Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— On „To se uverite, sve ćemo učiniti — i doista vi ćete skoro srećni biti, obače ove reči da nikomu ne kažete, za svoju čest”, i proč. 20. januara. Otiđem g. Nedobi i kažem da sam odneo pismo u kancelariju i dao g.
trpe, u nadeždi na pokrovitelja svojego, i jošte u ovakom položaju, da istrebleniju serpskom klonjaščago s̓ tirjanstva nikomu drugomu ruki svoja ne prostirajut, tokmo pokrovitelju svojemu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Kad prvu uzjedem, da mi je druga gotova. 19 Pitali zmiju: — Zašto ti je svak dušman? — Zato što ni ja nijesam nikomu prijatelj. 3. O TURCIMA 1 Pitala šćer oca: — Koji ono ljudi prođoše sad ispod našega sela?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
su bili moji nesretnji sinovi, i ja sam sva tri jednu večer kad su spavali zaklao svojom rukom, pak sam tajao i nikad nikomu kazao, pa ni popu na ispovijesti, nego sam mislio ispoviđeti pri smrti, ali me ugrabi prije nego pop prispje.
pa će ti se otvoriti obla jedna džara sa zlatnijem zaklopom puna aspri, digni zaklop i onđe ostavi a aspre nosi, i nikomu se vješt ne čini da te ljuta guja ne uvjede.
ne ću niko kod nas da bude, nego nas dvoje; pa ako ti valjaše, lasno ćemo se pogoditi, ako li ne valjaše, ondar ih nikomu ne ću kazivati nego ću ih dohraniti svojoj nevjesti.” Prevari se careva šćer te mu reče da donese sve ovo.
” I ovo nikomu ne kazivaše dok jednu noć u snu javi mu se nekakva prelijepa žena i reče mu: „Što junače činiš te se ne ženiš?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Sjaha i on, pa uzdahnu teško i bolno. Gle nesreće! Uz njegovu glavu, koja više nikomu ne treba, otide i ono što je narodu namenio kao da je prokleto. Ostaće i dalje crkva nepokrivena, a škole u podrumima.
— A što ne kažem tebi, krajan ti zub? — Ali veliš drugima, pa bi i mojim Kolašincima? — Nikomu ko je muško, bre! — Vala? — Valaa!.. Mudar Durut, pa se odlučio.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— upita ga. —Zašto? Fala vam, k'o gospodaru i boljem od sebe, ma ča ne valja, ni nikomu drago. I obojica, kao stari drugovi, u hodu i istiha razgovarajući, odmicahu polako.
— I ljutit, gunđajući, otišao bi starac k moru. Da se nikomu ne moli, Mrse se zadovoljavaše „ bocatom” vodom, što izviraše blizu njegove spilje iz oveće rupe.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Koj gu znaje kude je sag!... U cirkus niki zar... — Lele, da ne dava Gospod nikomu takav sram i rezilak! — uzviknu Jevda kada Tasko završi Petrakijevu priču.