Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ćuti čedo moje!... — Nana moja! I nju on... oh!... — grcaše ti. — A zar nam je zlo mislila i govorila: „Nikolo, sinko, nemoj bre čedo tako! Vi ste sami, nikoga svoga nemate, a evo Gospod vam dade ovo pilence, ovoga crva...
On gurnu silno vrata i uđe. Ti se odjednom diže, istrže od matere i izlete u kujnu pred njega, da ga zaustaviš. — Ne, Nikolo! Sladak, mili Nikolo, ne ulazi! — Molila si ti, sirotice moja, jer si se stidela da ja njega, tvoga muža, vidim takvog.
Ti se odjednom diže, istrže od matere i izlete u kujnu pred njega, da ga zaustaviš. — Ne, Nikolo! Sladak, mili Nikolo, ne ulazi! — Molila si ti, sirotice moja, jer si se stidela da ja njega, tvoga muža, vidim takvog.
— Pa opet zastade i poče upitno i kao začuđeno gledati čas u mene koji stajah ozbiljan, čas u mater. — Što, Nikolo, ne ideš da spavaš?