Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nežna kao bela ruža, čista kao rosa, da dotrči zadihana, vrela, bosa, suzna zbog zore jesenje, blage, nečujne. Ja bih se digo, i, kad bi ko leprš goluba, viknula i zaplakala, ko kad bi leptir šuško: Reci, zbogom, zori.
A pred suton, tolike žalosti, čije posledice ostaju nečujne. Nebesa Mostara. U njima Mesec i Sunce i zvezde blistaju na plavom dnu, kao stvari načinjene od zlata i srebra.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
polomljenog granja, šindre i odvaljenih ploča, rupe na krovovima, crne spodobe monaha koji su se kretali po dvorištu kao nečujne senke — sve je to pri sablasnoj svetlosti meseca i prvog bledila na istoku izgledalo kao prizor iz nekog užasnog,
čorbuljacima, peljajući po rukama njihove mlitave udove, trljajući njihove usahle grudi, osluškujući sa strepnjom slabašne, nečujne otkucaje njihovih srca? Seti se, ludi dečače. Zastani malo pre nego što razastreš po stolu svoje travčice.