Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Imala je uvek svoju crnu lepezu u ruci. A taj slap slasti bio je, kao vodopadi nečujni, a hladni, prijatan. Njen korak providni, nije se čuo, videlo se samo kako mu se bliži, i da se smeši.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
I kao da je to prvo, jasno sećanje uma bilo neki nečujni poklič, njemu se učini da mu trče, jedan po jedan, svojim strašnim trčećim korakom, pod šubarama, sa svojim dugim
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
(O otkud nađe baš sve to Što upokojava svet?) Lice u pticu sad Okrećeš ko nekad, pre. Gle: lišće pada na tle. (Nečujni vodopad!) Kuda potonu Pek I blagi breg i klis? Iz rane iščile lek. Šuplje je. Reč je već zvek.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Taj nečujni govor imao je svoju naročitu gramatiku. Kada bi se vraćao kući, zvučali bi mu još ti razgovori u ušima. „Bože moj“,
Onde zateče i gospođicu Storej. Ona ga dočeka veselim pozdravom i slatkim smehom, ali nečujni govor njenih očiju kaza mu da je vrlo žalosna. I Njutn oseti tešku tugu u srcu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Obuća! — dobaci Dragan. — A jest. Cokule imate da ostavite, a navući ćete platnenu obuću. Večeras treba da smo nečujni kao senke, a laki kao srndaći. Od oružja nosićete samo kame i po šest bombi... Sada je tri časa.