nečega skrivenog, na svojoj duši. On je osjećao toliko tereta na sebi; sive, olovne čame koja je bila strašna, jer je bila
On se osjećao sputan od nje, od nečega nevidljivog što ga gnječi, muči i satire, lagano i bez žurbe, besprekidno i sigurno.
Možda nikad toliko do tada, kao ovih dana, Gavre Đaković nije osjećao da je u njegovom životu nedostajalo nečega što bi mu možda dalo drugi pravac i drugu boju, unijelo u njega više mladosti i više svjetla.
pokretom maši njezine mišice i privuče je k sebi, kad se zadubi u njezine oči, on ne mogaše da u njima išta pročita do nečega što se skamenilo.
je tražila utjehe u molitvi, ona sa strahom osjećaše groznicu i besciljnost toplo šaputanih riječi koje se odbijahu od nečega tvrdog, i padahu natrag kao zrnje pijeska.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Đipih. Uhvati me strah. Strah neopisan i neiskazan, strah od nečega što se u meni buđaše i svega me poražavaše... Strah od ove gluve samoće, mrtve tišine i ovog tihog žuborenja i
— viknu tako silno i uplašeno, da se prepadoh. Dok sam živ taj uzvik slušaću. Samo ne mogu da ga opišem, kako u njemu nečega i prestrašenog, i bolnog, i očajnog bejaše. Beše đipila. Zverala si, drhtala, nijala si se i kao htela gde da pobegneš.
Samo, ona ti sad beše — da li se meni tako učini? — tako mala, skučena i propala u zemlju kao da se bojala od nečega i zato skrivala. Tvoja bašta i dvorište bejahu čisto goli.
— potvrdi on udivljeno i, prebaciv motiku preko ramena, ode. A kad se on izgubi, ona brzo, silom i, kao braneći se od nečega, okrenu se i uze motiku, da opet produži kopanje, šapćući u sebi: — Laže on, laže. Opet će doći. Oh, a šta traži?
Jedva naiđe na baštenska vrata. Kao da se oslobodi nečega kad se vide u našem dvorištu i kad sede na postelju... Poče da se tare rukom po čelu, skuplja kosu, hladi...
Odosmo. Moj stric je išao napred, slobodno, obično, a ja sam sve zastajkivao, plašio se nečega. Bojao sam se da ga vidim. Bojao sam se njegove matere, oca. Znao sam da neću moći gledati onu njihovu zapevku i pisku.
— Idi, da te nana, eno, ne čeka. A ona zaista ga jedva čeka: sve se boji nečega, a naročito one širine i prostranosti druma, sveta, ljudi što po njemu idu.
mu je bilo, jer kao da je osećao da se ona zato silom unosi u posao, da bi se time zanela, kao otresla, odvojila od nečega drugog... A ono? Ono bežanje prve noći, plakanje u noći — nikad. Nikad više ona ne zaplaka... Nije o tome mislila.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kad ja prionem na opisivanje nečega, obično se najpre temeljno pripremim, emicionalno i fizički. Dakle, pre svega, ogrebala sam se za dve kutije cigareta o
Činilo mi se da je sve u redu, mada je bilo nečeg izuzetno sumnjivog u atmosferi, mislim nečega što me je podsećalo na onu čuvenu scenu iz filma „Tačno u podne“, gde pokojni Gari Kuper prelazi preko trga, a
“ — baš kao da smo naumili da doručkujemo u devet naveče. Mislim, bilo je u njegovom glasu nečega što me je teralo da ga ujedem za nogu.
Vrisak! Najzad pronađem diskretno prikucan broj mog budućeg poslodavca. Šipčim kroz oveći park do nečega što veoma liči na gotski dvorac kada ga sanja neki istoričar umetnosti pod temperaturom od četrdeset i dva stepena.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— O, kad razmislim, ne! Ne verujem. Ali ima nečega divnog u tome što se živi, i baš zato što to ne vodi ničemu. — Šta ste rekli? — Da je život u mnogo časova divan.
Bio je onda vrlo iskren sa mnom. Moje vođe zastaju. Setili su se nečega: — Znate, njegova kuća nije bogata i ne treba nam to zameriti. Teško je ribarima obogatiti se.
Kao da objavljuje požar, nesreću, sudar. A za njim opet ćutanje. Ćutanje, ćutanje. U njemu ima ipak nečega strahovito bolnog, ljudskog, čovečanskog i vapijućeg: u tome kriku, električnom i mehaničkom koji dolazi iz ljudskog
— Šta misliš? — Da je uvek isto glupo što čovek neće da se mrdne od nečega kad nije nužno, a onda kad treba: nije tu. — Nisam razumeo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Pardon — obratih se jednom kaplaru. Ali on prođe žurno pored mene, i tek kada se odmače, kao da se nečega priseti, okrete se i rukom mi pokaza: — Tamo! — i produži.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ali iz mog života nema ništa, jer ja nisam živeo, kao što ni sada ne živim. Nego.. tek sad je drugo; opet sad bar ima nečega, a onda nije bilo ništa, izgovori on to, pa duboko uzdahnu i obrisa rukom čelo, po kome se nakupile kaplje znoja.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
PRVA GRAĐANKA: Samo se usudite da glumite! JELISAVETA: Ko si ti da mi zabranjuješ? VASILIJE: Pa valjda i mi od nečega treba da živimo! DARA: Ako ćete da živite, kopajte grobove! Bar tog posla ima danas na pretek!
BLAGOJE: Ide gore uz reku! DARA: Znam, videla sam! Možda će do nečega i da nas dovede! Imaš li kakvog oružja? BLAGOJE: Ništa sem ove britve! GINA: I flaše u džepu!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— viču treći. — Sram ga bilo od one sede kose! Naživeo se, pa ga još strah nečega, a mi mlađi junačniji! — viču četvrti. — Dole s kukavicom! — — Da se izbaci napolje! — Dole s njim!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Zar se ja čega bojim? Ah, da, jes' bogme...« I tu mu se opet kao steže nešto u grudima, kao kad se čovek seti nečega vrlo nepovoljnog. Navuče mu se oblak na oči i on se namršti: »Bože, šta ovo ja činim?... I sad pod starost!...
Podiže ruke i protrlja oči pesničicom, zevnu jedared pa htede opet da legne, ali kao da se nečega seti, trže se, pogleda jasno po sobi i njegovo vedro nevino lice naoblači se... »A-a ... ono sinoć!...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Nogu pred nogu, pa sve preda se.. Izgleda, nečega seća se... Pre deset godina predavao je algebru u Somboru... Popodne, isto ovako... Časovi, dosadni, prazni...
— Visoka ulica protiv Lješke! Usporio profesor korak, tako da niko ne vidi. Gledao bi i on utakmicu, ali se nečega stidi... I taman kad je hteo da pođe, pred noge mu se tutnu Lopta, žuta ko kora na mrkvi...
Zec se, u šumi, podvlači pod kamen. Navlačim ćebe na nos, na čelo; Odjednom: plamen! Plamen! Plamen! Ko da se nečega seti, pustahija, Grunu, van sebe sva, i u besu, Buknuše iverje, drvo i hartija, Sve se zaljulja, ko u zemljotresu;
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
on u svoj glas počeo da unosi, ne, kao što dolikuje molitvi, svetoj reči pesme, pobožnog, visokog i suvog nego toliko nečega svetskoga, i strasnoga, da bi svi bivali potreseni i uzrujani.
Nikako ne može da je se nagleda, jednako kao u Sofkinim očima i ustima nalazeći i sećajući se nečega. Ko zna čega? Da li nečega neprežaljenog i nenađenog? Da li što ovako lepa Sofka nije muško, njegov naslednik?
Ko zna čega? Da li nečega neprežaljenog i nenađenog? Da li što ovako lepa Sofka nije muško, njegov naslednik? Da li što ga njene tanke usnice,
I zato će je on stalno izbegavati. I kad baš bude morao, zbog svega, s njome da govori, uvek će mu biti u glasu nečega plačnog, prekornog, što ga je dotle gonila, da se toliko pred njom ponizi i sav otkrije u svoj svojoj nagoti i time
I zato nikako se nije mogla da „povaroši“, da se pomiri i uživi u kuću. Večito je bila sama, i kao odbačena od nečega. Dolazile bi joj komšike, od njih neke, isto tako kao i ona, doseljenice iz Turske.
Ali, da li što je još bio početak, Sofka još osećala onaj trag mrtvačev, ili zbog nečega drugoga, tek kad god bi joj mati došla, uvek bi se ona uznemirila, plašila.
Mi kerpiči! Đubre! Aha! — i sve to bilo je tako strašio ali i sa takom nasladom, kao da se sada, posle ovoga, on nečega oslobađao, skidao sa sebe nešto što mu je, istina, bilo tako drago, milo, ali koje je njemu ipak nekako strano, tuđe,
Sveti Sava - SABRANA DELA
Njih treba primati sa ispitivanjem. Ne prisiljavati ih da se nečega odreknu, ili da nešto donesu, jer ne treba blagodat Božiju preprodavati dugom ili dobitkom, da ovde kakva sramota ili
A setivši se još nečega, prekinuću reč. GLAVA 40 O bolnici i o bolničarima Rekoh gore nešto malo o bolesnoj braći našoj.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
s brašnom pripetstvije — prepreka pripoznanstvo — priznanje prismotriti — opaziti pristaranje — staranje, briga oko nečega priugotovljen — spremljen priupodobiti — uporediti pričasna — deo liturgije pričina — uzrok, razlog pričislen —
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Znaš šta, sinko? — reče pop, ustavivši konja kao da se sjeti nečega. — Poslušaj ti mene sve što ti velju. Ajde ti sam, a ja ću prečim putem kući; neću s tobom, jer je Maša lisica.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ja činim taj korak: al sa njime gle Kao da vučem korenje i vreže Iz nečega što sam dosad zvao tle. Evo me gde lebdim u vazduhu sad Trenutak jedan van zemaljske teže.
Ćosić, Dobrica - KORENI
i nemoći, a ona mu se prepustila, ne prestajući da suzi na sve prošle noći kad je ona bivala muško i posle umorna od nečega. Slušala je diku pod leđima, i bilo je strah i od dukata i od njega pobesnelog i prvi put jakog.
Kasnije radi nečega ponovo iziđe iz kuće i, teturajući po celcu, uputi se ka stajskom vajatu. Iz gomile slame izvuče se pas, skoči na
kamen, suv, ništa... Ona miče usnama, ne, one to same čine, ona ne može ništa da kaže od vike, od mirisa vina iz nečega razbijenog, škrbavog. — Sve ću Vukašinu da dam, sve! Tebi u inat. Neka gospoda proćerdaju moju muku.
na krevet, a ona, kao osvešćena iznenadnim mukom i mirom, poče da razumeva smisao njegovih udaraca, grdnji, psovki i nečega odavno i od sebe skrivenog. Stid joj se razgore u glavi i na licu.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Ne razumem!“ Faradej sleže ramenima, a ja se nađoh pred neočekivanom zagonetkom. Odjednom se setih nečega i ispričah to Faradeju.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
kako se ona gomila zverski sruči na nešto što se nalazilo uz Veliku kapiju džamije i kako otpoče neka bezumna borba oko nečega, neko kidanje, cepanje, stenjanje rastrzanje i škrgutanje.
Kao pouzdano mogu da zaključim da si se ti čudio: kako ljudi mogu biti odvojeni od svojih poslova radi nečega što nije njihov neposredni interes.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Dobijam dojam da je to kod tebe nesvjesno bježanje od nečega što ti je bliže i što te iz bližeg dira. Vidiš, ja sam u tome stvarniji.
Tu je svako nastojanje suvišno: ili nepotrebno ili uzaludno. Ne strahujmo, dakle, od naivnosti: ako već treba da zbog nečega strahujemo, strahujmo zbog onog „još nečeg” u nama. I strah od banalnosti težak je nedostatak.
Čitavog sam se vijeka od nečega „oslobađao”! Život mi nije bio drugo nego niz susljednih „oslobođenja”. Odbacivao sam od sebe sve, svlačio se do gole
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Plašio ih je najviše njegov rđav glas u narodu, ali je i u njegovu držanju i ponašanju bilo nečega, što ih odbijaše od njega.
I ako se vazda nosio seljački, ipak i u njegovu odelu i držanju beše nečega, što vas prinuđava da ne gledate u njemu obična seljaka: on nije ni u čemu nalikovao ni seljaku ni građaninu, on beše sam
okreni s druge strane, opet — cak ! O, veru mu, mislim se ja... — A ja sam po psima poznao da nečega ima — dodaje Kosta abadžija. — Svu noć prelajaše, zemlju grizu. Vidim ja da to nije tek ’nako...
na svoj položaj kao na običan zanat, koji je, istina opasan, ali nosi sobom neku vrstu poštovanja, respekta i u opšte nečega, što se Đurici veoma dopadalo. On postade opet onaj stari, odvažni mladić, koji srlja u opasnost bez razmišljanja...
neki težak teret, neki veliki bol, neko nepojmljivo osećanje, koje je ličilo i na kajanje, i na žalost, i na strah od nečega što se ne vidi i ne razume.
udovica jadna — odgovori ona i saže glavu stidljivo, kao da u tome, što joj je sestričina udovica, ima nečega stidnoga. — Udovica zar ?... Vuci je ovamo! — viknu Novica. — Hoćemo li, pobratime... da se veselimo?
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Govorio sam ocu: ”Ja mogu da prekinem kad god hoću ali vredi li se odreći nečega što ne bih menjao za sve rajske radosti.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
A uz sve to, kada god se setim nečega prijatnijeg ili interesantnijeg, moje srce počne snažno da lupa i obuzima me hladna drhtavica.
Moram misliti na sebe da bih se odbranio od nečega što se može desiti svakog časa i prekinuti poslednje niti moje oslabljene životne snage.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Odluči se na posao, pa, pošivajući, misli je zaokupljuju, a na mahove i mučno joj je sva kao da od nečega preda. U tome sluša žamor s ulice i gleda djecu koja potrčavaju pored vrata i učini joj se da bi valjalo da bude i ona
Dođe joj da što povjerljivo reče, no nema riječi da se izrazi. Osjeća da se nečega boji i željela bi da je on od toga odbrani.
Njoj se ne da poći među čeljad, u svijetlost; jednako od nečega preda. I tako, obuzeta sjetom, čeka Lazu; najmilije bi joj bilo da odmah dođe, pa da krenu u grad.
Pa se zagleda u njegove obilate i duge ruke što živo veslaju prama kraju, i, iznebuha, sjetivši se bolje nečega što joj se otprvo po glavi vrzlo, pogleda u otvorenu pučinu.
Zaustavi se na ulazu, pa, polažući na tle svoju košaricu, reče, kao da se hoće radi nečega da opravda: — Došla sam dolje da mi ovo robe ne pokisne...
A kroz zasićeni vazduh, krcat mirisa tamjana, voštanica i starih tunika što za sobom ostavljaju u svetlosti dana zadah nečega davnoga, zastarela, još se čuje jaki pevački poklik: „Od kužne bolesti izbavi nas, sveti Roče!
Onaj čas kada je sa lađe u rađajućem se danu ugledao prve ružičaste konture minareta, bio je za njega otkriće nečega novog, veličanstvenog, što se može da oseti ali ne i da opiše.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ona, u stvari, zavisi od nečega što je našem današnjem pogledu skriveno – zavisi od jezičkoga pamćenja, koje se kao kolektivna, opštekulturna memorija
prenošenje u novo doba, posredstvom romantičarskonacionalnoga zanosa i prosvetiteljskoga i građanskog zdravog razuma, nečega što je u svojoj osnovi izvorno; u pitanju je, naime, patrijarhalni i junački etos koji drži na okupu – kao teško
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Lik se tada već pri blažoj promeni mesta oseća nesigurnim, a pri oštroj i nagloj - izgubljenim. Ako, uostalom, nečega i ima u prevelikoj meri kod Borisava Stankovića, onda ima napola izgubljenih, često ili trenutno ili trajno
nije smela ni pred sobom priznati, ona u postepenom izbezumljivanju sve više krije, potiskuje svoje telo i „sve se boji nečega, a naročito one širine i prostranosti druma”, pa „sve uza zid brzo ide.
] i sve to bilo je tako strašno ali i sa takom nasladom kao da se sada, posle ovoga, on nečega oslobađao, skidao sa sebe nešto što mu je, istina, bilo tako drago, milo, ali koje je njemu ipak nekako strano, tuđe,
Ima nečega veoma elementarnog i veoma infantilnog u toj protivrečnoj vezi među erotskim osećanjima i nežnim odnosom prema majci i/i
Pažljiv čitalac dosta lako zapaža da ima nečega nestalnog, kolebljivog, na mahove i protivrečnog u ponašanju većine Stankovićevih likova.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Soko. Ali nastupa kroz svetinu nekako potkošeno, bez snage i vole. Kao da mu je dosadno, kao da se od nečega stidi; u licu je opet bled i snužden kao da na duši nosi golemu, tegobnu tajnu.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ja se bojim samo Boga I ukora svoga, A za drugo... a za drugo „Kâ za dora moga“. Da, bojim se još nečega, Omladino mila, Ja se bojim još nečega — To mi lomi krila. Ja se bojim našeg duha, Lako stranputnoga.
a za drugo „Kâ za dora moga“. Da, bojim se još nečega, Omladino mila, Ja se bojim još nečega — To mi lomi krila. Ja se bojim našeg duha, Lako stranputnoga. Mi smo brzi, katkad brži Od razuma svoga.
Krakov, Stanislav - KRILA
Tek tada je opazio da njegov sused, mali ordonans Bakić, ne samo da nema šlema, nego ni glave. Bilo je nečega na vratu — vilica koja se klatila i malo kose. Osećao je po sebi krv, no nije znao da li je njegova ili tuđa.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ima nečega poetskog, proletnjeg i strašno sablažnjivog u rumenilu toga jezika, koji jedini na tome tamnom telu objavljuje tajnost i
Crnac oseća da je zbog nečega u mojim očima on na istoj visini na kojoj i belac, i to je dovoljno da bi za mene mnogo štošta više učinio.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
na ove duge redove vojske, koji odmerenim korakom odoše na bojno polje, otkuda se već prolama grmljava topova, ima nečega što oduševljava i uzdiže.
Neprijatelj već kuca na kapije Aleksinca. U ovom neprijateljskom približivanju varoši ima neke divlje poezije, nečega što je uzvišeno svojim užasom, što je svečano svojom sumornošću i težinom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Svi smo ćutali. Svetislav kao da se nečega priseti i nastavi: — A-ja!... Izneli su me iz zaklona i položili na jednu uzvišicu, odakle sam video tu Sivu Stenu.
ljubavi — potom diže lagano glavu kao da se priseća nečega. Pogledala me pravo u oči. — Ja znam gde su oni sada. — Ali, šta nas se tiče! — Dragiša... ja znam gde su.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
je, pažnje dostojne pa i znatne, nikako nije ni bilo; kao da i sama zasenjujuća pojava Branka Radičevića, koliko začetak nečega bitno novoga, nije istovremeno, a bar u toliko isto odsudnom stepenu i opsegu, takođe i završni umetnički rezultat
bez Branka — može na prvi pogled izgledati posao prilično uzaludan i nepotreban: čas kao veštačko i nasilno oživljavanje nečega što je već davno a zasluženo mrtvo, čas kao tašta zabava sa sklonostima za bizarno, kuriozno i preciozno u ovim
četiri stiha 19-te strofe, dakle prvih 130 stihova Gorestnog plača (poslednji stih: Mnje ona ne javi), pa je onda zbog nečega prepisivanje prekinuto; pretpostavljam da je svoj nedovršeni prepis ostavio J.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Izvrstan roman Kad su cvetale tikve (1968) zadivljuje otkrivanjem nečega što je sasvim blisko ali zapostavljeno: običnog života u posleratnom Beogradu, sa ljudskim sudbinama koje nisu ništa
Ćipiko, Ivo - Pauci
Podne je blizu, pa svijet iz dućana ocilazi. Čovjek sa perčinom, drhteći i strepeći od nečega, približi se gazdi. Dugo ga gleda, čeka da gazda digne oči sa novina, i, dok sačeka, veli plačljivim glasom: —
— Milo mi je! — odgovori djevojka i bolje priljubi se uza nj, kao da se nečega prestrašila. — A da, želja te, kao i mene!
—Vrijedi, po našu seljačku..... Mi ne računamo naš trud što u zemlju uložimo, opazi Rade. I, sjetivši se nečega, živo nastavi: — Vidiš, oče, ja se baš sada u vojništvu namjerio na jednoga primorca, pa čuj kako on procjenjuje
Ne znaš ti kako je to teško ! ... Čini mi se tuđ ..... prljav... Ma'ni... i zakrene rukom kao da se od nečega brani. Rade je gleda obasjanu plamenom, odskaču joj obrazi rumenilom, a uzvraćena gornja usnica učini mu se crvena kao
sa mitrom na glavi, — biskupova prilika čisto zadivi Radu, i prije no će biskup progovoriti, hvata ga jeza, kao da od nečega strahuje ...
— šapne za se, svrnuvši iznenada pogled na gospodarevu jaku, narozanu šiju... I mahne rukom, kao da se nečega brani. — Dakle, što misliš? — dignuvši glavu, trže ga iz misli gospodar. —Čudo tražiš! —Svoje, brate.
I podulje ostadoše tako, k'o veoma zabrinuti zbog nečega. — Pojmo, da ne okasnimo! — reče najzad djevojka. — Pojmo! — odgovori Jure. Uputiše se na izlaz.
Mišljaše da ga njegove ujedljive oči neprestano s nečega prekoravaju. No Mrse, kao i dosada, kada prođe mimo nj, zakide ga riječima: — Ča niste na straži?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
ogledao se mio i saosećajan u njihovim potamnelim beonjačama, pokazivao im kako ipak u tome opakom ljudskom svetu ima nečega od božanske svetlosti, iskreći u tmini kao sunčev zračak.
Najzad, kad smo mi tu prisutni počeli da se vrpoljimo od nestrpljenja, zamočio je guščije pero u rastvor čađi ili drugog nečega crnog i ljigavog i počeo da piše.
Naprežem mozak da shvatim, no uzalud. Taman kad uobrazim da sam dosegao do nečega čvrstog i nepomičnog, neka me slutnja ponovo vrati natrag. Hoće li se ovo odužiti do kraja života?
Ona nije došla ni na kakvoj beloj kobili. Izašla je brzo na stenu, osvrnula se unaokolo kao da se plaši nečega. On je došao uzvodno od Mitrovića vodenice, zastajkujući kraj svakog tišaka i vira, kao da ga jedino zanima ima li u
Oni nisu pocrveneli od stida. Rumenilo na njihovim licima, ako ga je bilo, poticalo je od drugog nečega, verovatno od vatrice koju je zaždio crni đavo, ko drugi, od ove mlake moravske vode koju je sunce celi dan grejalo,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” Istina je bilo i to da su deca dosta galame i nestašluka izvodila. Nekako je nečega na pretek bilo u svakome od njih. Srećko jednom rukom vrti točak na bunaru.
— 'Ajde sine, 'ajde, matorać moj, da sad malo porazgovaramo kao ljudi. — Pa onda, kao da se nečega setila, kao da se pokajala za ton, poviknu nekako strogo: — A gde je tebi maturantski štap? zašto sam ga kupila?
Večito radi, večito štedi, broji, sabira, moj rad ocenjuje, i, što je najčudnije, večito se nečega odriče. Bez ikakve potrebe. Kao da to od nje traži, ne znam, neko božanstvo, neko strašilo... Ima u njoj manija...
Branko ide Milanu. Pod obema miškama nosi knjige i beleške, vuče noge, nečega mu je žao, skoro bi mogao zaplakati. „Beda me znala šta mi je.
— Pavle je na tužnu vest odmah promenio plan putovanja, i poveo i Milanova oca, čika Savu. Frau Roza se prepala od nečega na što nikada nije mislila, i dala je od svoje strane lepu svotu novaca za Milana. U Insbruk su poslali depešu.
Ali na sam dan očeve sahrane Josif dobi neki čudan napad: strah mu je obuzeo telo i dušu, drhtao je, nečega se bojao, prigušeno vriskao. Je li to bio otsev straha Marka Vlaovića?
Soka se na to još jedared zagrcnu, ali kao da se odjednom nečega neprijasnog setila, namršti se i uzdahnu duboko. A bilo je u stvari to da je sinoć napravila maćehi već drugu scenu
bilo ni pobune ni rata; i još i onaj karakteristični palanački mir koji nestaje kad se palanka istinski prestaši od nečega krupnog i retkog, ali još uvek ne toliko potresnog da se u lepoj tišini ne bi moglo zaspati, i sutra orno ustati, i
Eto sad sam sam, sasvim sam . — Ta reč pade kao kamen. Zaćutaše. I ćutali su dok se kamen od nečega nije rastopio. Živi ljudi. Susedi, koji su se najzad našli, koji su se sad za tili časak zavoleli.
Odmaraju se od nečega, godi im. Nata ustaje da doda drvo u peć; Mirko joj svojim krivim prstima sipa drugu šolju kafe, i reže sredinu hleba
Čitave knjige je vodio o svojim sunarodnicima u varošici: ko boluje od nečega hroničnog, kome stalno treba i pomoć i savet, kako bi i bolestan mogao raditi.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
obrazovanje reči prema gimnosofista:) žena gimnosofiste GLADITI SE — jako želeti, žudeti za nečim, biti gladan nečega GOĐ (pokr.) — god GOLICA (pokr.
) — drug, prijatelj KARUCE (ital. carozza) — kočija KASATELNI — koji se nečega tiče, odnosni, dotični KAČESTVO — svojstvo, osobina, kvalitet; u kačestvu »u svojstvu, kao« KNjIŽESTVO — književnost
), umnožavanje NABLjUDAVATI — posmatrati, paziti nekoga, starati se oko nečega, pokazivati naročito interesovanje NAVALICE — vredno; hotimično, namerno NADEŽDA — nada NAMALAN — naslikan
način« SLjEDUJUŠČI — sledeći SMATRATI — gledati, paziti, uzimati u obzir SMOTRENIJE — gledanje na nešto, nadziranje nečega; u smotreniju »u pogledu, obzirom na« SNAGA — (fig.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Pa ipak, — reći ću vam — ima nečega što nije uvek u skladu u prikazu naše protagonistkinje. Ja ne bih umela reći šta je to, ne bih umela odmah naći, ali
Klota, ona parka koja drži povesmo, bila je moja najstarija tetka, koja je imala nečega mitološkoga na sebi već i po tome što je pod nosem imala brkove kao devetnaestogodišnji mladić; Hezis, ona što ispreda
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kao da smo na nekom manevru... Komandir se nasloni laktovima na koleno i pogleda u zemlju, kao da se nečega priseća. Ja zapalih cigaretu. On klimnu glavom, ispravi se i pogleda me.
I da je leto, bilo bi nam hladno. Nozdrve se pri disanju lepe. Ljudima bi se povratila snaga kada bi popili samo gutljaj nečega toplog. Pri sebi od jela imaju po dva hleba koji se smrzli na mrazu, pa kao da jedu koru od drveta.
Onaj zavika: — Ne dam... ne dam se! — upravi staklaste oči nekud gore, i ruke podiže iznad glave kao da se od nečega brani. Onda se zavali na jastuk, ruke mlitavo opusti, a usta mu ostadoše otvorena. Medicinar priđe da mu opipa puls.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Mane mu se javi, a on ga otpozdravi onako u hodu. Prođe dućan za nekoliko koraka, a posle zastade, kao da se setio nečega, i vrati se i uđe u dućan na veliko zaprepašćenje Manino, koji skide brzo fes i skoči sa sedišta, ali ga Zamfir