Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— da ga krstimo! — rekoše seljaci. — Ko će biti kum? Među seljacima nasta žagor, ali ubrzo iziđe Ninko Vilotić. — Ako sam ti prav, oče, da se okumimo! Tako narod, hvala mu, mene izabra. Pop se triput poljubi s njime.
Prvu čašu dade kumu Ninku. On uze čašu, skide kapu i ustade, a seljaci nehotice svi poustajaše i poskidaše kape. Ninko otpoče: — Kume moj i oče, srećna da ti je Marija i naše kumstvo!
— Amin, dabogda! — odazvaše se tiho seljaci. Svi se obrediše rakijom, pa onda nešto prošaputaše među sobom, i Ninko Vilotić prvi uđe u sobu gdje je dijete bilo i turi mu pod glavu dukat.
Ona je rasla u kući kod oca do svoje osme godine. Jednog večera sjedi pop, kum Ninko i Stanoje Gluvić u popovoj avliji. Onda poče pop: — Čuješ, kume, i ti, brat-Stanoje!
— Ja velim da je opet date meni u kuću — reče Gluvić. — Jok! — kaže kum Ninko. — Kod tebe je bila skoro dvije godine, a kod mene jednom u nedjelji. Nego dajte vi meni dijete u kuću.
Pop pocrvenje kad ču riječ imanje, a kum Ninko razrogači oči i skide lulu s čibuka: — Zar ti, — veli — dronjo, zoveš moju kuću tuđom, i zar će se ovo dijete potucati
Učitelj se ujede za jezik: — Molim, molim, gospodar-Ninko i kume, i vi, gospodin-popo i ostala gospodo! Ja velim, ako dozvolite, da se dijete vaspitava kao varoška djeca, jer
Zagledaše se seljaci. — Šta veliš, kume? — reče Ninko popu. — Nijesam — veli pop — nikad na to mislio. Da vidiš, nije luda ova učiteljeva. — A kako će to ići?
— Ne bi bilo rđavo! — reče kmet. — Šta veliš ti, oče, i vi, braćo? — Pa da ogledamo, a? — reče kum-Ninko. I tako Mara ostade kod oca, a pođe u školu.
Nego sam vas zovnuo da se dogovorimo za neke stvari. Kum Ninko hoće da sokoli popa, ali mu se jezik zavezao, i samo guta pljuvačku.
ostavljam vama na amanet... Bog vam, a duša vam! Kum Ninko ispruži vrat, hraknu malo, pa reče: — Gledaćemo ga kao svoje!
Nego, braćo, ja bih vas molio da joj za svaki slučaj odredimo malo imanje od narodnog dobra. — Kume, — veli kum Ninko — nije maleno tvoje imanje, a evo ću i ja dati još... Pop nestrpljivo mahnu rukom: — Stanite, ne razumjeste me!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
se pozdrave i srdačno ruku protresu, pita ovako: — Boga ti, — veli — Mitre, možeš li mi reći: je li još živ pokojni Ninko iz Pambukovice, ili nije živ? — Nije, slave mi, gazda-Iko, umro ti je on davno — kaže seljak. — Laka mu zemlja!