Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
seljaka II klase sela Ropočeva, a da vrši dužnost selaka iste klase u Velikoj Ivanči i da zbira letinu s imanja istoga; Niku Nikića, šustera V klase u esnafu beogradskom, za izvanrednog kočijaša III klase za varoš Smederevo, i da vrši dužnost
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pa velim: ta dobar je bog, pa neće on svoje bojtare baš tako ostaviti. Pa ondak imam niku nadeždu; jerbo je to za mene jedan »balsum« kad malo gucnem... — »Balsum!«...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Iziđem iz grada; nađem Niku: „[H]ajde, brate Niko! Sve nam ide po želji! Sreća nas za ruku vodi!” | POČETAK MOJEGA PUTOVANjA Šta je čovek kad ga
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Sad, neka iščati molitvu! — reče Boban. — Kakvu molitvu!? — zapita fra-Tetka. — Ma, dujo, niku rišćansku molitvu! Čućeš je! Fratri se zgledaše smijući se, a to posokoli Dundaka, te razmahnu rukama.
Likarima ne viruje, a neće poslušati ničije savite, ničije, ni papine, kad bi mu i’ dâ. — Kako bi bilo da učinimo niku šalu? — reče Srdar. — Recimo, da se od čega pripane, pa da iskoči iz kamare?
A i to šta kupi dugove, ja mislim da će učiniti niku zadužbinu. — Može biti da će kupiti nove kandelare svetome Frani! — veli Bujas. Bakonju veoma iznenadiše ta nagađanja.
— Znam, znam — prekide je nestrpljivo sin — nego s kim ste vi to ugovorili, na koju ste oko bacili? — Pa na niku Vicu Jeretinu... — Vicu!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Već mu dosadilo i tući i ići, kad jedared došô on u niku čudnu šumu, a u toj još čudnija kolibica i prid njom još čudniji dida.
Ćipiko, Ivo - Pauci
osudi, znate na koji način, — zna sve selo — na četrdeset fiorini multe i da ne smim više prodavat', jer nisam platio niku tašu — ča ja znam ...
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Stricu bih već i mogao kazati za pećinu. Mogu i Vanjki i Niku. — Čekaj dok je mi najprije dobro izvidimo — predlaže Mačak. PosliЇe njih dvojice u Gaj stižu Stric i Nikolica.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— umiruje je Mane. — Za men’ lasno; teke za teb’ iskam da ti bidne ubavo! Zašto da uznem niku, a ona da ti čes’ ne odava, — biva li, a?... — More, će mi odavaju čes’, za toj brigu da nemaš.
— Nije bez ništo! — reče Jevda posle dužeg razmišljanja. — Tugoo, ako je begenisuvaja niku belosvetsku, — u Nišavu ću, ete, da ripim!... Dugo je sedela tako na minderluku u jednom ćošku od sobe i mislila.
što ć e da si sedi u pazarni dan, u subotu, u dućan, te da si zbira pazar i da pazi da si selske neveste ne ukradnu niku minđušu iz dućan... i da se kara sas selske mečke one!
— Ama ne znaješ ti ništo! — brani se bata-Taske. — Vika me snajka, ete, zaradi niku tapiju i livadu... — Zaradi nekoseču livadu, — znam de! Sol ručam, majke...
— Što, što! — viknu zaprepašćeno Jevda i huknu: — Tugooo! Što gu puštismo?! Oće da ni napraji niku muku i rezil! A ludo je, ludo — pa sto oke je, ludo!
K’smet! — veli Doka. — Damno te ne beše pri nas... — reče joj s neke visine Tašana. — Ama, imam si, ete, niku muku, — a ni sag vi ne bi došla! — E, što si imaš? — pita je Tašana. — Sedi si na jedno kafe.
! Koj su oni, što su pa oni pobolji od teb’?!... More, men’ mi muka i žal mi za men’ što si ja nemam niku sestru, ama sproti teb’ priliku, — pa ja da gu ukradnem i dadnem, em sas kakav alal!...
I ja ti se s tatka živuvašem alis kako s brata... Eli si došeja pri men’ i pitaja men’ da ti, demek, navodadžišem za niku trgovačku kerku?... Nesi!... — Nesam... — odgovara Mane i pruži Zamfiru muštiklu, koju je opravio.