Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
POPOVIĆ 126 PETAR PETROVIĆ NjEGOŠ 133 JOVAN STEJIĆ 140 JOVAN HADžIĆ 142 ĐORĐE MALETIĆ 144 JOVAN SUBOTIĆ 146 NIKANOR GRUJIĆ 148 VASA ŽIVKOVIĆ 150 MATIJA BAN 151 MEDO PUCIĆ 153 DANILO MEDAKOVIĆ 154 LjUBOMIR P.
On je u srpskoj književnosti ostao kao primerak odličnog mediokriteta. NIKANOR GRUJIĆ Milutin, u kaluđerstvu nazvan Nikanor, Grujić rodio se 1. decembra 1810.
On je u srpskoj književnosti ostao kao primerak odličnog mediokriteta. NIKANOR GRUJIĆ Milutin, u kaluđerstvu nazvan Nikanor, Grujić rodio se 1. decembra 1810. u Lipovi, u baranjskoj županiji u Ugarskoj.
Ali u tom spisu ima dobrih opisa scena iz mladosti; jezik je lep i čist. Kao crkveni besednik Nikanor Grujić zaslužuje naročiti pomen.
] To nisu više crkvena lica ili birokrati kao u ranijem dobu, kao Lukijan Mušicki, Njegoš, Nikanor Grujić, Jovan Hadžić, Đorđe Maletić, Jovan Subotić, no ili propali đaci, ili čergaši koji se nigde nisu mogli staniti,
Arhimandrit Nikanor Grujić, iako prijatelj Karadžićev, štampao je 1852. naročito delo Primѣtve, u kome je dokazivao netačnost prevoda i
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
LjUDI 285 OBILNI 287 NEMARNOM ČOVEKU 295 KARNEVAL 297 BAL 299 REČ U SVOJE VREME 302 POKLADNICA 304 PITOMICA 308 NIKANOR GRUJIĆ 312 PRSTEN 313 IDEALU 315 VARALICI NADI 317 SIVA MAGLO...
1858. Nikola Borojević NIKANOR GRUJIĆ PRSTEN Idi k dragoj, međ visoke, oj prstene, stene, Dar si mali, al’ srdečan, vredan ruke njene.
Kad ja dođem i upitam, kazaćeš mi stanje, Taj će vopros bit mom sercu najslađe pitanje. 1838. Nikanor Grujić IDEALU Poletu misli visprenih, tankog iz Oblačka divno, sjajna k’o zenica, Trepćeš odozgor, put blistanjem
1842. Nikanor Grujić VARALICI NADI Kud nas mamiš s umiljatim licem, Zavaravaš oči od namera Sa tobožnje ljubavi pogledom, Što nam
Mi čekamo — ali šta? — ne znamo. Da na vrbi valjda rodi grožđe! 1842. Nikanor Grujić SIVA MAGLO... Siva maglo, ti ne padaj na me!
žudi mira koji čara, Želi da se s nebom razgovara, Za tobom će kad je teret mine — Pa se diži nebu u visine! Nikanor Grujić MOJ GROB Biće pa će proći sve to kano san, I suđeni jednom osvanuće dan.
I kraj groba svoga, beruć stručak cvetka, Pevam pesmu svoju nemilog svršetka. Nikanor Grujić JOVAN SUBOTIĆ PESMA Zašto da se ja brinem, Zašt’ da se pečalim, Zašt’ ovaj svet rđavi Jošt većma da
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ali eto, otkako se oko nas digla ta odvratna galama, ja više nemam nikakve želje. Nikanor Na obalama Morave raspadaju se trupla crkotina i strvina. Gust smrad bazdi po jovicima i vrbacima.
Govorili su da je bila umirena, čak spokojna. A Nikanor kaže da je primetio njen kratak smešak, no ja mu to ne verujem. To bi bilo suviše čudovišno.
Kao pokošena travka. Kako će je suze obliti. Panika. Stid. Volela je izdajnika. Nikanor Vest o Dorotejevoj izdaji proširila se Kulom kao kuga. Svi su se okrenuli protiv nas monaha.
To pištanje mi svrdla uši. Teskoba, svrb, znoj. Gde čovek da se dene, kad se u sve uvukao smrad. Nikanor Onaj izlapeli starac Makarije naredio je monasima da skinu mantije i da se late, kako kaže, nekog korisnog posla.
Ničega čvrstog oko mene više nema. Mladog Matiju su videli sa nekom ženskom, u štali, na senu. Nikanor tvrdi kako se to dogodilo samo zbog toga što sam ja naredio monasima da skinu mantije i da se prihvate kakvog korisnog
Osim toga, kaže, tvoja bi mrcina suviše smrdela, podavio bi mi tim smradom ove čestite ljude. Nikanor Dobro ime manastira Vratimlje neće biti očišćeno ni za stotinu godina.
Kome je istina potrebna? Kome je potrebna čistota vere? Možda će jednoga dana Dorotej biti slavljen kao svetac, a Nikanor kuđen kao zlobnik. Sve je moguće među ljudima. Dimitrije Najzad! Kiša! Plahi blagotvorni dažd spustio se na Vratimlje.
u susednoj odaji podruma ležao je Dorotej. Osluškivao sam zveckanje njegovih okova. Nikanor Momak koji nosi hranu Doroteju (čini mi se da se zove Mito Krezo ili Mito Čkrbo, ne znam tačno) ispričao nam je da
Oni čeznu za slepom snagom, a ne za dremljivom mudrošću. Naravno, oglašuje se i Nikanor, ko bi drugi. Zašto se u pojedinih ljudi javlja tako nezajažljiva čežnja za vlašću?
Lečio je đavola u njima. Prihvatio ih je onakve kakvi jesu. To je njegov greh prema bogu i zločin prema ljudima.“ Nikanor zna da ga niko među monasima ne voli, isto tako zna da igumana na čiji je položaj bacio oko vole svi.
Hoće da pokaže koliko mu je nepodnošljivo što je primoran tu da sedi i sluša sva ta naklapanja. Jedva je iščekao da Nikanor završi svoju besedu, da bi progovorio. Žučljivo, svađalački. „Ovde se govori o dušama ranjenika koje blude po poljima.
Neće više sokoliti umorne, hrabriti posustale, razgaljivati utučene i smejati se sa veselima. Dimitrije Nikanor je otišao u skit, u Mitrovačku pećinu.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
KNjIŽEVNOSTI ZA DECU 2 PESME 9 ZAHARIJE ORFELIN, MELODIJA K PROLEĆU 10 LUKA MILOVANOV, NA KNjIŽICU ZA NOVOLjETNI DAR 15 NIKANOR GRUJIĆ, MAJSKA PESMA 16 JOVAN SUBOTIĆ, MATI PEVA ŽARKU 17 JOVAN SUBOTIĆ, VIDA I ZLATAN SAN 18 JOVAN
Ha! Znam sad što ću, pisati hoću djeci malenu, ljepu, šarenu, knjižicu. MAJSKA PESMA NIKANOR GRUJIĆ Već se polja sva zelene, Topliji je sunčev sjaj, Sve su voćke odevene, Hajdmo, hajdmo dok je maj, Hajdmo svi
Umro je u Budimu. Nikanor Grujić (1810–1887) bio je bogoslov: arhimandrit Krušedola i vladika u Pakracu. Potpisivao se kao „Srb Milutin“