Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Dok Crnoga Đorđa četa moga oca buljubašu, Nikolicu iz Crvene Jabuke, ubije na mestu i više rane momaka. Moj otac, ugledavši svoga vrsnoga buljubašu Nikolicu mrtva pokraj
Moj otac, ugledavši svoga vrsnoga buljubašu Nikolicu mrtva pokraj sebe, ražljuti se, i da ga osveti poviče: „Plotun, i juriš junaci!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ovo je upalilo. Dječačić uplašeno pogleda svoju kuju i skoči na noge. — Hajdemo brzo! U logoru dočekaše Nikolicu srdačnije negoli se Stric tome nadao.
— Sigurno se ona skitnica Lunja šunja i provlači za nama — upozorava Stric Nikolicu, ali se mali uzalud obzire, ne vidi se baš niko.
Lunjina tetka pograbi djevojčicu za ruku, ali se ona i dalje otimala i cičala: — Ne dam, nećeš ga uhvatiti! Nikolicu je mati već bila skopala u šake iako se on otimao i ujedao. Njoj u pomoć priskoči jedan njezin kum.
U buduće kurire dospjela je čitava Jovančetova četa. Iako Nikolicu nisu primili jer je bio i suviše mali, on se ipak, već prvog dana, uvukao u kurirsku učionicu i otud ga već niko i
Kad je komandant odreda navratio da obiđe kurs, neko ga upita za Nikolicu. — Druže komandante, imamo tu jednog malog dobrovoljca. Koliki on mora biti da bi mogao u kurire?