Upotreba reči nisi u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ti me slušaš, osećaš bolju prezrenog siročeta, ti tužiš za čovekom koga nikad video nisi, hvala ti! A ja ću to tvoje saučešće opravdati, pripovediću ti ceo život jedne ojađene porodice; gledaću da ti opišem

„Nenad je“, veli, „i u ovoj kolibi bilo srećnih dana!... Ali ih ti, Grlice moja, nisi upamtila: davno je kako je sreća prekoračila prag ove naše kućice da se više nikada ne povrati...

„Da, da“, reče, „na ovu godinu ima sluškinja i suviše: dođu, pogode se, pokradu te, pa onda lepo otidu... Nisi ti za moju kuću; te tvoje bele i nežne ručice nisu za posao... Idi, pa se pomozi na drugome mestu“.

Utome zalaja pas u hodniku, a glas gospođe senatorovice probudi me iz mojih sanjarija: „Zar još nisi otišla?... Hej, Palčika, teraj ovu prosjakinju odavde!“ Ja odoh kući... Htela sam plakati, ali već ne beše suza...

Noć beše tamna, nigde ništa nisi mogao videti; oko kuće zasađen gust šljivar, u njegovoj senci ništa se ne miče, sve je nemo...

se sa Miladinom kao sa svojim starim poznanikom i gostom, pa onda ga pođe pitati: — A, zdravlja ti, gazda-Miladine, da nisi kako u putu sreo tvoga pobratima Živka?

— Dobro, — veli uča, — idi na mesto, a sutra da mi doneseš jednu torbicu krompira; bogme, sinko, odavna mi ništa nisi doneo... — Posle prozove drugog i trećeg, i svakome ponešto naruči.

ceo se sabor zagledao u nju, ne baš toliko sa njene lepote, koliko zbog odela, jer u ono vreme skoro u celome Levču nisi mogao naći na devojci ili ženi nešto kupovnoga, a na Stojni crvena marama s plavim i belim cvetovima, tako i haljina,

— Nisi? — dodade kapetan, nameštajući zlatnim gajtanima bogato išarani ćurak... — Nisi ti, a da ko je drugi? — Ne znam!

— Nisi? — dodade kapetan, nameštajući zlatnim gajtanima bogato išarani ćurak... — Nisi ti, a da ko je drugi? — Ne znam!

Obradović, Dositej - BASNE

Naravoučenije „Ne drži se s kim se nisi kadar počupati”, veli jedna stara poslovica. Na koga se najviše ljudi tuže nego na komšije i na prijatelje!

to lasno i pado učinila”, — odgovori ovca — „no ako si i sav izdrapat i osakaćen, i tako si kurjak, pak se bojim da nisi gladniji neo žedniji”. | Naravoučenije Evo dobitak zlonaravija i nepravde!

Onda jedna od starijih i iskusnijih lisica, pridosetivši se njejzinom lukavstvu, odgovori: „Dok si ti rep svoj imala, nisi nas na to sovjetovala, a sada, gdi si ti bez repa ostala, hotela bi da i mi naše odrežemo, je li? Vidiš ti pameti?

On je moj rođak.” — „Je li rođak? Lažljiva glavo, hoćeš da se utopiš, pak jošte lažeš! 'Ajde, nisi za živoš!” Zbaci ga sa sebe, i tako ti nam se ova blagorodna paralaža utopi, i dolaže.

„Ta ništa,” — odgovori siromah starac, uplašen, — „da nisi došla, volio bih, al' već kad si ovde, pomozi mi natovariti ovo breme na leđa da idem brže kući, jer me čekaju.

” — „Ne verujete? Stan'te malo.” Nadme se koliko igda može, pak pita: „Jesam li?” |— „Jesi luda! Ta nisi slepa, pogledaj na se, pak na june!” Ova se stane još više nadimati, dok pukne i iziđu joj creva.

Spazi ga kasapin, no podaleko; reče mu: „E, taki li si ti majstor! Idi i uživaj, no pri tomu znaj da mi nisi uzeo, nego si mi dao srce i pamet, jer ću drugi put znati kako ću se s tobom ophoditi!

— „Što ti mene sad mešaš: Što ćemo sad i nagazićemo? Reci: što ćy sad i nagaziću, zašto i pre nisi hteo da rečeš: našli smo, nego: našao sam.

možemo pomozimo mu; ako li ne možemo, kažimo mu uprav da se ne nada; niti stojmo zanovetajući i prigovarajući mu: „Da nisi to učinio, bolje bi bilo.

Ja sam čuo kako je neka od vas jedno dete ujela i smerti predala.” — „Čuj sad” — odgovori zmija — „i ono što jošt nisi čuo a valja da čuješ ako si rad znati stvar od kraja do konca.

Ovo je svakom pokazato koga zloba i lukavstvo ne zaslepljava. „Nemo felix nisi bonus. |Niko ščastljiv razve dobar.” Drevnja istina, koja nikad neće ostariti.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Sva zla na tvoja dobra! Al dok ti nož ne podigneš sva zla ti ništa ne mogla! 4. Ako u tuđem oku Nisi sunce ugasio! Ako se nisi u vučje doba vučjim glasom oglasio!

Al dok ti nož ne podigneš sva zla ti ništa ne mogla! 4. Ako u tuđem oku Nisi sunce ugasio! Ako se nisi u vučje doba vučjim glasom oglasio!

Ne vide im se ni lica, ni imena, ni reči im se ne čuju od mraka. Nemaš pojma šta se dešava, ti nisi u tom kolu; a to je tvoja glava među njima na stolu. Ne znaš da l će ti glavu na panj, il će te s lađe, u džaku.

Gaze prste, gaze zube, gaze usta! Na đonovima raznose brašno i krv! Zar se nikada nisi zapitao zašto su ti obuli te čizme? Zar zato da, štiteći nečije šešire, šutiraš i razbijaš nečije glave?

Glave kao lubenice i tikve? Glave kao zemljane ćase i lonce? Zar se nikada nisi zapitao da te čizme možda nisu od kamena, a gazde su te poslale preko vode?

To si i sam mogao dosad da naučiš! A ako nisi naučio šta da govoriš, bar si mogao naučiti da ćutiš! Ako ti pred svakim budeš govorio kao da svedočiš na

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

” — „Baš doista, proto!” odgovori Vesa. — Ja se pobojim da ne čuje ova vojska i kažem: „Veso, o tome ćuti, nikom da nisi kazao; jer, jednom ako kažeš, tvrda je vera: ti ćeš poginuti”.

Kad sasluša on to, reče mi: „Da nisi, dušo, vere zadavao, ja sam mislio baš večeras da udarimo: ali kad si na Svileuvu poslao vojsku, i na pet dana

— „Nisam, Niko, nisam. Nego, proto, zašto svoje ime kriješ? Nisi li ti sin pokojnoga kneza Alekse iz Brankovine; nisi li ti onaj koji si u mojoj kući noćio, kad si odveo devojku iz

— „Nisam, Niko, nisam. Nego, proto, zašto svoje ime kriješ? Nisi li ti sin pokojnoga kneza Alekse iz Brankovine; nisi li ti onaj koji si u mojoj kući noćio, kad si odveo devojku iz Užica za tvoga kuma Joksu Prijepoljca; i znaš li kakav

I ako nas prevariš te s njima ne odeš, više nisi naš rod; a bićeš proklet od sviju Srba i od sve sirotinje, aki nas ne poslušaš kao što si rekao, kad smo te poslali...

— A oni opet: „Ta ̓odi ti sedi ovde u sneg, pak onda reci da nisi kriv” i proče. Zatim meni se dade na smej; a pomože mi u smeju i Protić, dok već i oni šalu našu okabuliše, i malo

— „Enede! a kad Tura metne na muke, kako ne bi kazao? Ko te posla? Zar nisi imao koga poslati i zavaravati Turke, već sam sobom da ideš?

; taj je boj trajao noćom, i od jutra do četiri sata posle podne; — da u Užicu ni jedne kuće ili zgrade nisi imao videti. (Kažu da je bilo kuća 5000 turski̓.

— Karađorđe: „Enede ga sad! A što si ljude iskupljao, kad nisi mislio sa šnjima sedeti? i pročaja... No idi ti, brat-Veso, kući, a kad ja moj stari zanat počnem raditi, onda će i

Karađorđe preseče naše dogovaranje i reče: „Brat-Đurica, kad si prestupio zakletvu i nisi nad narodom nadziravao i nisi čuvao ovce, a ti uzmi kapu, pak idi čuvaj svinje, i srećan ti put!

Karađorđe preseče naše dogovaranje i reče: „Brat-Đurica, kad si prestupio zakletvu i nisi nad narodom nadziravao i nisi čuvao ovce, a ti uzmi kapu, pak idi čuvaj svinje, i srećan ti put!” — Đurica pođe mu ruci, a on trže ruku.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Jesi ti glava u ovoj optštini? — Jesam, gazda-Rako... A što pitaš? Zar ti dojako nisi znao da sam ja kmet? — odgovori mu Stevan malo začuđeno. — Pa šta činite vi, ljudi? Je li ovo arnautluk, šta li je?

naređa tri stolice, metnu zapaljenu lojanu sveću u svećnjak od tenećke, s repićem i mumakazama već iskrivljenim da nisi mogao nikako useknuti njima, i — odmah ponudi goste: — Izvolite, gospodine! Što zapovedate? — Daj vina!...

A odakle ti u ovo doba? — upita ga jedan, što već beše zabo prst u kaiš, i pogleda Radana. — Nisi pogodio! — viknu onaj što drži kaiš. — Daj cvancik! — Baš si baksuz, Radane!

Već i ružno je — sve se sprda »Eno ga kaki je radin! Sedi toliko zemana u košari!...« Nisi nikud pristao... — Bogme nikud! — rekoše neki.. — Šta ćeš, kud ćeš?...

Što je, opet, ta prodaja brzo izvršena, nisi video! Ja sam se začudio kad se to pre oglasi, kad li pre iziđe u novinama.

— A jakako! I to je zapisano u onom nesretnom ugovoru. — E, baš bolje bi bilo da ga nisi ni gradio ni podvezivao se tako — reče Milisav i mahnu glavom. — Ja, bogami, ne znam šta ću.

— Meni mi ne verujete? — Nije da ti ne verujemo, nego nisi mi još platio ni oni vrljike što sam ti onomad doterao. — Ni meni one vrljike, znaš? — dodade Tiosav.

Dosad su svi seljaci do jednog voleli učitelja da ne može bolje biti i hvalili se njime: nigde nisi mogao nijedne za nj čuti.

! — Ali ja se nisam toliko ni upuštao... — E, nisi ja!... Uzeo si mu dokazivati kako nas naše kancelarije i ono odugovlačenje i piskaranje po njima skupo staje.

Molim te, gospodine, tako ti sreće, sve mu zapiši, ama sve, što god znaš... — A što ti to nisi javio najpre opštini? — reče kapetan. — Zar ne znaš kako ide red? Opština bi posle meni javila...

Jes' čuo, sad odmah, ili ne, noćas moraš! Kad si ga noću već jednom kopao, kopaj ga noću i opet — jes', čuo!... Da se nisi glavom šalio! Ako sutra ne osvane gde je zakopano bilo, oderaću te... Gle ti njih sad!....

— Nisam — odgovori novi zvaničnik. — Pa šta si dosad radio? — Učio sam. — Zanat? — Nisam, nego školu. — Pa što nisi još učio? Novi zvaničnik obori glavu i onako zbunjen protunjka gotovo kroz nos: — Ne može se...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Mesto njiva i pašnjaka beše tu gusta šuma. Hrast do hrasta, grm do grma, a česte tako guste „da nisi mogao guju za rep izvući.“ A u toj starodrevnoj šumi beše ovde-onde pomalo krčevine poorape i zasejane.

To ću ja tebi biti!... — Odsecaću komade mesa sa tela tvoga, pa ih onako žive jesti!... Da si najveća sila, meni nisi ništa!.... Ja ću te srušiti... smožditi!... I, ne znajući šta radi, on skide kapu pa opuči koračati.

On vide samo da je begunac i ništa više... Neka strašna misao, strašna kao avet, dođe mu na pamet. — A ako ti nisi ubio Stanka!... Ako on bude živ, kud misliš onda?... Op oseti da mu se zemlja pod nogama giba... Ali se opre toj misli.

Otac njegov, koji ništa ne znađaše o događaju, dočeka ga s prekorom: — Tako svakad! Nikad nisi došao kući kao druga, srećna braća!... Svakad njega moram čekati!... Stanko sagao glavu i ćuti. — Momčadija!...

— Čuješ, čiča Mašo... — Šta? — Ja ne smem ići! — Moraš!... Meni je subaša rekao da te dovedem! — Kaži da me nisi našao. — Šta?!... Da lažem!... Subašu da lažem?!... Jesi li ti poludeo?!... Polazi!... I pogledom diže Lazara.

I on svakad lepo sa miom... Ali zato, opet, ja njega poslušam. Šta ćeš: pokornu glavu sablja ne seče!... Što nisi bio miran?... Bar ne bi mučio starog čičaMarinka da tumara noćas po šumi...

E, dođe, pa mi ce smrče pred očima!... Morao sam ga ubiti!... – Ali ti ga nisi ubio! — reče subaša. Lazaru kao da neko opali šamar. — Nije mogućno! — reče on i pogleda razrogačeno Krušku.

— reče subaša. Lazaru kao da neko opali šamar. — Nije mogućno! — reče on i pogleda razrogačeno Krušku. — Nisi ga ubio! — Ali, on je... pao! Turčin udari u dlan. Jedan se pandur pojavi na vratima. — Je li tu Meho? — Jeste.

Sve to behu ljudi časni i pošteni, sve to behu deca dobra i valjana. — A je li?... Da nisi imao kakvih gostiju ovo dana? — Nisam. — Da ti nisu Turci dolazili? — Nisu.

On pogleda u kmeta. — Ne lažem, čika Jovo, što bi mi nužda bila lagati? — Zar ti nisi ovo ukrao? — Ukrao?... A od koga, naopako?... — Ta šta mi tu izvijaš?... Pravi se: ne zna!...

— Zar ti nisi ovo ukrao? — Ukrao?... A od koga, naopako?... — Ta šta mi tu izvijaš?... Pravi se: ne zna!... Zar ti nisi ovaj novac ukrao iz Ivanovog vajata i zakopao ovde, u đuvre?... I zar nije Lazar Ivanov zato juče na te pucao?...

Onda se okrete Ivanu. Ovaj pretrnu i kolena mu klecnuše. — Ivane Miraždžiću! Do juče sam te zvao čičom, ali od juče nisi mi rod!... Ko ima opakog sipa kao ti, on meni ne može biti rod!...

Dučić, Jovan - PESME

Jedino ti si što je proturečno — Kad si u srcu da nisi u svesti... Na kom se mostu ikad mogu sresti Svemoć i nemoć, prolazno i večno! Vodi li put naš k tebi, da li vodi?

I umri, da spaseš verovanje čisto, Da si kadgod stao pred istinom golom: I da u životu nisi jedno isto Jednom zvao srećom, a drugi put bolom.

Tako ravnodušna, mirna, ti si stala Izmeđ sveg i mene; sa strahom da ne bi Senka sumnje na te, kao porok, pala — Da nisi nad svačim, i cilj sama sebi.

Ti nisi u sebi jer ti nema kraja; Tvoj govor počinje muziku svih voda; Reči su ti konci u tkivu sveg sjaja; Ideš, kô molitva,

Prođoh put i videh sve sem tebe. Ali Kad god moj brod nagne, nađem tvoju ruku. II Ti koji ni po čem nisi nama sličan, Ni svojim obrazom, ni mišlju, ni delom, Koji u pokretu stojiš nepomičan, I strašan i mračan pod

Ali si svojim ranama pokazao ono što je božansko u čoveku. i zato, iako nisi otkrio Boga, ti si ga posvedočio. NA RASKRŠĆU Konjanik je prejurio mostove na vodi, šume u pomrčini, i provalije u

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ne znam otkud mi dođe u pamet, a još manje otkud da mu zajedljivo reknem: — Da se nisi, more, zaljubio? On pozelene i — isplazi mi jezik.

Zdravi smo, hvala bogu, a zdrava su nam dečica. Molićemo se bogu, pa raditi. — Kao pošteni ljudi! — Nisi ti neki tunjez, kao što ima ljudi. Ne dam ja samih tvojih ruku za sav kapital Paranosov, pa da je još onoliki!

Pothvati ga rukom ispod miške i pomože mu da zakorači jednu gredu koja se bila isprečila na mostu. — Da nisi ti, vojniče, gazda-Blagojev sin?... — Jesam, gospodin-kapetane!

Jesam li ti ja kazao ni dela, ni nemoj? — Nisi, ne daj bože! Svemu sam sâm kriv. Đedi ponovo polete brada nosu. On se ponovo ukruti da izgleda važan: — Pa sad ja

— Ćuti, ludo moja, kako te ne voli? Svi te vole! — Jok, jok, znam ja! — Kako znaš, radosti moja, kad ti s nama nisi dosad ni govorila? Ja bih pre umrla nego što bih dala da ti neko rekne okorne reči! Opet obe jecaju i zagrle se.

Pobratime, pripovetka je svršena. Ti nisi ništa više ni očekivao. Ti znaš mene. Tvoj verni Pobratim V PISMO N ....

Ti si imao šubaru koju si bio natukao na oči. Bio si strašno namrgođen. Pušio si i prošao pored nas. Nisi ni boga nazvao. Ja razgrnuh njen crni šal i sakrijem od tebe lice u njega.

Dragi pobratime! Na svaki način, ti nisi očekivao tako brzo mojega pisma, nisi ni mogao očekivati. Mogao si sebi zamisliti moj položaj: ja stojim na moru, sam

Dragi pobratime! Na svaki način, ti nisi očekivao tako brzo mojega pisma, nisi ni mogao očekivati. Mogao si sebi zamisliti moj položaj: ja stojim na moru, sam na jednoj dasci, u strašnoj buri, i

Šta da radim? Što da te lažem? — ja je volim! Ta to si i sam znao — nisi me, valjda, držao za kakvog fićfirića koji se vucara s devojkama da ih vara.

Neki dan tražim njenu sliku i nigde da je nađem. Odem sestri u sobu. — Sešo, da nisi ti uzela njenu sliku? Ona mrdnu glavom, turi donju usnu u usta i gledaše me pitajući da l' se srdim.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— A jao, nesrećni Spiro, šta ćeš sad?! Ode ti brada, k’o da je nikad nisi ni imao; odoše lepo i brada i brkovi! — Daće bog, pa će valjda dobro biti! — teši ga Arkadija.

— Hu! Nemoj mi bar ti pristajati na jed! — obrecnu se gđa Persa. — Nisi se ti, ćerko, još udavala, pa zato tako i govoriš.

« a ti k’o da ništa nije ni bilo! — Pa znate kako se jedi táta kad nije večera na vreme?! — A što nisi govorila? — Pa govorila sam, — veli Jula. — »Pa govorila sam«... Šta si govorila! Dede, šta si govorila?

Druga bi se, da joj je tako štogođ pasiralo, sva umacurala od plača. — Ja idem kod Žuže... — Idi bestraga kad nisi nizašta! Za večerom su ćutali i jeli.

— Pa šta: jesam li vid’o? — Bože, Spiro, i ti si već sve to zaboravio!! — A da! E, pa nisi trebala onako na kraj srca da budeš! — Eto, sad ja na kraj srca!...

— zapita ozbiljno pop Spira i sede, a ustao je bio da ide pop-Ćirinima. — Šta govore! Govore da si paorenda... da nisi ni za zvonara, a kamol’ za popa... — E, to ti znaš i niko više.

E, al’ ono kako koji dan, sve gore. — Hm! — huknu pop Spira. — Pa kad si čula, što mi to nisi odma’ kaz’la? — Pa ja nisam gđa Persa, da pravim spletke. Ali sad je već dosta, isuviše.

— Pa vi ste mi kazali da otvorim malo pendžer! — O, časni te, dete! Pa što ga nisi odma’ zatvorila? — Pa čekala sam da mi vi opet kažete. — Pa zar ti odondak furt tu stojiš?!! O, dete, dete!

!! O, dete, dete! ’Ajd’ zatvori...dosta je...nakupiće se komarci opet... — ’Oću, mâmo. — Da nisi ozebla, ’râno? ’Oćeš da ti dam moju »šlofkalu«? — Fala, mamo!

Eto ti sad! — veli pop Ćira. — Ta nije valjda? — Ta ti već dabome da mi nisi nikad verovao! A otkad ti govorim ja. — Šta mi govoriš?... Pa šta je to, daklem, bilo?

Pa šta je to, daklem, bilo? Da se nije kakva nesreća dogodila? — A, baš naprotiv, sve je veselo išlo. Šteta što nisi bio tu, možda bi i tebi davali »nahtmuziku« — veli zajedljivo gđa Persa. — Ne razumem te baš ništa — veli pop Ćira.

Ja sam vam ovde k’o u pustinji... — Ta nije možno! Taz is unmeglih! Ta celo selo samo o tome govori... — Da nisi ti, Kipro, čuo što? — pita gđa nataroševica muža. — Ja..., baš ništa — veli g. nataroš.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

— Na, bre... na, seljo... Uzmi, jedi... u tvom veku ovako što ubavo, meseno, nisi izeo... i nikad nećeš da izedeš... Jedi, seljo... — I sve što god je naprosio ređa pred seljake da jedu.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Neću — neću! — Pa dobro, niko te ne sili; al’ tek nisi se kajao što si došao; bar si se sa nobl frajlom zabavljao. — Šta mi je do toga!

— Ovde je sasvim drugo, vidićeš; al’ firange ne diraj, jer će kazati da nisi vaspitan. Tu uđe gospođa Gledićka. — Oprostite što ste nas ovako našli.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Poslušaj me, eto povuci onu molbu, povuci je smesta. — Ti imaš verenicu... ali to nije jedno isto. Nisi ti još bio u mojoj koži... Ja ne znam, pravo da ti kažem. Ja se upinjem, naprežem, trudim... i eto danas, sve sam činio.

— Pa ipak istrčiš po nekada na prozor! — Ja? i očigledna laž se zatitra u njenom glasu. Nikad! — Jelena, Jelena. nisi ti ono što si bila! Boga mi, nisi! Čudno bi tada izgledala ova, u strastima do prestupa odvažna žena.

— Ja? i očigledna laž se zatitra u njenom glasu. Nikad! — Jelena, Jelena. nisi ti ono što si bila! Boga mi, nisi! Čudno bi tada izgledala ova, u strastima do prestupa odvažna žena.

ako misli da su muževi tamo na frontu sveci. Pa prelazi u napad: — U mesto da me vređaš bole kaži ti meni: da nisi i ti, tamo na granici, dirao seljanke? — Nisam, časti mi! brani se Hristić.

Spokojstvo, mir, to je sve, i drugi neka traži svoju sreću. Jest, drugi, a ti, Jurišiću, glavo, upamti ti nisi ni rođen da u nju veruješ i da se u nju nadaš“ Sutra dan, onako neispavan i umoran, nervozan i rastrojen, Jurišić,

— Oprosti, oprosti, oprosti, oprosti, — bezumno je jaukao Jurišić. — Mili, zašto mi se nikad nisi javio? Samo jedanput... Samo da si mi se bar jedanput javio..

Koliko jada, koliko jada, izgledanja čekanja... Zašto mi to slovo nikad nisi poslao? Kako si mogao? Zar toliko nisi imao vremena, mili, jedno slovo... — Za to što sam proklet, draga.

Koliko jada, koliko jada, izgledanja čekanja... Zašto mi to slovo nikad nisi poslao? Kako si mogao? Zar toliko nisi imao vremena, mili, jedno slovo... — Za to što sam proklet, draga. — A da je ono došlo?

Afrika

Naprotiv to si ti to je onaj koji opisuje to je divljak, razbojnik, gadan, ratar (Čovek zemlje). On je lud. Stari gaga. Nisi li lud? Dobro, ja sam lud. Životinja bez k... Naprotiv. Tamara Balin“.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

More, propadniš, more, propadniš, kukavico! JUCA: Nisam se ni tom nadala da ću kod vas propasti. JANjA: Nisi si nadala, što si si nadala? Da si voziš na četiri konji, da ti služi katanu?

E, de, de! (Gumari, što nisi uzio tako lepo novac, pa da daš mene, da pravimo lepa špekulacija). JUCA: Taj diogen, može biti, da nije bio oženjen,

JANjA: Uha! Oćiš da se svađiš jošt sos mene? JUCA: Ja sam dosta trpila. Šta će to reći? Kad nisi za ženu, da se nisi ni ženio, sram da ti bude! JANjA: Sramota na tebe i na tvoju rod, kako počituiš svoga gospodar.

JANjA: Uha! Oćiš da se svađiš jošt sos mene? JUCA: Ja sam dosta trpila. Šta će to reći? Kad nisi za ženu, da se nisi ni ženio, sram da ti bude! JANjA: Sramota na tebe i na tvoju rod, kako počituiš svoga gospodar.

Od deset godina mu pravim račun... JUCA: A štetu ne računate što vam čini? JANjA: Ti si kriva. Zašto nisi gazdarica u svoju kuću, da uzmiš na um? JUCA: Ta onomad je pred vašim očima kvara učinio.

da kažu ljudi: „Postrado kir Janja, ajde da go pomognimo!“ dušo Juco, ti imaš grčko pamet u glava, ti nisi od serbsko rod. JUCA: Mislim da se moja baba od grčkog kolena vodi. JANjA: Ih, ih, ih!

Mica se jošt jesenas udala! JUCA: Ako ovako ustraje, ti se nećeš ni udati. Ko će tebe bez novaca da uzme? Nisi jošt ni opravljena kao što valja. A drugo, nisi nigdi ni na vospitaniju bila.

Ko će tebe bez novaca da uzme? Nisi jošt ni opravljena kao što valja. A drugo, nisi nigdi ni na vospitaniju bila. Baš treći dan Uskrsa na jutrenju je o tom bio razgovor.

Eto, jedva sam ga naterala da te da učiti gitar, a i to ne bi učinio da nisi gitar na poklon dobila, i da mu nije gitar-majstor dužan, od koga inače ne može da se naplati.

S otim si dobila, prvo, žive oči; drugo, niko te ne zna jesi li zaljubljena ili nisi, zašto uvek zaljubljeno izdaju; a treće, celoj personi osobito odlikuju. KATICA (donese ogledalo i proba): Je li ovako?

JANjA: Pravo kažiš, dušo Juco! Da oteram ugursuz što mi pravi šteta. Čuiš, nevaljalo duh, nisi viši moi slugu! PETAR: A? JANjA: Djavol ti izio, nećiš više da mi baciš žeravica u moju srcu!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Ne valja da ideš tako udov po svetu, kažem ti. Zlo je. Samoća nije dobra, Pavle! Ženi se! Ne bi ti nas ostavio da nisi bez žene!

On, kaže, ne peva. Ne svira. Đurđe se na to ljutio. „Što ti njima, dugonjo, nisi ništa rekao, za naše gajde i prdaljku?“ Na postelji Isakovič nađe dugu, belu, spavaćicu, koju mu je neko bio ostavio.

Pa? Je li ko dolazio u Mahalu da ih pita, kako im je, u blatu? Ruku na srce! Nismo zastali zdje, ni tebe! Pajo! Nisi dolazio ni ti! Dolazio nam je Oberajnemer! Vikao je: plati! Dolazio Placlajtnant! Plati! Štapsmedikus! Plati!

Koga Putifarka, žena udata, preže. „I ti si, dušo, ovog prezala, a nisi primetila da je šeret!“ A kad joj mati podviknu, da ne govori gluposti, i da treba da se stidi kako sa majkom govori,

Kad ti kažem! A što se ti, dugonjo, mešaš u ovo? Ako si se postavio za kvartirmajstora preselit nas u Rosiju, nisi se valjda, za teftiš, ženama našim odredio! Da nećeš od muža da braniš ženu? Bolje da si svoju čuvao!

Idi ti, a ostavi mi ćer u očevom domu. Pa da na proleće vidimo. Možda će i ona naći svoju sreću. Nisi ti jedini lepotan na svetu! Ja sam ti je, kaže, dao, ali sam se prevario. Ne dam svoje dete belom medvedu. Moskalu!

Mi smo, Đurđe, čudo neviđeno! Naši mru na Rajni, u Lombardiji, u Šleziji, gde ih smrznute sahranjuju. Zar se i ti nisi tukao po snegu, sa Francezima, u Pragu? Ostavio sam tamo, nezakopane, sedmoricu.

U Rosiji, on i žena, biće sami, jedno drugom sasvim dovoljni. Kad bi spomenuo Trifuna, govorio bi Pavlu, srdačno: „Nisi ti, dugonjo, ni za šta kriv! Zna to i Trifun! Rekoh mu, sto puta!

Pavle je tešio Varvaru, lepim rečima: „Ne plači, Šokice, nisi ti ništa kriva. Pusti nek laje prota. Ja ću da ti kažem, šta je volja Božija.

Govorio joj je kao da želi da je uspava: „Kad te uzeh, mnih da si već žena, al’ ti žena nisi. Nego devojčurak u ženi. Treba eto da rodiš i treće, a još ni od dvadesete odmakla nisi! Prevarih se, dušo, u tebi!

Nego devojčurak u ženi. Treba eto da rodiš i treće, a još ni od dvadesete odmakla nisi! Prevarih se, dušo, u tebi! Sodjelovah ne malu brigu sebi! A zanovetaš, serce, jer si senatorska kći!

„Anice, Smiljana, Savko, Alko, da mi nisi rod, svašta bi bilo.“ Taj čovek, koji nije bio baš mnogo pismen – mrzeo da piše, i krivio usta, valjao jezikom, kad je

Teodosije - ŽITIJA

i pohvaljujući k njemu, reče: „Ko sam ja, Gospode, i šta je dom oca mojega, da tako proslavljaš Tvoju milost na nama, i nisi prezreo moljenja mojega, nedostojnoga i grešnoga ti raba, nego si ispunio moju prozbu k tebi?

poneo, da nas od strasti greha oslobodiš I od bolesti smrtne izbaviš; koji si dopustio da budeš dodirnut i viđen, a nisi se odvojio od nebesa kao Bog; koji si po zemlji kao čovek hodio, čudesima divnim uveravajući nas da verujemo tebi

Da li nam se ovo dogodi zbog naših grehova, jer neugodno Bogu poživesmo, ili što ti nisi sa nama da nas čistiš od greha?

iz groba i predstavivši ga živa, Marti i Mariji, sestrama njegovim, suze utolio jesi; molbe za sina satnikova nisi prezreo; Hananejku koja je molila za kćer koja strada pomilovao jesi; Jairovu kćer iz smrti kao iza sna podigao

Budi milosrdan, dakle, sada i meni grešnome, kao što nisi prezreo ni one ranije, da i ja, sluga Tvoj, pamtim tvoju milost prema nama, i smeliji i usrdniji služiću ostatak

kralj Radoslav u ljubavi i u miru sa njima prebiva, i tako ga otpustiše da pođe svojoj kući, rekavši: — Pošto nisi daleko od nas, javljaj nam o svome zdravlju!

! I pričaš da ćeš se spasti, a toliko vremena nisi ni pokušao da je potražiš! Zar se ne plašiš suda, jer će od tebe dušu njenu Bog tražiti?

Jer šta je taj tvoj život kojim se bez pameti hvališ: zar se nisi sam, grizući bilje u pustinji kao zver, glađu ubio? Suncem paljen, vetrom i daždom mučen, u kamenoj pešteri telo se tvoje

plačem velikim u prsi se svoje bijući zahvaljivaše Bogu kao David, i reče: „Uzveličaću te, Gospode, jer si me podržao i nisi uzveselio neprijatelje moje mnome, jer umalo da se ne okliznuše noge moje, umalo da se ne omakoše stopala moja.

I da mi ti Gospode, nisi pomogao, još malo pa bi se u ad uselila duša moja. Milost tvoja, Gospode, pomože mi, milosti tvoje, Gospode, na veke

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Tada je jedan sveštenik otrčao u crkvu i ovako se molio: „Bože! Ako Srbi ne pobede, ti nisi Bog!“ Moglo bi se navesti dosta primera ovakve plahovitosti u osećanjima, naročito iz vremena Svetskog rata.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

! — Odnio je miš — kažem ja. — A zašto je nisi oteo? — pita čiča. — Oteo sam je, evo je u trbuhu! — odvratim ja, a čiča na to mlac, mlac! brezovim prutom.

— A zašto me nisi bacio odmah iz mlina, pa pravo u vodu: pljus! — gunđa žalostivo mačak. — Zato što bi ti onda grob bio suviše blizu, pa

trbuh nije zabolio, a tek onda se nešto dosjetih i počeh sam sebe da grdim: — Tošo, pseto jedno glupo, zašto miševe nisi pustio da se uvuku u sam džak, pa ih onda mirne duše polovio?

mačak... bježi... kruška... mjesec ... — Šta to buncaš? — zabrudna Kruškotres. — Da nisi pošašavio od straha? Na svu sreću našeg Šarova, Kruškotres ga dobro protrese, pa mu se svaka koščica, svaka misao i

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Rekoh da nisi što slab, te dođoh... PAVLE (jedva se savlađuje): Nisi ti bio na građevini, niti si pomislio da sam ja slab, već te

Rekoh da nisi što slab, te dođoh... PAVLE (jedva se savlađuje): Nisi ti bio na građevini, niti si pomislio da sam ja slab, već te moja žena poslala ovamo.

NOVAKOVIĆ: Bože moj, Pavle, zar ti nisi kadar trezvenije da gledaš u život? To je život, takav je život! Tako je to otkako je sveta i veka.

na građevinu, ručaš s nogu, vraćaš se s večeri umoran, pa i takav sav se posvećuješ knjizi i nekakvim naučnim radovima. Nisi kadar da posvetiš ženi ni nekoliko ljubaznih reči. Žena, međutim, mlada, voli život, zahteva pažnju, usrdnost.

Zbogom, zlato moje! RINA: Bože moj, kako sam detinjasta! Ovoga časa pada mi na pamet kako bi to divno bilo da se nisi primio državne službe pa po ceo dan da sediš kod kuće, pripadaš samo meni i ja samo tebi. (Smeje se.

RINA (uzima slušalicu i traži broj): Alo, alo! Ti si, Milane, je li, ti si? (Anti.) Eto! RINA: Jesi li čuo što? Nisi ništa čuo? Pohitaj odmah kući! Molim te! Nisi još ni seo? Nemoj ni sedati, molim te.

Ti si, Milane, je li, ti si? (Anti.) Eto! RINA: Jesi li čuo što? Nisi ništa čuo? Pohitaj odmah kući! Molim te! Nisi još ni seo? Nemoj ni sedati, molim te. Pohitaj, stvar je vrlo hitna i vrlo ozbiljna; ja ću izludeti očekujući te...

SPASOJE: Ja nisam nikome zajeo 10.000 dinara. ANTA: Pa nisi, dabome! To je sitnica za tebe, nećeš da se prljaš za takve tričarije.

(Sedne.) RINA (Milanu). Zar ništa bliže nisi saznao? NOVAKOVIĆ: Da, saznao sam, vele nije bio mrtav. SPASOJE: Pa da, on će sada to da poriče.

SPASOJE: Hoće li doći? ANTA: Doći će još danas pre podne. SPASOJE: Ali mu nisi govorio radi čega ga zovem? ANTA: Bože, sačuvaj.

ĐAKOVIĆ: Reći ću mu, dakle: „Ti si, brate, umro, a da si umro, evo ti dokaza: prvo i prvo, ti nisi živ... SPASOJE (prekine ga): Ali on je živ. ĐAKOVIĆ Ko je živ? SPASOJE: Pa taj što je umro.

AGNIJA: Ah, da, sve, sve, sve! Boga mi, dete, ti ćeš biti retka mladica, tako lepo opremljena. I to sve sama; nisi htela ni mene da zoveš da ti pomognem. VUKICA: Nisam htela da vas uznemiravam.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Nisam čuo kako se zoveš? - rekao sam, a ona se zasmejala tako da je čitava haljina počela da joj se trese. - Nisi ni mogao da čuješ. Nisam ti ni rekla.

On ima prpu. - Misliš? Da nisi ti to ona koja ima prpu, mačko? - rekoh svlačeći cipele i kaputić. Ataman ih je bio već svukao, samo što je Rašida

- upitao sam, a ona se okrenula meni i uštinula me. - Da to nisi bio ti koji je mene zaustavio? - rekla je i bila u pravu, kao obično.

Ona reče da zna, ali da je to iz navike: u njihovoj kući, ako ne jedeš brzo, računaj da nisi ni jeo. Sa hipodroma se čulo kako neko viče a zatim ponovni topot konja.

- Nisi ni mogao, tata! - prišla je Jasmina i uhvatila ga pod ruku. - On je unikat! Na njenom okruglom licu s očima kao u lutke

Bacio sam knjigu. Profa me izbacio i to je sve. - A posle? Šta je bilo posle. Vesna je javila da se nisi vratio kući. Tražili smo te, znaš? - zatresla je svojom zlatnom glavom, a meni se učini da joj svici iskaču iz kose.

- Ti si napisao pismo, Bodo? - Kakvo pismo? - Ti, budalo! - reče. - Zar nisi Rašidi obećao da ćeš napisati pismo za Melaniju?

- Nisi bogzna kako kolektivna ličnost! - šmrknula je kad sam počeo da vičem na nju, a ja joj rekoh da greši. Sada znam da je bi

— Mogao bih se zaljubiti u tebe, Rašida! — rekoh. — Mogao? Nisi li se već zaljubio, Slobodane? — rekla je i dodala da jesam, ali da to nije ono što nju interesuje u ovom trenutku.

— Jesi li napisao pismo, Slobodane, ili nisi? — zaustavila je ruku na mojoj mišici, a iz te ruke ulivala se u mene toplota, i nežnost, i nestrpljenje, tako da nisam

rekoh, a ona samo reče da bi uistinu platila da je otac saznao. - Ti, naravno, nisi tužibaba! - reče i podnese mi ježa pod nos. - Nisam! - odmakoh se.

Zar si ti to mogao da uradiš, Slobodane Galac? - zastajao sam pred samim sobom. Nisi li ti zaljubljen u Nedu? Hteo bi da jesi, ali nisi, Slobodane Galac!

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Jesi l’ sasvim prepravan, Sofro? Nisi li što zaboravio? — zapita Čamča. — Sve je u redu. — Jesi l’ prepravio dolamu i ćurdiju?

— Al’ i jesi jak, šteta što nisi soldat, ti bi i Bunipartu uhvatio. — Daj ruku malo. Čamča pruži ruku. Sofra mu pretisne malo ruku, Čamča jaukne.

Koliko si me samo najedio kod armicijaša! — reče gospodar Sofra. — To je zato bilo, što mi nisi dao spavati, kad smo iz čarde otišli, — da ti se osvetim. — A kako ćemo sutra započeti? — Sad ću vam odma’ kazati.

Taj isti dućan sam imao, odande sam se pomogao. — Ali naše ženske nisu na dućan i birtiju naučene. — Nisi bila ni ti naučena! — Vi najbolje znate. — Zato nemoj mi kvariti volju.

Najpre im Šamika ispriča kako se u moru kupao bezopasno. — Pa što mi nisi pisao tako? Ja mišlja’ da si ti među morski valovi. Sad izvadi iz sanduka što je nakupovao.

Vratio se kući, a nijednu nije isprosio. Otac već izgubi svu nadu. — Šta je, sinko? Još nisi ništ’ svršio? Bogalji se oženiše, a ti takav momak. Il’ zar za tebe nigdi na svetu nema ženske?

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

na primer u Homolju, nađe divlju trešnju, savije njenu granu pa se triput provuče ispod nje i sva tri puta kaže: „Kako ti nisi jalova u svoj rod, tako i ja da ne budem u svoj rod!

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Ništa se nisi promenila! — slagah u prolazu. Ti jesi — reče ona. USPELI MOMCI – Mama, ali ja neću u Ameriku! –Ćuti i plivaj!

– S kim si me sve varala letos? – Eh, ti! Ni sa kim. – Reci, nisam ljubomoran… – Znam da nisi — reče devojka.— Jer me ne voliš. – Žuži, Žuži! Tako saznah da se zove Žuži.

Eh, Žuži! Kazala si mu sigurno da gubiš vreme s njim, kad stigoste do pite od jabuka. Nisi to smela da mu kažeš! – A šta bi sa tim vremenom'? – Mogla bih da se udam. – Pa, što se ne udaš'?

Ah, ta popodneva, ta vrela popodneva… PORAZ Nisi lep, al' si drag, Bel Ami… (Stari šlager) Stajali su sa rukama u džepovima i razgovarali, prateći krajičkom oka ljude

Iz štale će izaći neudata sestra i kazaće: »Vidi me kakva sam, što nisi javijo?« i kazaće još njegovoj ženi: »Oprosti, ne mogu da ti dam ruku, polagala sam kravama, joj, vidi me kakva sam!

Vratiće bicikl tamo gde ga je našao, pa će ručati čorbu (»Što nisi javijo, zaklali bi pile!«), dok se oko njegovog automobila u dvorištu budu okupljale guske.

na ovom svetu — naivna odbrana protiv zlih ljudi i žena koji žele da te uzmu, da te pokore, unište, unize i opljačkaju. Nisi znala da se ovaj grad hrani svežim mladim mesom?

« Je li to ono što si htela? Šta je to s tobom, mala? Pa ipak, mada ga još nisi srela, osećaš da negde postoji neki drugi život, koji se neprestano krije od tebe: ponekad ga ugledaš kako izlazi iz

« Hej, šta je to s tobom, mala? Jedanput si otišla u Glavnu poštu, Takovska 2 — nisi izdržala, znala si dobro da nećeš izdržati, dala si njegov broj telefona i ušla u kabinu koja je mirisala na poraz.

— Već sam gotova... — kazala si. — Već sam gotova! Platila si tri minuta, mada nisi izustila ni reč, i otišla na fakultet, a po auli su ječali mladi srećni glasovi. Glasovi, glasovi.

— reče žena mladom čoveku uhvativši ga ispod ruke. — I kelner je bio jako ljubazan. Zašto mu nisi ostavio bakšiš? Mladi čovek se okrenu ka izlogu kafane.

— Stvarno, zašto mu uopšte nisi ostavio bakšiš? – ponovi mlada žena mladom čoveku dok su ulazili u taksi. —To je moj otac — reče on.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MATI: Zaboga, ti znaš da je devojka pod felerom, pa se mora malo više oko nje. Pomisli samo kako bi izgledala da joj nisi kupio fališan zub. OTAC: Dobro, to je zub; ali našto tako skupe aljine? Našto te mode i ludorije?

MUŽ: Ajde zbogom! ŽENA: Ti se srdiš nešto. MUŽ: E, srdim da! ŽENA (mazeći se): Tako si ružan kad si srdit! Nisi lep, znaš. (Dira ga prstom po obrazu.) MUŽ: Idi, molim te, od mene. ŽENA: Kaži mi šta je. MUŽ: Ništa.

) MUŽ: Idi, molim te, od mene. ŽENA: Kaži mi šta je. MUŽ: Ništa. ŽENA: Jesam li ti ja što kriva? MUŽ: Nisi. ŽENA: Pa zašto si srdit? MUŽ: Ta nisam srdit, razumeš li? ŽENA: Dosad si mi svašta kazivao, a sad nećeš.

MUŽ: Valjda ću sve u tebe da piljim. ŽENA: Ti kad si mislio tako, da se nisi ni ženio. MUŽ: Gle jako! A kako bi se ti udala? ŽENA: O, misliš ti da tebe nije bilo, ja bi plela sede kose?

ŽENA: A šta si mi ti kupio otkad sam dovedena? Vidiš, moram da ti kažem, sramota je, ni kapu mi nisi jošt naručio. MUŽ: Velika stvar! Zato pametno čine oni koji neće da se venčadu dok se ne polože novci.

ŽENA: A, to umete! Psovati, vikati, tu ste neiskazani. MUŽ: Vidiš li onaj štap tamo? ŽENA: Ja znam, drugo nisi ni naučio nego psovati i tući. MUŽ: Dosta! ŽENA: A zašto dosta? Zbog jedne tričave kape da se moramo svađati.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

mlinskom pragu i gledali u pun mjesec, nas dvojica, velika i mala bena, a okolo su regetale žabe pa uz tu kreketaljku nisi znao jesi li još na zemlji ili zajedno s mjesecom roniš kroz rasperjane naviljke oblaka.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

MILČIKA: Gledala sam kako vam je čisto milo bilo gdi s vama onako učtivo govori. NANČIKA: Zar ti nisi imala druga posla nego u mene da glediš? MILČIKA: Nisam vas skoro tako raspoloženu vidila.

Sremac, Stevan - PROZA

— »Kako si, mali, šta radiš, mali, — zadžaka Jova; more, pa i nisi ti mali, kakav mali. Gledaj ga samo! More, ta ti si mi već momče na ženidbu!

Trajaće ti do Maloga Božića. — Slušaj, rođače! Da ja tebi dam dva. A? Seljak ćuti. — A? — Nisi ti mušterija! — veli i sprema se da ide. — Dva i po. — Jok... tri i po.

Tu se srete sa svojim mlađim kolegom Pavlom Postiljonovićem i pozva ga na prvi dan. — E, Pajo, ako nisi gde zvat, da mi budeš gost prvoga dana. Pogledaj samo kako sam prase kupio!

Ne znam samo čiji je, a ja bi’ lako s njim. Da l’ nisi ti otkud doznala? — ’Ajde, ćuti tu pa spavaj! — obrecnu se Kaja, i Jova ućuta.

Krivo šefu pa veli: — »E, Jovane, rđavo ću te konduitisati što nisi ti doš’o da mi kupiš i izabereš pečenicu kad si majstor u tome!

se gospoja Kaja trže, pa izvrnu čašu i stade je razgledati prema prozoru — a kakva si mi ti žalosna domaćica, a što ti nisi ove čaše oprala? — Kako nisam, oprala sam ih! — brani se gospoja Kaja.

— Kako nisam, oprala sam ih! — brani se gospoja Kaja. — Nisi, kad ti kažem — dreknu Jova — eto su od zejtina. Gledaj, i ne poznaje se da je bilo vina u njima! Gledaj!

Kakve gospoje! Šta je ova gospoja Katika, Kristijanova žena! Ti ne znaš to, priko, ne ide ti u glavu, nisi bio vojnik... — O molim, molim, priko! — brani se polaženik. — Svaki je Srbin vojnik!...

— E, ded’ mi sad otpevaj jednu, al’ onako štogod. Da vi’š, priko, kako peva! Ti valjda nisi to ni znao! Ume ona žestoko da peva! Otpevaj mi baš onu, znaš, zbog koje sam te i zavol’o.

Je li? A? Govori! — Ne slavi! — Pa gde si bio? — Zadocnio. — A gde si zadocnio? — Nisam mogao da dođem. — A što nisi mogao da dođeš? Jesi l’ pogubio stoku, ja l’ ovce... pa ih tražio... pa se smrklo dok si ih pokupio? A?

Gde si se i s kim si se tuk’o? Govori! — grmeo je otac. — Nisam se tuk’o! — Jesi! — Nisam! — Šta veliš, nisi?! — viknu i izvuče iz mraka svež, okresan prut! — Nećeš da kažeš? — ’Oću... kazaću... Kazaću odmah!

Pa?... — Pa se oko barjaktara najviše tukli... — A, a. Pa ti isp’o ka’ neki novi Katanić? Nisi dao barjak, a? — Pa tako dobio kamenicu u nogu... — Pa na čijoj si strani bio?... Čiji si bio barjaktar, blago meni?

Radičević, Branko - PESME

“ „Seko, sele, divna li si, Oko tvoje krasno li je, Al' za mene, dušo, nisi, Kad za drugom srce bije.“ Evo sada godinica Otkako mu ne glam lica, I nojca se veće sprema, Njega jošte ovde

VII Nada mnome lisni drva svodi, dugačko im se već oteže sena; Nado moja, valjda nisi pena, Koja čezne, teke što se rodi.

Oko, što si onda za brdašce Zalaziti vidilo sunašce, — Oko bajno kano sunce sjajno, Zašto s' nisi onda zaklopilo? Ne bi sad mi tako teško bilo!

“ 13. „Kod mene, dragi, nisi ti tad bio, Sa čim sam tebe ispunjela, Tvoj cvetni darak men' je tako mio, Na prsi moje njeg' sam pretisnjela,

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Ako si rođen za to, ti ćeš tu rabotu i naučiti, ako pak nisi, džabe ti je. Da žene ne znaju u sat i da to nisu ženska posla, to je za djeda bilo nešto što se samo po sebi razumije.

mlinskom pragu i gledali u pun mjesec, nas dvojica, velika i mala bena, a okolo su regatale žabe, pa uz tu kreketaljku nisi znao jesi li još na zemlji ili zajedno s mjesecom roniš kroz rasperjane naviljke oblaka.

Šta ima da tuguje? Ćopića kuća puna svega ko šip, ničega nije željan. — A zar ti, Rade, nikad u mladosti tugovao nisi? Znaš, onako, recimo, za nečim što je moglo biti pa — nije se ostvarilo?

Nije, dakle, pijan. Intendant, najzad, i sam izbaci posljednji adut: — Žao mi bilo, druže politički. Nisi ti seljak, ne znaš ti šta je krava.

Sad su tek, u stvari, postali prava vojska, jer dokle god čučiš na pragu svoga sela i očeve kuće, nisi ti, bratac, istinski vojnik, spreman da se boriš svuda i na svakome mjestu ...

Zar nisi poželio da se još jednom vratiš za korak-dva natrag, da je još jednom ... — Da, poželio sam, zastao, ali se ipak nisam

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Zagledaj se u ono što dosad nisi ni videla. A dok se ovo zlo nekako ne izmeni na dobro — a možda bi se dalo izmeniti — sve što vidiš može da bude

Te nemoj ovo, te ne smeš ono, te ovo nije tvoja stvar, te o tome treba mi da kažemo, o onom nisi smeo bez pitanja. Stalno neke trzavice. Očito, hoće da mu ospore vlast.

I to vrlo energično! Evo pogledaj, ovo je ilmi-haber od Hasanage, napisan pred svedocima; dokaz da nisi oterana, da nema tvoga braka sa Hasanagom, da je poništen, da moš da s udaješ. Evo i potpisa.

Što kažeš, to će i da ti odjekne. JUSUF: Nikad se ne zna. Kolko puta misliš da vidiš sve, a ono ispadne da nisi video ništa.

BEG PINTOROVIĆ: Idem da ga dočekam i da razgovaram. Da još to preturim preko glave. A ti da mi se nigde nisi makla! Jes čula? I da znaš da sa svadbom ne mislim da otežem! Kadija je dugo čekao! Razumeš? (Beg izlazi.

Ne vide im se ni lica, ni imena, ni reči im se ne čuju od mraka. Nemaš pojma šta se dešava, Ti nisi u tom kolu; a to je tvoja glava među njima na stolu. Ne znaš da l će ti glavu na panj, il će te s lađe, u džaku.

Da ti ne strepiš da Hasanaga može da se predomisli? Nisi ti meni tražio muža, nego sebi kod sandžakbega potporu! Zato tebi sad valja Imotski kadija.

Ispade ti ta lopta četvrtasta! JUSUF: Da ti objasnim. Evo u čemu je stvar. Nije loše da pokažeš da nisi prznica, da umeš da se savladaš, da umeš da budeš razborit i plemenit. HASANAGA: Šta ja imam njemu da se pokazujem?

HASANAGA: Ali pazi, u ovo svoju glavu ulažeš! JUSUF: Da ulog nije malo preveliki? HASANAGA: Ne uobražavaj. Nisi toliko glavat. (Hasanaga i Jusuf prilaze begu Pintoroviću) BEG PINTOROVIĆ: Rešiste li?

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Nana je spavala pa sam se digla na „podranku“. Rukama pipam oko sebe postelju, a ona ravna. — Nisi ti spavala! I ja ću da se dignem. — I počnem da ustajem iz postelje. — Ne, ne! Eh, što si bedan! — veli ona blago.

Posle si učila da šiješ i krojiš žensko odelo. I zatim se opet vrati kući da tu ostaneš. Ali ne! Nisi bila ti samo kod svoje kuće već i kod naše.

Ja sam samo to znao, da ti nisi za mene, da si mnogo dole, nisko, nisko! I da je čak to dosta od nas, što ti dopuštamo da si kod nas, te da nas

Znao sam ja sve to, pa ipak... Da, nisi ti bila bogata, iz znane kuće i nisi bila viša od mene. Peče me! Boli! Ali i ja nisam svemu tome bio kriv.

Znao sam ja sve to, pa ipak... Da, nisi ti bila bogata, iz znane kuće i nisi bila viša od mene. Peče me! Boli! Ali i ja nisam svemu tome bio kriv.

Sem kad si pisala materina pisma, i posle pozdrava od svih, dole, na dnu, dodavala si: ,,i od mene“. To je bilo sve. Nisi se udala. Svi su znali zašto nećeš i više ti se svetili nego što su te sažaljevali. I ja sam znao, ali sam ćutao.

Ti si jednako, onako pognuta, valjala taj zalogaj u ustima. Uzalud si probala da ga progutaš, ali nisi mogla. Posle briznu u plač. — Teto, teto! — Ne plači, ćerko! Pisano je! — Crno pisano! — Ne ’uli Gospoda!

Pitah mater, ona mi odobri. — Idi — reče. — Ionako ovde nisi za vajdu. Samo pazi da Ciganke... jer se sad, ta vera razmilela, pa... Pođoh.

— Kako ništa, sinko? — A u glasu joj se oseti prekoran plač. — Uzmi, okusi nešto. Još otkad nisi ništa okusio, a ovamo tobože hoćeš da ozdraviš, da se izlečiš?

Bila je bunovna. Od dremanja oči su joj bile crvene, podnadule. — Kamo te ponude? Što mu nisi dala? — poče Ariton na nju surovo. — Kakve ponude? — odgovori Marika tromo i nekako zlovoljno.

vide, primeti, bi mu neprijatno, izvadi iz usta krišku, i kao da ga je za to Ariton nagovorio poče da kori Aritona: — Nisi trebao. — Šta? — upita Ariton čineći se svemu nevešt, i tobože ne znajući zašto je Marika onako skočila i otišla.

Ona, jedva čineći se nevešta svemu, opet bojažljivo, sestrinski, zapita ga: — Zašto, brate? Da nisi ljut? — I čineći se da strahuje da nije čime ugošćen, udvoren i time naljućen, kao moleći ga za oproštaj, izvinjenje,

Kostić, Laza - PESME

Pa nek i tvoje srce prehladni, tek da te pauk ne jede gladni, tek da mi nisi strvini strv! PARIZU 1867 — 1870. Ponosna glavo sviju gradova, kamo divote tvojih kudara, tvojih bulvara i

ti se željom iskušiteljke mašaš očajno propala raja, da padneš opet sa zlatna kraja prazne peteljke: Ta još ni repa nisi rasplela od umiljaja car-napadaču, trag mu je još na skrhanu maču luba ti vrela: A već se stare mašaš slobode, jabuku

Badava, što je zemna površnost! Pa ti da pojmiš poziv čovečji? Ni osnove mu nisi nazro još! Planeta ova, zemlja, zemlja je; pa kako poziv svoj da postigneš, u njojzi, slepče, il' na njojzi zar?

Zar ne znaš vole paše čestitoga? dosta smo krili tuđe bitangaše, nemilost navukli Osmana paše, zar nisi čuo kako paša preti, nisi ga čuo bogom se kleti, ako još jednog primimo begunca, nećemo više gledati sunca, već samo

dosta smo krili tuđe bitangaše, nemilost navukli Osmana paše, zar nisi čuo kako paša preti, nisi ga čuo bogom se kleti, ako još jednog primimo begunca, nećemo više gledati sunca, već samo možda umiruć'

Al' nikad još valjda nisi bila taka ko sada ispod šatora laka, Osmana paše šatora bela, nikad se još nisi tako otela!

Al' nikad još valjda nisi bila taka ko sada ispod šatora laka, Osmana paše šatora bela, nikad se još nisi tako otela!

Zar meni starom, na dnu života, ta zlatna voćka što sad tek zre? Oh, slatka voćko tantalska roda, što nisi meni sazrela pre? Oprosti moje grešne zalute, Ѕanta Marіa della Ѕalute.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Tu su valjda i moja dva brata propala. Baba mu odgovori: — Jesu bogme; ali nije fajde, nego, sinko, idi kući, dok nisi i ti za njima. Onda joj on reče: — Bako, znaš li šta je? Ja znam da si i ti rada da se oprostiš od te napasti.

ta iziđi mi danas na mejdan da se ogledamo, ako žena nisi. Aždaja se odzove: — Sad ću, carev sine, sad. Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je, gadna je!

izići mi na mejdan da se još ogledamo, ako žena nisi. Aždaja mu se odzove: — Sad ću, carev sine, sad. Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je, je!

iziđi mi na mejdan da se još ogledamo, ako žena nisi. Aždaja se odzove: — Sad ću, carev sine, sad. Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je, gadna je!

Devojka se stane odgovarati: — Ja te služim toliko godina, pa mi nikad nisi dala užeta, a on kako dođe, odmah mi uže dade.

A devojke joj se stanu pravdati: — Mi toliko godina tebe verno služimo, pa nam nikad nisi dala metle, a on kako dođe, dade nam svakoj po metlu.

A oni se stanu odgovarati: — Mi toliko godina u tebe služimo, pa nas nikad nisi ničim site nahranila, a on kako dođe, dade nam svakom po pečena ovna.

Onda car reče najmlađem sinu: — Ti nisi ništa našao, nego si mi doneo morsku vodu; sad idi kud te oči vode i noge nose, kad si me tako hteo da prevariš.

Kad mu bude osamnaest godina, zapita mater svoju: — Zaboga, majko, kako ti nisi više dece rodila do samo mene? A ona uzdahne i zaplače se, ali mu ne smede kazati da je imala tri kćeri pa da ih je

Stojša to opazi pa je zapita: — Što je, snaho, što me tako glediš? Ili, davno nisi videla čoveka ili se u što upoznaješ?

Stojša to opazi pak je zapita: — Što je, snaho, što me tako glediš? Ili davno nisi videla čoveka, ili se u što upoznaješ?

— E dobro — reče tatarin, — kad nisi šćeo njima kazati, a ti kaži meni, ja sam carski čovek, pa ću caru kazati, i ako bude što dobro, može i za tebe lijepo

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Velika devojka, pa tako nespremljeno po kući! LEPOSAVA: Ja dosta rastrebljujem. SOFIJA: Zašto nisi sobu počistila, nego, kako smo ručali, i sad stoji svinjac? Šta bi bilo, da kakav stran čovek u kuću dođe.

SOFIJA: U fioki je. Ostavila sam ga da se ne izgubi. MAKSIM: Tako. Tražim, da poludim. SOFIJA: Zašto me nisi pitao? MAKSIM: Dakako! Da ostavim sav posao pa da pitam milostivu gospođu, gdi ću što naći.

KUM: Kako je, kume? MAKSIM: Kao naopako. KUM: A šta je? MAKSIM: Ne pitaj, molim te. KUM: Da nisi štetovao na svinjama? MAKSIM: Bolje i to, nego što mi dođe đavo na glavu. KUM: Biće moja kuma.

KUM: Da nisi štetovao na svinjama? MAKSIM: Bolje i to, nego što mi dođe đavo na glavu. KUM: Biće moja kuma. MAKSIM: Nisi venčao ženu, nego đavola, vampira, vukodlaka. Po vas dan gotovi, po vas dan mesi, sad ovo, sad ono.

KUM: Ajd, kume, nisi naišo na pravog đavola. (Odlaze.) (Zavjesa) DEJSTVO VTORO 1. JEVREM I SOFIJA (stupe) JEVREM: E, snao, kako ispade

SOFIJA: Ja mislim da nisam do sada ništa učinila, što bi nam bilo na štetu. MAKSIM: Zaista nisi, i oni kolači, što su umešeni, služe nam na veliku sreću. To sad tek vidim.

SOFIJA: Fala ti lepo! Pošteno moje ime neću nipošto okaljati. MAKSIM: A ja? SOFIJA: Zašto mi nisi saopštio, pa bi ti kazala da to ne činiš. MAKSIM: I ti nećeš da se za mene žrtvuješ?

MAKSIM: Sofija, tek što nisu došli iz policije da me vuku. SOFIJA: Ako si ukrao, nisi dobro učinio. MAKSIM: Ja znam, da nisam, ali sad treba da mi pomogneš.

MAKSIM: Ha, kugo! Samo sam te hteo kušati, da vidim kakva si, il bolje, da pokažem ovima, da nisi kao što te oni drže. SOFIJA: Sad, bolja ne mogu biti. MAKSIM: Verujem, verujem, samo sam doživio da se i drugi uvere.

SOFIJA: Ako ti misliš da je dobra žena ona koja mužu pomaže da zlo čini, to se varaš. MAKSIM: Nisi li mi se u crkvi zaklela? SOFIJA: Jesam, ali ne da izgubim moje pošteno ime.

NIKOLA: Načini im štogod. Zar oćeš da im ja kuvam? MAGA: Pa dala sam im eto leba. Šta ću drugo? NIKOLA: Što i nisi očešljala i umila, nego izgledaju kao Cigančad. MAGA: Eto, kad ne mogu da stignem. NIKOLA: Ti sve ne možeš da stigneš.

Sve tvoje drugarice kako tako, al ti doveka u đubretu. Od Božića nisi bila u crkvi. MAGA: Kad ne mogu da stignem. NIKOLA: Svako živo dospe, samo ti ne možeš. Ej, teško meni!

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

SULTANA (pokaže mu staklo): Vidiš ovo? Ni reči, zašto će ti se odma prekinuti jezik! Kad nisi za služitelja, a ti k vragu, nemoj mi život jesti. Šta srljaš u sobu kao goveče? Šta ćeš sa mnom?

SULTANA: Tako, jošt me grizi i jedi, dovedi jošt koga da ti pomogne. Zašto mi nisi ti, kao muž, izbirao, nego si napustio da me drugi varaju. Oćeš da izgledam u njoj kao dodole.

SULTANA: Makar u pakao! TRIFIĆ: Sultana, ti si mene jako uvredila. SULTANA: Uvredila sam te, a ti mene nisi? Šta si tražio otmenu ženu, kad joj ne znaš čuvati čest? TRIFIĆ: Ja ne znam u čemu ti čest polažeš?

Gdi su minđuše s brilijanti, a? Za tebe je otmena gospođa? TRIFIĆ: Ja sam ti poslao čoveka, zašto nisi uzela koje ti se dopadaju. SULTANA: Ja da uzmem, a ti ne umeš svoju ženu s čim da obraduješ?

PELA: Jesam, milostiva gospođo. Dobila sam zapovest da dođem kod vas. SULTANA: Valjda si čekala limune, nisi mogla ranije doći? PELA: Sad mi je momak kazao. SULTANA: Ugursuz! U svačem me mora jediti...

Povataće Sultana svima krajeve! PELA: Ali ako me poznadu? SULATANA (lupi nogom): Opet počinješ? Oćeš i ja da počnem? Nisi čula ko sam ja? POZORJE 7. PERSIDA, PREĐAŠNE PERSIDA: Evo limunade, milostiva gospođa.

STEVAN (krsteći se stupi): Da mi je ko kazao, ne bi verovao. PERSIDA: Zar ti nisi otišao, Stevane? STEVAN (krsteći se jednako): Ovde čoveku mora pamet da stane.

SULTANA: Ih! — Trista te vraga odnelo, jošt me ti nisi tukao. (Poleti mu u oči.) SRETA (opet je opali): Milostiva gospoja Trifička, ja molim izvolite pogledati na vašega

SULTANA: Nesrećo, misliš ti da sam ja pijana? STEVAN: A nisi, samo si od juče mamurna. SULTANA: Sad će ti pući glava!

TRIFIĆ: Draga moja, šta ćeš ti ovde? SULTANA: Ja sam tvoja žena. TRIFIĆ: Ti moja žena nisi! SULTANA: Šta, zaboga, gdi sam ja? Pomagajte! (Tuče se po glavi.) TRIFIĆ: Ova je s uma sišla! STEVAN: Pijana je.

TRIFIĆ: Sad kaži: gdi ti je gospođa? PERSIDA: Izvela se na karuca. SULTANA: Nisam se ja izvela. PERSIDA: Ta ti i nisi. TRIFIĆ: Ovo je tvoja gospođa. PERSIDA: I — hi! hi! (Smeje se.) Takva gospođa mogu i ja biti! SULTANA: Ih! (Cikne.

Lalić, Ivan V. - PISMO

pridigla polako, Pokretom koji na kretnju se seća Kad sam te prepovijala; pomakla Iz vodoravne ravnoteže, lako, Kao da nisi za smrt jednu teži — (Ali za uteg žrtve svoje lakši) Od tog trenutka zauvek mi ležiš U naručju, van pričina i

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

peticu iz „Poznavanja društva“ a ne poznaješ ni svoju rođenu familiju, i ne znaš: da su te gledali kroz prozor sve dok nisi zamakla za ćošak, a da su te pre toga: pokrivali po noći, prali ti guzu i posipali je bebi-praškom da te ne peče kad

— Ma nemoj! — Ipak, dopadaš mi se na izvestan način... kažem sebi u ogledalo — imaš lepe noge, i uopšte! Nisi baš riba za bacanje! Kada bi nabacila koji kilogram više, možda bi se neko i okrenuo za tobom na ulici. Ko zna?

„Ja sam ga prvi video“ (to, zeca) — reče prvi vuk drugom vuku. „Nisi, nego ja!“ reče drugi veliki vuk. I tako, reč po reč, tu ti se oni pomakljaju: padne jedna tučnjava u ogromnim

vrište, kao lude, pa im oni orangutani od medicinskih sestara opaljuju šljage, dok doktori urlaju: „Šta se dernjaš — nisi prva žena koja rađa!“ ili izbacuju još rafiniraniju stvar: „Što ranije nisi mislila na posledice“?

“ ili izbacuju još rafiniraniju stvar: „Što ranije nisi mislila na posledice“? Posle nas pokupe kao vekne hleba i poređaju po stolovima.

— Molim te ko boga da ne počinješ opet s tim nesrećnim uslovima! —Molim? —Kako si se samo ti mučio! Pa zar me nisi najmanje dvesta puta vodio u taj bioskop gde se okreću slične filmčuge? Matori se naglo uozbilji: —Slušaj, sine ...

Šta su uradili tvoji roditelji za tebe? Treba li da crknem od zahvalnosti što me nisi ostavio na stepenicama pred nekom crkvom? U stvari, kad zrelo razmislim, možda bi i bilo bolje da si me ostavio...

Ti nisi naše dete! Mislim, moje i Simonino (de Buvoar). Istina, mi smo učinili sve što smo mogli za tebe, ali sada je vreme da

Ali, kad dođe sasvim u dno razreda, tu će otkriti mene i umalo je neće strefiti šlog! „Ana, zar ti nisi prebačena u četvrti dva?“ — pobesneće. Ne, nisam. „To mora da je neka greška!“ Jeste, ali u vašoj glavi ...

Zanimljivo da oni iz cuga nekako pogode da nisi iz njihovog tima, mislim klape! Uostalom, kada bih se nešto odlučila da budem falsifikator, radije bih pravila

godine, kada je jedan drugi tip popalio grdan lovijanović, ti se, Anči, još nisi bila ni rodila! Na časnu reč, ljudi, taj momak nije uspeo ni da poklopa do kraja prvi dželato, a Talijančići ga već vrnu

Pazi samo ovo, Čarli! Odjedanput, zar nisi primetio, Čarli, pojavila se bulumenta tipova sa zlatnim prstenjem; znaš, Čarli, okolo zlato a unutra crni kamen!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

(Ljušni se, trsko, slamkom najavi Ararat spasa, atom života, brodeća ljusko.) Nisi li pojas novoga Noja, plamena dugo zavetnih boja?

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Kakav tebe vetar ovamo dotera? MITA: Zar ti ne znaš da je prijateljstvo dva tjela i jedna duša. ALEKSA: Pravo! I ti nisi siroma što se goli reči tiče. MITA: Kad bi mi mogle što pomoći!

Ovde ni vircauza nema gdi bi čovek pošteno ručati mogô. ALEKSA: Tja, dragi moj, sad nisi u Madridu. MITA: O, tamo je život!

ALEKSA: O, izvolte bez ženiranja. JELICA (s ocem odlazi). MITA: Kog si vraga radio, te nisi zadržao prsten; bar bi pošteno nekoliko dana poživili. ALEKSA: Ćuti, dedače, ovako će bolje biti.

ALEKSA: (ohrabrivši se, Marku): Tko je ova persona? MARIJA: O, sad me ne poznaješ; a dok mi nisi izvarao novce, donde si me dobro poznavao; obećavao si mi zlatna brda, pa kad si me prstenovao i na glas izneo, sad me

MARIJA: O, lazljivico! Vratio si mi i ono što si mi izvarao, tek nisi prezente davao! MARKO: Dragi moj Batiću, ne što sam bolju priliku našo, ili što sam kakvo nevaljalstvo za tebe čuo,

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Zastade lovac, delija mrka, suze mu teku niz oba brka, a tužne oči po perju kruže. „Zašto me nisi slušao, druže?

Kuni se bakom, Suncem i mamom i s kraja na kraj Kumovom Slamom, da nisi na me nimalo ljuta i da se nećeš mašiti pruta.

“ Zamuca vođa: „Tako mi brka, đidija ovaj sve živo krka! ... Do sada nisi bio nam znan. Odakle ideš? Gdje ti je stan?“ Ćosa će nato: „Glavom i bradom stanujem, druže, pod Bukva-gradom.

Po pustom drumu sena puže, prekorno šapće: „Ej, Ćiro, druže, da nisi bio tako zle volje, bilo bi bolje. Ja bih te čuvo, u svojoj seni. Je l tako, reci?!

budi mi poštovan, pamet su tebi dali mudri goveđi bogovi, neka ti čelo krase od pola metra rogovi, vidi se, nisi spavȏ, mudra kupusna glavo.“ Dubim na jednoj nozi: u glavi plan se gradi. Ljubim svakoga znanca: kako se bašta radi?

Prikane dragi, majka ti zdrava, je li ti žao što nisi krava, pod ovim suncem najlepša sprava? MAGARAC: Meni se jesen dopala jako pa sam pred crkvom juče zanjakȏ, tri

Eh, dječačke uspomene glupe! Mala moja iz Bosanske Krupe! Jesi li me spazila il' nisi, zbunjenoga seoskoga đaka, svjetlokosog i očiju plavih, u oklopu novih opanaka, kako zija u izloge skupe?

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Tako tek pre dve godine, kad mi Marija reče: Glupo je da si ti po ubeđenju a da nisi upisan! ja sam tražio i da me prime. — O, ujak je oduvek bio za obnovu. — Ja bih toliko volela da naš Miguele uspe.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

javljanja tek slede Knez Lazar se po gorama šeta Možeš li poznati kneza Lazara Mogla bih seko poznati i da mi nisi kazala po dugoj haljini i zlatnom pervazu Paunovo pero pada mu do peta poznala bih kneza na mostu i na prelazu Na

presreće gorštaka: šta misliš da si mnogo važan da celo nebo čita literaturu hajde pokaži pozivnicu cipele obriši nisi u ovoj republici bitan niti je ovde obećana zemlja za pesnike epskog smera idi u budžak i sedi za sto sve ćeš morati

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

TRIFUN: Ni jednu tvoju paru nisam prokockao, Agatone. AGATON: Nisi, nisi, to je istina. Ne mislim ja da bi ti prokockao ni jednu paru iz pokojnikove imovine.

TRIFUN: Ni jednu tvoju paru nisam prokockao, Agatone. AGATON: Nisi, nisi, to je istina. Ne mislim ja da bi ti prokockao ni jednu paru iz pokojnikove imovine.

Otkad te znam, ti si samo „ovdašnji”. Trifun Spasić, ovdašnji. Nikad nisi imao nikakvo zanimanje. TRIFUN: Ne znam ni što će mi. AGATON: Pa i ne treba ti, dabome!

AGATON: Hteo sam, znaš, onako da je ispitam malo. SIMKA: Šta imaš da je ispituješ? Nisi ti ovde u srezu, nego na parastosu. Šta imaš tu da ispituješ?

Gledajte vi od čega živimo, a ostavite se nosa. (Agatonu.) Nego, reci ti nama, brate Agatone, zar ti nisi mogao onako da ispitaš kakva je to tetka? AGATON: Ne znam, nisam dovoljno pametan!

Tada je mama još bila živa, je li? TETKA: Jeste! DANICA: A tata? TETKA: On je davno, vrlo davno umro. Njega nisi mogla upamtiti. Ali otkud danas da me pitaš o tim stvarima? DANICA: Tako, palo mi na pamet.

Navikla sam; nikada ga nisam imala u kući, ali navikla sam. TRIFUN: Pa kako si kog đavola navikla kad ga nisi imala?

SARKA: Bože, Simka, ne misliš valjda da sam ušla ne znam zašto? AGATON: Pa nisi, samo znaš, taj paket... SARKA: Prigladnela sam pa uzela dve zemičke, eto ti.

SARKA: A meni se tako dopada moja soba. TANASIJE: Pa kad si, Agatone, već tako priklještio advokata, zar nisi mogao da pripitaš i za ono? AGATON: Koje ono? TANASIJE: Pa ono kako glasi testament? PROKA: Pa eto, čućeš sutra.

SARKA: Eto ti sad, kako to može kad smo svi bliski rod? AGATON: Nismo. Eto, prva ti nisi bliska. SARKA: A po čemu opet nisam ja? AGATON: Po tome što nisi! SARKA: A ti si blizak?

AGATON: Nismo. Eto, prva ti nisi bliska. SARKA: A po čemu opet nisam ja? AGATON: Po tome što nisi! SARKA: A ti si blizak? AGATON: Blizak sam, dabome. SARKA: Kako ti, tako i ja. AGATON: E, nije tako, Sarka.

SARKA: A ti si blizak? AGATON: Blizak sam, dabome. SARKA: Kako ti, tako i ja. AGATON: E, nije tako, Sarka. Nisi bliska; nisi bliska ti, nije blizak ni Proka, nije blizak ni... PROKA (plane): Šta je?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— A zar ja nisam?... Zar nisi i ti? — Nemoj da ga vređaš... — Ala se „štrecnu“!... — Kuvar je on... — More, i njega bih ja pored mitraljeza —

— Za ovaj momenat ti praštam, jer si nov i još se nisi svikao. Ali odsad upamti: kad polaziš od starešine, onda salutiraš, okreneš se nalevo-krug u stavu mirno, i tek onda

— Gde bih na drugo mesto, nego ovde. — Pogledasmo se, pa mi najednom pade na pamet: — Da nisi ti slučajno namignuo svojim zemljacima?

Napričali smo se dovoljno te smo trenutno zaćutali. — Što bre, Milane, nisi žensko? — prekide ćutanje potporučnik Aleksandar.

— Pripazider, bre, na vatru! — obrati se nekome unutra. — Ali ne, nisi mi potreban... mogu ja i sam. — Pa... kako vi naredite — odgovori dobroćudno. — A kada nosite večeru?

A ja im se žalim, kako meni preti komandant odreda. — Valjda nisi toliko naivan da očekuješ još i odlikovanje za svoje osmatranje — reče mi Milan, koji beše došao da se vidi sa mnom.

Molim te, Učo, ti nisi ništa čuo... Elem, atara, patara, doguram se do njene kapije. Bilo je nekako pred podne. Ujašem u dvorište, i tu, pred

— Gospodine potpukovniče, stigao sam bateriju i rekao da se vrati. — Naredniče, nisi rekao, nego si naredio u ime moje. Predadosmo mu pismena izvešća. — Možete ići.

— Da me nešto sada puste kući, znao bih da živim. — Je li, bogati — obrati mi se narednik đak Vukosavljević — zar nisi mogao dobiti odsustvo? Pogledah ga začuđeno i slegoh ramenima. — Znaš valjda... odsustva su privremeno ukinuta.

Ne mogadoh više. — Čekajte... izgleda mi da vi nešto krijete od mene? Oni se zglednuše. — Ovaj, pa što nisi tražio odsustvo da prisustvuješ sahrani tvoga oca? — Pojma nemam... Kako... otac! — uzviknuh preneražen.

— Dobro... Ali od četiri metka, ti si video samo jedan, a tri nisi. Izvrši popravku. Rekoh mu. Taman pomislih, sada će se završiti i ovaj ispit, kad on postavi novo pitanje: — Ali

— Onda ti, dve noći požarni, što mi nisi kazao. Zatim uđe u štalu gde primi raport. Sve je u redu. Čisto mu krivo što ne može ništa da za meri.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Je li, Gojko ? — Pa ti me znaš: kakav sam bio u školi, takav sam i ostao. A ti sigurno nisi postao mirniji? — Ja — još luđi! Koga će da umiri ovo večito čergarenje, ovo teranje bez krivice i reda!..

— Kad si star, prijatelju, i kad ne možeš da radiš, onda nisi više za službu, reče pisar, vadeći hladno pečenje, zastrug sa sirom i kajmakom, luk i nekoliko butelja piva.

— Hm... šta mislim ? Sedi, ćuti i gledaj svoja posla, to ti je zasad, a posle... videćemo. Zasad, upamti dobro, da nisi ni prstom mrdnuo. Ćuti i čini se nevešt svemu. — Dobro, to već hoću... mogu. Ali šta misliš o njima, šta će biti ?

Juče su, na primer, čim je Stojan saopštio Gojku novost o časovniku, odlučili da ovo dana pripaze na Ljubicu bolje. — Nisi mogao da doznaš od ćate, onako... da ga prevariš: hoće li danas dolaziti?

Ti li se nađe, crvenkapiću, da beščastiš ovo sveto mesto, u koje nisi dostojan ni da uđeš! uzviknem mu ja, a Ljubica drhće, drhće...

Znaš li ti šta je ljubav!... — Šta ćete ? pita ga ona u čudu. — Da se venčamo, zar nisi obećala! I ona zna da mu je obećala venčati se sa njim, i ako ima živu ženu, i taman da mu izjavi sad pristanak, a iza

Ona se sva promeni, kad ugleda to milo joj lice, skoči s kreveta i obisnu majci oko vrata. — Zar još nisi ustajala od spavanja ? oslovi je mati, videći je neobučenu. — Ustala sam, pa me nešto glava boli. Sad je već prošlo.

Ništa!...« Pa onda nastavi glasno: — Ništa drugo nisi mogao raditi. Valjda nećeš gledati ravnodušno tolika čuda u školi i zvati se upravitelj. Nisu te hteli čuti...

— Za prirez što veliš... niste ni vi bolji. Čekao sam te godinu i po, dok nisi izmirio manjak. A za ono zatvaranje imaš pravo. Ja nisam ni poslušao sve kako mi je rečeno, ali opet sam pogrešio...

Ali ja ništa, Boga mi, ništa.. Samo se ti ne plaši... Znam ja da nisi kriva... Šta ti znaš, kao malo detence !... Ti misliš svaki te voli, ko god te ljubazno pogleda... A ono nije ...

Ali je lepotica, prava lepotica!... — Šta ste se, more, vi učitelji, danas proskitali! Što nisi sa ženom otišao u Brezovac, nego ona projuri sama kâ luda, a sad ti za njom ?...

— Ćuti, Dobro je. I onako ništa nisi imala, veselnice. A sad puna kuća. I Vlajko se pokaza veoma predusretljiv prema tašti i svastici.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Banjicom, gospodo, ako niste znali! To je prvo! JELISAVETA: Sad samo kaži da ti to nisi znao! (Sedne na Majcenov sto i zapali cigaretu) MAJCEN: A, drugo, ja vas neću pitati kako ste se u drugim krajevima

I nemojte da mi sedite na astalu! To je drugo! JELISAVETA: Posle nemoj da kažeš da nisi upozoren! MAJCEN: I ugasite tu cigaretu u kancelariji!

VASILIJE: Glumac. DROBAC: Voziš motor u buretu? VASILIJE: Ja sam u pozorištu, a ne u cirkusu! DROBAC: Nisi slučajno neka skitnica? Ili kockar? VASILIJE: Zar vam ja ličim na kockara? DROBAC: Pitam.

To što si glumac ne znači da nisi pijanica i skitnica. A, po članu pet, telesna kazna batinanja može se izreći od 5 do 25 udaraca štapom po zadnjem delu

BLAGOJE: Ko kaže, kažu novine, čitaj sama! Volga, bokte, to ti je pola Rusije! GINA: Zbog Dnjepra se nisi treznio nedelju dana! Ko da imaš vodenicu na Dnjepru! BLAGOJE: Sit sam ja tvoga zvocanja, i to odavno!

I nisam ja dete, da mi se uvek popuje! GINA: Kad se naliješ tom rakištinom, nisi ni čovek! BLAGOJE: Pravićeš ti mene jednom od blata!

GINA: Ne treba meni neko veliko znanje da poznam ko je kurva, a ko lopuža! BLAGOJE: Nisi videla ništa dalje od Zabučja, a htela bi o celom svetu da sudiš! GINA: Valjda sam i mogla nešto od tebe da vidim?

Gleda preko reke.) SOFIJA: Jelisaveta! JELISAVETA (iz kuće): Šta je? SOFIJA: Nisi mi kazala kako je divan pogled odavde! JELISAVETA (izlazi na verandu): Kad da ti kažem?

Razumiješ? Ne razumiješ! Ako ga zakovčaš za macke, a da mu koža ne popuca pod oputom, ko da ga nisi ni zakovčo! Kad ga šineš, a da te krv sve do kape ne poprska, ko da ga nisi ni šino, je l razumiješ? Ne razumiješ.

Kad ga šineš, a da te krv sve do kape ne poprska, ko da ga nisi ni šino, je l razumiješ? Ne razumiješ. Stolica se ne pravi sàdvije noge! SIMKA: Gino! Dajte vode! Raskopčajte ženu!

GINA: I kako si mogla onakvog čoveka da varaš? SIMKA: Onakvog čoveka! GINA: Samo što nisi imala ptičjega mleka! SIMKA: Svega sam imala! I sve mi je smrdelo na oficirsku čoju i čizme!

ja vam za to ne dajem nikakvog povoda! FILIP: Gde se ja nalazim? BLAGOJE: Mene pitaš? FILIP: Ti nisi moj otac, Megaron? I ovo nije moja majka, Megara? GINA: Daleko bilo! FILIP: Ako vi niste moji roditelji, ko sam ja?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

VETRI Ne grli cvetne poljane moj glas. Nikad me nisi čula još da ječim, nikad me nisi videla da klečim, nikad u mojim očima pljusnuo nije begunac talas.

VETRI Ne grli cvetne poljane moj glas. Nikad me nisi čula još da ječim, nikad me nisi videla da klečim, nikad u mojim očima pljusnuo nije begunac talas. Daleko je ono, daleko, što moje zdravlje pije.

gde nisam bio... i gde nisi bila. Pod nebom, u ledu rumenom, gde zora spi, disaće jele što disasmo mi i stišaće zvezde osmehom i snagom, što ih

A rage mokre parove vuku, u kolima, ko u mrtvačkom sanduku, što škripi. Da nisi sad negde nasmejana, bogata i rasejana, gde smeh vri?

U toj nadi sam se prevario. „Nado moja, valjda nisi pena?“ kaže negde Branko. A policijski pisar Nikoljče u Beogradu: „Neki Branko, da odmah u policiju dođe!

Eno ti grobovi, vrtovi u Beču, eno ti talijanski nakiti što zveču. Za narod, kamen, sirotinju i glad, nisi dosta tvrd ni pošten, veran, mlad. Obuci svilu i pokupi sinove, ordene tuđinske i krpe šarene.

Tebi, jer tebi je sam bog dao vlast jer nikad nisi zaboravio te stene ponosne, sure, orlovite. Mučeniče, sveče naš nekloniče.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

— Kukaj, kukaj sad! — dovikivaše mu žena kroz plač — kad se nisi mogao smilovati i nahraniti onog siromaška... Ja sam ti lepo kazala da ćeš se kajati.

— A zašto? — ljutio se gospodar sve više. — Zar nisi imao dosta novaca? — Ne, gospodaru! Novaca sam imao dovoljno. Bilo je tamo i mnogo magaraca, na izbor, ali ne beše

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Svakojake — odgovori ovaj s nekom dosadom, i zenu ravnodušno. — dakle, svinje i budalaštine?! Ni o čemu drugom nisi više slušao?...

A ti valjda nisi ni znao da je danas još i svečanost? — završi pitanjem obrativ se meni. — Nisam. — Čudnovato! — reče on malo uvređen,

— Šta se krstiš? Pitam te jesi li ti čitao tu knjigu pesama, ili nisi. Šta je tu kao čudno? Prvi se opet prekrsti, pa posle tek dodade: — Pitam ja tebe sad: jesi li ti lud čovek, ili

Šta je tu kao čudno? Prvi se opet prekrsti, pa posle tek dodade: — Pitam ja tebe sad: jesi li ti lud čovek, ili nisi? — Koješta. Ne razumem te. — Ni ja tebe. — Šta imaš da razumeš, i šta se iščuđavaš?...

— Kod nas upravlja kmet, i on je najstariji; posle njega dolaze panduri. Ja se nasmejah. — Što se smeješ?... Zar ti nisi znao?... A odakle si ti?... Ja mu ispričam kako sam zalutao, i da sam iz daleke zemlje Srbije.

Nema naše kuraži nadaleko, kažem ti. Prošao si mnogi svet, ali sam siguran da većih junaka nisi video. Hajdemo tamo zajedno. Ja moram požuriti. Taman mi da pođemo, kad se, tek, pred vratima ču pucanj biča.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Čuješ kikot oko sebe, al' ti se činiš da nisi ni osetio, pa ne smeš ni da se počešeš, i ako te to dobro svrbi... Okrećeš glavu na drugu stranu.

— No! — Ih, bolan, pa šta ti kaže? — Pa, 'nako, znaš,... 'oću li poći... — A ti? — Ništa. — Zar nisi ništa kazala? — Jok. — Dira li se zorli? — More, ne znam ni sama. Ćuti, sutra ću ti pričati.

Pa ipak, u toj njegovoj večitoj ozbiljnosti nisi mogao nikad opaziti stroga i suha izraza: u celu licu mu viđaše se neko nežno učešće i blago zadovoljstvo.

Aja! Hoće ona kod majke... samo da mi muči decu... Pa još traži da je ostavim i za novu godinu. E, snašo, nisi pogodila! To ne dam. Ja hoću s mojom decom da dočekam novo leto.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: More, drugom ti taj kurs, nemoj meni! Bajagi nisi mogao u čaršiji da se pripitaš, nego potegao ovamo da me nađeš, kao da ja svaki dan samo napoleone prevrćem preko ruke.

Nego ti uvek tako: obilaziš devet sokaka dok stigneš u kuću u koju si pošao. Drugo si ti došao, nisi za kože. JOVICA: Ništa drugo, nego za kože! JEVREM: E, pa, deder sad, nemoj da mu kažeš!

JEVREM: Nije, nego za drenjine! JOVICA: Ja smeo s uma. DANICA (donosi kafu, ostavlja i odlazi). JEVREM: More, nisi smeo s uma, nego — znam ja tebe. Ako hoćeš da kupiš konja, a ti prvo počneš razgovor o obručima i buradima.

JEVREM: Pa vidiš da polovinu dajem pod kiriju. Dabome da mi ne treba! SRETA: E, pa zar nisi mogao ti da prodaš kuću državi? Mogao si, dabome! Pa onda, je l' mu dadosmo spisak naših građana koji su na robiji?

) Idi, pa reci šta hoćeš! (Mladen ode.) SVI (smeju se i čestitaju među sobom). PAVKA: A žandarmu nisi ništa odgovorio, čovek čeka. JEVREM: A, jes'! (Prilazi žandarmu i spušta mu ruku na rame.

Zar te nije sramota tako da razgovaraš s majkom? DANICA: Pa, ne, ali... PAVKA: Ni reči više da mi nisi kazala, da mi ne prekipi! Bolje skloni mi se ispred očiju. DANICA: Dobro, skloniću se! (Odlazi u sobu.

SPIRINICA: Tebi nikad nije vreme. SPIRA: Pa nije, dabome! SPIRINICA: Da nisi ti takav: te nije ti danas vreme, te nije sutra, sve bi drukčije bilo. Nego takav si za svašta!

Eto, vidiš, kako se pravi javno mnenje, ako nisi znao. JEVREM: A to sve vi kuvate tamo pred „Narodnom gostionicom”? SRETA: Tamo, dabome!

Divan govor! JEVREM: Pa dobro, šta kaže, znaš li makar prve reči? DANICA: Ne znam! JEVREM: Baš si prava ćurka, zar nisi mogla da upamtiš makar prve reči? XX MLADEN, PREĐAŠNjI MLADEN (upadne i razdere se): Idu!

Eto ti! Sa dušmaninom svojim ne mogu pod istim krovom! IVKOVIĆ: Lepo, primam k znanju! JEVREM: I da znaš i to: nisi mi više kirajdžija ni kod moje ćerke i... odatle da se iseliš. IVKOVIĆ: Odatle da se iselim? JEVREM: Odatle!...

odatle da se iseliš. IVKOVIĆ: Odatle da se iselim? JEVREM: Odatle!... Nisi mi više zet, pa eto ti... I da se iseliš. IVKOVIĆ: Čuo sam!

JEVREM: O, gospode bože, dokle ćete vas dvoje? Pa zar ti još nisi glasao? SPIRA: Nisam! Reko, imam vremena! JEVREM: Pa da vidiš, i nema. Sad će još malo pa da zatvore kapije.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Odmah te stane bombardovati ovim ili onim pedagogom i misliocem o kom ti dotle ništa nisi čuo; ne da ti ni oka otvoriti.

I vi ga, recimo, nađete malo posle pa ga pitate: »Ama šta ti to, more, uradi!? Šta se to tebe tiče, i zar mi ti nisi mogao to nasamo kazati, nego da čuje ceo svet, kad te već đavo nosi da svoj hleb jedeš a tuđu brigu da vodiš?

Ti si reakcionar kad se bojiš javnosti i pretresa tvojih dela. Nisi, veli parlamentaran!« Ponekad mu se prođe olako.

Ti nisi parlamentaran, bojiš se javnog mnjenja!« Ali kad ovaj produži deljanje i Sreta vide s kim ima posla, on okrete leđa vičući:

— zapita ga oštro pošto se zaustavi a gleda mu pravo u oči. — Nijesam, gospodine. — Dakle nisi? — Ama ni slovca. I đeca mi se, gospodine, posmevaju, pa vele: kad ćeš, čiča, u školu, jes’ napunio, vele, sedam

Ne lažem ni ćatu, što je jedna, reći, vlast, a što tebe da lažem?! — Ama tako ti časti, nisi pismen? — Hehe! — smeje se glupo famulus. — Ama, zar je ikad iko u mojoj vamiliji pismen bio, te i ja sad da budem?!

A što bi on džabe jeo, bože zdravlja! Ama kmet nesam, gospodine, pa muka! — Pa sâm si kriv što nisi. Eto, reci samo hoćeš, a za drugo te ne pitam. Jer ovako se više ne može, baš ne može!

A da beše još korak kročio, ća’, lijepe mi vjere, da i ja kročim koji, a bogme bilo bi svačega. — Bolje što nisi. Neće ni njegovo doveka! — Ama i ja to velim!

E-li sam ja sag vlas? — pita ćir Đorđe ozbiljno. — Ama jesi, kako da nisi! — umiruju ga svi. — E, pa lepo, zdravo lepo...

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

„Zaboga, Cico, gde si dosad bila? Nisi se valjda u crnoj zemlji krila? Brže bi došla iz sedmogodišnjeg rata... — Četiri sata. Molim te, četiri sata!

Kad bliže priđeš svakoj stvari, Kad je prevrneš, a tamo — oko se iskolačilo! Vidiš nešto što dotle nisi video. U stvari Toga dana sve se bilo izopačilo.

Čim je približiš do zuba, usne — nisi je ni načeo, ona pljusne. Zato je ne grizi bez potrebe. Ne znaš: piješ li je, il ona tebe.

Ko onaj što kukom nabada lišće U parku — čim vidiš paru, pribi je! I ne libi se, nisi iz Libije! Vatra da se razgori, treba meh! Od nečeg se mora početi...

Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI

No nisi ti tako, o mili moj gospodine i sveti mučeniče, bio malodaran u propadljivom i malovečnom, koliko više u neprolaznom i

Rakić, Milan - PESME

Pa što se plašiš i ustežeš? Znam te! Caruj ko uvek, caruj prema sebi, Ti, despotice, što te večno pamte; Da nisi takva — voleo te ne bi̓!

O, kako ti se slatko smejem sada! Žrtva se ruga dželatu što kolje. Zar to vrhunac mučenja i jada? Zar ništa nisi izmislila bolje? O, kako ti se slatko smejem sada!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

— Kako šta? planuo bi starac i već bi počeo izuvati cipele kojima će je gađati — kako | ništa nisi čula? Gde si? Živiš li? Kako ništa? Zar ja što ne silazim dole, pa misliš ništa ne čujem i ne vidiš?

— Pa zar, Sofkice, ti ne spavaš i ne odmaraš se? A ja mislila... — Ne... — Ao! Pa ti nisi ni jela, mori, ništa — pljesnu se Magda, dosetivši se da zbog gladi možda Sofka ne može da zaspi, jer se seti da ona,

— Ne, kćeri, ne, Sofke. Ne ovamo. Prosti su, pijani su. — Ako, ako, tato! — Ne, ne... šta ćeš ti? Nemoj ti ovamo. Nisi ti za ovamo... | Ali Sofka ne dade. — Hoću, hoću tamo... Zašto? Hoću ja!

Pandurović, Sima - PESME

Svih pogleda ti si jedna svetla žiža, Svih želja meta varljiva i sjajna; Ipak, nisi jednom no drugome bliža, I ostaješ čista i tiha, k’o tajna.

Žalila nisi, izgleda, što ména Života u smrt beše tako râna. Ispratiše te martovski vetrići, Sunce i uzdah sveta što je plak’o.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Čini dobro, pa i u vodu baci. — Ne gubi se dobro, kad je dobru dato. — Sto put daj, a jedanput ne daj, nisi nikad dao. — Brat mi nije kog mi mati rodi, nego koji mi dobra čini. — Sebi pomoć krati, tko je drugom niječe.

— Tko zlo čini, goremu se nada. — Vrag i sam sebe nije dobro učinio. — Ne boj se onog kom nisi dobro učinio. — Nitko čovjeku gore ne učini neg’ on sam sebi. O IZGLEDU — Kakav izgled, taka i prilika.

— Kome je bog ujak, lako mu je biti svetac. — Čovek snuje, a bog određuje (odlučuje). — Ako si jedinac u majke, nisi u boga. — Ko se čuva i bog ga čuva. O RAZNOM — Ako si i vražij’, pravo kaži! — Beg ja, beg ti! ko će na vodu?

2 Opa, cupa, tanca, Ljubi baba starca, A devojka momčića Za dva za tri grošića. 3 Opa, cupa, tanana Što mi nisi kazala, Da moj dragi boluje, Da mu nosim ponude: Od komarca rebarca, Od mušice dušice, Jednu kocku šećera, Da

— Nisam, kume, ne dao bog! — Kako nisi, kad jesi? (I tu se oni posvađaju i potuku). ’Čele (pak, božem zbunjene njihovom vikom i naljućene, napašće na njih

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad mu bude osamnaest godina, zapita mater svoju: „Za Boga, majko, kako ti nisi više dece rodila do samo mene?” A ona uzdahne i zaplače se, ali mu ne smedne kazati da je imala tri kćeri pa da ih je

Stojša to opazi pa je zapita: „Što je, snaho, što me tako glediš? Ili davno nisi videla čoveka ili se u što upoznaješ?

Stojša to opazi pa je zapita: „Što je, snaho, što me tako glediš? Ili davno nisi videla čoveka ili se u što upoznaješ?” A ona mu odgovori: „Brate, poznajem u tebe maramu što sam je svojom rukom vezla.

Stojša to opazi pak je zapita: „Što je, snaho, što me tako glediš? Ili davno nisi videla čoveka, ili se u što upoznaješ?

Ja ću tebe učiti svemu njegovu zanatu, i on kadgod dođe, pitaće te jesi li što naučio, a ti mu svagda kaži da nisi ništa, ako si rad da ga se kurtališeš i da se opet vratiš na onaj svet.

” Onda se đavo rasrdi | pa mu reče: „Kad ti do sad nisi ništa naučio, ne ćeš nikad ništa ni naučiti, nego idi bez traga kud te oči vode i noge nose.

tu su valja da i moja dva brata propala.” Baba mu odgovori: „Jesu | bogme; ali nije fajde, nego sinko idi kući, dok nisi i ti za njima.” Onda joj on reče: „Bako, znaš li šta je? Ja znam da si i ti rada da se oprostiš te napasti.

ta iziđi mi danas na mejdan da se ogledamo, ako žena nisi.” Aždaja se odzove: „Sad ću, carev sine, sad.” Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je, gadna je!

iziđi mi na mejdan da se još ogledamo, ako žena nisi.” Aždaja mu se odzove: „Sad ću, carev sine, sad.” Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je, gadna je!

iziđi mi na mejdan da se još ogledamo, ako žena nisi.” Aždaja se odzove: „Sad ću, carev sine, sad.” Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je, gadna je!

” Ona onda iziđe, pak mu pripovedi svu svoju nevolju, najposle mu reče: „Jarko sunce! ti sijaš po celome svetu, nisi li gdegod videlo takoga i takoga čoveka.

ti sjaš celu noć po svemu svetu, nisi li gdegod video takoga i takog čoveka?” A mesec joj odgovori: „Rajska dušice, ja ga noću na zemlji nisam nigde video,

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Noću radiš, danju spavaš, ne zna ti se ništa, nikakav red, ništa nemaš od života, uveče nigde nisi pristala, moraš na poso! A taj se pojavi u najkritičnijem momentu! Taj što sam vam pričala, taj profisor!

Stoji i govori, a pred njim nigde nikog! (Primeti Anđelka) Ja moram da sednem! Ćoro! jesi to ti? Nisi valjda pobego? ANĐELKO: Nisam, nego amnestija! (Zatamnjenje) II SLIKA (Kafana, posle fajronta.

Lakunoć! CMILjA: Lakunoć... JAGODA: Pričuvajte se vi Beograda! Zaringlaš se triput, pa opet nisi sigurna! Da nije bilo sveta i milicije, sad bi vam ja plivala negde u Dunavu, silovana i zadavljena!

ANĐELKO: A „Kod konja” omladina fina, sa sisama raznih veličina! IKONIJA: Ni za zeru se nisi promenio! ANĐELKO: Kad se vratim u Beograd, pa kada uveče izađem na ulicu, ko da sam izuo tesne cipele!

Ajde, ne boj se, ja sam! Fala Bogu dok boli, a kad prestane... Pa poduvati ga, majku mu, nisi bogalj! Daj da ga sklonimo s ove kišetine. CMILjA: Gde ćeš s njim noćas? IKONIJA: Gde ću, nego u kujnu!

ANĐELKO: Pa šta? Jesam ti nešto obećo? CMILjA: Pa zar to kod tebe ne znači to? ANĐELKO: Nisi ti tako naivna ko što izgledaš! Al kod mene kruška ne znači jabuka! CMILjA: Znači tako? ANĐELKO: Tako!

Ako ima nešto jadnije od čoveka koji večera sam... ANĐELKO: Nisi ti toliko na kraj srca. IKONIJA: Govorim za tvoje dobro, ja sam moje pregurala.

Pogledaj samo ovu današnju mladež! IKONIJA: Ne možeš ti s njima u isti čabar. Ako nisi preguro triestu, nek nisam koja sam!

Stignem, a ona živa premrla! Posle se dosetim zašto. IKONIJA: Nisi joj osto u lepoj uspomeni? SKITNICA: Nije, nego Vukosava pregurala valjda i šesetu, a ova jedva prebacila dvaes.

IKONIJA: To se ti, znači, prepozno? Ali, bogme, nisi na svoju štetu! SKITNICA: Prepozno? Pa, i jesam, i nisam. A onaj narod okolo, putuju, pa svi nervozni, kasni voz.

A svaka lepa i zgodna žena kurva! (Ulazi Cmilja, plačući) IKONIJA: Šta je, još nisi prestala? CMILjA: Kako ona Gospava, onako izakana, izdrndana, i matora, može da ima na svakom prstu po deset, a

(Ulazi Gospava) GOSPAVA: S kim se onaj napolju nolko ubeđuje? IKONIJA: A gdes ti dosad? Nisi valjda sve sonim voskarom? GOSPAVA: Pusti ti njega! IKONIJA: Jeste l se proveli, il te preradio?

Stanković, Borisav - JOVČA

JOVČA Ako, ako. Je li čula da sam došao? MARIJA Nije. Nisam htela da je budim. JOVČA Ako, ako... Dobro, što je nisi budila. Neka spava, neka se odmara. Ama, da nije ona bolovala, bila bolesna, a ti me sad lažeš, kriješ?

Ne mogu (pokazuje na Jovču), pa posle na mene sve da baci, da sam ja za sve kriv. ANĐA Nisi, nisi kriv. MITA Nisam kriv, i neću da sam kriv.

Ne mogu (pokazuje na Jovču), pa posle na mene sve da baci, da sam ja za sve kriv. ANĐA Nisi, nisi kriv. MITA Nisam kriv, i neću da sam kriv.

MARIJA (koja je stajala dole na kujinskim vratima i slušala, dočekuje ga prekorno, prigušeno): Nisi trebao baš toliko i sve sada da kažeš Jovči.

na kujinskim vratima i slušala, dočekuje ga prekorno, prigušeno): Nisi trebao baš toliko i sve sada da kažeš Jovči. Nisi trebao, jer (pokazuje na Anđu gore) sad, od ovolikog srama, šta joj još ostaje?

(Sedaju na minderluk.) A zaželeo sam te se, odavna te nisam video. Koliko već godina kako nisi došao?! Ima već čitave dve godine kako si jednako na putu, po trgovini.

Za tebe je, Jovčo, sve, i alal ti vera! Ne da kažeš da ti sad ovo u oči laskam, ili ma šta... Ali, i kad nisi ovde, koliko te puta spominjem i hvalim Boga što si ti. Jer, da tebe nema, šta bi od nas, od ove crkve i vere bilo?!

) Ama, mislim: ako nema ovde... Ti si bar proputovao svet, imaš svuda prijatelje, poznanike, pa zar ni tamo nema? Ili, nisi tražio?... (Odlazi tiho.) JOVČA (ostaje zanesen, uzrujan, u polusvesti, savija cigaru i pali, pije žurno rakiju.

Šta ti je? VASKA (silom se smešeći): Ništa, tata. JOVČA Da nisi što strašno sanjala? VASKA (trza se): Eh, ništa to! JOVČA Da nisi bolna? Da ti nije teško?

JOVČA Da nisi što strašno sanjala? VASKA (trza se): Eh, ništa to! JOVČA Da nisi bolna? Da ti nije teško? VASKA (ponizno, stidljivo ali ubijeno i bolno): Ništa mi nije.

(Povlači se.) VASKA Jedi. Ne mogu ja sama. Na, bar uzmi, pij ovo. Ne mogu, jako je to vino za mene. Što mi nisi doneo ono drugo? MLADEN Nije rashlađeno. Pauza.

Dokle će da boluje? (Još bešnje): Šta si ti gledala, čekala? Zašto je nisi lečila?... Zašto si »majka«? Zašto ti je ona kći?...

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

a on bi onda, micajući glavom i uzdišući, odgovorio: „E, Moj sinko, sad ja vidim da bi bolje bilo da ti te knjige nisi čitao. U sadašnje vreme, ko se god kaluđeri, kaluđeri se ili iz neznanstva, ili da mu je lakše živiti.

Mole se bogu za nas. E, moja braćo, teško onom ko hoće da se za njega drugi bogu moli! Da za tebe drugi jede i spava, nisi rad; a ono što ti je najpoleznije i najporebnije, [h]oćeš da drugi za te radi.

Budi pravedan, budi dobar, lju6i dobrodetelj! Nisi za malo vreme stvoren kao mrav; večnost te čeka. Na kratko vreme dobro čineći, vo veki ćeš blagopolučan i blažen biti.

Koliko sam te ja poznati mogao, ako se ti učeniju ne predaš, ti ćeš žaliti što si se pokaluđerio; ti nisi ni za kakav drugi posao nego za knjige.

Ne bi li se to kako moglo i s manjim troškom učiniti?” Zil[otij]: | „S kakvim manjim? Patrijarh ni episkop nisi, da te s prestola smetnu, kao [što] su carigradskoga smetnuli.

Kažem im i kako me je oni nitkov barkaruol ostavio na bregu. Sožale one o meni i reče mi starica: „Blagodari boga što nisi se na gorega namerio koji bi ti i torbu odneo.

Popodne dođe moj soldat. Kažem mu što mi se slučilo s domaćinom. Veli mi on: „Ako nisi rad za ovi mesec zaštediti tri ili četiri cekina, možeš u gradu za toliko imati kvartir i trapezu.

Popo, ko te je zapopio u vreme kad nisi znao knji|gu?” U domu školskom soderžavalo se oko trideset učenika iz različni[h] mesta Grecije i ostrova; u moje tri

Ako dopustiš da se utopim, primi u milost i u otečeska tvoja nedra dušu moju! „Nisi ni to govorio veli mi. | Molim ga da me se prođe: „Što ću ja s bogom govoriti? Zar je bog kao čovek?

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Bakonja, zbunjen, vrati se u prednju sobu, gdje bijahu onih pet, te ga opet nočeše zadirkivati. — Zašto nisi i mene poljubija u ruku, a, guščaru? — pita ga, tobož oštro, jedan izvijeni đačić, tri-četiri godine stariji od njega.

— Jesam, duovniče. — Jesi li istresâ tapiće i prašinu otra? — Jesam, duovniče. — Da nisi dovatâ karte na tavulinu ili orlođe? — Bože sačuvaj, duovniče! — Taa-ko.

— zapita ga kuvar izdaleka. Bakonji se prekide dah i noge mu počeše klecati. — Pitam te: zar nisi spavâ noćas, kad nisi mogâ ustati ranije, nego da ja zvonim! — Bo... lija me trbu! — dosjeti se Bakonja.

— zapita ga kuvar izdaleka. Bakonji se prekide dah i noge mu počeše klecati. — Pitam te: zar nisi spavâ noćas, kad nisi mogâ ustati ranije, nego da ja zvonim! — Bo... lija me trbu! — dosjeti se Bakonja. — A, trbu te bolija!

— Nagrdi mi konja, beštijo!... Uvedi ga, Škeljo, i istari dobro!... — Je li ja? Je li? Ja kâ velju... — Ma da nisi ti onaj iz Zelengrada što može skočiti iz bačve u bačvu? — pita ga Srdarina. — Kako to? — reče gvardijan.

Đavo bi ga znâ, kazâ mi je i ime, ali sam zaboravija... Znam samo da je bija smeten. — Da nisi ti taj, Grgo, bolan?... Kaži, jesi li? — pitaju. — Je li ja? Je li? Ja kâ velju...

I vi ste pošteni kršćani!... — Polako, ti mali! — osiječe se na nj mlinar. — Nisi ti još stâ da zapovidaš i da brektiš, nego ajde za svojim poslom!...

Ja ne znam šta će s menom biti! — Ne bojim ti se ja glavi, Brne! — reče mu Vrtirep. — Nisi ti primeka srca, iako nisi zâ čovik! Nego čuvaj se, da ti... krk!...

Ja ne znam šta će s menom biti! — Ne bojim ti se ja glavi, Brne! — reče mu Vrtirep. — Nisi ti primeka srca, iako nisi zâ čovik! Nego čuvaj se, da ti... krk!... znaš, da ti ne krkne žila ka siromaju fra-Vici jutroske.

krk!... znaš, da ti ne krkne žila ka siromaju fra-Vici jutroske. — Ali ja nisam nikada mlogo pija. — Nisi pija, ali mlogo se raniš i mlogo ležiš! A sam kažeš da te od nikoga vrimena štiplje za palce od nogu.

— Šta lipo stoji?... Kome lipo stoji? — Ma, brate, Mačku fratarske aljine! Zar ne vidiš da se „obuka“! Zar nisi znâ? — O, Isuse! O Divice!

Nju me naučija vra-Zakarija. — Nemoj izgovarati „vra“, stotinu sam ti puta to rekâ!... Nisi ti bolan, više težak!... A je li ti kazâ fra-Zakarije ko je spivâ tu pismicu, a?

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

TI ODE PRE SVIH U spomen Bojane Raičković rođene Lazović Ti ode pre svih, među prvima, Kao da si nas sve pobedila. Nisi kroz usta reč procedila Kako odlaziš od nas crvima.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Iz gomile slame izvuče se pas, skoči na gazdu i zacvile umiljavajući se. — Uvek si me dočekivao. Noćas nisi. Ostario si, a? Jesi, jesi. U lov ne ideš. Kuću ne čuvaš. Hajde, zakevći malo, kao nekad kad smo jurili lisice.

obradova se Aćim. Sada iz službe otpuštaju jadne učiteljčiće, a što da ne otpuste mog sina? Pa zašto mi odmah nisi rekao? htede da kaže, kajući se za ljutnju prema Vukašinu, ali u njegovim očima kao da nešto drugo vidi. — A ako ja neću?

— Devojka je zdrava, lepa, dobra domaćica... Takvu bi mi i ti izabrao. — Kad si mene ženio, ti me nisi ni pitao da li pristajem. dobro si, Vukašine, učinio. Nikoga ne pitaj kad svojoj deci biraš majku.

On je moj brat. Nije Aćimov pastorak. On je u nasledstvu ravnopravan sa mnom. Ti mi nisi donela miraz pa da imaš pravo da se isprečiš pred mojim bratom i kažeš: „Ja ne dam!

Ti mi nisi donela miraz pa da imaš pravo da se isprečiš pred mojim bratom i kažeš: „Ja ne dam!“ Ništa mi nisi donela, došla si gola kao leska, košulju nisi imala...

“ Ništa mi nisi donela, došla si gola kao leska, košulju nisi imala... Njoj klonu glava: sećanje na oblačenje košulje i prošlo veče ponovo je zabole. — Postala si gazdarica...

Ja sam mrtav čovek, ja nisam čovek, ja sam kamen, ja sam ugašen ugarak... Ništa sam ja, čuješ li? Ništa! — Nisi, nisi... — Nešto lupnu pod njom.

Ja sam mrtav čovek, ja nisam čovek, ja sam kamen, ja sam ugašen ugarak... Ništa sam ja, čuješ li? Ništa! — Nisi, nisi... — Nešto lupnu pod njom.

„Rodio si gazdi slugu... Meni si rodio slugu!“ Tebi, Đorđe Katiću, ja nisam rodio slugu. Nisi morao to da mi kažeš. Neće oni biti tvoje sluge. Jok. Svet je širok. Srbija će biti mala mojim sinovima.

Sve je izgorelo. I stoka. Zbog toga me ti, bože, kažnjavaš, bezdušniče! Noćas se i tebi rodio sin, a ti hoćeš moga... Nisi ti ništa bolji od Đorđa Katića. Šta ti ja mogu? Jalovak si.

“ „To su tvoje gazdinske brige.“ Smeh je zajecao u praznoj kaci. „Šta da radim?“ „Imaš brata.“ „Da ga više nisi spomenuo!“ Zveknula je kaca, a mrak se komešao. „Onda u kamen ukleši ime.

Ona se s lampom nagnu nad njega. „Što nisi večerao? „Najeo sam se tebe za ceo život“, pridigao se i zagledao joj se u lice. Ćutala je.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Koga si videla? — majka u čudu raširi oči. Devojčica preblede. — Ne mogu da kažem! — prošaputa. — Zar nisi malopre rekla da si videla Tataginu decu, a znaš da ona nikoga nema? Zar lažeš?

LOKVIN CVET Posvađa se reka s brdom, promeni tok, ali joj jedan rukavac ostade zarobljen u dolini. — Sad više nisi reka. Zarobljenik si! — brdo se pobednički smejalo, a rukavac, snužden, sahnuo.

Tek sada je brdo likovalo: — Pogledaj se, nemaš ni riba, ni cveća, nisi ništa! Lokva od stida saže glavu, a žablje društvo se namnoži.

Niz lice mu je padala svetla, skoro srebrna kosa, a iz modrih očiju iskakale podrugljive iskrice. — Zar me nisi video prošle i pretprolše noći? Ja sam vodio kolo! — Svašta pričaš! — uzviknu starac i zamisli se.

Kako se zoveš? — Taško Oraško! — reče dečačić i nakloni se. — Takvo ime još nisam čuo! — reče starac. — Nisi ni mogao čuti! — mališan zatrese glavom. — Ja jedini imam to ime. Ostali... — Koji ostali? — zgranu se starac.

Nije imao hrabrosti da pita, jer se plašio da i ovoga puta ne iščeznu. — Hvala ti što nisi dao da se poseče naš grad! — reče Taško Oraško svečano. — OD sada ćemo ti svake noći dolaziti...

Ptić je sve gladno gutao, ali nije rastao. — Ništa od tebe! — govorila su mu braća. — Možda ti i nisi galeb! — A šta bi drugo bio? — branila ga je majka. Treći sin je ćutao.

— Pa, i ne svira! — trgao se car Žuto Uho. — Jesam li im ja naredio da odu? — okrenuo se prisutnima. — Mislim da nisi! — reče carica. — Onda ih uhvatite i vratite. Nijedan od moćnih careva sa obe strane granice nema takve svirače.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Badava, što je zemna površnost! Pa ti da pojmiš poziv čovečji? Ni osnove mu nisi nazr'o još! Planeta ova, zemlja, zemlja je; Pa kako poziv svoj da postigneš? U njojzi, slepče! il' na njojzi zar?

I ceneć' značenje svojih svetih muka, Bez lire, bez glasa, ispovesti tvoje, Zašto nisi srce progutala svoje, Kao Belerofon, gordo, bez jauka! J.

I kobna mis'o moriti me stade: Što moja nisi; i što smiraj dana Ne nosi meni zvijezde, no jade? Što moje bašte ostaše bez grana I slatka ploda, što riđa i zrije Na

O, kako ti se slatko smejem sada! Žrtva se ruga dželatu što kolje. Zar to vrhunac mučenja i jada? Zar ništa nisi izmislila bolje? O, kako ti se slatko smejem sada!

Da li sam ti peti, il' tek treći, Mom osećaju to ne smeta; Ni ti meni nisi prva, što ću kriti? A i ko zna šta još može biti!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Toliko snabdevenu svim onim što uveseljava srce čoveka, nisi mogao videti ni u samoj Ateni, ni Korintu, ni Miletu. Pogledaj samo ove krasne jagode, ove zelene krastavce i sočne

„Razumem, striče. Ti nisi onamo pošao kao učenik, već kao izaslanik prestolonaslednikov, ali mene, jadnoga, Platon neće primiti u svoju školu“.

„Kako? - Zar nisi vičan geometriji?“ „Vidiš striče! Trudio sam se kolikogod sam mogao da izučim tu nauku, ali zaglibih na po puta.

„Vidiš sinko“, reče mu Platon, „ti imaš savršeno jasnu predstavu o tome šta je to kružna linija, a ipak je nisi dobio iskustvom.

„Pođi sa nama, dragi Arhimede!“, reče mu Euristenes. Arhimed ga pogleda zaplašeno. „Pa nisi li mi“, nastavi Euristenes, „sam rekao, kada se upoznasmo, da bi rado posetio našu prestonicu?

Vidiš li sada šta si učinio tim svojim cicilukom!“ „Brajkoviću moj!“, odgovori mu onaj. „Nisi ti podupirao njegov predlog iz rodoljublja, već iz koristoljublja da bi se svojom ciglanom namlatio debelih para.

“ „Kako bih to smeo, draga majko? Ja nisam još ništa, niti sam u stanju da se ženim“. „Što još nisi, postaćeš jednog dana“. „Jednog dana - Godine će dotle da prođu!

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— O blagi Bože, nisam se nadao, hvala ti. Plakali smo obojica. — Zašto se nisi nadao? — Pa, znaš kakvi smo danas.

Socijalist za ženske slabosti. — Pa, lepo, kad je to bilo? — Juče, dobri gospodine, sinoć. — A šta sinoć nisi došla da se tužiš?

— Sad nema ni vašiju, sad je zatišje. — Ja sam u ropstvu, braćo, jeo vaške na lebu. — Lažeš! Ti i nisi bio u ropstvu nego tajni policaj kod Švaba. I zato što lažeš, ješćeš i kaldrmu. — Ja ne lažem, nebesa mi.

— Lažeš! — I nagovarao si me da ubijemo Sekulu i da mu uzmemo pare. Kaži, ako smeš, da nisi. I zato si ga zvao na večeru, da prođete onim putem pored ciglana...

Slušaj, molim te, ostavi ti mene na miru, razumeš! Molim te kao Boga, ostavi me na miru. Jer ti nisi ni vojnik, ni Srbin, ni čovek; s tobom se ne može govoriti, ti si stvar, razumeš!

Razumeš li me sad? Ti si jedak, ozlojeđen, ti si strašan zato što si ljubomoran. ti ne bi ni govorio da nisi ljubomoran. Ja te poznajem dobro, ćutalico.

Ah, ali ta žena što je umrla, to je moja žena, jedan ogroman deo mene je u njoj, to sam donekle ja umro. Pa šta, ti nisi jedini. I svi su jači nego ti, ti najveća slabotinja, samo ti. Pa lepo, ima druga žena... Zaista, ima druga žena!

i debeli, obrijani civilni policajac priđe mu bliže. — Po podacima koje mi držimo ti najviše imaš olakšica; ti nisi rđav čovek, nego nagovoren tako... to je svakog moglo snaći.

— Četiri puta, na sedam mesta. — Neoženjen? — Jesam oženjen, troje imam dece. — E, tu si nas slagao, Petronije. Ti nisi oženjen, mi to sigurno znamo. Na rđavom si putu, ali trag nećeš zavarati.

Zašto? Šta ti je kriv?“ jauče ona. — „Kriv! Kriv mi je, kriv, ne razumeš, nikad nećeš razumeti; pusti me, ti nisi u stanju, ti ne možeš razumeti.

A posle volim te što si pametan, ozbiljan, pobožan, otmen, ali najviše, najviše što nisi kao drugi, eto zato te najviše volim,. zbog tvoje prošlosti što je čekala mene, što je sanjala mene...

Ali tvoje očajno lice i moje slutnje moje predosećanje dovoljno mi je. Maločas plakao si, zar nisi? Pa se okrete od njega da zažmuri i uzbuđeno diše. — Draga, preklinjem te, gledaj me, slušaj što ću ti reći.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

” I da zatražim, zauzvrat: „A ni ti meni, je li? Je li da mi nisi vidio lica?” XI Sinoć sam se, ležeći u mraku, dugo zabavljao nastojeći da tačno izazovem pred oči plafonske slikarije

I učinilo mi se da sam u njemu našao najvišu pjesničku (a i ljudsku) riječ koja je ikad rečena. Da nisi možda još i dalje drznuo? Smrtniku uskratih da sagleda svoj kraj. A kakav li mu lijek za to nađe ti?

A kad je dogustilo, mladić je rekao sebi, odjednom razborito: imali su pravo; zbilja, nisi trebao pustiti da stvar dotle dotjera. Pomisao na neizbježne neprijatnosti raskida počela mi je trovati spokojstvo.

U tebi je još previše živ i svjež tvoj nedavni događaj. Ali ne grizi se preko mjere zbog njega. Tome nisi kriv ti: tako to već ide!... Želio bih da se opet sastanemo za neke dvije godine... Prevario se.

A kako mi se učinilo da ljudi od struke upravljaju svoje napore baš u suprotnom pravcu, pomislio sam: Očevidno, nisi shvatio u čemu je stvar.

Znam, i propatio si dosta. Ali, nije li tome, bar dijelom, bila kriva i neka tvoja ljubav prema patnji? Nisi li svoj, katkad lucidni duh upotrebljavao samo kao badalj kojim si u sebi podjarivao i mrcvario senzitivni život?...

Ne smiješ svaku razliku u gledištima uzimati tako tragično!... — Hajde, ma'ni ti to!... Nisi ti tako bezazlena ovčica! I sam vrlo dobro znaš, nisu tu posrijedi nikakve „razlike u gledištima”! ...

— Nisi tome kriv ti, tome je kriva tvoja priroda, — nastojala je da me unekoliko opravda Dolores. — Ne, Dolores. Nemoj biti p

Eto vidiš i sama!... Ne razumijem što te drži vezanu uza me!... — Nekad si razumijevao. Nekad nisi govorio da je to autoiluzija, niti si definirao ljubav kao „omjer psihičkih snaga između dvaju pripadnika suprotnih

Tako si onda govorio. Onda nisi postavljao pitanje na čiju je to štetu, onda nisu bile važne razlike ukusa, temperamenata, stavova.

A peći ćy ja njemu, kad dođe zgoda! Zapravo, ne znam ni kako da ga oslovljavam. „Gospodin Radivoje”? Gospodin, bogami, nisi. „Druže Radivoje”? — nisi se (s onom cigaretom, odmah prvog dana!) pokazao baš ni mnogo drug.

Zapravo, ne znam ni kako da ga oslovljavam. „Gospodin Radivoje”? Gospodin, bogami, nisi. „Druže Radivoje”? — nisi se (s onom cigaretom, odmah prvog dana!) pokazao baš ni mnogo drug.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Nemoj duše grešiti, valj'da znaš šta je dete... Pero, po Bogu si brate, ti znaš... — Mak' se otale, babo, Dok nisi zlo prošla!

— Ne pominji zlo, molim te, — reče ona krsteći se. — Dobro te njoj nisi ništa govorila. Sad ti ćuti, pa se čini nevešta svemu, a sutra ja to moram prelomiti, pa kud puklo!

Majka ga dočeka u dvorištu i pogleda začuđeno u gosta, koga joj sin vođaše. — Majko, evo ti kćeri umesto mene... da nisi sama. Gledaj je kao oči u glavi, a ja ću se starati za sve što vam ustreba. Starica se odistine obradova.

— Koji nas đavo vuče u crkvu! ... Stid me je, vala, od samoga sebe. — Ako se stidiš, nisi morao ni dolaziti — odgovori mu Stanka. — A ja sam zadovoljna.

Neću da ti kvarim uho, jer nisi oženjen, ali nek stoji reznica, da ne dižeš ruku na ljude, koji ti ništa ne čine. — A vi — obrte se po tom ostalima,

Vidiš da te dobro poznajem... da nisi rđav čovek... Odjednom, kao plahovit povodanj, po Đurici se razli neka nežna i slatka toplina, a uz grudi mu pođe

a ja sam sve sa njima, od detinjstva... s ocem... — Jeste, sinko, znam ja. Kamo sreće da oca nisi ni video ni zapamtio, drugo bi sad bilo... Takvo srce ne bi se samo pokvarilo.

— odgovori ona, a oči joj sevnuše onom vrelom blistavom vatrom. — Pa kako ćemo, kad ne može drukčije? Eto, nisi mogla ići sa mnom da bijemo Sretena, a ne možeš sutra ili prekosutra na poharu.

— Pst, da nisi pisnuo !... Polazi napred! — viknu jedan od napadača, i Nikola oseti jak udarac u leđa. — Ne udaraj se, molim te,

Stanka je, kao i sve žene iz te ulice, nosila haline od neke zagasite vunene tkanine. — Čudo se nisi opet napio? — reče ona, osmehnuvši se jetko. — Ja mišljah ti ćeš čak u zoru. — More mahni me. Beše tamo jedan...

— Ništ’. Uvatili ga noćas na berbi, pa će sad da se odmara u policiji. Ho maj... kako se ova mladež ne čuva! — A ti nisi omirisao bajbok, a? — odgovori Palilulac. — Ta ono nije da nisam, znaš... ali čuvam se. — Baš ovi starci...

— Naposletku ne branim... A ja do tebe... znaš... hteo sam i noćas da dođem, pa velim neka ga nek spava. — Da nisi što doznao? — Raspitivala je juče policija za tebe... Znaš... mi se čuvamo, ali i oni ne dremaju.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Tu su valjada i moja dva brata propala. Baba mu odgovori: — Jesu bogme; ali nije fajde, nego, sinko, idi kući, dok nisi i ti za njima. Onda joj on reče: — Bako, znaš li šta je? Ja znam da si i ti rada da se oprostiš od te napasti.

Ta iziđi mi danas na mejdan da se ogledamo, ako žena nisi! Aždaja se odzove: — Sad ću, carev sine, sad. Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je. gadna je!

Iziđi mi na mejdan da se još ogledamo, ako žena nisi! Aždaja mu se odzove: — Sad ćy, carev sine, sad. Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je. gadna je!

Iziđi mi na mejdan da se još ogledamo, ako žena nisi! Aždaja se odzove: — Sad ću, carev sine, sad. Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je. gadna je!

Ona onda iziđe, pak mu pripovedi svu svoju nevolju; najposle mu reče: — Jarko sunce, ti sijaš po celome svetu, nisi li gdegod videlo takoga i takoga čoveka?

iziđe, pa mu pripovedi sve što je i kako je, pa mu najposle reče: — Sjajni meseče, ti sjaš celu noć po svemu svetu, nisi li gdegod video takoga i takog čoveka?

Jesam li ti rekla da ne iješ na putu do kuće mesa, jer će te ubiti, a ti me opet nisi poslušao? Sad se žuri kući, tvoja su te rođena braća ubila, i kad dođeš kući, najstariji brat će se ženiti s tvojom

— E, dobro, — reče tatarin — kad nisi šćeo njima kazati, a ti kaži meni, ja sam carski čoek, pa ću caru kazati, i ako bude što dobro, može i za tebe lijepo

Ja ću tebe učiti svemu njegovu zanatu, i on, kad god dođe, pitaće te jesi li što naučio, a ti mu svagda kaži da nisi ništa, ako si rad da ga se kurtališeš i da se opet vratiš na onaj svet.

Onda se đavo rasrdi, pa mu reče: — Kad ti dosad nisi ništa naučio, nećeš nikad ništa ni naučiti, nego idi bez traga kud te oči vode i noge nose.

Pošto ga voda prenese, on potrči, pa kad odmakne podaleko, a on se osvrne pa poviče: — O vodo, o vodo, nisi nikad čoveka udavila, zato roda nemaš!

Dida misli da će ovaj oma potvrditi, al̓ ti se i onaj izbekari: — Bome, dida, pametnije bi uradio da nisi jauknio. Meni je babo kazô da će pod vilištanom pravda zajaukati, a ono nepravda.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Nosi nove dane, moje novo nebo. Zašto i ti, srce, ostarelo nisi, Kad je snaga zašla u godine sede, Kad znaci mladosti gube se i blede? Zašto i ti, srce, ostarelo nisi!

Zašto i ti, srce, ostarelo nisi! Ti i danas voliš, kao nekad što si, Nosiš svoju ljubav — tvoje mesto sveto, K'o u mlade dane, k'o u prvo leto.

Uvijena u ogrtač znanja Bedna, ružna i otrovna ti si: Žedna, gladna i željna saznanja, Uvek stara, nikad vedra nisi. Za osmehe ne zna lice tvoje, Pogurena ti se krećeš vazda, Tražiš tajnu i istinâ boje, Goniš tamu, al' te tama sazda.

Znadoh da si mlada, I tako lepa. O zašto je, rako, Ti bar ne vide da za tebe nije? O nisi, znam ja; znam da nisi mogla, Ti, rako dobra, crna i duboka, Otići ikad do meke postelje, Uzeti sobom dva zaspala

Znadoh da si mlada, I tako lepa. O zašto je, rako, Ti bar ne vide da za tebe nije? O nisi, znam ja; znam da nisi mogla, Ti, rako dobra, crna i duboka, Otići ikad do meke postelje, Uzeti sobom dva zaspala oka, Dva njena oka, od tuge

I gledam. Danas, kao nekad, nisi S pesmom na licu, niti mi se čini Da se pokreće sad u mesečini Arija snova, i da u njoj ti si.

Raka stoji otvorena; Grobar prima... Vrisak, suze; Po sanduku tutnji, pada — Tvoju ljubav zemlja uze. Zaplakati nisi znala; Bol veliki suza nije Nikad im'o... samo uzdah, Ili reči... “prazno li je...

Ti nikada možda nisi znala da je Tvoja mladost meni život, moja snaga, Što obilno pruža meni zagrljaje, I zaborav i pijanstva tako draga.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

- Što se plašiš za svoje torbe? - rekao je ovaj visoki činovnik. Nisi na divljem Balkanu, zemlji lopova. U Beču si, u prestonici njegovog veličanstva cara Austrougarske.

- Niko, dobaci Kristijan, buneći se zbog ove očeve primedbe i dodade - A ko ne bi pomislio da ti nisi još uvek stari nemački ”žutokljunac”?

Ti nisi daleko od vrha i sada se ne smeš zaustavljati ili vraćati nazad, kao što nisi ni onda kada si u daljini ugledao vrh Titli

Ti nisi daleko od vrha i sada se ne smeš zaustavljati ili vraćati nazad, kao što nisi ni onda kada si u daljini ugledao vrh Titlisa i osećao se suviše umoran da se na njega popneš.

Onda mi je pristupio najstariji među njima i upitao me: - Zar nam nisi rekao da između nas i Amerike ima četiri carevine, svaka veća od Austrije i veliki okean za koga treba nedelju dana da

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

— i pođe prama zipci. —Ti hoćeš nasilu da te tučem? — ponovi on ljutito i zaleti se na nju. — Udri, nisi odavna! — prkošljivo, strijeljajući ga očima, okrete se ona prama njemu.

— Koji ti je vrag! — i ne otvorivši očiju muca postiđen Danguba, okrete se i leže potrbuške. — Ali ti nisi muško? — dočeka Kate. I dugo se oko njega mazi, dok ga toga popodneva ne osvoji.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

DARA: Šta da sam te poslušala? ŽIVKA: Pa eto to... ako bi se desilo da otac postane ministar, da nisi pošla za toga, kako bi se lepo udala kao ministarska ćerka. DARA (uvređeno): Bože, majka, kakav je to razgovor!

ŽIVKA: Nju briši. Ona je rekla za mene da sam alapača. VASA: Pa nemoj tako, Živka; to je rekla pre, dok nisi bila ministarka, a sad, evo ja te uveravam, ne bi tako nešto za živa boga kazala.

ČEDA: Išao sam da ga pitam: postoji LI kakav zakon po kome se udate žene mogu udavati! DARA: To nisi morao ni da pitaš. ČEDA: Kako da nisam morao? Zar tebi ništa nije saopštila tvoja majka? DARA: Jeste, pa šta?

Ima takvih ljudi. ČEDA: Ima! VASA: Ali, ti, dabome, ti nisi Od tih ljudi. Ti si pametan čovek i, ako hoćeš da me poslušaš, najbolje je, brate, da ostaviš ženu.

ŽIVKA: Nije istina. RAKA: Jeste, ja sam to učio u lekciji. ŽIVKA: Pa kad je on tebi kazao „olrajt”, što nisi i ti njemu kazao „olrajt”? RAKA: E, ne bi me razumeo.

” ŽIVKA (njen gnev prelazi u bes): Kuš! Ubio te bog da te ubije, pseto lajavo! Da nisi više pisnuo, ili ću te stolicom po glavi!

Molim te lepo, i kao rod rođeni, da mi izradiš državnu penziju. ŽIVKA: Pa ti nisi nikad bio činovnik? SAVA: Nisam! ŽIVKA: I nisi nikad bio ni u kakvoj službi? SAVA: Nisam!

ŽIVKA: Pa ti nisi nikad bio činovnik? SAVA: Nisam! ŽIVKA: I nisi nikad bio ni u kakvoj službi? SAVA: Nisam! ŽIVKA: Pa zašto onda da ti izradim penziju?

Samo brinem se da nam nešto ne pokvari tako lepo smišljeni plan. RISTA: A šta to? ČEDA: Nisi trebao još da dođeš, dok mi ne svršimo taj posao sa njim. RISTA: Pa gospa Živka mi je poručila da dođem.

Odmah je ceo svet pogodio. DARA: A zar nisi nikako mogao da saznaš ko je pisao? ČEDA: Saznao sam. DARA: Ko? ČEDA: Reći ću ti, ako mi daš časnu reč da nećeš

ČEDA: Razgovarati sa njom ozbiljno? Pa zar nisi ti razgovarala, pa šta ti je odgovorila, – priredila ti je onu scenu sa Nikaraguom. DARA: Tu si scenu ti priredio.

Ne razumeš ti to! VASA: Pa to „forme radi” ne razumem. ŽIVKA: Pa ne razumeš, dabome, kad nisi otmen; da si otmen, ti bi razumeo, ovako dabome... IX ANKA, PREĐAŠNjI ANKA (donosi pismo): Za gospođu.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Kad podiže glavu, vide potpunu tišinu u sivom nebu i vrane, u daljini, koje se nisi čule. Dunavom je mogao dogledati vrlo daleko, duž obala, od kojih je jedna bila žuta i visoka, pod nebom, a druga

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— S kim si ovde, proto? – upitah ga polako, začuđen što nikoga od čeljadi ne vidim. On se nasmeja: — Pa zar nisi čuo da sam sasvim ostavio brda? — Tek sad vidim. — Ovde sam samo sa dva najamnika.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Ne pitajte mene, Kad sami znate. Viktore Igo, Viktore Igo, Ti nisi drugo već seme malo, Al’ to je seme sa neba palo.

rode dragi, Sa hramova svetih pozdravlja te zvono; Hristos će te naći, ako se ne skrivaš: Hristos će te spasti, ako nisi klonô. Hristos će pomoći, al’ ne čudom novim Već primerom svojim koji svetu pruža.

Onde, hoćeš-nećeš, Moraš svetac biti — Ja tom nisam vičan (Možda nisi ni ti). Kako ćemo onde To Savaot znade. Al’ od zemlje valja Da se što ukrade. Od ovakve krađe Nikom nije štete.

Budi java tvojih snova Od tvojih sinova! SPASENA JE Eh, raduj se, Crna Goro, Ti što za strah nisi znala, Sad si strepom zadrhtala, — Al’ je dobar Bog. Iz straha ti radost niče.

Eh, raduj se, raduj i ti, Crnogorska majko mila, Što nas nisi ojadila, Što te voli spas; Što se zdravljem tvojim vraća Nova zraka stara nada I u stare i u mlade, U sve, u sve

Mrzio si sve što god je mrsko, Voleo si sve što god je lepo. Prijatelje ljubio si silno, Al’ ni za kim nisi išô slepo.

— A baš ni malo: „Ludo moja, da bi ludo i sakaludo, Ti bi hteo sa koritom da me usrećiš! Zašto nisi zaiskao lepu kućicu, A korito svaki Cigan ume napravit’!

Ao slone, ao slone, Ti bi drukče svirô, Da se nisi tako na vrat Na nos civ’lizirô. Šta će sada? Sad će valjda Da se slonski javi.

A među tim dok se slava Tvoja tamo javi, Ja ti velim: „Ti slon nisi Već magarac pravi!“ »Starmali« 1881. PESMA O PIĆU (po „Fl. Bl.

Napred, napred samo, Bogu se moleći, Ti prenesi brige i nevolje svoje Nek’ ih Avgust leči. Ni s Avgustom nisi baš ugovor stegô, I on može reći: čekaj, brate dragi!

) poreskoj knjizi Knjižice, knjigo, red je na tebi. Hoćeš li odu? — O, zašto ne bi’! Bila u trnju, bila u cveću, Ti nisi nikad kazala neću. Tebe je lako poznat’ sa lica: Nemaš uveza, nemaš korica.

Na tebe pada zamerka stalna Da nisi knjiga sentimentalna. Al’ nađ’ mi druge koja nam grudi Na širi, dublji uzdisaj budi. Neka ih, nek’ ti nalaze mana!

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Kakav uja? Nemaš ti nikakvog od roda čizmara. EVICA: Zar on nije vaš brat? FEMA: Devojko, ti valjda nisi sasvim izgubila mozak. Ni toliko ne možeš da rasudiš da on moj brat biti ne može.

vidiš, i sama se od njega gadiš. EVICA: Nije tako, majko. FEMA: Kakva majka, valjda mi nije sedamdeset ljeta! Zar ti nisi čula da kćeri kažu svojoj materi mamica? EVICA: Ali kad sam se tako naučila.

EVICA: Komi fo! FEMA: Ako svaki dan dvadeset redi ne čujem od tebe ovu reč, nisi moja kći. Neću ja nepotkovanu kravu da imam, nego devojku od mode. POZORIJE 5. ANČA, PREĐAŠNjE ANČA: Majstorice!

Jesam li obučena kao firškinja? ANČA: Pa kako oćete da vas zovem? FEMA: Ja da ti kažem, ti nisi služila kod noblesa? ANČA: Oprostite, ja nisam znala šta vi zaktevate. FEMA: dobro, neću ni ja za vas znati.

FEMA: Dakako, to se zove nobles. JOVAN: I pantalone? FEMA: Zar ti nisi vidio da madame nose frak? JOVAN: He, he! Tako bi najposle ja morao obući suknju, kad bi se na modu dao.

(Pođe.) FEMA: Gurbijan, bezobraznik, ti si za svinjara a ne za poštenog pedintera. Zar se tako od noblesa ide! Nisi ni u ruku poljubio. JOVAN: Šta vas znam ja, kad kažete da vam je zlo.

EVICA: Nekakva gospođa Sara dolazi, pak je tako uči. Sve kažu da nisam vospitana kako valja. MITAR: Kad nisi vospitana, a ti ćeš ići sa mnom. EVICA: Ja ne smem, ujo, u vašu kuću ulaziti. MITAR: Zašto?

Majstorice, ja mislim da vas pošteno služim. FEMA: Tumo! Tumo! To je pseto, magarac, zar ti nisi vidio da svaka nobles pseto vodi! JOVAN: Pa kakvo je to pseto za dvadeset forinti?

JOVAN Ja to ne mogu, makar me ubili. FEMA: Vidi se da nisi stvoren na gospodstvo. Neka, ja ću. JOVAN: Oću li ga doneti? FEMA: Aport! (Jovan pođe.) Propopo. Johan, santurtur.

Neće mider, neće cvet u ruci, da šta ćeš, plug? Krmačo jedna, čekaj, naučiću ja tebe; ako si nobl, moja si, ako nisi, a ti bestraga. SARA: Siperb, siperb. FEMA: Nisam ja od onih što ne paze na sebe.

(Stisne usta.) Da ti đavo nosi takav jezik, kad sve na bedu ide! FEMA: Gurbijan, ti nisi rođen za pedintera, nego za kakvog šegrta. JOVA: E, a znate kako mije pokojni majstor... FEMA: Pst!

Sram te budi! Obajgoro jedna, lepu si mi čest učinila, i celoj familiji. Dobila si krasnog muža, pak ga nisi znala čuvati, nego si ga donde čangrizala i jela dok se nije zdoksao. FEMA (Sari): Sin sunzer, ser tuzer. SARA: Uj!

Miljković, Branko - PESME

Da nisi anđeo koga strah moj kroti Čudovište bi bio u svojoj lepoti Čije poreklo u mojoj je želji Da uništen budem tamo gde post

kad iscrpeš sve svoje snage kad umreš Ljudi kažu: bogamu kakve je taj pesme pisao I niko ne sumnja u reč koju nisi rekao PRIPREMANjE PESME Da nema tvoje srdžbe ostario bi svet Prave reke teku mutne uzvodno Hoćeš li zagristi tamni vrt U

Petrović, Rastko - AFRIKA

Naprotiv to si ti to je onaj koji opisuje to je divljak, razbojnik, gadan, ratar (Čovek zemlje). On je lud. Stari gaga. Nisi li lud? Dobro, ja sam lud. Životinja bez k... Naprotiv. Tamara Balin“.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Il’ se u mraku njene utrobe S kostima belim ljube dukati? I grob i kasa — čudna prilika! Rukom se nisi zlata takao, A već ti dušu mori pakao!... VUK: E, e, da smešna čoveka!

(Naginje se na provalu.) VUK: Ovo je beda!... A kakva te đavolja sila gura danas u tu jazbinu? ISAK: Beda! VUK: Da nisi gladan?... ISAK: Gladan! VUK: A žedan? ISAK: I žedan, jest! I glad i žeđ me, bednog, umori.

Hajd’, brale, Uklon’ se malo od te provale, Dok nisi glave tvrdim temenom U večnoj noći našô svetlosti... (Radak ga smešta pod jedan grm) VUK (skida pljosku i nudi ga da

I ti se vajkaš: da znao nisi! Bre, čamac amo, kugo pogana, Dok nisam noža britkom oštricom Od tvoje glave tikvu dubao, I, zapušiv joj šuplje

) PORFIRIJE (Radaku na uši): Pazi na starca!... Njin je... RADAK (Janji): Tu ti je smrt! Korak da nisi jedan makao! JANjA: O, bože moj! (U sebi.) Tri su se smrti grozno složile: Jedno su Turci, hajduci drugo.

SULEJMAN: I opet kažem: Ta bleda glava nije sina tvog!... STANA: Pašo, ti nisi bog! SULEJMAN: Alah al alah!... Jemin alah! A bogom ti se sveta zaklinjem: Da ono nije glava njegova!...

(Stana sa Ćerimom dolazi.) STANA: Ti nisi bog! Đavo ti grdi mračne zenice!... I opet stvaraš dela takva Sa kojima se gospod slavio!... Ono mi nije sin!...

Šta da se čini?... Govor’te sad! ĆERIM: Da se ubije! HASAN: Ta tu je bio malopre, Pa što ga smesta nisi ubio? ĆERIM: Što nisam htio; jer sam u sebi drugo nešto smišljao.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

se ona svakidanja ukočena uzdržljivost i etikecija, a nastupi neka srdačnost: s čovekom, s kojim nikad reči u životu nisi progovorio, govoriš tada kao sa starim poznanikom. Štab je bio brzo gotov, kretosmo se Aleksincu.

Čim odstupi baterija, naše pešake nisi više mogao ničim zadržati. Oni se rasuše kosama. Mi konjanici htedocmo ce vratiti drumom, ali kad opazismo u daljini

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Ruzmarin je jošte mali, Al’ se većem hvali: Čim ga koji cvetak vidi, Taki se zastidi. HHVI Da ti nisi srpska moma, Pritegô bih druge žice, Pevao bih tvoje oči, Tvoje grudi, tvoje lice.

HHVI Da ti nisi srpska moma, Pritegô bih druge žice, Pevao bih tvoje oči, Tvoje grudi, tvoje lice. Da ti nisi srpska moma, Ja bih tebi hvale vio, Ja bih tepô sitno, lepo, Ne bi l’ ti se umilio. Al’ šta zborim, kud zaiđoh!

Al’ šta zborim, kud zaiđoh! Da ti nisi srpska moma, Sav golemi svet bi bio Među nama dvoma. XXVII Svet će čitat’ pesme moje, Što u ovom nizu stoje, A

Svakom sjaje jedna zvezda Kroz tamninu gorkih jada, Svakog teši ova zvezda — A zar za me nema nada!? Zar ti nisi uvek bila Melem cveće mojih rana, Zar mi nisi i sad nada, Nado moja — zakopana!

? Zar ti nisi uvek bila Melem cveće mojih rana, Zar mi nisi i sad nada, Nado moja — zakopana! Kad su bili časi zlatni, Kad vremena behu srećna, Ja sam imô mnogo vere, — Al’

Teci pesmo, potočiću Porušena nada, Izgubi se u pučini Opštih, večnih jada! LXIX Nešto si reći htela Kad više nisi mogla; Usta ti behu nema, — Al’ suza ti pomogla.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Probudio sam ga. On se naljuti: — Baš me briga što si došao!... Zašto me zbog toga budiš! — Zar nisi spavao noćas? — Kakvo spavanje — on protegli ruke i zevnu. — Igrao sam farbla cele noći. — Kako si prošao?

— Kako?... Zar nisi video gospodina kapetana, pre nekoliko večeri? — veli Pera. — Naravno! — dobacuje ozbiljno kapetan „Fikus“.

— Odakle govoriš? Kazao sam mu. — A, ti si došao zbog onoga baraža. To je inače moj sektor. Elementi su gotovi. Nisi morao da dolaziš zbog toga. Mogao sam komotno i ja odavde...

— pred nju. „Gospodine pukovniče, stanje ratno!“ Kapetan Radoslav se zacenuo i kroz smeh veli: — Kakav si, dobro je nisi „drpnuo“... — More... bilo bi svašta. Slušajte samo... Ona nešto odgovori. Ah, bila je izvanredna.

Onda sam trčao da pronađem italijansku garažu, da zauzmem mesto u automobilu. — Zašto nisi išao lađom? — Ne puštaju više putničke brodove da plove oko Grčke, zbog sumarena.

Dragiša mahnu glavom. — Strašno!... Iz dana u dan topimo se kao sneg u proleće. Vratio se Vojin. — Ti nisi ništa pričao?... Posilni, daj onu flašu sa konjakom. Gde smo stali? — Pričao mi Luka o sirotom Protiću.

E pa, brate, neka im je hvala i za to... — Nja! — upade Luka. — Tako nisi mislio u Rimu, kad si se našao sa onom zubatom i grbavom. — Beži, molim te. Em nakaza, a uz to još i matora. Ali ova..

— Slušaj — govorila je zanosno — sutra u tri časa doći ću kod tebe. Vojin kao da se prenu: — No, hvala bogu. Nisi valjda odbio? — Pristao sam... Najzad, u tom momentu, ko ne bi pristao! I sutradan došla je. Bilo je, bilo sve. Ali...

— Tako Tasa pegla! — odgovorio je onaj ispod džaka. Gle, Tanasije!... I uvek on. — Znaš li ko te pita? — Znam da nisi ni komandir ni vodnik, a o ostaloj sitnuriji podnarednik Tasa ne vodi računa. Kazao sam mu svoje ime.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

“ Ako l' se kad utrefiš da me digod sretneš, Čuvaj da se na mene, dušo, ne nasmeješ, Učini se kanda me nigdar vid'la nisi, Učini se kao da ti moja bila nisi.

sretneš, Čuvaj da se na mene, dušo, ne nasmeješ, Učini se kanda me nigdar vid'la nisi, Učini se kao da ti moja bila nisi.

Ma kad mi jošt nevjeste naznačila nisi, Iako mi život moj na končiću visi, To mi daj poslednje v žizin blagodenstvo, Najveće na svetu, pervoje blaženstvo, Da

O, kakve misli pri grobu tvome Bolno naprežu grud! Ti nisi uma poznavao silu, Čoveka vispreni dar, Što krasi srce, nadima prsi, Stran ti bi čuvstva žar.

Sladosti braka uživao nisi, Vidno dece radost, Nit’ lepu s veselom ti si družbom Proveo leteću mladost. Gologlav, jadan, bez krova, bez loža

No ti ni studen osećao nisi, Prepeku sunca, ni znoj, Od svake svetske oprošten bure Život je bio tvoj, Dve grozne, pune godine beda, Što

Od crne zlobe, zavisti jetke Strepio nisi nigda, Nit’ žalost, patnja, ni bolest razna Potrese duh ti igda. Lakomost gladna, što tuđe vreba, Nije ti krala

U zatvor steran, osećao nisi Tavnice tugu i zled, Sve gorke, nestašne obide sveta Nisu ti mutile jed. Kad drugi svoje nesreću kuće, Dece

Jakšić, Đura - JELISAVETA

LEONARDO: Možda i tako mislim. Ali se danas čisto radujem Što bolju sreću nisi imala. — Nesreća tvoja, svetla gospođo!... Venecijancima sreću donosi!... JELISAVETA: Moja nesreća?...

KAP. ĐURAŠKO (za sebe): Pesma je uznosi? Ne znaš je, Boško, nis’ je video, A, takoreći, bi se stideo, Nisi pred njome klečô, strepio, Pred njenim sjajem nisi slepio — Nis’ je molio, kleo, preklinjô; Pred njome nisi boga pominjô

Ne znaš je, Boško, nis’ je video, A, takoreći, bi se stideo, Nisi pred njome klečô, strepio, Pred njenim sjajem nisi slepio — Nis’ je molio, kleo, preklinjô; Pred njome nisi boga pominjô Poljupcem usta da ti orosi; — A ne bi rekô:

se stideo, Nisi pred njome klečô, strepio, Pred njenim sjajem nisi slepio — Nis’ je molio, kleo, preklinjô; Pred njome nisi boga pominjô Poljupcem usta da ti orosi; — A ne bi rekô: „Pesma uznosi!..“ VUJO: Lijepa?...

STANIŠA: Ćut’, ženo!... Da nisi žena Al’ i kô žena — Samo da nisi žena Đurđeva, A muškoga bi gneva udarac Na bezobraznom ti prsnô obrazu.

STANIŠA: Ćut’, ženo!... Da nisi žena Al’ i kô žena — Samo da nisi žena Đurđeva, A muškoga bi gneva udarac Na bezobraznom ti prsnô obrazu. KNEZ ĐURĐE: Ne dalje! Nemoj, duše mi!

Zaboraviću bega Ivana! Zaboraviću svezu prirode Što nas kô braću veže rođenu... STANIŠA: Zar nisi već? Nedela svoga crnim prljama Nisi l’ okaljô knjigu povesti, Gde pradedova naših imena, Kô mučenike vere Hristove,

Zaboraviću svezu prirode Što nas kô braću veže rođenu... STANIŠA: Zar nisi već? Nedela svoga crnim prljama Nisi l’ okaljô knjigu povesti, Gde pradedova naših imena, Kô mučenike vere Hristove, U besmrtija sjajne dvorove Istine

Il’ još ne vidiš? E, Đurđe! Đurđe!... KNEZ ĐURĐE: Da nisi anđô — ja bih verovô. Da pakô sipa najljući jed U času da mi .

RADOŠ: Ti dece nemaš, oče, ćut’! A ja ih dvoje imam za megdan, I ja — ne pristajem! KATUNOVIĆ: Pa zar ih nisi za to rodio Da na megdanu bojnom izginu?...

jedno tražila: Preobraz sjajni tvoga obraza — Blagodarnost sam samo iskala Kojim si Veneciji dugovô — Ili joj nisi time dugovô?... KNEZ ĐURĐE: Jesam — I isplatiću joj sve Najskupljom krvlju moga naroda.. JELISAVETA: Tvoga naroda?...

KNEZ ĐURĐE: Da ti oprostim?... Čelo ti je pogruženo, krotko, Ponašanje suviše ponizno, Još me nisi ni pogledô dobro, Ni reč rekô — pa da oprostim? KRAJIŠNIK: Gospodaru!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

“ E, ko je sad kriv? Ja beli nijesam, jer slušam što stariji izvoli i naredi. Sudac: Ti si, Davide, i budala, i nisi budala. David: 'Vala ti na takvoj riječi kô starijem i učevnijem! Sudac: Što si vodio ovog lopova pred sud?

David: 'Vala ti na takvoj riječi kô starijem i učevnijem! Sudac: Što si vodio ovog lopova pred sud? Što ga nisi odma' na njivi ubio? David: Kako sam budalast, more biti da bi i to učinio da ne znam današnjeg reda i zakona.

Šuma je carska, pa i zemlja mora biti carska.“ Sad dolazi spa'ija: „Lažeš, Vlaše! Nisi je iskrćio, već je to, bivakarce, od davnina ziratna zemlja, a svaki komadić ziratne zemlje moj je!

Naći će se valjda i za nju koji paligrap, jer ovaj nji'ov car ima za svašto zakon.“ Sudac: A što je nisi vjenčao? David: Ište pop mlogo za vjenčanje. Sudac: Koliko?

Mom je bratu, što je u žandarima, ime Mane, a u samom našem mjestu ima pet-šest Dana i Mana. Sudac: Pa ti, Davide, nisi, kako vidim, budala? David: Ko kaže da sam budala? Sudac: Ne kaže niko, nego...

Bojić, Milutin - PESME

O, razumem pada strahoviti tresak: Ja sam bio glumac i pred samim sobom. II O, zašto nisi ti ta žena prava, Utoka misli, saznanja i žudi, Žena što ludi i mrvi i sudi, Kojoj se prašta sve i sve se daje?

VIII Ti ideš od nje, ti, sunčani zrače, Ti si joj kose milovao, mada Sam nisi znao na šta sjaj tvoj pada. I njenom oku ti si dao sjaja.

Zar nisi gorda kao bescen urna U kojoj leži prah mrtvih careva? A ti si tužna. Stid ti obraz preli. Razumem. Ova noć svetla

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

ANĐA: Za nju? JEROTIJE: Za nju, dabome! ANĐA: I ti ga otvorio? JEROTIJE: Otvorio, dabome. ANĐA: Bolje da nisi: bolje, boga mi, nego ovako što mi presede. I kako ću da joj kažem da si joj otvorio pismo? JEROTIJE: Eto ti sad!

Tu je muž, pa ako mu se jedu puslice, a on neka pročita ženi kako se prave. ANĐA: Pravo kažeš! JEROTRIJE: A nisi ni pogledala odakle je pismo? ANĐA (zagleda): „Prokuplje”.

JEROTIJE: A po čemu ga opet mora voleti? Nisi ni ti mene volela kad si se udala, pa šta ti fali? Nego reci, nisi ni ti mnogo navaljivala na nju? ANĐA: Pa i nisam.

JEROTIJE: A po čemu ga opet mora voleti? Nisi ni ti mene volela kad si se udala, pa šta ti fali? Nego reci, nisi ni ti mnogo navaljivala na nju? ANĐA: Pa i nisam. Otežem stvar zbog one njegove krivice.

JEROTIJE: Razrešio si donjom, opštom šifrom? VIĆA: Jeste! JEROTIJE: A nisi probao gornjom, specijalnom? VIĆA: Gle! Nisam, boga mi! JEROTIJE: Pa to će biti, to će biti, gospodine Vićo!

ŽIKA: Bre, baš si ti neka stoka, gazda-Miladine. Pa ti ovo nisi iscedio. Doneo si toliko vode kao da ću da se kupam. Izađi, molim te, napolje, pa iscedi tamo u avliji...

(Vići.) Priznaje li? VIĆA: Priznaje! ĐOKA: Ne priznajem ja ništa! KAPETAN: Ćut'! Reč da nisi kazao! Gle ti njega! Priznaješ, nego šta!

Glavno je, vlast je bila na licu mesta. BOKA: Al' ja se nisam branio. KAPETAN: A ti što nisi, brajko! Ko ti je kriv, što se nisi branio! Čitaj, čitaj samo dalje!...

BOKA: Al' ja se nisam branio. KAPETAN: A ti što nisi, brajko! Ko ti je kriv, što se nisi branio! Čitaj, čitaj samo dalje!...

Išla sam i u kafanu, tražila sam ga. KAPETAN: Ko išao? MARICA: Ja! KAPETAN: Pa šta imaš ti da ideš, kad nisi određena da ga hvataš? MARICA: Tako, išla sam i čula da je uhapšen.

Nastasijević, Momčilo - PESME

Jehova, dođi nam, Jehova. Slavni Bože, dođi nam sad. (Jedan anđeo:) O, Davide, ti nisi taj Ko će sagradit ovaj dom. Tvoj nekad rodiće se sin, Vladaće taj nad svetom tad.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Mnogo radiš a malo imaš. A i to što imaš ne smeš da trošiš, rasipaš kao što hoćeš. Nisi svoj gazda. A hoćeš da si svoj, da se odeliš. Ne možeš više kod mene. — Zašto, bato? — Nema: zašto.

Ćipiko, Ivo - Pauci

—Popusti, gospodaru! —Ne mogu... već ako ti nisi voljan da kupiš, ne mari, prijatelji kao i bili... Zasada nema hitnje, a ako htjedem prodati, poslaću Vasu da selom

štetim… Pa se okrene ženi: — Čuješ, Božica, zamjenićeš kovrljak s curskom kapom, hoćeš vala, jer popa—Vrani još ti nisi moja žena!.. . Hoćeš li, a? — Neću li... — nasmija se na nj žena mu.

Petar ulije za se litru i sjede dalje od brata. — Što se srdiš? — opet će Ilija. Znao si da je moja krava, nisi mario goniti je... Mogli smo kao braća... —Neka, bolan, znam ja što si ti i tvoja pitoma besjeda! Kakova braća?

Znam da mi neće biti dobra, ali nisi ni ti na zakon sio... Pa neka jedu advokati, rodila je godina! Jesen prođe u parbljenju među braćom i Vojkanom.

Držalo se da vijerno služi gospodaru, umiljat kao janje, a prvih godina nigdje ga po varoši nisi mogao videti; samo pogdjekad izlažaše pred dućan i šetaše pored kuće.

—Ali otkuda ću izbiti toliko para u jedan mah? —A što ću ti ja? Ako nemaš, zemlja će poći na dražbu... — Ta nisi naumio i mene otjerati sa moga? Kud ću sa svojom čeljadi? —Nije, bolan, ono već tvoje, kad je u rukama suda...

Ča se je s gospodarim pogodilo, valjalo je i nasilu krčit', ako ne, valja namiriti „prazno za puno”. Nisi na vrime posadio, daj mu iz drugoga vinograda onoliko koliko bi bilo moglo bit' na ledini. Počeo se otac dužit'...

— upita Ivo. —Lako ti sad svane!... Istok porumeni, cikne sunce i odmah peče. Ositiš pot i tareš se, a još se nisi ni prikrstio. — Spavajte slatko! — pozdravi mladić. —Do viđenja! — odgovori Ivo i nastavi: — češće ćemo se viđevati...

Don Frane uputi se s Ivom. U hodu upita ga, onako samo da zametne govor, kad će stići orgulje. — Zar nisi čuo? Ta ti spavaš u crkvi! — šalio se don Frane.

— I on popođe pod maslinovo stablo. Oboje se prislonilo uz deblo, u prisjenak, da se ugnu sunčevoj žegi. — Nisi bila danas u crkvi? — upita je mirno mladić . — A ja sam te gleda... — Okasnila sam...

Začudiše se kako gospodski izgledaju. „Gledaj kako su obučeni, i štapić im u ruci, a ovdi od nevolje nisi ih ni vidit mogao!” sve tako govorilo jedno drugome.

— Platiću! — umiljavao se stari Ante. — Platiću!... Tako svak govori... A još nisi ni lanjsko namirio... — Providiće bog! A eto, i mučimo se ... — Ča mi je briga kad ni koristi! — ljutio se trgovac.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

godine iz dana u dan dubio britvicom ovo tvrdo drvo (brestovo li, jasenovo, orahovo, dudovo, kruškovo, drenovo), zar nisi neki trag o sebi u njemu za večnost uklesao, pomen neki, misao, slutnju, tajnu, psovku, radost, žudnju, patnju.

Lauš te je postavio zato da se brineš o tome, ali si se ti zavukao u jazbinu kao kakav usopljeni tovljenik i nisi pomerao otud svoju debelu trbušinu. Dakle on je uz tu prokletu uspaljenu ženetinu. Budalina.

Šta tu ima više da se kaže? Okreni beli neispisani list i počni iz početka kao da nikad ništa nisi napisao i kao da tek sad učiš slova.

Ono što je za njega igra za tebe je kazna. Što nisi sedeo, Dadara, pod tremom u hladu, pio rujno vino, jeo jalovicu, štipao za guz neku debelu i masnu dupljaru?

Šta ti je trebalo da njuškaš? Šta se tebe tiču tuđi mirisi. Nisi ti taj jelen kome je košutica okrenula stražnjicu, digla repić i poslala poziv. Što tebe besovi spopadaju?

Video si valjda odozgo sa svojih plavetnih dveri i nemoj mi reći, imenjače, da se pri tom nisi obesno smeškao, krišom od svojih svetih suseda.

Niko me neće ubediti da ti nisi bdeo nad džibrom dok je previrala i da nisi tarkao vatru ispod onih groznih lončina. Još manje verujem da su one divlje

Niko me neće ubediti da ti nisi bdeo nad džibrom dok je previrala i da nisi tarkao vatru ispod onih groznih lončina. Još manje verujem da su one divlje svinje, ma kako izgledale glupavo, naletele

Ali šta je sa mnom, imenjače, kako li sam se ja osećao? Pa šta se buniš, imenjače, reći ćeš, zar se nisi jevtino provukao. Bilo je dogovoreno da jednoga nosiš celo pre podne a drugoga celo popodne.

Zašto me nisi pustio da spavam u svom slatkom zaboravu, nego si mi širom otvorio očne kapke i naterao da gledam u sebe i na sebe?

Pravi lekove. To je jedan nepoverljiv čovek, Prohore. Nikad ga nisi zavoleo. To je jedan sumnjičav čovek. Čemu gorke travke i suvi prah ako već veruje?

Po tvojoj meri, Prohore. Pa zar se ti nisi najviše bunio? Ti si pokušavao da učiniš nešto od života. Ja nisam. Ja sam se pomirio.

Ilić, Vojislav J. - PESME

(O GORDI, RAZVRATNI RIME) O gordi, razvratni Rime! Ti suze vidô mu nisi, No zato on večno živi, a večna mumija ti si. Carice vekova tavnih, gde mu je grobnica sveta?

„Akademija nauka“ 1887. [MILANU SAVIĆU] Čestitam ti Novo leto, Na koje sam željno čekô Iako je osmi prošô Iako mi nisi rekô: „3bogom ostaj!“ kad si pošô. Ne znam kako živiš tamo, I da l' ti se svidi mesto?

„O kriva Drino! Ti si krasna reka (Nisi ni burna ni luda, da rečeš). Al' kakav bol te goni izdaleka, Te tako krivo sa tutnjavom tečeš?

Ponosit pred celim svetom ropski si služio mene Kô sliku čistote rajske i večno mlađane žene Al' me video nisi. Zato sam, pred oltarom, Izašla preda te jednom sa svetim, nebesnim žarom, Kô suzna Niobeja.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Moj prijatelj odahnu i ispi čašu ulađenog šampanjca. „Čudna mi čuda! Dvadeset i šest kilometara. Sitnica! Nisi li mi ti sam pričao danas u šetnji da sastavni delovi atoma, njegove cigljice, lete brzinama od hiljadu kilometara u

Stanković, Borisav - TAŠANA

A ti, i bez nas opet nisi sama. Eto: sluge, momci, toliki svet. Da je druga na tvome mestu, bila bi srećna, ponosila bi se, a ti...

TAŠANA (plače): Pa zar sam i za to ja kriva? I kad si ti to znala, što mi nisi kazala, da i ja znam, da onda čoveka ne zovem, ne dosađujem mu? (Od jeda ne može mater da gleda): Ama, svi vi tako!

Ja odoh da skuvam kafu, a ti sve dedi kaži. (Odlazi.) MIRON (Tašani): Da nisi bolesna? TAŠANA Ne, dedo. Ali sedi, sedi, molim ti se! Oh! Ne znam ni ja. (Hvata se za čelo.

(Hvata se za čelo.) MIRON (prilazi joj uplašeno): Šta je, Tašana? Pa kad ti je toliko teško bilo, što nisi kazala, i onda bih ja odmah došao, odmah, još prvi put? TAŠANA Oh, i ja, dedo, ne znam! Samo znam da...

TAŠANA Oh, i ja, dedo, ne znam! Samo znam da... MIRON Šta, kćeri? TAŠANA Ne znam, dedo! MIRON Ama da ipak, nisi bolesna? TAŠANA Ne! MIRON Pa? TAŠANA (rešeno): Strah, dedo! MIRON (uplašeno): Od koga?

TAŠANA Pa on! MIRON (besno): Ama ko »on«? Šta je, gde je, taj »on«? Kakav je, odakle je? I zašto me odmah nisi zvala, odmah mi ime njegovo kazala?

Živi i diši sa svojom decom, kućom u ime i slavu Boga... A ja imam da vidim ko su ti što hoće da si mrtva, da nisi živa! Ko je umro — umro, ko živi — neka živi! I da vidim ko će smeti: ni same hadžije, hadži Rista, ni niko...

Otkada je vezujem pa ne mogu. (Gleda niz sebe i kao crveneći od stida zbog svojih lepih haljina): A i ovo! Nisi trebala da mi spremiš ovo odelo. (Saginje se Stani, da joj zakopča nizu.) STANA (zakopčava je.

I što si mi sinoć onakvu vodu spremila za kupanje? Nije bila toliko vrela, koliko nekako čudna. Da nisi u nju kakve mirise, trave metala? STANA (tajanstveno, zadovoljno): Nisam de, nisam... TAŠANA Jest, nisi?!

Da nisi u nju kakve mirise, trave metala? STANA (tajanstveno, zadovoljno): Nisam de, nisam... TAŠANA Jest, nisi?! Zato ja gotovo cele noći ne zaspah. Ko zna kad sam tek zaspala. A bolje i da nisam nikako ni spavala.

TAŠANA (u zabuni postiđena): I znaš, dedo, sramota me. Ali moram da ti kažem, sad mi već i ti nisi onako strašan. I tek sada, iz lica ti i glasa, sve više vidim u tebi ono što sam sasvim zaboravila; sad tek sve više

TAŠANA (upada, više kao sebi, idući po sobi): Da, da, baš zato što sam znala da nisi ničiji, da nemaš nikoga svoga, zato sam te onoliko žalila, onoliko kao nešto svoje, kao brata imala.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Gos-Toša je bio čovek popustljiv, povodljiv i darežljiv. Stari Lazarić je ponekad besneo: — Školu nisi hteo da učiš, ekonomisati ne znaš. Sve ćeš sfurdisati! Kad ja umrem, i podelite se, tebi ni do ručka neće stići imanje.

A možda i ne treba da gori; dosta si ti gorela i za dušu i za grehe njegove ovde na zemlji. Da nisi zaborvila: sedam godina! Pogledaj se kakva si. Teško se i sporo popravljaš. — Julica udari u plač.

bi tebi teže bilo u životu da ti ja nisam bila i majka, a ko zna šta bi bilo od mene, u ovom kraju, i pored Todora, da nisi došla ti. Ti si bila sreća i za sirotog Todora; sećaš li se kako te je voleo i mazio?

„Nena”, to je detinjska reč, a ti si eto pravi pravcati čovek. To je i glavno, i to sam i ja htela, i da nisi to, bilo bi mi kao da sam badava živela i trudila se...

— Izvini, ne valja kako se prema tebi držim. Ne mogu eto da mislim da više nisi dete, moje dete, teško mi je da to mislim, pa sam zato pogrešila. Vidim sad da nisi više dete, vidim.

Ne mogu eto da mislim da više nisi dete, moje dete, teško mi je da to mislim, pa sam zato pogrešila. Vidim sad da nisi više dete, vidim. Gospodin si od glave do pete, i fala Bogu, fala Bogu.

— I po drugi put će Roza platiti diferenciju. Ali treći put neće, jer ne može. Da nisi otac, rekla bih ti nešto o čekmedžetu s novcima, što bi te probolo kao bajonet.

Nema više parada i perušaka na glavi! Roza te onda načinila poštenim trgovcem i svojim gazdom, ali ti ni dućan nisi poštovao... Dete će nam se roditi, Jovo, a mi bi bili bankroti da nije još ostalo od moje muke...

— Sad tek buknu urnebes. — Prilog u novcu! Što ti znači! Jesi li ti đak, ili nisi? Pazi Rotšilda! — Pavle je naglo izišao iz sobe.

štednja, to je fantazija! U svakoj stvarčici ima skriven novac, ako imaš fantazije. A ako nemaš fantazije, nisi vredan ni onoga što ti je u džepu. E, pa iskreno ti čovek i rekao šta je i kako je.

Savlađuj se. Ne slušaj nikoga, radi... Ja sam se maločas grubo izrazio. — Nisi Branko ti nemaš grubosti u prirodi. — Ne zameri. Ja sam iz malog sveta otišao u malo veći, i još je palanka u meni.

Pa s kim živiš onda, idiote, i kakav ti je život, ako je sve oko tebe gadno, i nisko i smešno! Nisi onda sigurno ni ti bolji, jer si samo deo t e zajednice, i nijedne više, dok svet i vek traju!...

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

tako da smo mi bili ubeđeni da je to upravo Crno more, a tamo gde treba da leži Afrika bila je velika rupa, te nisi znao da li su to Englezi iskopali Afriku da nađu faraonske grobnice ili je kakva amerikanska ekspedicija, po

postavljenih pitanja na koja ja, recimo, ne bih odgovorio, ovako završavao: — Ti brajko: a) ne znaš današnju lekciju; b) nisi znao nijednu lekciju dosada i s) po svemu sudeći, nećeš znati ni ubuduće nijednu lekciju.

Ono, i mene su uhvatili, ali ja sam hteo da odsečem kesu, a to je malo teži posao. — Ama nisam ja za to osuđen. — Nisi? — iznenadi se kesaroš. — Nego? Možda za zlonamernu paljevinu? — Ne, brate! — Ili kao maloletni saučesnik u ubistvu?

— A zar nisi imao olakšavne okolnosti? — Ama, zar se ti i u tome razumeš? — Kako da ne razumem, zar je meni ovo prvi put!

— Ama, zar se ti i u tome razumeš? — Kako da ne razumem, zar je meni ovo prvi put! Znam ceo krivični zakon napamet. Nisi, dakle, imao olakšavne okolnosti? — Imao sam ih. — Koje? — Dobro vladanje. — To je, brate, otežavna okolnost.

Al' ne zna se, nego kako se desi, jer svaki metak ne pogađa. Tvoja je dužnost da pogineš; ako ne pogineš, ti nisi kriv!

“ A kad svršiš školu, ti stupaš u vojsku, kažu ti: „Nemoj misliti, nisi došao ovde da misliš!“ Oženiš li se, žena ti kaže: „Moje je da živim i gledam kuću, a tvoje je da misliš!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Vode kapetana Vlaskoja, sigurno ranjen... — Da nisi ranjen? — zapita ga potpukovnik Petar. On samo uzdahnu i klimnu glavom. — Raskopčajte mu bluzu!

— zapita komandant vojnika. — Baš uz nas... — Otkud na njemu krv? — Jedan je poginuo, a ima i ranjenih... — A da nisi ti, bre, ranjen? — Nisam... — Otkuda ti krv na ruci?

— Sram te bilo! Isajlo i nehotice stade mirno. — Ja baš nisam tako kazao, gospodine poručniče... — Nisi?... Podbočio se kao piljarica i „gospodin“ kao da traži izjašnjenje od mene: ko će da greje moje?

— Bog te ubio — smeje mu se narednik Prodanović — zar nisi osetio kako ti gori tur? — Kako... skočanjio sam se od zime!

Prema odblesku vatre vidimo kako nam se približava pop Momčilo u crnom kaputu i sa čitom na glavi. — Nisi valjda išao kod komandanta? — požuri da ga zapita blagajnik. — Ne znam...

— zausti Dušan, ali preko srca. — Čućeš i videćeš — ponavlja pop Momčilo, gledajući u vatru. — Čoveče, zar nisi video da je sve to bila šala? — kori ga veterinar — Eto... — Ne znam... Sada nije vreme za šalu.

A tebi sam se jedino poveravao. Iako mi se nikad nisi odao, priznaj sada, voleo si je i ti. Reci mi to. Onda ćeš još prisnije biti moj, jedini.

Pogledao sam sa strahom oko sebe, i onda bojažljivo izustio, kako mi je nešto hladno. Luka dobaci: — Da se nisi prebacio u datumu! Zaćutao sam bojeći se da se ne počnu šaliti na moj račun.

Petrović, Rastko - PESME

O ta zar za dobre one gore otputova negda misao tvoja! Oznojeni skidali bismo ukorak šešire: Nikada nisi, Gijome, video čvrste naše manastire. Ni bradate kaluđere, nikada nisi alkohol pio naših zemalja.

Oznojeni skidali bismo ukorak šešire: Nikada nisi, Gijome, video čvrste naše manastire. Ni bradate kaluđere, nikada nisi alkohol pio naših zemalja.

Ne, Kaica Vojvoda više nisi! Bolani dojčin možda samo. Ili ti je srce ptica što je nogom vezana za granu U mraku: Svaki čas trudi se da poleti,

O, hoću da znam koliko je za mnom tad krvi isteklo... Nikada! Zašto me nikada nisi išopala, da se jedna ljubičasta modrica na mom dečačkom debelom mesu rascvetala?

O, san je vampir pun gnusobe i krvi, A buđenje te vreba razrokim očima; Nesposoban da izgradiš biografiju, nisi prvi Koji si žrtva otrovnih gljiva. Ima!

Bože moj, kako si ti načinio to čoveka od blata! Nisi li upotrebio ni malo slame, niti ostataka svojih od noktiju i kose, što bi značilo: prema svome podobiju?

Da li će te iko pogledati ovako posle mene, Da li si zaboravio ono čime si se ogrešio, Obećao si, nisi održao. Imađah šesnaest godina, plakah u postelji; Tad prvi put odoh i ubih je.

Umrećeš takođe, raspašćeš se. Ubih i njega, i drugog njega, i opet nju. Rekao si: ubi; ja nemam vremena, vratiću se! Nisi imao snage; zaboravio si! O kako si lep, ti si najlepši zaista od svega što sam saznao!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— reče Drvoseča, a starac se naglas nasmeja i reče da čovek jedino sam sebi može vratiti lice. — Nisi ga dovoljno dugo tražio! — reče starac. — Idi i naći ćeš ga! — Gde?

Naročito su noći bile užasne. Donosile su snove koje nikakvom naredbom nisi mogao ukinuti. Bili su to uvek isti, mučni snovi u kojima su se neke prazne glave uspravljale i sve više i više rasle.

— Mladić je stajao uspravniji od jablana, a onda se naglas nasmeja. — Da se nisi od sopstvene želje uplašila? — upita, a Zlatokosa postade belja u licu od breze na koju se naslanjala.

— upitno se unese dečaku u lice. — Dugo, predugo. — A ja sam ti poruke slala, ogledalom, ali ti ih nisi razumeo! — Verovao sam da su to sunčani zraci. Padali su mi na obraze i budili me zorom. — To sam te ja budila!

— prošapta majka, a Smrt se grohotom nasmeja. — Recimo da ga nađeš šta ćeš mu dati? Blaga nisi ni imala. Više ni lepote nemaš. Ko bi za tebe u pogibelj pošao? — reče Smrt, ali je majka i ne ču.

— Gle, siledžije! — reče stena kad izvor jurnu da kroz nju put probije. — 3ar nisi mogao zamoliti da ti sama dam prolaz? — Otkada sila boga moli? — grohotom se nasmeja izvor i šiknu kroz stenu.

»Pobedila sam!« pomisli reka. »Pobedila!« - od radosti u sebi skoči, u istom se času probudi Belutak pa reče: — Nisi! I nećeš! — Ah, kad te tresnem! — htede da pojuri reka, ali već je u dolini bila: glas joj je bio tiši, tok sporiji.

Šantić, Aleksa - PESME

'' ''A što su ti mutne oči tako? Kô da nisi spavala nikako?'' ''Negdje slavuj pjevaše sa grane, Pa ga slušah sve do zore rane.

I kobna misô moriti me stade: Što moja nisi, i što smiraj dana Ne nosi meni zvijezde, no jade? Što moje bašte ostaše bez grana I slatka ploda, što rađa i

16 Reci meni, moja draga, Zar ti nisi slika snova, Kakvu leti, u dan vreo, Stvara mašta pesnikova? No ne, take usne, taki Sjaj čarobni oka tvoga, Tako

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

“ „Jest slobodno, moje drago d'jete, al' je jadno u te pouzdanje: kako ćeš ti poznati đevojku, kad je nigda ni viđeo nisi!“ Al' govori Miloš Vojinović: „Ne brini se, care gospodine!

“ Tad se Marko na nju nasmejao, pa je njojzi tijo besedio: „Sreća tvoja, lepoto devojko, što se nisi jabuke mašila, il' jabuke, il' prstena zlatna; vera moja tako mi pomogla, obe bi ti odsekao ruke, niti bi se nanosila

Al' besedi Vaistina sluga: „Draga seko, Stevanova ljubo, neću, seko, nevere činiti gospodaru i mome i tvome; jer ti nisi na zakletvi bila, kako nas je zaklinjao kneže, zaklinjao, proklinjao ljuto: „Ko je Srbin i srpskoga roda, I od srpske krvi

Pa on ode Novaku kovaču: „Kuj mi sablju, Novače kovaču, kakvu nisi prije sakovao!“ Dade njemu trideset dukata, pa on ode u novu mehanu, pije vino tri-četiri dana, pak došeta opet do

Evo ima sto i šeset leta kako sam se s tobom sastanuo, još mi nigda posrnuo nisi, a danas mi poče posrtati, posrtati i suze roniti: neka bog zna, dobro biti neće!

Kako dođe, on ljubu doziva: „Anđelija, moja vjerna ljubo, da mi nisi brata otrovala?“ Anđelija njemu odgovara: „Nijesam ti brata otrovala, veće sam te s bratom pomirila“.

Naljuti se Vlašiću Radule, golu sablju u rukama nosi: „Odjaš’ konja, kučko, ne đevojko! Odjaš’ konja, odsjeć ću ti glavu! Nisi konja od baba dovela, već si moga konja umorila“.

dosad su ti knjige dolazile i kroz tvoje ruke prolazile, ali nisi suza prolivao“. Al’ besedi Đurađ Senkoviću: „Drago čedo, Senkoviću Ivo, jesu dosad knjige dolazile, al’ ovaka nigda

Al’ besedi aga od Ribnika: „Man’ se, Ivo, vraga i mejdana! Još mejdana ni vidio nisi, a kamoli da si izlazio; već od’, Ivo, da pijemo vino: greota je tebe pogubiti, jer si teke na svet nastanuo; već se

Ribnika, nisam došô da ti se predajem, već sam došô da se ogledamo i junački mejdan podelimo; već na mejdan, ako žena nisi, jer mi nije dugo za stajanje!

Ako si me s konjem rastavio, sa sabljom me rastavio nisi; evo sablje roditelja moga, koja j’ dosta na mejdanu bila, odsekla je dosta turski glava, bog je dobar, i danas će

Što dovede k nama Radojicu? Jer ga sinoć objesio nisi, već se kod nas noćas prestavio, hoće li nas pomoriti smradom?

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

osjeća se da je negdje u okolini. Sve kao da mi je iza leđa: pazi, šulja se, viri. — Idi bestraga! — odahnu Stric. — Nisi ga vidjela, a tu je, kako to?

“ — Ta idi bestraga! — ukori ga Stric. — Nisi ni mogao nešto pametnije smisliti kad grickaš tu prokletu ljeskovinu kojom učitelj Paprika najradije mlati đake.

Ipak, nisi dolje sišao, bio si oprezan. Seoski lovci mogli su se uputiti za tvojim tragom i onda bi sve bilo otkriveno.

— Da nisi pisnuo! — Dobro, dobro. Dodaj mi samo onu praseću glavu! — promrmlja stražar misleći da to razgovara sa nekim na gozbi.

— Striče, zašto si otišao, a da se ni obazreo nisi. Jednom je, tako zamišljenu, iznenadi Jovanče. Šuljao se njoj iza leđa, očekujući svaki čas da će se oprezna djevojčica,

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Ta mu i reče: — Kad nisi umeo s bojom skiosati ga lepo, a ono si ga rad toga zlatom učinio jasna. Nije ga upisao dobrolično, ali ga je ukrasio

A Andrej pak, znajući mu njegov pogani život, ta i reče mu: »O, lukavi bludniče, crkovni rugatelju, nisi li ti taj bezakonik, štono se uzrokom činiš da hodiš u crkvu na jutrenju, a ti, jedan zločestniče, oko ponoći raniš, te

Tuđoizelica, nesit i samoživac proždrljica, ne budi, nisi aždaha da ljude gutaš, jesi li čovek — čovek i budi. U sukobici ti krasnu ženu nacifrastu se ne motri; promini je, te

U dobru se ne bašiti veselo, ni se u zlu spuštati pokunjili nosom. Tako gledaj o sebi od srednje se ruke držati. Da nisi ni bogat, ni sasma opao siromah, ni snažan, ni nemoćan, ni spušten, a ni veličav; ne pružati se, ni se stiskivati; ni

Ako li je pijanica i raspikuća, učini od nje zatvor i potaju: poostavi i sakrivaj što imaš trošak kad nisi doma; iz tuđih ruku s hesapom i s merkanjem propitnim izdaj.

teško i gorko ocyđyješ kan' da su ljudi beztelesni i bezplotni, ili si ti samo s neba sišli angel beztelesan, te zato nisi nikom razborit! Što sad velite duhovnici za to? Il' vas uvavešćujem na bolje ili ukaram s ovima rečma?

S nastaljanjem svojim privodeći ljude na svaku pravicu, a ne da je ta trudba vaša uzalud... KOLO Ako nisi i sam u sadruštvu, zgledni de, gdegod, gde se svirnje i hegeda čuju!

Vladika Ta što se to snebivaš i smućaš se u sebi, o ti Gavrile, čemu li se čudiš to, a nisi li popre ti od mene poslat bio k Zahariji arhijereju te mu prokaza za Jovanovo rođenje?

I ako li i ko tome nisi vešta kako je tebe ono čudo pronalikovalo, a ono bar za ovo skorašnje pri tebi novo zdešanje se pri veri.

Devojka Čujem brate što mi govoriš i to sve razbiram te vidim te kako nisi ti od čoveka rođen nego duh si, al' ne znam koji.

Jošte ti nikad na ovakvu tvrdoćudu devojku nisi se namerio nit si je kad video. Gavril Znam te kakve si nature devojko, al' ja evo tebi lažljivih mazlica ne donosim,

Gavril Ta bar u crkvi u sveta svetih posvećena devojko nisi l me videla; ta znaš to dobro i očivestno da sam ja isti mnogo vremena tebi hranu donosio jesti, te si od moje vatrene