Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Znate, jedna na drugu izmišlja, pa i ova ne ostaje dužna; no još nikoja nije došla do toga da se zbog toga pred sudom tuži. — Sad na treće.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
MIŠIĆ: O, lako se može čovek utješiti, kad ima u sanduku dukata. POZORIJE 3. BIVŠI, JANjA JANjA (stupivipi, nikoja ne gledi, nego oda po sobi): Hu, hu, hu! MIŠIĆ: Šta je, kir Janja? JANjA: Hu! Oći da mi udari šlogu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nisu ni druge gore od nje, neka se izjednači sa ostalim ženama. Pravo je. Šta bi htela? Da bude jedina na svetu i da nikoja druga ne bude, ni lepa, ni čestita? E toga nema!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Jegulja se nastanjuje i tamo gde nikoja druga riba ne može opstati. U ponekoj od tih hladnih slatkih voda može opstati još samo pastrmka, ali i ova živi samo
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
| Ne sada, nego nikada. Pa čak i onda kada bi je lice možda izdalo, ipak je Sofka bila uverena da je ne može nikoja nadmašiti. I, ne daj Bože, da do toga dođe. Sofka je osećala da bi onda bila u stanju sve da baci.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
račun, čini mi se da sam, potajno od sama sebe, u dnu duše, zahvalan toj i takvoj baki, i da ne bih želio da je bila nikoja druga i niukoliko drukčija.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Tako si prosta kô baba stara, I opet tako puna cifara. Nikoja knjiga od tebe tanja, A ceo narod o tebi sanja; Nikoja knjiga od tebe manja, I opet tol’ko mnogo izdanja.
Tako si prosta kô baba stara, I opet tako puna cifara. Nikoja knjiga od tebe tanja, A ceo narod o tebi sanja; Nikoja knjiga od tebe manja, I opet tol’ko mnogo izdanja.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
PRVI TURČIN (gleda kroz prozor): Ta to je ona noćašnja vještica te nam izdade hajduke... Baš nikoja druga do ona!... DRUGI TURČIN: Eno je đe dolazi! DRUGA SCENA Pređašnji. Stana dolazi.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kamen je studen, a dosta put kamen o kamen lupajući, iskaču vatrene iskre iz njega. A životarenju zagonetka nikoja odgonetka ne valja. S pogledom k bolestljivim tuđim očima, svoje oči pokvare smotrioci.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
samo pozleđuju rane svojim hukanjem i kukanjem: kako su i one devovale i ašikovale, ali toga čuda nije bilo; kako će kô nikoja ostati usedelica na sramotu Zamfirovih, iz čije su se kuće u srećno vreme već u petnaestoj godini udavale!