Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
I njegov gost pokaza se junak na megdanu. Opat ga posmatraše sa ushićenjem, pa mu reče: „Znaš šta, dragi Nikolice - dozvoli da te tako zovem - ličiš mi sa svojim klasičnim obrijanim licem i sa svojom dugom kosom na kakvog mladog
Pisalo se na pergamentu, a povez se okivaše srebrom.“ Opat načini turobno lice. „Da, moj dragi Nikolice, većina tih dela sada se više ne čita, a i veština prepisivanja ubrzo će se ugasiti, sada kada se prešlo na štampanje
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Stric hitro spuznu s drveta, zagrli mališana i uze da ga tješi. — Ne damo mi, bogme, svog Nikolice. Hajde ti sa mnom. — Neću! Baš nek me vuk pojede. — Ehe, poješće on Žuju, a tebe će ostaviti! Ovo je upalilo.
Čim ugledaše njega i njegovu Žuju, diže se vesela graja: — Ehej, evo Nikolice s prikolicom! — povika prvi vođa družine Jovanče i njegovo lijepo crnpurasto lice radosno zablista.
— E baš nek ste došli i ti i Žuja. — Ja i Žuja lovićemo zečeve! — dočeka Đoko Potrk, uze od Nikolice uzicu i zajedno s kujom pojuri u krug oko čitavog logora. — Pravićemo Žuji kućicu! — predloži Lazar Mačak. — Ol rajt!
Boko zagrize i jedno i drugo i razroko se zagleda u mališana. — Taman posla, Nikolice, da ovo žvaćem i nešto smišljam, niko mi ni riječ ne bi razumio. Pomiješao bih buve i slonove.
Ta šta mu ko može! Uza nj su Jovanče, dugački Stric, Vanjka, Đoko, Nik, a eno, sasvim na kraju, i Nikolice s kujom, s ljutom Žujom! Deder, ko je taj ko ih smije dočekati ? — Ehej, gdje si sad, vuče, kad je tu Žuja?!
— Imaš pravo, ne dam svog unuka, svog Strikana! — sad se pobuni i djed Aleksa. — Ne dam ni ja svog Nikolice! — povika mališanova mater. — Nijesam ja ovo odgajila zato da ga štokakvi pijanci biju.
A ovo ivicom druma, prepleten dječji i pseći trag: svak u selu zna da je to trag Nikolice s prikolicom: pošao je u školu sa svojom Žujom. Nijedan dječiji trag ne odvaja se više prema Prokinu gaju.