Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
je eto samo običan mladi čovek kome je pod nosom zamirisala vruća ženska koža i, ma kako to izgledalo strašno i meni i Nikanoru kad gledamo svojim umornim staračkim očima, ona, ta koža (o, opojna, luda mladosti) zagušila je reči koje govore o
Makarije se uzvrpoljio. Nije hteo ili nije mogao da sakrije svoj prezir prema Nikanoru. Možda prezir, a možda samo gorku, čemernu ojađenost jednog istrošenog čoveka koji vidi kako njegovo vreme nepovratno
Ali zar će sve to smetati Nikanoru? Zar on nije otišao po uput, sudbinski uput? Zar nije otišao u skit da bi uz božiju pomoć, ili bez nje, našao izlaz iz
šta će reći, jer zbilja nikakve razlike ne beše između onoga što sam ja znao da Nikanor misli i onoga što je anđeo, po Nikanoru, rekao. Anđeo je dakle optužio i mene.
Ne sećam se šta sam sve rekao Nikanoru. Najpre ga, otprilike, upitah kako to da se jagnje nije prepalo plamtećeg mača nego je mirno ležalo u anđelovom
Tamo niko neće hteti da se suprotstavi Nikanoru. Neće hteti ili neće smeti da i sam ne bude proglašen jeretikom. Ja mislim da niko nije bio tako glup da poveruje u
Nema te budalaštine koja Nikanoru može pasti na pamet da namah ne bi bila prihvaćena od ovih lakovernih ludi. Slede ga kao da su omađijani.
sada, strasne reči, strasne reči, reči, reči, oh, Gospode, oprosti, Gospode, premudri, presvetli, nama grešnicima, i Nikanoru, Gospode, Gospode. Starac gleda vaše kajanje. Gleda. Ne sluša. Samo gleda.