Ćipiko, Ivo - Pauci
prijegorno priklanjahu se svome udesu, u svojoj nevolji opravdavajući druge: „Kako će nam ko ča i dat', kad više ništa nimamo!...“ Ivo se međutim sasma pustio u život s omladinom...
Na raskršću, stari Ante okrete se k svome drugu: . — Da smo im sve izili! Mi radimo dan i noć, nimamo ništa, a njima u rukama sve selo! — reče prijegorno i zakrenu uličicom k svojoj kući.
Zakloniše se među vazda zelene česmine. — Gledajmo se malo, a nimamo puno vrimena! Koja je ura? Ivo izvadi sat i reče: — Blizu je deset! — Dakle još tri. Vapor odlazi na jednu uru.