Jakšić, Đura - PROZA
njima tako bog dao, a vlast im ne krati, jer su pošteni ljudi, imaju novaca, a novac nije mali dokaz za uzvišeno poštenje nečije ličnosti. Pogledajte, napr.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Na đonovima raznose brašno i krv! Zar se nikada nisi zapitao zašto su ti obuli te čizme? Zar zato da, štiteći nečije šešire, šutiraš i razbijaš nečije glave? Glave kao lubenice i tikve? Glave kao zemljane ćase i lonce?
Zar se nikada nisi zapitao zašto su ti obuli te čizme? Zar zato da, štiteći nečije šešire, šutiraš i razbijaš nečije glave? Glave kao lubenice i tikve? Glave kao zemljane ćase i lonce?
Dučić, Jovan - PESME
kroz sve dane duge Da te voljah mesto ko zna koje žene! U tvom čaru ljubljah sav čar neke druge... I ti beše samo sen nečije sene... SNOVI Vaj! kako to boli reći jedno zbogom!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Jednom u sumraku ugleda on novoga poljaka Luku; uhvatio nečije svinje pa goni u Obor. — Kuda ćeš to, Luko? — Blagoslovi, oče! — U obor! — A čije su? — Ama ne znam ni ja.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pa je onda smešan svaki onaj što zapinje da umanji i ublaži nečije zaslužene patnje. Možda treba sve da ide kako ide. I zar menjati sve radi nekolicine koji nezasluženo pate?
neki ispeglani i fini sakovi i frakovi, cilinderi i mantili ali će on još za dugo i verno (i ako bez ključa) čuvati nečije rit e kao što su ove moje. Stoji on, čeka i neprestano menja gazde pa mu baš svejedno koga služi.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Kad je već daleko zašao unutra, učini mu se da čuje nečije disanje. To je dubokim snom spavao starina Kruškotres Kukuruzović, premoren od bježanja. — Oho, evo ih!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
) akompanjirati (fr. accompagner) — pratiti, sprovoditi, pratiti nečije pevanje ili sviranje, učestvovati u nečemu actus potentіae (lat.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
se da ako neko nema dece, tu „nisu čista posla“, odnosno to je neizostavno delo nekakvih vradžbina, uroka, veština, nečije kletve ili neke zle sile.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za mađioničare, koji sred nečije pomrčine pale hladne bengalske vatre, koji pokusom preobraze u polje pšenice nečiju plevu, i u dvorce nečije šatre i
sred nečije pomrčine pale hladne bengalske vatre, koji pokusom preobraze u polje pšenice nečiju plevu, i u dvorce nečije šatre i čatrlje, koji mehovima, opsenarski, raspire oko nekog slave vrevu.
ZA ZAVIDNIKE Za zavidnike koji pomodre od odblesaka sunčanog dana što u nečije dvore prodre, za čoveka koji mrzi i vodu zato što žubori iza tuđega plota, i zemlju, jer rađa i kod drugoga, i selica
Za zavidnike koji pisnu kao zmija u procepu iziđe li čija smelost na videlo, reknu li ljudi koju reč lepu za nečije delo.
Za ljude koji priželjkuju da sudba nanese na čardake veće od njihovih zemljotrese, da jezik požara stogove nečije slave lazne, a oni da ga motre negde izbliza.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Plaćao pića nepoznatim. Prihvatao da me časte. Raspirivao žar pod gradelama i gasio ga u sebi. Slavio nečije rođendane. Pevao bez sluha. Mumlao na onim mestima pesme gde ne znam reči.
U jednom trenutku videh led u čaši belog vina i micanje kelnerovih usana, pramen nečije kose nervozno sklonjen sa čela, otvaranje nedeljnih novina: videh prijatelje i počeh da im vičem kroz prozor, ali me nisu
Ličili su na krdo uhvaćenih, ružnih zveri. Bel Ami se naježi kada ga dotače nečije golo rame, a sasvim ukoči kada otpoče guranje po betonu uz mutirajuću ciku i čudno, polupedersko uzbuđenje na ivici
nikakve veze s onim gradom gledanim kroz stakla automobila, kada bi u vidno polje uletelo samo po neko lice, pramen nečije kose, osmeh, nečiji štap ili zembilj sa povrćem — zbijena tela sa autobuskih stanica, slučajno zalutali bleskovi očiju
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
) Deci, kao ni primitivnim narodima, ne ide u glavu pojam autorstva; lepu pesmu niko nije napisao, niti ona može biti nečije vlasništvo. Ona postoji, kao što i neke druge prirodne i potrebne stvari postoje oko nas.
ko im je kuvar, počnu neredovno da ih poje i hrane, ostavljaju ih besposlene i - malo-pomalo - evo vidiš, proskitalo se nečije pašče i seljaci ga kamenom gone iz svoga dvorišta.
(čovek nevičan nekom poslu, ili koji se takvim pravi); osuk godina (buljuk godina, lavina godina); ljutito uzrikiti (u nečije lice se upiljiti); neprestance žižiti (slično prethodnom: piljiti); smješljivo užižiti (što i prethodno, piljiti sa
Milićević, Vuk - Bespuće
mu dopiraše do ušiju neki šum iz hodnika, kao da se neko napreže da digne nešto teško; jednom mu se učini da čuje nečije stenjanje, nečije zadahtalo naprezanje. On zapali svijeću i otvori vrata.
do ušiju neki šum iz hodnika, kao da se neko napreže da digne nešto teško; jednom mu se učini da čuje nečije stenjanje, nečije zadahtalo naprezanje. On zapali svijeću i otvori vrata.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
kraj sebe sikiru u panj pa se ududučio, a ja, čim ga pogledam i vidim onu braveću bekinju na njemu, odmah mi na um padne nečije jare ili jagnje. Zbog toga sam se, valjda, i prokrao u mladosti. — Sablaznio te tvoj svetitelj zaštitnik, a?
— O, da, i još kako je bio dobro živ, sve dok se u Donjem Lapcu ne poklepaše na pazaru zbog nečije ovce. Dovatili ga po glavi kao nekim krampom, ćuskijom, čime li.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Možda bi malo šerbeta? HASANAGINICA: Ni u sobi ne smem sama da ostanem. Stalno kao da ima nekoga. Lepo čujem nečije disanje, nečije korake. I stalno sanjam sanduke pune snega! Ne znam zašto baš sanduke pune snega...
HASANAGINICA: Ni u sobi ne smem sama da ostanem. Stalno kao da ima nekoga. Lepo čujem nečije disanje, nečije korake. I stalno sanjam sanduke pune snega! Ne znam zašto baš sanduke pune snega... Ne znam šta to može da znači.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
I tako ostane u crkvi. Onu noć udare onuda nekaki hajduci koji su nečije dvore bili poharali, i mnogo blago i ruho i oružje bili zadobili; i kad budu pored crkve i vide unutra sveću gde gori,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pa, čoveče, oni ne bi ni za živu glavu mogli da sede, na primjer, na patosu nečije kuhinje ili u špajzu, ili bakalnici, na primjer, ali na festivalima — e, tu su glavni za sedenje!
Pet dukata, koje su mi na rođenju gosti ufurali pod čipkani jastuk, odavno su ugrađeni u nečije zube — prodali smo ih u trenucima sličnih monetarnih kriza.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— škripnu zubima, onda se izvi iznad šatora i povika: — Jankulj, Živulj! U susednom šatoru zašušta slama i tek nečije mamuze tresnuše pred šatorom. — Odite unutra! — reče im značajnim glasom.
Čas ruka, ili noga, ili neka glava, pomole se pozivajući u pomoć. Neki konji plivaju i nečije ruke se očajno hvataju za vrat i grivu, ali životinja stresa ljude, koji se u samrtnome strahu hvataju za noge životinja
Neki su doplivali do mosta, naprežući poslednju snagu da se izvuku, ali ih nečije samrtničke ruke vuku i oni vise zapomažući da ih spasemo. Rastureni čamci plivaju...
I zapliva stenjući i frkćući... Ali tada me ščepaše nečije ruke kao klešta, i svi skupa počesmo da tonemo. Pomislio sam: sad je svršeno...
Granate su eksplodirale ispred i pozadi, a jedan metak pade posred neprijateljskog rova, odakle izbaci nečije telo u plavoj uniformi daleko na ledinu. A četvrti metak udari u karu, odakle posuklja crn, gust dim.
Još silniji prasak odjeknu. Nad glavama našim nešto zakovitla, kao grede... nečije telo, zemlja, a kroz tu lomljavu čujem jauk i neko viknu: — Udari u drugi vod!
Vidimo nečije noge samo, ali ljudi ni glave ne okreću. Kao što ne gledaju ni one trule panjeve pokraj puta, obrasle mahovinom.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
A ona gleda nesvesno, vrelim mutnim pogledom, usne joj osušene, vrele, pa drhću kao u groznici... Disanje nečije sve bliže i toplije i odjednom... vrele usne sa oštrim brkovima padoše na njen usijan obraz i tako ostadoše...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
ljudi, u drvenoj, crnoj obući, sa somotskim prevezima, koji vise sa njinih širokih, crnih šešira, u neredu, kao da su nečije krpe. Taj tramvaj treba do večeri da se odbatrga u Le Conquet, na jedan rt, koji je zabrazdio u okean. Tamo idem.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Serdaru je do obraza više no do Stanine sreće. Bogami i mi marimo za obraz, ali, ali...“ „Ali je ne damo, bez nečije zle sreće, odista!“ prekide ga žestoko mladić. „Ni nama obraz ne da, da unesrećimo naše čeljade, još kakvo čeljade!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
I tako ostane u crkvi. Onu noć udare onuda nekaki hajduci koji su nečije dvore bili poharali, i mnogo blago i ruho i oružje bili zadobili; i kad budu pored crkve i vide unutra sveću gde gori,
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zašto? Mogao si da javiš pa da te čekam, čvor je senka, a lice mu žućkasto, gutica na korenu dugog nosa udarac je nečije pesnice. Zar je vreme takvo da i Vukašina tuku? Došao da se požali... Ne, neće to. Takvi smo mi. Tvrđi od bresta.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
U mraznoj šari napravi se okrugli otvor i devojčica opazi da se iza okna neko miče. Kada se pažljivije zagleda, vide nečije svetle, radosne oči i šarenu maramu oko okruglog lica. To ne može biti Tataga! Devojčica zaviri još jednom.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
kroz sve dane duge Da te voljah mesto ko zna koje žene! U tvom čaru ljubljah sav čar neke druge, I ti beše samo sen nečije sene... J.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Onda vitlo, podmazano katranom, zaškripi. Sa obadva kraja razmahnu nečije snažne ruke, i, za tren oka, kovitlac, užas. Poneko, napregnutih očiju, čvrsto stisnutih usana, gleda, pusti krik.
“ Bio sam tužan i pratio sam ljuljašku. Ja ne znam zašto, kako i kad su me dohvatile nečije snažne ruke, podigle, ponele i posadile na vitlo, ja ne znam, oh, ja ne znam! Užasnut, ja nisam smeo ni vrisnuti.
Na ulazu, baš na samoj kapiji groblja, udovica najedanput izgubi svest i pade u nečije ruke, pa zabuna oko toga da je povrate uveliča još više sveopštu užurbanost i uzbunu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
stvar ne samo za se nego i s obzirom na još nekoga, stajati pred svakom pojavom u životu u isti mah u svoje i još nečije ime. Obojica smo osjećali potrebu da svaku pomisao, zapažanje, doživljaj smjesta jedan drugome saopćimo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I tako ostane u crkvi. Onu noć udare onuda nekaki hajduci, koji su nečije dvore bili poharali i mnogo blago i ruho i oružje bili zadobili; i kad budu pored crkve i vide unutra sveću gde gori,
Petković, Vladislav Dis - PESME
Oblici se sivi uplašeno nagli Ispred moga oka, i kao da mole Za pomoć, spasenje njima, kiši, magli, Od nečije ruke što ih tera dole. Naglo odoh k njima.
U snu svome nisam znao za buđenja moć. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san. I u njemu oči neke, nebo nečije, Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije, Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan, Ja sad jedva mogu znati da imadoh
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
kao sjeti i poreče se: — Lažem vam, pisao mi je jednom, — produži starica očito bistrije, kao da hoće da ga odbrani od nečije podvale, — pisao mi je kad sam bila bolesna... I pitao me je u pismu je li mi što potreba. ..
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Valja prvo videti kakve je prirode sam opis. A on deluje kao da je ceo prizor snimilo - poput tajne kamere - nečije oko, uz to oko koje dobro poznaje Todoru i zapaža svaki njen pokret, povezan sa skrivenom slutnjom i pomišlju.
i da ga iko posmatra, a svejedno nalazimo metabolu „gost, kupac”, i opis je tako udešen da se sasvim razgovetno oseća nečije lično viđenje, doživljaj i procena.
Miljković, Branko - PESME
moći da joj kažu uzalud je budim ti znaš voda protiče ali ne kaže ništa uzalud je budim treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku.
Krakov, Stanislav - KRILA
Duško nije znao ništa. Bio je sam u loži... ne, neko mu je sedeo na kolenima... ljubio je nečije ruke, i usta... — Cherі, cherі, pođimo... Ujutru je ležao u tuđoj postelji.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
To znači odobravati borbu iz pobuda nečistih, nemoralnih, da se nečije pravo otme i pogazi, a osuđivati borbu započetu iz pobuda čistih i uzvišenih, da ce pogaženo pravo vaspostavi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Iz daljine kao da dopire neki žagor, dok u jednome momentu ne začusmo jasno nečije: „Ure, ure!“ Zastali smo. Kroz noć se razleže komanda: „Nož na pušku!“ Odvezao sam bombu i otkopčao revolver. Zi-u!
Oko podne utiša se artiljerijska vatra. Ležao sam u rovu. Sunce me obliva zracima i kao da me nečije ruke omađijavaju. — A uz to si mamuran — dodaje Mišić. — Čovek je mamuran posle pića. Nego umoran. Premoren.
Mrak mi je pao na oči. Neko preskoči preko mene. Poznadoh ga po šlemu, te sam potrčao nasumice za njim. Sapletoh se o nečije telo. Neko opali iz puške, čini mi se baš uz moju glavu, te sam se okrenuo u kovitlac. „Čitav sam, čitav!
Od bolova i naprezanja počeo sam gubiti svest, te me položiše na zemlju. Čujem nečije radosne povike. Otvorih oči. Ispred vojnika bio je pukovnik Jovan. Govorio je: — Čestitam, vojnici.
Ceo prvi streljački stroj ležao je mrtav. Nešto me zanija, povedoh se držeći se za žicu, onda opustih ruke i padoh na nečije telo. Ali ja kao da još ne shvatam užasno stanje. Kao hteo bih da idem, i to napred.
A tamo levo, negde daleko preko bugarskih rovova, grmeli su topovi... U neko doba noći začuo sam nečije korake. Pozvao sam ih polako. Dvojica pritrčaše i, ne govoreći ništa, baciše me na nosila.
Slušajući nečije izlaganje, gledao ga je pravo u oči, i nervozno izvijao vratom, kao da hvata nečije misli. Iako je nekada bio nacionalis
Slušajući nečije izlaganje, gledao ga je pravo u oči, i nervozno izvijao vratom, kao da hvata nečije misli. Iako je nekada bio nacionalista, sada je postao ogorčen protivnik rata, koji će, govorio je, ma kako se
— Ipak, da potrčimo. A onaj breg narasta i kao da vidim nečije oči, strašne, iskolačene, poređane u čitavom nizu. Tak-tuk! Ćiu-fiu... vrp, vrp.
Zavideo sam ovoj mački na sreći i spokojstvu. Ali začuo sam nečije korake. Pridigao sam se i stavio šlem na glavu... Na vratima se ukaza visoka i vitka prilika, svetlih očiju i tankih
Nema ih!... Lokomotiva pisnu.. Ah... Tada baš uleteše na stanični peron njih dve. Skočio sam i poleteo vratima. Nečije snažne ruke ščepale su me i svalile na sedište. Toma je otvorio prozor.
Podigao sam jedan. Bio je probušen i na unutrašnjoj strani ostao je do danas prilepljen deo nečije lobanje. Sa nama je bio i vojnik graničar. On prihvati šlem i prstom odlepi lobanju. — Da vidite... Evo je kosa!
Ćipiko, Ivo - Pauci
On popođe i zakrene tijesnom uličicom. Iz obližnje kuće začu ljudsko rkanje — i nečije živo gdje trvi travu. Mimo njega žurno prođe čeljade i ne javi mu se; on se obrnu za njim i proslijedi.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
I tako ispada da on uopšte i nije kriv, dakle nije izdao, nego je samo nedužna žrtva nečije pakosti i zavisti. Ne, ja se zbilja ne bih ukleštavao između Doroteja i njegovog malog druga glodara, i ne bi me se
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Volela je i pesmu i Srbu. Još serenada nije bila sasvim prestala, a gospa Nola ču nečije korake u bašti. Svirka se prekide. Malo zatim čuše se i Srbini koraci: vraćao se pod prozore.
Njegove nezgode poslednjih godina bile su tuče. Doduše uvek nekako viteške, za nečije pravo, i za pravo slabijeg, ali baš zato dosta ozbiljne.
Trkunić skače. Direktor ga prekida. — Još nekoliko reči, kraj priče. Junak je na samrti u neznanom i belom svetu. Na nečije pitanje: odakle je rodom i poreklom, smeši se tužno, i ne može da se seti kako se zvalo selo gde su mu nekada živeli
smo literaturu, a literatura se sastoji od samih smrti, ali, sebična mladost, Bože moj, to su smrti tamo negde i nečije samo nisu naše... Evo ću da okrenem veselije. Često se sećam tvoje klasične lekcije o štednji, i trudim se da štedim.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Napred je išao seljak, za njim komandir, onda ja, a iza mene ordonansi, sa puškom na gotovs. Nečije mamuze su zveckale, kao praporci. Komandir zastade. — Čije mamuze zveckaju? — Podnarednika Svetomira — reče neko.
Bilo je to jedne noći, bog bi sveti znao koga datuma, jer smo sasvim izgubili pojam o vremenu. Nečije oči su nas vodile. Silazili smo sa neke visine, po rečnome koritu, obavijeni tminom oblaka i zasipani jesenjom kišom.
Zovnem ga i pitam jesu li svi konji na licu. „Svi su ovde“ — odgovori mi on odrešito. Ama vidi, vidi ipak, da nije nečije ležište prazno. „Znam sigurno, gospodine kapetane“ veli mi on. Malo posle vrati se. „Svi su naši konji ovde.
Lađa se zanija, potom kao da se strese kad proradiše motori, i odmah zaplovi. Talasi je dočepaše i kao da je nečije ruke dižu, spuštaju, vuku u dubinu, zatim nakreću levo i desno. Jedan talas lupi i pramenovi vode sunuše preko krova.
Iza jednoga zaklona od kamenja ugledasmo vojnike, artiljerce, koji su držali nečije osedlane konje. — Koja je to komanda? — zapita potpukovnik Petar. — Štab diviziona, gospodine potpukovniče.
Okrenuli smo durbine unazad. U kolonama dvojnih redova gamizali su pešaci kao mravi, a za njima se valjala artiljerija nečije divizije. Osmeh nam zaigra na usnama. Dohvatili smo telefone da obavestimo komandante pešačkih pukova.
Petrović, Rastko - PESME
bejah iz rođene svesti izbrisan, Koja još uvek budna osvrnuta stajaše nebu, Pod njome ležah, telom, odavno iskrhan; Nečije ruke mi na čelu, brižne su, ko na hlebu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kad, najednom, začu nekakvo čangrljanje, nečije gnevne glasove. Napreže Varalica sluh i shvati: svađaju se nekakve ženetine.
Mladić, u neverici, protrlja oči! Stolica nalik cvetu dizala se lagano uvis, kao da je nečije ruke drže, hitajući ka vrhu Snežne planine. Da li ju je tamo čekala jedna breza?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Eno nogu! Curice se skameniše u mjestu. Iz ćubasta žbuna zaista su virile nečije duge zaprašene noge i kao da nekom daju lukav tajni znak, one istog trena počeše micati prstima, a zatim i čitavim
Mali čobančići zaigraju se gdjegod na poljani, a ovce i goveda začas provale u nečije žito pa sve izgaziše i popasoše. Čitavo selo digne onda viku na poljara da slabo čuva seosko dobro, a poljar — kud će,
Dobro znate da se ne smiju ložiti tolike vatretine, zapalićete nečije sijeno. Ja čuvam seosku ljetinu. — A mi čuvamo selo od ustaša — dočeka Mačak — zato smo naložili ovu vatru.