Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
! Tane mu gosino! Ta da nisam i ja priko jego brez fenjera ter’o kera, zar bi’ danas stao da bidnem bokter, pa da k’o niki šarov režim i lajem čerez tuđeg imanja, a za tuđu asnu? Di bi moj gazdašag bio! Al’ prošlo! — odmahnu Nića rukom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A što je glavno u ratu, majstor je da ukrade i da ga „niki“ ne uvati. Je li tako, Krsto? Ovaj ne poriče njegovu hrabrost u borbi.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pobedila su deca i razbojnici. Pobedila je smrt. Pobedila je slast. Jednu nikad ne vukoše tvoja kola: čast. KUGA Niki Bartuloviću Svejedno rodiš li sina ili kćer u slavu pokoljenja. Ukus se menja, ukus se menja: ne menja se čovek i ker.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Za napitak nije nam bilo brige, jer je Niki Todor kazao da ćemo sve pokraj Begeja ići. Ja kažem da imam tri grošića od oni[h] što mi je poslednji put moj tetak dao
Meni i Niki nije bilo do zakašnjavanja, jer smo se bojali da za nama potera ne ide. Ovde ne mogu izostaviti da ne naznačim, bez
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Mlogo je podnija u bigstvu, a još više od zlih i kovarnih ljudih, koji ga napastvovaše za niki veliki grih, za šta je i pedepsan bija.
U njeke reče mu Boban: — Ajde, Grgo, obađi naslon i štalu, jer je red da niki od nas to čini, a ti si najmlađi po službi! Ajde! — Je l’ ja, je l’? — tepa Bukar.
— Mrš, kozaru zvrljevski! — viknu Vrtirep. — Ti da mi se tu razmećeš, kâ da si mi ti niki gospodin, a ne naš izmećar! Mrš, s očiju mi! Naćvar udari Bakonju po glavi.
— Nemoj, brate Brne, mećati take misli u glavu. — Ja ti kažem da je reka niki otac, a ja ne mećem nikakve misli u glavu. Više nijesu o tome govorili.
Ja znam da po svima našim župama nema prijuba imućnijega čovika, koji mu ne duguje, niki po sto, niki i po dvista i trista talira, sa četrnajst posto! — veli Dundak. Beljan se naljuti.
Ja znam da po svima našim župama nema prijuba imućnijega čovika, koji mu ne duguje, niki po sto, niki i po dvista i trista talira, sa četrnajst posto! — veli Dundak. Beljan se naljuti.
— Meni se čini da sam načisto što je s njim. Njegova je pamet kâ i prije šta je bila, dakle, drugo ne može biti nego niki zavit. — I ja sadak to mislim! — veli Bujas. — Kakav zavit? — zapita Bakonja. — Lipo!
Kažu, došâ mu na san!... Dakle, vra-Brne je moguć kod boga, kad mu on šalje ljude na ispovist!... A šta niki kažu da je vratar poludija!?...“ Kad stric zaiska štolu, Bakonja mahnu rukom strancu.
Pošto je čeknuo njekoliko trenutaka, nastavi istijem glasom, a tresući se jače. — Iste godine, posli niki pet miseci, može biti, čuvâ sam svoj vinograd. Jedno seosko dite prođe onuda. Ja ga udarim velikim kamenom u slipo oko.
Butre je pak dolazio kasnije, kao ono njekad Bakonja. Bujas uđe. — Nema skule! — veli on. — Imaju niki sastanak. Eno i’ sviju u gvardijanovoj kamari... Pa kako svrši sa Grgom? Bakonja sjede i nalakti se.
Bakonja ga otkri i začudi se vidjevši kako je požutio. — Šta je tebi, Dundače? — Niki mi se vrag uvalija u drob — jedva izgovori vozar. — Ostavi me, molim te.
On je pak sam o sebi govorio. — Svi kažu da sam dobar čovik, a niki kažu da sam rđav fratar! Može biti i jedno i drugo!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Dakle, i ti si pravda? — na gazdu on oma. — A zašto opet da nisam! — gazda se još niki našô upraše. — Pa di ti je pravda? — Di mi je? — sav se upljuvô gazda.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— A za vreme mira propisan je čitav postupak kako se smenjuju straže. „Ovem ti predajem dužnost, da se niki ne približava“... Čitav govor održe jedan drugome.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Pa još to pravljaš! — prikori ga žena. — A zašto ne? Ali se je to samom meni dogodilo?... drugi niki, koji su podveživali vinograde, davali su za sto fiorini po četiri kace (osam hektolitra) masta, i nikad iz duga...
— Već ne možete tako lako. Zna se u selu! Brat me svaki čas prikara , govori: „Pa si htila da te Petar vazme!..''— Niki dan nisam mogla podniti, pa sam mu odgovorila da i on jema mladu...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ni se tatko ni se pa majka sluša! Što je ovoj? Batisa ni se sve; sve se batisa, bata-Tače!... E, kako to?... Niki me ič ne pituje, a belkim sam majka!... — E, — uzdahnu Tasko —— toj si je, Jevdo, naš k’smet...
Niki me ič ne pituje, a belkim sam majka!... — E, — uzdahnu Tasko —— toj si je, Jevdo, naš k’smet... Kad beomo deca, niki nas, ni tatko ni majka ni, ne pitâ: ’oćemo li eli nećemo; a sag, kad sami stadomo „tatko“ i „majka“, — sag nas pa ne
i unučiki, pa si prolazi, pa ni ima po-za seb’ izmećara, ni fener, ni bastun, veće prolazi — da prošćavaš — kako niki mačor kad si ostavi mutvak, ta se digne i zaredi po ma’alu na niko rđavstvo. Boga mi ti kazujem!...
Čorbadži-Petrakija sin, pa si ide kako izmećar, belosvecki niki! A zašto, more, ti ne obukuješ nove putine, vikam mu ja, što me reziliš?! On si ćuti; ćuti si, žena, kako kamik!
A kod čekmedže dolazimo sal ja i on, niki drugi! E neće, zborim si ja u seb’, do čekmedže da dođeš! I po tag iskačaše pazar za niko vreme sprama esap!...
Sam ga pometa s metlu. Ho, majka mu stara, i toj treba, vikam, da je niki ugursuzl’k!... I ja se veće zainati’ da vidim što je, majka mu stara, u toj sopče!
— „A ja si, reče Petrakija, ufati’ tag niki stra’ i zort; — zašto si premećem po moj pamet, pa ufati’ i priseti se za mnogo, ta reko’: More, neje bez ništo!...
Po duvar, bre brate, sve slike, em devojačke! Ama, reče, ne od naši devojčiki, veće od niki iz beli svet... pa... ete... nesu, reče, obučene, veće, ete, kako sag da ti kažem...
Koj gu znaje kude je sag!... U cirkus niki zar... — Lele, da ne dava Gospod nikomu takav sram i rezilak! — uzviknu Jevda kada Tasko završi Petrakijevu priču.
— E, što je pa to drugo? — Ete, žalna je što je čorbadžijska kerka; a ima, ete, niki što nije čorbadžijski sin, a njoj gu pa mnogo milo za njeg’... a njojni vikaju... neje, ete, prilika.
— Pa koj gi reče za oro? Ti li? — Jok ja!... Kazaše gi niki iz ma’alu. Ta svi skočiše sas rezilenje... Vikaju: ne prilega na čorbadžijsku kerku u oro igranje po ma’ale...
Zaradi neku poslu... E što si stala tuj pri men’ kako šiljbok niki?! — obrecnu se odjedared Doka na izmećarku. — Iskoči si, dete, umem si ja da pijem kafu i bez teb’!