Matavulj, Simo - USKOK
Krcun ga posmatraše sa zadovoljstvom. — E valaj si zgodan Katunjanin! Kao da si nikao i rastao među nama! — Može biti na oko, ali ko zna kakav sam po srcu?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Čuli ga kako reče: dobro!“ „Ama soko, čoče!“ prihvati Ozrinić. „Rekao sam vam prijed pa i sad, kao da je među nama nikao, i to jedan od poboljijeh!“ „A da nije soko ne bi ni uletio amo“, prihvati drugi. „Nekate! zaglušismo ga!
Da izbjegava društvo, drugog izgovora nije imao no da obilazi planinu. A zbilja ljubljaše prirodu, jer nikao i odrastao bješe u njoj. Osim toga tjelesni umor i divni prizori oduminjahu nešto negove jade.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Pogledaj limun. Zar nije bio samo koštica manja od zanoktice? Zar nije želeo da nikne? Pa, nikao je. Zar nije želeo da poraste? Zar nije porastao? Zatim poželeo svoje zlatne plodove, i dobio ih.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Čovjek je postao čovjek onim časom kad je u njemu nikao prvi tračak svijesti o sebi i, zajedno s tim, prvi tračak misli o vlastitom skončanju.
Događaj možda ravan momentu kad je u ljudskoj životinji nikao prvi tračak svijesti o sebi i o svojoj smrti. Sve što su ljudi, bar dosad pokušali izmisliti i postaviti na njegovo
I osjetio bih se odterećen. I odmah zatim rekao bih sam sebi: „Gle, sad misliš da si time platio sve!” I smjesta bi nikao poriv da joj to priznam. A tad bih opet pomislio: „Sad ti se čini da si ovim priznanjem čak i preplatio!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Niko se nije mogao oteti utisku da je ta žedna zemlja, na kojoj je nikao koren srpskog nacionalizma dobrodošlicom dočekivala te suze.
Niko se nije mogao oteti utisku da je ta žedna zemlja, na kojoj je nikao koren srpskog nacionalizma dobrodošlicom dočekivala te suze.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
njega, sva je zbog njega, radi njega, a u njegovu čast živa i njime a ne samo onim što u sebi nosi: on je, bar delimično, nikao i iz nje.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
»Te sarani dvoje dece svoje: Na Momiru zelen bor nikao, Na Grozdani vinova lozica; Savila se loza oko bora«... Vuk, Pjesme, II, 29, 390 idd. Upor.
i R. Köhler, Von fortlebender Seele in der Pflanzenwelt, Kl. Schr., 3, 274 idd. Pri tome je važno da je na grobu b. nikao sam od sebe).
b. koji je devojka »namenila na vojnovu sreću« za noć je nikao, izrastao, i u zoru razdeljen je svatovima (Vuk, Pjesme, 1, 36).
U planini, na mestu gde je kralj Vukašin ubio cara Uroša, nikao je usred zime i leda b., i vrlo jako mirisao (Nar. pesme, zbirka N. Kašikovića, rkp. SKA, kut. II).
l. koja je sama poniknula iz groba (»Te [car] sarani dvoje dece svoje. Na Momiru zelen bor nikao, Na Grozdani vinova lozica: Savila se loza oko bora, K̓o sestrina oko brata ruka, Vuk, Pjesme, II, 29, 390 idd. V.
Ilić, Vojislav J. - PESME
trošnoj klupi, blizu starog zida, Gde burjan raste; i predeo pust Pred mutnim okom gubi se iz vida, Sanjivi bršljan nikao je gust. Bilo je veče.