Jakšić, Đura - PROZA
On dosada nije ni mušicu uvredio... — Ti piši što ti ja zapovedam... — Ja, kneže, nit’ imam pera, ni hartije, — izvinjavaše se siromah učitelj, — baš sam ovih dana naumio da odem malo do Kragujevca, te da
Obradović, Dositej - BASNE
Pitali su jednog starca Ingleza gdi ljudi najbolje živu. „Onde — odgovori starac — gdi se slabi ne boji silnoga, nit seljanin plaši pred spahijom, gdi se siromah bogata ne stidi, niti pošten čovek mari što nepošten o njemu govori, i gdi
valja decu plašiti, jer se mnogi iz samoga običaja do gluboke starosti užasavaju i ježi im se koža od onih stvari koje nit su kad vid'li niti će vidišti.
kurjaku: kad legne na smertnu postelju, sav razdrpat od svoje sovjesti za nepravde i zla učinjena, niti će ga ko žaliti nit o njemu soboljeznovati, no svak će reći: eto čovek koji nije položio boga pomoštnika sebi, no upova na sebe i na
” - evo kako mloge čujemo da govore. A zašto? Samo zato što sami nisu kadri bili rasuditi, a pametnije od sebe nit su hoteli pitati ni slušati.
biti niti u beznačalstvu i pustom samovoljstvu, niti pak pod vladjeteljem lenivim, koji za svoje podane niti mari nit se stara, niti, na konac, pod mučiteljem koji ih samo proždire. Hoće se, dakle, car!
Adrijan, kad postane rimskim cesarom, upazi jednog svoga velikog neprijatelja, koji se uklanjaše ispred njega. „Nit me se više boj”, — reče mu Adrijan — „nit sakrivaj od mene; ja sam već cesar!” Jošt jedno podobno ovom.
„Nit me se više boj”, — reče mu Adrijan — „nit sakrivaj od mene; ja sam već cesar!” Jošt jedno podobno ovom. Ludovik Dvanaesti, budući jošte herceg burgundski,
Blago onom ko niti misli kom učiniti zlo, nit se tome od drugoga boji! Ali dok god ima zla na zemlji, oni koji pišu moraće o njemu pisati, samo s tim namjerenijem da
Ja tu dođoh u vreme velikog vašara, gdi se momci uskakuju. A kad ti im ja skočih, — stadoše svi kao izvan sebe, nit se nađe ko bi se usudio sa mnom uskakivati! I ako ne verujete, a vi idite u ostrov Rodos pak pitajte.
Za neko vreme prevoznese se i uzvisi kao kedar na divanu, no malo potom, dok samo mimoiđoh, al' eto ti ga nestade, nit mu mesta ni traga ostade.
i s zlim čovekom nesreća susresti, a ovde, u Saksoniji, putuj koliko ti drago, danju ili noćju, pešice ili na konju, nit se koga bojiš, nit te se ko boji.
nesreća susresti, a ovde, u Saksoniji, putuj koliko ti drago, danju ili noćju, pešice ili na konju, nit se koga bojiš, nit te se ko boji. Kad čovek ne vidi, lasno će u jamu pasti ili o što glavom lupiti, a kad vidi, onda neće.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I bez naredbe vrhovnog štaba, i bez komandi vojnih lica, i bez udarca čizme i štapa, i bez truba i haubica! Nit im ko kesom zvecka iz rova, nit ih ko vojnim sudom plaši: bez plate, pretnje i blagoslova, u rat, sa vojskom, idu
Nit im ko kesom zvecka iz rova, nit ih ko vojnim sudom plaši: bez plate, pretnje i blagoslova, u rat, sa vojskom, idu vaši!
taj što me goni i vodi kroz vatru bitke i oganj gripa da jedem, spavam, trunem u vodi, a krov mi samo stara lipa? Nit jesen leči, nit rana srasta, svi su me redom klali i jeli, vrana na suvom kosturu hrasta dobiće mozak moj u šlemu,
Nit jesen leči, nit rana srasta, svi su me redom klali i jeli, vrana na suvom kosturu hrasta dobiće mozak moj u šlemu, kao u zdeli. z.
I kad, izgubljeni u neznanoj zemlji, od iste gladi ginu, u istoj zimi, niti bi petrovac čanak od milojevca, Nit bi milojevac kapu od petrovca! JADAC Užičani Sremce, Levčani Kosmajce, ekserom u oko, kundakom u jajce!
Na tom putu naše slovo bledi, naša nit se tanji, selimo se u krtice i mrave! S tog puta gledamo: sijaju njegovi slanici i čokanji gde su nekad sijale svete
A sevne li sablja, da raskine taj venac, i, kroz sve protkanu, da preseče nit, da tu nit, taj venac i venčanja brani, on će od kantara napraviti štit! PRAG BEOGRADA 1.
A sevne li sablja, da raskine taj venac, i, kroz sve protkanu, da preseče nit, da tu nit, taj venac i venčanja brani, on će od kantara napraviti štit! PRAG BEOGRADA 1.
SNEG NA MEDVEDNIKU Bože, ala veje! Neka veje! Sir bez crnog luka srebrnjaka nije sir, Nit je proja bez pepela proja, Nit je slatka slanina bez čena belog luka i bez snega do prozora!
Neka veje! Sir bez crnog luka srebrnjaka nije sir, Nit je proja bez pepela proja, Nit je slatka slanina bez čena belog luka i bez snega do prozora!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Sad se meni vrlo neobično učini kako narod u crkvi stoji izmešato, nit se zna koji je stariji ko li je mlađi, nit se zna, gde stoji muško ni žensko.
Sad se meni vrlo neobično učini kako narod u crkvi stoji izmešato, nit se zna koji je stariji ko li je mlađi, nit se zna, gde stoji muško ni žensko.
od njegove globe, i da nije janičarski̓ aga, sirotinja ne bi ni vola imala, na čemu bi orali i ̓lebom se ̓ranili, nit̓ bi se imalo otkud caru arač davati, niti zašto soli kupiti, no sve janičarske age daju i sirotinji pomažu i proče i
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kao za pakost ni Sreji ne ide nešto sviranje od ruke: Milun mu kupio, po ugovoru, žice pa se svaki čas kidaju: nit ih može ljucki zategnuti ni udesiti kako valja. Ćemane mu se jedva čuje, pre bi rekao da struže, nego da svira.
Slučajno se nije desio tu niko drugi od seljaka. Ćir Trpko hoda po mehani, uzvrdao se; nit mu se sedi ni stoji. — Ćir-Trpko! — zovnu ga Tiosav — odide malo vamo. — Što ćete, more?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
nad njim, nešto što mu odjeknu u duši kao grom nebesni; nešto što ga zaprepasti i prenerazi, što mu prekide taj lepi nit snova njegovih... Učini mu se da se svet sruši. A to beše sovuljaga na hrastu više njega!...
— Vjere ti, kako on jako? — Ne pitaj!... Niko da ga vidi! Nit mu ko boga naziva ni prima!... I čini mi se da je malo šenuo... — A, brate, bio paziti na svoj narod!... — Šta ćeš?..
Tice gavranovi dovikuju Kulinovoj kadi: He ide ti Kulin-kapetane, Niti ide niti mu se nadaj, Nit̓ se nadaj niti ga pogledaj; Hrani sina pa šalji na vojsku — Srbija se umirit ne može!...
Dučić, Jovan - PESME
Večernje ptice odilaze s krikom U mrtvu šumu. Daždi mrak; sve ćuti... Ja ne znam zašto samo tugu snijem, A nit što žalim, niti želim drugo; I ne znam zašto tražim da se skrijem, I negde plačem dugo, dugo, dugo...
Oči Cecilije mokrih trepavica, Od sveg okrenute sad gledaju drugde; Nit ih prenu trube ni glas noćnih ptica. Sto godina mirno ona pređe svugde: Lepota je smrti bez svojih granica...
SEME U brazdu bacih seme kedra, Te nepobedne svete srži, Kojeg u svodu neba vedra Nit oluj sruši nit grom sprži.
SEME U brazdu bacih seme kedra, Te nepobedne svete srži, Kojeg u svodu neba vedra Nit oluj sruši nit grom sprži.
U oluj sunca i u mrakove, Kao Reč čista nekad bačena, Svih praoblika noseć znakove: S kraja do na kraj nit provlačena.
Ne čezne brdo dah da nađe, Nit šuma za sen vapi; I reka pre no sunce zađe Želi da umre do kapi. Sprema se klasje sve da padne, I lišće pred noge
SATI Kako brzo živim! Kako sati dugi Prolaze, kô bele ptice. Nit znah samo Čim su povezani jedan dan za drugi, Niti kad zapitah: zašto sve, i kamo?
Neki mir što šumi, i pesma što ćuti, Dok, kô zadnje ptice kroz veče beskrajno, Očajno se žure zakasli minuti. Nit što više želim i niti što hoću, Nit zna suza sama kô nekad da lije, Da tuga naraste, kao reka noću...
Nit što više želim i niti što hoću, Nit zna suza sama kô nekad da lije, Da tuga naraste, kao reka noću... A sve možda zato što ljubim kô prije.
RASPUĆE Ja ne znam raskršće na kom smo se sreli, Nekad, kao stranci, sa dva razna puta; Kad nit smo to znali, i niti to hteli, Jednog bezimenog i strašnog minuta.
Kao da me uvek s drugu stranu reke Čeka moja sreća, kao verna žena, Što upreda tugu ljubavi daleke U nit od preslice do zlatnog vretena.
Jer ti si postala u meni, i bila Misao iskonska što najzad odnemlje, Zlatna nit iz stene, i seme iz zemlje, I mah u ramenu još neniklog krila.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« govorila je češće gđa Sida. »Gledaj, molim te, samo kako mu pilji u oči k’o kakva čifucka frajla. Moja ti, dabome, to nit’ ume a, boga mi, nit’ ’oće. A sadašnji su momci ćoravi, pa ne vide sve to.
»Gledaj, molim te, samo kako mu pilji u oči k’o kakva čifucka frajla. Moja ti, dabome, to nit’ ume a, boga mi, nit’ ’oće. A sadašnji su momci ćoravi, pa ne vide sve to.
Pa to ti meni nešto krupno kazuješ! — Takve sekiracije što smo ovo dana od nji’ imali, ne bi’ ni u snu snivala, nit’ bi verovala da mi je pre toga kogođ rek’o da će do tog doći. — Pa šta kaže onaj paor?
E, a vi’š sad kako lepo živimo... — E, pa dabo’me! Uzmu se što kažu,... i koji se nikad ni vid’li nisu, nit’ voleli, što kažu,... pa lepo ljudi žividu sretno i zadovoljno, a kamol’ kad se ovako stefilo!...
— Pa neće me niko, Nićo, rode! — veli Rakila đavolasto. — Pa ni za koga i ne razbiraš, nit’ koga tražiš — veli Nića. — A šta bi ti k’o falilo, na priliku, za udovca? — A ko će, Nićo, udovicu sa troje dece?
Ta kakvi nemeši! Ta svi smo mi nemaši, pa čerez toga se i svađamo. A da smo »nemeši«, nit’ bi vi bili brez kola, nit’ bi’ ja spao na to da drugoga vozim. A i »nemeši« baš, al’ su i oni prokopsali!
Ta kakvi nemeši! Ta svi smo mi nemaši, pa čerez toga se i svađamo. A da smo »nemeši«, nit’ bi vi bili brez kola, nit’ bi’ ja spao na to da drugoga vozim. A i »nemeši« baš, al’ su i oni prokopsali!
Pazi, za živu glavu, da se nisi upuštao saš-njim u razgovor. Nit’ ga pitaj, nit’ mu odgovaraj što. Najbolje će biti da se odmah umotaš u bundu.
Pazi, za živu glavu, da se nisi upuštao saš-njim u razgovor. Nit’ ga pitaj, nit’ mu odgovaraj što. Najbolje će biti da se odmah umotaš u bundu. Uvucu glavu, natuci kapu na oči, pa spavaj.
— Prošlo je, vidim ja, bojtarsko i svinjarsko vreme, nit’ ima više oni’ vašara ni oni’ aldumaša, kad su išli u Peštu i vidili sveta; a sad im je lako brez nas, kad ima
— Lopov čifucki; kod tebe živa, dva dritla da on ukrade!!! — To je kad se ljudi mešaju u naše poslove! Nit’ se umete pogađati, nit’ otići di treba, nit’ paziti da ne ukradu!
!! — To je kad se ljudi mešaju u naše poslove! Nit’ se umete pogađati, nit’ otići di treba, nit’ paziti da ne ukradu!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Čika-Gavra ga pročita. — Šta mislite, čiko, o ovom pismu? — Ja sam dosta škola prošao, al’ ovo nit’ je belo niti crno — ne razumem ga! — I meni je čudno. Ja joj jedno pišem, a ona drugo odgovara.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
piše, piše svaki dan, a nikako ne dolazi na odsustvo k'o drugi, dok jednog dana, kad nije imao kud, on dođe, i sad: nit' mu valjam ja, — a prskala sam od zdravlja, — nit' što može biti od ovog kmečeta ovde. Nit' živi jadno, nit' mre.
k'o drugi, dok jednog dana, kad nije imao kud, on dođe, i sad: nit' mu valjam ja, — a prskala sam od zdravlja, — nit' što može biti od ovog kmečeta ovde. Nit' živi jadno, nit' mre.
imao kud, on dođe, i sad: nit' mu valjam ja, — a prskala sam od zdravlja, — nit' što može biti od ovog kmečeta ovde. Nit' živi jadno, nit' mre. Sad zapomaže i moli za oproštaj: ne žali, veli, pare, ako Boga znaš, idi kod sviju lekara.
Nit' živi jadno, nit' mre. Sad zapomaže i moli za oproštaj: ne žali, veli, pare, ako Boga znaš, idi kod sviju lekara.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pa bi joj podviknuo: „Dajana, Todo, dajana. Nit ko razume šta mi pevamo, nit za to pita. Eškuti, judeksi, komendanti, samo što me ne poljube, posle vizita, kad čuju,
Pa bi joj podviknuo: „Dajana, Todo, dajana. Nit ko razume šta mi pevamo, nit za to pita. Eškuti, judeksi, komendanti, samo što me ne poljube, posle vizita, kad čuju, da odlazimo.
kaže da je Vuičev transport sastavljen od mladih, nagizdanih, urednih, konjanika, koji štede konje, koji niti pevaju, nit se smeju, niti dižu graju. Idu tiho. Ne ulaze među ljude. Nisu ušli ni u Tokaj. Vuič je odbio da mu predstavi ženu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— A šta su nami ostavili? — E, drugi je svet onda bio. Sad bez novaca nikud, nit’ možeš kćer udati bez novaca, a ja sam moju Soku badava uzeo, bez prebijene krajcare; nije donela ni svoje darove, već
Verujte, on će se upočetku ljutiti, al’ moj muž će ga utišati, pa će odma’ popustiti, poznajem ja njega, pa nit’ ćete vi nit’ ona vere menjati.. Šamika misli se.
Verujte, on će se upočetku ljutiti, al’ moj muž će ga utišati, pa će odma’ popustiti, poznajem ja njega, pa nit’ ćete vi nit’ ona vere menjati.. Šamika misli se. — Dobro, osam dana od danas, u pet sati posle podne biću ovde; gotov sam na sve.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bio je potpuno bezbrižan i kad su stražari počeli da ga opkoljavaju. Niti je vikao, nit se osvrtao. Lenj, toliko lenj da ga je krmača trzala i vukla, gegao se za njom satima, tepajući joj mile reči, dok nije
mu se prava ludnica, po kojoj trče vojnici, konji, matori kavaljeri i polugolišave žene, dvorski oficiri i zanatlije, nit znaš zašto, ni kroz što.
Tako započe, bez nekih naročitih priprema, da gine i umire Podunavski polk, na Rajni, nit znaš zašto, ni krošto. VII TUMARALI SU, KAO MUVE BEZ GLAVE; JELI SU, PILI SU, SPAVALI SU, DA NAJPOSLE TRČEĆIM
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: Ajde šta si luda. Poznajem ja, ti ćeš biti srećna s njim. DEVOJKA (kroz plač): Niti znam kakva mu je kuća, nit ima li što, nego ajd pa prsten. MATI: Zaboga, devojko, ljudi nam kažu da vrlo dobro stoji.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Pustih zeca iz torbaka al se zec ne očešlja, al se zec ne umi, nit iseče nokte, nit ispravi stas, nit dotera glas.
Pustih zeca iz torbaka al se zec ne očešlja, al se zec ne umi, nit iseče nokte, nit ispravi stas, nit dotera glas. Već pobeže, oj nesrećo, na kraj sveta, oj nevoljo!
al se zec ne očešlja, al se zec ne umi, nit iseče nokte, nit ispravi stas, nit dotera glas. Već pobeže, oj nesrećo, na kraj sveta, oj nevoljo!
naivnost se susrela sa okorelim beznađem: Okamenjen i nijem, dečak je ostao sjedeći onako kako ga je starac gurnuo. Nit je smogao snage da skoči i pobjegne, nit je mogao da plače.
Nit je smogao snage da skoči i pobjegne, nit je mogao da plače. Zabezeknut i užasnut gledao je rasrđena starca, stezao je u ruci već zaboravljenu kašiku i nije više
Ded samo nemoćno, s grdnim čudom i nerazumijevanjem, podiže ruke i zakratko ostaje nijem: nit je čovjek šta ukrao, nit se tukao, a eto ti, opet, otisnu se niz urvinu kamen, prolomi se led pod nogama, grom puče -
Ded samo nemoćno, s grdnim čudom i nerazumijevanjem, podiže ruke i zakratko ostaje nijem: nit je čovjek šta ukrao, nit se tukao, a eto ti, opet, otisnu se niz urvinu kamen, prolomi se led pod nogama, grom puče - tako nešto!
) iako se tri-četiri puta ženio i tuce dece izrodio, ipak ni o kakvoj ljubavi ponjatija nije imao, nit je o takvom nečem štogod čuo. (Marijana) Humor i lirska atmosfera se usklađuju međusobno.
(Dane Drnogaća) U ovoj rečenici nit ironije skoro je neuhvatliva; jedino kod one primedbe o ponašanju seoskih devojaka pisac je oborio oči, da bi sakrio
Sremac, Stevan - PROZA
Pajom, jer je opazila da je Jovi već otišla mašlija na rame, a to je bio pouzdan znak da njen Jova sada ništa nit’ vidi nit’ čuje. — Izvol’te vina, gospo’n-Pajo. I domaćica zvrcnu blago po nosu g.
Pajom, jer je opazila da je Jovi već otišla mašlija na rame, a to je bio pouzdan znak da njen Jova sada ništa nit’ vidi nit’ čuje. — Izvol’te vina, gospo’n-Pajo. I domaćica zvrcnu blago po nosu g.
Zatim je Jova još dugo govorio, ali nit’ je on znao šta govori, nit’ ga je polaženik slušao. G. Paja i gosvoja Kaja ugrabiše priliku dok je Jova govorio,
Zatim je Jova još dugo govorio, ali nit’ je on znao šta govori, nit’ ga je polaženik slušao. G. Paja i gosvoja Kaja ugrabiše priliku dok je Jova govorio, zavaraše mu ukočene oči, i
Radičević, Branko - PESME
Svuda pljušta, trnja i bunike, Dešto cveća, ali čemerike, — Čemer nama bio bi doveka Da se jadu nije našlo leka, — Nit' izvora, ni vodice ladne Da se usne ponakvase jadne, Ni tičica, ni pesama lepi Da umorno srce se ukrepi, Oh mlogi
braća, Ni šubara, ni dokolenica, Ni crveni ubavi kapica, Ni dolama, one srpske dike, Niti toka, junačke prilike, Nit' o pleći pušak' i gunjeva, Ni za pasom ubojni noževa — Ništ' od toga, samo jad i ruga I još ono: „Vaš pokorni sluga!
Tu nju mi lati oni jad sileni, Od jada silna sva se okameni, Nit štogod reče, niti suznu okom, Nit glednu gore to nebo visoko; Ta ono nebo nju prevari zdravo, A to je pred njom njeno
Tu nju mi lati oni jad sileni, Od jada silna sva se okameni, Nit štogod reče, niti suznu okom, Nit glednu gore to nebo visoko; Ta ono nebo nju prevari zdravo, A to je pred njom njeno nebo pravo, Te malko staja, tad na
9. Nit' je tako dugo bilo, Al' sekira u med pade, Uđe jedno momče čilo, Po klupama gledat stade; A tek što ga moma spazi,
32. Još se sećam tu jednoga, Međ zvezde bi njega digâ, Kô najbolja kakva svoga, A Srbinjka ne rodi ga, Nit' je naše mile vere: Tebe mislim, moj Pufere! 33.
A sa tobom, slavo mila, Skraše se Srbu krila! 35. „Izdaše nas!“ svud zaori, Svako srce stra poplavi; Nit ko misli da se bori, Samo gledi da s' izbavi... Oh, i Lale slavne naše Lađama se već nagnaše. 36.
Je li doma? — Ajde, ajde, Tamo reci pogledajde. XXII Eno šeće bleda, jadna, Razasula rusu kosu, Nit oseća vetra ladna, Ni studenu onu rosu. Šeće napred. — Kud? — Ne znade, Samo zna da napred mora.
Kao munja beše poskočio, Al' kad spazi, sav se skamenio: Ni se miče, nit' otvara usta, Ta lepa je preko mere pusta!...
za pušku ne beše vremena, Zato skida glave sa ramena; Al' zadobi četir grdne rane, Ruke duže ne mogu da brane, Al' nit' uče, nit' se junak žali, Ta da braću kako ne ražali.
beše vremena, Zato skida glave sa ramena; Al' zadobi četir grdne rane, Ruke duže ne mogu da brane, Al' nit' uče, nit' se junak žali, Ta da braću kako ne ražali. Manu rukom i snagom ostalom Pa udari Sulju puškom malom, Provrti mu ...
Poznao bi Srbljanin Turčina, Poznao bi Turčin Kaurina I po noći, kad je najtavnija, Kad ni mesec nit zvezdica sija. Okle plamti?... Puška kreše vela — Eto dosta za bojak videla.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
U našoj kući, otkad se zna i pamti, nikad niko nije imao sata, nit je ko znao da po njemu čita vrijeme. Moj stric Nidžo, kad se vratio sa Solunskog fronta, pravio se da „zna u sat“, ali
Nema ga. To si ti, samo ti, a i ja s tobom. Hm, nema?! ...Pa zaista nema takvog dječaka u čitavoj našoj dolini. Nit sam ga vidio ni čuo za njega. Ta ne dolazi džabe Petrak baš našoj kući. Ja sam tu, ja ...
Sjutradan, u golubije sunčano jutro, sve je već bilo iza mene kao san, samo san. Nit mi se pričalo ni zapitkivalo o tome. Tako je, kanda, bilo i s djedom i Petrakom.
Jedini stric Nidžo, koji nit je šta vidio ni čuo, nagazio je, onako mamuran, na one moje grešne osvajačke grablje, pa se nadovezao brundati, nikako
I ovo je poredovnički mlin. Sve ove novotarije moj djed Rade, kao i obično, nije ni primjećivao, nit su one upadale u njegov jednostavan i svakom otvoren život.
Pričao je i sam sebi sladio, sve dok djed od čuda sasvim ne otupi, pa nit je više mahao niti odgovarao. Zurio je ustakljeno u napast pred sobom (jesam li ja ovo opet bolestan od „španjolske“,
Ide tako veselnik živopisac nekakvim uskim putem zaraslim u šibljak, nit je kolnik ni Pjetačka staza, a već iza prvog zavijutka sam vrag zna šta ga čeka: možda zbijen muslimanski zaselak
Kod jednog domaćina naučio ovo, uz drugog zaboravio ono, a kao za pakost, nit je dobro ono što je naučio nit mu je loše bilo ono što je zaboravio.
Kod jednog domaćina naučio ovo, uz drugog zaboravio ono, a kao za pakost, nit je dobro ono što je naučio nit mu je loše bilo ono što je zaboravio.
Međutim, brat Sava ...iako se tri-četiri puta ženio i tuce djece izrodio, ipak ni o kakvoj ljubavi ponjatija nije imao, nit je o takvom nečem štogod čuo.
Ehej, s glave skinuto, ispod repa izvađeno, nit mu staro kašlje, nit nejako plače. I ja bih tako znao. I da čudo ne gleda očima, ogorčeni strikan obično zdimi nekud
Ehej, s glave skinuto, ispod repa izvađeno, nit mu staro kašlje, nit nejako plače. I ja bih tako znao. I da čudo ne gleda očima, ogorčeni strikan obično zdimi nekud na njivu, hvata se
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
I tu ga je oštetio znatno! SULjO: Šta mu je bilo — ja niti znam, nit pitam. Njegova stvar. Kad je on tražio — a, priča se, i po tri-četri za noć — mene nije pitao.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
| Srećne smo mi, srećne kćeri srpske I sve devojke vlaške i mažarske; Nećemo se više bojat’ manastira Nit božijeg odricati mira. Ljubov čistu nećemo gasiti, Nit’ jestestva zakone gaziti.
Ljubov čistu nećemo gasiti, Nit’ jestestva zakone gaziti. Blago nama, mi ćemo bit’ majke I rađati CESARU junake. Za sav rod naš mi ćemo g’ moliti,
veseo, veselo, veselom pišem, javljajući ti da se zdravo nahodim i mirno živim ne imajući nikakva posla s Fruškogorci nit’ sa Svetogorci, kanoti vi tamo.
Kad će srce naše doći u svoju prirodnu dobrotu, da u lice svakog sebi podobnog človeka pozna, brata svoga! Nit’ misleći niti pitajući koje je vere i zakona? One, u kojej ga je Bog izvolio da se rodi kao i ti u tvojoj.
Kostić, Laza - PESME
Nijesi l' zar svog praha bio sit oprostivši se zemne trpije, no, poput praha oca Srbije, u duše svoje uplete ga nit? Zar prahu da se duša pokloni u samrtni, u čas napokoni, te da ga digne sobom uzgori da oproštaju čas ne uskori?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
On kao jaka crvena nit, ili kao nenametljiv ali prisutan i osetan prizvuk, protkiva ceo opus narodnog pripovedača. Takav stvaralački postupak
4. Ono što smo nastojali da održimo kao vezivno tkivo u našoj Antologiji, to je razvojna nit mišljenja i bogaćenja motivima narodnog pripovedača, razume se onako kako na taj proces mi gledamo.
Sve to tako dok carica povika: — Joj, ja više ne mogu! — pa pojmi da se pusti — al' hoćeš! niti se može pustiti nit može stati. Vidješe da su nagrabusile, pa u glas povikaše: — Ko si, da si, molimo te prestani!
Kad se okupa obuče se, niđe nikoga nit' čuje nit' vidi, pa kad se opremi usjede na konja i pođe, a ćemer zaboravi ponijeti.
Kad se okupa obuče se, niđe nikoga nit' čuje nit' vidi, pa kad se opremi usjede na konja i pođe, a ćemer zaboravi ponijeti.
Kad se prosjak opet stade pravdati i kleti se da on o parama nit' zna niti ih je očima vidio, a junak se usplamće, skoči na njega pa ga stane tući: — Kazuj — veli — ja ću te sad
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
) MAKSIM: Lepo si počela. SOFIJA: Nemoj tako, Makso, ta ti znaš, da ja svom dušom idem da ti ugodim. Nit me vici šetnja, nit me vidi čestito crkva, pa sve ti nije pravo. MAKSIM: Al da kuvaš; to oćeš.
SOFIJA: Nemoj tako, Makso, ta ti znaš, da ja svom dušom idem da ti ugodim. Nit me vici šetnja, nit me vidi čestito crkva, pa sve ti nije pravo. MAKSIM: Al da kuvaš; to oćeš. SOFIJA: Ta, zaboga, ne kuvam sebe radi.
Dok tandrčeš i teškaš se, mogla bi polak posla svršiti. MAGA: Eto, žao mi je, gdi se ljutiš. NIKOLA: Ta idi samo, nit mi pomaže ljutiti se, ni pevati. MAGA: O, teško si ga meni! (Odlazi.) NIKOLA: Eto vidiš; može li biti bolje naravi?
Niti mogu ići u vizite, Nit se s Milanom razgovarati. I moj baba nije imao drugog posla, nego da je dovodi. Vučko (koji jednako čita): Ja!
Ene, kako sam ručala. LjUBA: Sama si kriva, majka, što nisi jela. STANIJA: Kako ću da jem, dala si mi neku čorbu, nit je slatka ni kisela; prepeste me gore, dadoste mi neke vile da se ubodem.
ADVOKAT: Dakle parѕ 9. Hm? To je kuriozno. FEMA: Ja se čudim kako ste se nje prevatili, gospodine, ta nit će vam ta štogod platiti, nit će vam reći fala ni bog da prosti.
Hm? To je kuriozno. FEMA: Ja se čudim kako ste se nje prevatili, gospodine, ta nit će vam ta štogod platiti, nit će vam reći fala ni bog da prosti.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Ah! (Peva.) Ti, serce, ne muči me, O, samo daj mi mir, Jer ljubiti ja ne smem Nit kazati ja smem. SRETA: Ti, ženo, ne muči me, O, budi pametna, Jer Sreta nema šale On oće da lupa! Pelo!
Lalić, Ivan V. - PISMO
Tako niže se ogrlica; Na kraju dođe kopča i zatvori se krug, Ili se prekine nit — ali pustimo ishod; On dovoljno je stvaran da neprisutan bude Kada je stanje milosti.
činu, što je kraja Početak; koštan otpad gozbe crva, Ta nepravilna kalota, to kube Pokretne crkve, što istura zube Da nit pregrize što svetove spaja. 2.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zrakom od medi devojka uzri, a kolski točak trudno zaškripi. (Grabi, ne predi: izmiče se nit hitro u raznit, u tamno mesto, nestih-stalaktit.) Rasipa rđu lišće kruškino. Iznutra šumi predeo freska.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MARKO: Jest da su moju babu zvali „pače“, No za to se ja nimalo ne stidim, nit su joj zbog kakvog rđavog djela tako izdeli ime, nego je to dobila u detinstvu.
ALEKSA: Nije Mor ono osjećao što ja čuvstvujem, nit je mogla Amalija tako ljubov pobuditi kao što ste vi meni. JELICA (diže ga): Molim, gospodine, ustajte!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Vidiš ih zorom ranom, danju, u suton tih: nikog ne love one, nit iko lovi njih . . . A kod nas mećava gudi, zavija, čuda stvara, dok mali Sima sanja šume Kilimandžara.
Put je planinom opasan, dug, ali je Borka postojan drug. Goloruk momčić kroz tamu jaše, nosi prutić u ruci, nit pušku ima, nit sablju paše. Mogu ga sresti vuci, a biće, bogme, još veća beda, ako li dođe meda.
Goloruk momčić kroz tamu jaše, nosi prutić u ruci, nit pušku ima, nit sablju paše. Mogu ga sresti vuci, a biće, bogme, još veća beda, ako li dođe meda.
Ne vidiš ga od silnih dućana. Ljudi vrve tamo i ovamo, smutila me gužva neprestana. Niko nema goveda ni ovce, nit šta rade, samo broje novce.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Uokrug mene tišina je samo, Kroz brsno granje bledi mesec sja — Ja bludim dalje... Al' kuda? i kamo? Nit' razum kaže, niti srce zna!
I u blagom sanku iz prošlosti davne Bolnoj tici tako proticahu dani; Nit' se iz sna kreće, nit' oči otvara — I sneg tiho veje — da tiče sahrani...
I u blagom sanku iz prošlosti davne Bolnoj tici tako proticahu dani; Nit' se iz sna kreće, nit' oči otvara — I sneg tiho veje — da tiče sahrani...
U Mrtvilu sve počiva, Nigde nema stvora živa. Svuda pustoš i dosada Caruje i vlada, Niti srce štogod želi, Nit' se čemu nada. Rasejano pogled bludi, Tromo idu časi. Iz daljine zvono gudi, Razležu se glasi — Odjekuju na daleko...
Njega munja ne udara, nit' sekira oštra seče, Pastir pod njim hlad uživa čekajući blago veče. On je nik'o povrh groba udovice neke mlade, Što je
Njega munja ne udara, nit' sekira oštra seče, Pod njim sam se odmarao u spokojno majsko veče — Srce mi je uzimala gorka srdžba, teška seta, I u
Sumorno graktanje kao krik se hori I gubi se naglo u neme daljine, Niti potok šumi, nit' listak šumori, Počivaju mirno rudničke planine — Al' njegovu dušu crna slutnja para, I Branković dozva sveštenika stara.
2 Kad sveštenik stari u odaju dođe, A despot ogrnut crnim ogrtačem, Pa niti se diže, nit mu ruci pođe, No nemirno zvecka mamuzom i mačem, Voštanica tiho na stolu mu gori, Oboren mu pehar i vino prosuto...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Sofiji pričest mi nisu dali te sam žedan ulicama hodio (zato sad mnogo vino pijem) i tužan bejah: prosjacima nit imah šta da udelim niti sam bejah prosjak, u gradu punom brodova i cveća nikoga nisam poznavao doli gospoda Boga
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Kan’ da s’ suncu kose plela, A mjesecu dvore mela. — Ni sam suncu kose plela, Nit’ mjesecu dvore mela, Van stajala, te gledala, Đe se munja s gromom igra; Munja groma nadigrala Dvjema trima jabukama
Kada budeš u taštine dvore, Kad izvedu lepotu devojku, Ne gledaj joj vence ni oboce, Ne gledaj joj šarene zubune, Nit’ joj gledaj vezene rukave; Zubune su terzije šarale, Rukave su vezilje navezle, A vence su kujundžije vile; Već joj
59. Šta se sjaji kroz goru zelenu? Da l’ je sunce, da l’ je jasan mesec? Nit’ je sunce, nit’ je jasan mesec, Već zet šuri na vojvodstvo ide. 60. Dobro došli, kićeni svatovi!
59. Šta se sjaji kroz goru zelenu? Da l’ je sunce, da l’ je jasan mesec? Nit’ je sunce, nit’ je jasan mesec, Već zet šuri na vojvodstvo ide. 60. Dobro došli, kićeni svatovi! A za Maru gizdavu đevojku!
66. “Obazri se, lepa Cveto, majka te zove.“ “Nit’ se mogu obazreti ni odazvati; Zanese me konj zelenko među svekrve.“ “Obazri se, lepa Cveto, otac te zove.
“ “Nit’ se mogu obazreti ni odazvati; Zanese me konj zelenko među svekrve.“ “Obazri se, lepa Cveto, otac te zove.“ “Nit’ se mogu obazreti ni odazvati; Zanese me konj zelenko među svekrove.“ “Obazri se, lepa Cveto, bratac te zove.
“ “Obazri se, lepa Cveto, bratac te zove.“ “Nit’ se mogu obazreti ni odazvati; Zanese me konj zelenko među devere.“ “Obazri se, lepa Cveto, seja te zove.
“ “Nit’ se mogu obazreti ni odazvati; Zanese me konj zelenko među devere.“ “Obazri se, lepa Cveto, seja te zove.“ “Nit’ se mogu obazreti ni odazvati; Zanese me konj zelenko među zaove.“ 67. Mlad mladoženja, ružo rumena!
Ali zlato među zlatarima? Ali svita među terzijama? Ali Mare među đeverima? — Nije svila među svilarima, Nit’ je zlato među zlatarima, Nit’ je svita među terzijama, Nego Mare među đeverima. 70.
Ali svita među terzijama? Ali Mare među đeverima? — Nije svila među svilarima, Nit’ je zlato među zlatarima, Nit’ je svita među terzijama, Nego Mare među đeverima. 70.
“ 76. Šta se beli gore na planini: Da l’ je inje, da l’ belo kovilje? Nit’ je inje, nit’ belo kovilje, Već se beli na kumu košulja. 77. Oj nevene, moj nevene!
“ 76. Šta se beli gore na planini: Da l’ je inje, da l’ belo kovilje? Nit’ je inje, nit’ belo kovilje, Već se beli na kumu košulja. 77. Oj nevene, moj nevene!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
SOFIJA: Filip je visoko podigao drveni mač! VASILIJE: Pre će biti da se život njim poslužio i poigrao! A on... Nit je on znao koju ulogu igra, ni zašto, ni u kojoj predstavi! (Sa desne strane, skoro trčeći, dolazi Simka.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ja pevam tužnima: da tuga od svega oslobođava. Nisam patriotska tribina. Nit marim za slavu Poetika. Neću da preskočim Krležu, ni Ćurčina, niti da budem narodna dika.
da nam svi ruke ljube, i kliču i krune meću, i opet zatrube trube, cveće i čast i sreću. Mi više tome ne verujemo, nit išta na svetu poštujemo. Ništa željno ne očekujemo, mi ništa ne oplakujemo. Nama je dobro. Prokleta pobeda i oduševljenje.
Ljubav mutna više na usnama mi ne rudi, nit mi po nesvesti protiču preobraženja. Zgasnuo žar za Tobom sija mi još na grudi, ali pun žalosti i očajnog razdraženja.
Ti pevaš vedro, sa grmljavom dalekom, i tkaš u stoleća, sa munjama, i svoju nit. U Tebi nema moje ljudske tuge. Ti imaš streljača pogled prav i nem.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Taman doneše čorbu, a iz potoka zagrmi pucanj, jedan, dva, tri... Kako je ko prineo kašiku ustima, tako i ostade, nit' je ko vraća ni srče.
Nikako nije mogao da razume kako se to drugi svet ženi: dok dlan o dlan — i gotova posla!... Nit' misli, nit' pita, nit' izučava: — gurne u gomilu, pa što Bog dâ... A on tako ne može.
Nikako nije mogao da razume kako se to drugi svet ženi: dok dlan o dlan — i gotova posla!... Nit' misli, nit' pita, nit' izučava: — gurne u gomilu, pa što Bog dâ... A on tako ne može.
Nikako nije mogao da razume kako se to drugi svet ženi: dok dlan o dlan — i gotova posla!... Nit' misli, nit' pita, nit' izučava: — gurne u gomilu, pa što Bog dâ... A on tako ne može.
Kad dovede poslednjeg čoveka s puškom sudnici, pade na ledinu, nit' pusti od sebe glasa, nit' mrdnu rukom il' nogom, samo se grudi i trbuh dizahu i spuštahu tako jako i brzo, te
Kad dovede poslednjeg čoveka s puškom sudnici, pade na ledinu, nit' pusti od sebe glasa, nit' mrdnu rukom il' nogom, samo se grudi i trbuh dizahu i spuštahu tako jako i brzo, te mišljasmo da će krepati do zore.
Dođe, recimo, nov kapetan, narede se izbori; — mi odmah biramo ljude koji su njemu po volji. Nit' on nama štn veli ni mi njemu: razumemo se i bez reči...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Onako kako on rekne. — Hm! dakle se, — reče otežući — ne slažete, mrziš vlast?! — Ama ne mrzim je. Nit’ je volim, nit’ je mrzim. Onako, znaš kako!
Onako kako on rekne. — Hm! dakle se, — reče otežući — ne slažete, mrziš vlast?! — Ama ne mrzim je. Nit’ je volim, nit’ je mrzim. Onako, znaš kako!
Gleda ga poizdalje. Izmakavši se podalje, ćir Đorđe vide da je putnik, ali mu čudno što nit’ vidi pred mehanom kola, nit’ opet uz putnika torbu ili kufer. — A kude ostaviste, na priliku, kuferče?
Gleda ga poizdalje. Izmakavši se podalje, ćir Đorđe vide da je putnik, ali mu čudno što nit’ vidi pred mehanom kola, nit’ opet uz putnika torbu ili kufer. — A kude ostaviste, na priliku, kuferče? — Kod kuće — veli učitelj.
A pre toga iako su se ogovarale, to im je bar ličilo, jer im je to od boga dato i ostalo. Čudo! A one nit’ će birati kmetove, nit’ će biti izabrane za kmetove!
Čudo! A one nit’ će birati kmetove, nit’ će biti izabrane za kmetove! Tek kad se žene podeliše u partije i zavadiše — onda tek da vidiš loma!
Tek vidiš zeljova gde izleti podavijena repa na tri noge, pa šiša kroz sokak i ne osvrne se nit’ pusti avaza sve dok ne dođe pod koš u svoju avliju. Tek odande lane! A to je zeljov jednoga odbornika.
A sad, ovako izneveren i, što je još glavnije, opljačkan, samo se ušunjao i seo do prvih vrata, pa nit vadi tabakeru, nit poručuje kafu, a kad se glumci skupiše pa ga stadoše pitati kako im je tamo išlo i kako je živeo,
A sad, ovako izneveren i, što je još glavnije, opljačkan, samo se ušunjao i seo do prvih vrata, pa nit vadi tabakeru, nit poručuje kafu, a kad se glumci skupiše pa ga stadoše pitati kako im je tamo išlo i kako je živeo, odgovorio im je
Koliko se puta i čudio i ljutio i pitao: kako samo to može poneko tako da pusti svoje žensko čeljade da igra s nekim, nit’ ga znaš ni ko je ni otkuda je, pa da s takvim igra jevropejske igre!!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” Otkrila im se nit najtanja: Slast čistoga trajanja. Po ceo dan čekaju Do grla u beskraju, S nogama spuštenim u lavore Tihi i
Uobražene damske cipele Nit su kog slušale, niti videle. Dok ne ciknuše: „Ko to?” „Šta to?” Zaglibivši se, cele, u blato.
ti se Čitaoče, dragi, ničem ne čudi: Između Morave, Save i Tise Naiđoše dani ludi, zlehudi; Ne budimo zabrinuti nit kiseli, Jer i većih smo čuda videli...
Rakić, Milan - PESME
III Grmelo je kao da se bije boj. Nit̓ treptale zvezde, nit̓ je mesec sjao, Na niskome nebu, turoban i zao, Širio se svuda gust oblaka sloj.
III Grmelo je kao da se bije boj. Nit̓ treptale zvezde, nit̓ je mesec sjao, Na niskome nebu, turoban i zao, Širio se svuda gust oblaka sloj.
II Ja znam da meni Gospod neće dati Starost duboku, nit̓ pored mene Svečano proći i ljudi i žene, Zlatne mi svadbe staloženi svati.
Jer moja je duša silom duvna seda Što međ četir zida vek provodi zao, Nekorisna, suha, besplodna, i bleda, Nit̓ je koga znala, nit̓ nju kogod znao.
je duša silom duvna seda Što međ četir zida vek provodi zao, Nekorisna, suha, besplodna, i bleda, Nit̓ je koga znala, nit̓ nju kogod znao.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Svako gleda što će čut od tebe, a ti si se nešto zamrsio: nit' što zboriš niti nas otršaš, u obraz si kao zemlja došâ; sam se šetaš poljem bez nikoga, nit' što jedeš niti zaspat
ti si se nešto zamrsio: nit' što zboriš niti nas otršaš, u obraz si kao zemlja došâ; sam se šetaš poljem bez nikoga, nit' što jedeš niti zaspat možeš. Krupno nešto učiš u pameti, — zbili ti se snovi na Turčina!
Blago tome ko dovijek živi, imao se rašta i roditi! Vječna zublja vječne pomrčine nit' dogori niti svjetlost gubi. VLADIKA DANILO (među svima kao da je sam) Đe je zrno klicu zametnulo, onde neka i
POP MIĆO Amanat mi, ja je i ne čitam, niti mi je knjiga za potrebu, nit' je kada u crkvu otvaram. Napamet sam dobro utvrdio leturđiju, krstit i vjenčati, kâ i druge pomanje potrebe; pa kad
Pandurović, Sima - PESME
već ne krase Dela mi, koja vreme lagano ruši, drobi, Nikada možda neću sa dobrim snima više U društvu biti, nit će pod senkom mračne kobi Presahnut’ suze noćne u dane splina, kiše, I čudna sreća doći pod suncem, u slobodi.
Tu ne sija sunce nit’ se leje šire, Tu talasi nemi troše čvrste hridi. Stari se dani sa nama ne mire, I agonija prošlosti se vidi.
S ljubavlju svojom ona sama hodi; Vetar kroz polja ogolela dere; Debeo sneg se svuda širom stere, Al’ njoj nit’ studen nit’ samoća škodi.
S ljubavlju svojom ona sama hodi; Vetar kroz polja ogolela dere; Debeo sneg se svuda širom stere, Al’ njoj nit’ studen nit’ samoća škodi. Meni se čini da je večna ona, K’o ljubav njena, božja vasiona, K’o zvezde mirne na svodu širokom.
Nećemo biti kužnome blatu Sastojci bedni ćivtinske sredine Niskih vidika a uvela srca; Gde nit’ se živi niti časno gine, I gde se kopni, povodi i grca; Gde crna čama stalno sipi na nas, K’o sitna kiša, k’o
Pa baš tad, kad za nas nema sreće preče No da nam, k’o potok iz prastare šume, Suza teške, gorke istine potèče, — Nit nam kogod pljeska, niti nas razume.
I onda, pogled ravnodušan báci Na zlo što reži kao pas na alci; Neka te ne ljute nadmeni glupaci, Nit vređaju ikad niski nevaljalci.
A jedan se osmeh rađa polagano: Osmeh koji ništa ne mrzi nit voli, Osmeh blag, sažaljiv, kad se sve preboli, I sadašnji jadi i nadanje râno, I bol što je muklo naša srca cep’o.
Jer, moja se duša ne nada nit’ vara: Ambicije njene iščezle su davno, Kao mladost, nade, kao san, k’o para, I umrle tiho, spokojno i slavno.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(kletva prevarene devojke momku). Majka ga u studene oči ljubila! Ma’nit po narodu hodio! Mramorom se mramorila, a kamenom kamenila! Na krvnička vrata prosio! Ne smirio se kô kolo mlinsko!
— Niko ne može celom svetu kolača namesiti. — Svitu nit’ nadrobi, nit’ nasoli. — Niko ne može natkati mahrama, da cijelom svijetu usta poveže.
— Niko ne može celom svetu kolača namesiti. — Svitu nit’ nadrobi, nit’ nasoli. — Niko ne može natkati mahrama, da cijelom svijetu usta poveže.
Ne straši se muški umrijeti, Već se boji sramotno živjeti. Nije anđel da se ne razljuti, Nit je šejtan da se ne pomiri. Nije blago ni srebro ni zlato, Već je blago što je srcu drago.
Ni po babu ni po stričevima, Već po pravdi boga istinoga. Ni hvali Heraka, Nit’ kudi Petaka, — Oba su jednaka. Od zla roda da nije poroda.
Nješto nješto izjelo i od nješta kosti ostale. — Naiđu’ Rvati na izedenu strvinu, pa se počnu čuditi, nit’ su znali oda šta su kosti, ni kud se meso delo.
već kako joj bude ime) u zlatne niti unićena, u srebrenom brdu ubrđena, ja te drage ne mogu iz zlatnih niti iznititi, nit je mogu iz srebrena brda izbrditi!
Dušmani mu otišli u lugove, naplaćivali dugove; nit dugove naplatili, nit se više ’vamo vratili: u luli sjedili, niz čibuk noge opružili!
Dušmani mu otišli u lugove, naplaćivali dugove; nit dugove naplatili, nit se više ’vamo vratili: u luli sjedili, niz čibuk noge opružili!
I to im bilo dugo i široko: nit mogli ni na sunce ni na mjesec! Ruke im bile od voska, a noge od loja: ako pošli na sunce, oni se kravili; ako pošli
(Dan i noć) 244 — Ti mene vijaš, a ja tebe; niti ti stiže mene, nit' ja tebe? (Žiščica) 245 — Tri eto šezdeset vranića, dvanaest golubića, i pred njima orao grivljaš?
! I vi ostali gosti, prišipetlje! Gle, kako su ušutili, pa navalili jesti! Da li ste iz glada pobjegli: nit ko pjeva, niti igra, nego kao gusenice jedu i piju, a ja siromah tepem se žedan i gladan! Zdrav bio, kume!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
U kući sjedi, sjedi; čekaj, nema ništa! ni Vlaa ni Vlainje; nit se šta peče ni vari. Onda ja skočim, pa iziđem na polje, a to moj konj stoji, đe sam ga i sjao, a Vla jednako teše i
38. Zimi služi, a ljeti zube kesi. 39. Zoba grozd od mora do Dunava, nit' ga mogo pozobati, ni ga mogo pregoreti. 40.
77. Ni od pedao ni od čeperak, a dva dućana pokrilo. 78. Niti misli, ni govori, samo ti se kaže. 79. Nit' šušnu, nit' bušnu, a u kuću dođe. 80. Od zemlje se diže, a ne može se dignuti. 81.
77. Ni od pedao ni od čeperak, a dva dućana pokrilo. 78. Niti misli, ni govori, samo ti se kaže. 79. Nit' šušnu, nit' bušnu, a u kuću dođe. 80. Od zemlje se diže, a ne može se dignuti. 81. Otac u kolijevci, a sin u svatovima. 82.
U kući sjedi, sjedi; čekaj, nema ništa! ni Vlaha ni Vlahinje; nit' se šta peče ni vari. Onda ja skočim, pa iziđem na polje, a to moj konj stoji, đe sam ga i sjao, a Vlah jednako teše i
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
A nije bilo ni trešanja, ni dudova, ni šljiva, dâko je bila poneka džanarika. A nit se bliznilo, nit se trojanilo, nit se stotinilo, nit se iljadilo, već fala Bogu kad imaš krpu na zakrpu!
A nije bilo ni trešanja, ni dudova, ni šljiva, dâko je bila poneka džanarika. A nit se bliznilo, nit se trojanilo, nit se stotinilo, nit se iljadilo, već fala Bogu kad imaš krpu na zakrpu!
A nije bilo ni trešanja, ni dudova, ni šljiva, dâko je bila poneka džanarika. A nit se bliznilo, nit se trojanilo, nit se stotinilo, nit se iljadilo, već fala Bogu kad imaš krpu na zakrpu!
A nit se bliznilo, nit se trojanilo, nit se stotinilo, nit se iljadilo, već fala Bogu kad imaš krpu na zakrpu! Nit sam ja na kraju apšen zbog nekog neslaganja, nego mi našli u
A nit se bliznilo, nit se trojanilo, nit se stotinilo, nit se iljadilo, već fala Bogu kad imaš krpu na zakrpu! Nit sam ja na kraju apšen zbog nekog neslaganja, nego mi našli u magacinu manjak! A ni kuvala nije ko što sam falio!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ova ceremonija takvu je silu na meni imala, da sam prokleo starca Dimu, grčkog daskala, i san s dimlijama; nit’ znam šta se je od daskala posle toga slučilo, jer nit’ sam ga već vidio ni za njega čuo.
da sam prokleo starca Dimu, grčkog daskala, i san s dimlijama; nit’ znam šta se je od daskala posle toga slučilo, jer nit’ sam ga već vidio ni za njega čuo.
Pri ovom sam bio godinu i po, hodeći po pazari i učeći se šiti; no ništa to meni niti mi se mililo nit’ mi je išlo od ruke.
Svi školski alumnisti živjahu u krajnjem dobrohotstvu i ljubovi; nit’ bi tu ko uzroka imao na koga rasrditi se i zlobiti.
Dela moja i dužnosti rado i veselo ispolnjavajući, činilo mi se da sam u soveršenejšej nezavisimosti i svobodi, nit sam komu esap davao, nit od koga uzimao.
rado i veselo ispolnjavajući, činilo mi se da sam u soveršenejšej nezavisimosti i svobodi, nit sam komu esap davao, nit od koga uzimao. Sav grad Beč činio mi se moj, jer sam mogao po njemu špacirati koliko sam god hoteo.
A kad ti nas počnu niz brdo terati, toga opet letenja i sijaseta nit’ sam čuo ni vidio. Šta je bezdna i propast? Ništa sprama onom kud smo mi propadali!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Mi se kobno lelujamo I slušamo vetar samo I nit po nit kako puca... KAMENA USPAVANKA Uspavajte se gde ste zatečeni Po svetu dobri, gorki, zaneseni, Vi ruke po
Mi se kobno lelujamo I slušamo vetar samo I nit po nit kako puca... KAMENA USPAVANKA Uspavajte se gde ste zatečeni Po svetu dobri, gorki, zaneseni, Vi ruke po travi, vi
Već pola mojih stvari s tobom trule. Niko me sada ne zna, nit će znati: Iz mene zjapi rana mesto nule. UMESTO DA U SVILU LAKU Umesto da u svilu laku Oblačim tvoga tela plamen Ja
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
istorijska prisećanja odgurkivana u nepamćenje, neistorijska su, valjda sačuvana u onoj svetlosnoj prašini što je, kao nit, jednako izmicala Pozorišnom ulicom, povremeno iskrsavala.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Al' siroče, crne moje sreće, Nit' sam zvezda, ni tica, ni cveće, Srpkinja sam s dična Srbobrana, S dična grada onih dičnih dana!
Jer moja je duša silom duvna seda Što međ' četir' zida vek provodi zao, Nekorisna, suha, besplodna, i bleda; Nit' je koga znala, nit' nju kogod znao.
duša silom duvna seda Što međ' četir' zida vek provodi zao, Nekorisna, suha, besplodna, i bleda; Nit' je koga znala, nit' nju kogod znao.
„Je li u ruži, te tako miriše? Il' je u tankom maglinom pramu, Što na njoj počiva? il' je u zraku, K'o svile nit što pliva kroz tamu? Il' je u dahu te noći crne, Te mi u tugu ljubav ogrne? „Svuda te tražim!...
životom žedne, K'o ti za uljem; moj duh, svake noći, I svakog dana, i svakoga časka, Puckara, pišti - ali toga glaska Nit' čuju, niti mogu mu pomoći... V.
O Rode! Nema nade da skorim drukče bude: Nit' imaš dosta snage da sam se preporodiš, Nit' nosiš svest u duši i ljubav cele grude, Da s dušmanima mnogim svud jednu
O Rode! Nema nade da skorim drukče bude: Nit' imaš dosta snage da sam se preporodiš, Nit' nosiš svest u duši i ljubav cele grude, Da s dušmanima mnogim svud jednu borbu vodiš...
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
smutna jesen i ledena zima; dan za danom vjenčaje se tokom, svaki našom ponaosob mukom: nema dana koji mi želimo, nit' blaženstva za kojim čeznemo. Ko će vjetar ludi zauzdati? ko l' pučini zabranit kipjeti?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ukopao se kao da je za zemlju zakovan, zvera okolo sebe, nit’ romori, nit’ govori. A kavana se sve više puni, izmešao se miris i smrad od pokislog sukna, obojaka, rakije, dima i
Ukopao se kao da je za zemlju zakovan, zvera okolo sebe, nit’ romori, nit’ govori. A kavana se sve više puni, izmešao se miris i smrad od pokislog sukna, obojaka, rakije, dima i prašine, od
Najedanput me moj Lala pita: — Ama, gospodine, čujete li vi da grmi? — E, moj prijane — rekoh mu ja. — Niti grmi, nit se zemlja trese, već pucaju Srbi iz topova!
— Vidi, vidi, — veli čim ga je ugledao, i da prsne od smeja — na čitaj ovo pismo, da vidiš samo šta mi ovaj piše. Nit’ znam toga Milića Sandučarevića, niti su ga ikad moje oči videle, niti o njemu moje uši čule, samo čitaj da vidiš.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ljepota je nešto što one vječito u sebi predu i iz sebe suču, kao pauk svoju nit. Zato nam se ona priviđa kao neko njihovo besprekidno djelanje, i kao njihova lična zasluga.
To je zavist! XXIX Eto sam opet odlutao! Na svakom ćošku pobjegnem sam sebi s lanca. Stalno mi se mrsi i prekida nit. To mi je stara mana, još iz djetinjstva. Vječito su me korili zbog te „niti” i zbog neprestanih digresija.
A ja sam se već onda čudio: što im je toliko do te blažene „niti”! Kao da je „nit” ono najvažnije i najbitnije što čovjek čovjeku ima da saopći!
Da li je i tamo poznat pojam smrti? Da li su i tamo pojave i doživljaji nanizani, poput Minhauzenovih gusaka, na nit vremena, ili se pred očima tamošnjih stanovnika život stere u jednoj ravni, plošan i raznobojan kao ćilim?
ljudski životi nose u sebi svoje unutrašnje lice, ljudi u jednoj stanici svoga bića nose klupko svog razvoja, čija će se nit iz njih izviti i dalje po svome zakonu odvijati.
izdaju, oni nas iznevjeravaju i sa sasvim stranim i ravnodušnim osobama: čak i s njima veže ih jedna tanana no žilava nit solidarnosti — solidarnosti među živima — kakva ih više ne veže s nama.
Jer vrijeme kao da je ono što događajima našeg života podaje njihovu težinu i njihovu bolnost. Kad je iz njih izvučena nit vremena na koji su nanizani, oni leže pred našim očima, šaroliki i ravnopravni, poput rasutih đinđuva.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Šta ti uradi, sokole : dunu jednoga dana, pa ode; nit’ se ti kome javi, nit’ mi što čusmo za tebe. — Morao sam tako, ča-Vujo.
— Šta ti uradi, sokole : dunu jednoga dana, pa ode; nit’ se ti kome javi, nit’ mi što čusmo za tebe. — Morao sam tako, ča-Vujo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
No, ovog će baš odvalit, pa on didi i ni „pomoz̓ bog!“ ni „kako zdravlje?“ već udari po didi. Dida opet nit̓ ćuti nit̓ jauče, već stenje. — Jesi ti pravda? — na didu će ovaj, a dida opet njemu: — Borme, čitava nisam.
No, ovog će baš odvalit, pa on didi i ni „pomoz̓ bog!“ ni „kako zdravlje?“ već udari po didi. Dida opet nit̓ ćuti nit̓ jauče, već stenje. — Jesi ti pravda? — na didu će ovaj, a dida opet njemu: — Borme, čitava nisam.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ti i danas tražiš borbe i života, I sa istim žarom ustaješ i padaš, Bez roptanja, mržnje, nit se ikom jadaš. Ti i danas tražiš borbe i života.
Ti si divna bila. Ne osetih tada Želju da te volim, potrebu da grlim Dan mojih očiju. Nit osetih jada, Il' pesme jeseni, Il' bola u meni. Dan julski i vreo umoran odlazi.
se kreće i u suton pada, U neki sumrak, u predgrađe groba, Gde ničeg nema, pa ni želja mojih, Bolova, snova; nit' tu vidim sebe; Pred tom zastirkom ispred dana svojih Osećam groblje i sećam se tebe.
Povorka doba izumrlih sada Za njom se kreće: nit ropće, nit cvili, Uvelo lišće šušti, tiho pada — Život nestaje, al' trag za njim mili. “Tako mi noći i prirode ove!”...
Povorka doba izumrlih sada Za njom se kreće: nit ropće, nit cvili, Uvelo lišće šušti, tiho pada — Život nestaje, al' trag za njim mili. “Tako mi noći i prirode ove!”...
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Vraćam se sada na ono mesto u knjizi gde sam prekinuo onu osnovnu nit priče. Četrnaesti april 1896. godine zabeležen je u mom kalendaru kao srećan dan.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Lika koji je senka. Ali senka koja otelovljuje jedan jedva yhvatljivi zanos ili slutnju, koja je kao magična nit protkala ne samo književno delo Miloša Crnjanskog nego i srpsku književnost HH veka.
“ Međutim, u desetoj je obrnuto: „Kao vučica ti mi umi jezikom vid.“ A onda u poslednjoj: „Nit vučica mi umi vlažnim jezikom vid.
reke što pada po tlu, Ja se ne mogu umoriti više nikada – kao u snu, I trčim tek da ne stojim, niti poznajem jade nit spas: Iz dana u dan prebijam bezmerne prostore, Plavilo odmakne odjednom providne svoje zastore; Samo nada mnom ona
u različitim manifestima i zapisima o poeziji insistirali su na tome da veliki pesnici, kad reč uvedu u pesmu, povlače nit koja jezički sistem pokreće i u samoj se reči aktiviraju već očvrsli i zaboravljeni talozi.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Hamerlinga) Voleo bih ležat’ mirno Gde s’ ne čuje tičji glas, Ni čovekov plač, ni popev, Ni žuborak, ni talas, Nit’ ulicom grmež kola, Niti satov tikatak — Odmoru mi da ne smeta Ni mog srca udar lak...
Uze platno, meša boje razne, Zasukuje veštu desnu ruku Nit’ je kome svoje misli kazô, Nit’ je s kime bio u dosluku.
Uze platno, meša boje razne, Zasukuje veštu desnu ruku Nit’ je kome svoje misli kazô, Nit’ je s kime bio u dosluku.
Stale oči i kralju i svima. Divna moma, jeste, anđô pravi, Lepše niko nit’ vide nit’ sneva, Rajska radost kroz lice joj zrači, Na usnama ljubav se osmeva.
Stale oči i kralju i svima. Divna moma, jeste, anđô pravi, Lepše niko nit’ vide nit’ sneva, Rajska radost kroz lice joj zrači, Na usnama ljubav se osmeva.
Al’ kad bi ljudi Stajali kruto Da ničje čelo Nije pognuto — Nit’ bi im crno, Nit’ bi im žuto, Nit’ bi im meko, Nit’ bi im ljuto — Ne bi im niko Slobodu sputô.
Al’ kad bi ljudi Stajali kruto Da ničje čelo Nije pognuto — Nit’ bi im crno, Nit’ bi im žuto, Nit’ bi im meko, Nit’ bi im ljuto — Ne bi im niko Slobodu sputô. Ja barem čvrsto Verujem u to.
Al’ kad bi ljudi Stajali kruto Da ničje čelo Nije pognuto — Nit’ bi im crno, Nit’ bi im žuto, Nit’ bi im meko, Nit’ bi im ljuto — Ne bi im niko Slobodu sputô. Ja barem čvrsto Verujem u to.
Al’ kad bi ljudi Stajali kruto Da ničje čelo Nije pognuto — Nit’ bi im crno, Nit’ bi im žuto, Nit’ bi im meko, Nit’ bi im ljuto — Ne bi im niko Slobodu sputô. Ja barem čvrsto Verujem u to.
Rodio se Hristos, koj’ se raspet’ daje Ali ne ustupa, nit’ se ponižava. O, Hristos se rodi, srpski rode dragi, Sa hramova svetih pozdravlja te zvono; Hristos će te naći, ako
— Ne, ti nećeš gladna zepsti Ni u Boga gubit’ vere, Ma da nemaš rođenoga, Niti oca, nit’ matere. Il’ ćeš naći ovde ko će Da se duše svoje seti, Il’ ćeš otić’ višnjem ocu — A on će nas sve prokleti.
Talasi će ovi rasti, Vek će veku da ih prati: Zato Darvin nije umro Nit’ će s’ ikad mrtvim zvati. Nit’ je njegov duh u tima Što kad mraz il’ oluj spaze Kao deca besomučna Na Boga se gore
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
JOVAN: Zar sam ja konj? FEMA: Budalo! Najlepši pedinteri imadu to ime. JOVAN: Nisam ja pedinter nego šegrt, nit’ je meni otac kazivao da se nemčim, nego da ostanem koji sam bio. FEMA: Kukavico, to je nobles...
FEMA: Pravo, pravo, Vasiles. Ti si moj zet. VASILIJE: Zacelo? FEMA: Nobles lukte nit! MITAR: No, sad vidim da si pametan, Vaso, s ćurkama i ne možeš drugojače nego magareći.
Kaži ti nama, ostaješ li ti i dalje tako pokondirena i luda, ili ćeš biti kao mi? FEMA: Nobles kon nit biti paor. MITAR: E, kad kon nit, a ono zbogom!
FEMA: Nobles kon nit biti paor. MITAR: E, kad kon nit, a ono zbogom! Pravo kažu ljudi da je moda ludilo kao kijavica: od jednog prelazi na drugog, a kad počne, ne ume da
FEMA: Da budem paorka? Oh, kon nit, kon nit. MITAR: Femo, samo tri godine. FEMA (metne ruku na čelo, sasvim žalostivo): Kon nit, kon nit.
FEMA: Da budem paorka? Oh, kon nit, kon nit. MITAR: Femo, samo tri godine. FEMA (metne ruku na čelo, sasvim žalostivo): Kon nit, kon nit.
Oh, kon nit, kon nit. MITAR: Femo, samo tri godine. FEMA (metne ruku na čelo, sasvim žalostivo): Kon nit, kon nit. MITAR: Promisli se dobro, ovde je razgovor o Parizu.
Oh, kon nit, kon nit. MITAR: Femo, samo tri godine. FEMA (metne ruku na čelo, sasvim žalostivo): Kon nit, kon nit. MITAR: Promisli se dobro, ovde je razgovor o Parizu.
Miljković, Branko - PESME
Upotrebljiv samo u snu, svet nas vara! Varnicom nežnom niz crno kovilje Doželjen predeo obuze prevara. Što je duboko nit leti nit tone, Nit varkanjem varke bogojavno plane, Da noć koja ih naizust zna trone Potkupljivim srebrom mudrosti
Varnicom nežnom niz crno kovilje Doželjen predeo obuze prevara. Što je duboko nit leti nit tone, Nit varkanjem varke bogojavno plane, Da noć koja ih naizust zna trone Potkupljivim srebrom mudrosti prerane.
Varnicom nežnom niz crno kovilje Doželjen predeo obuze prevara. Što je duboko nit leti nit tone, Nit varkanjem varke bogojavno plane, Da noć koja ih naizust zna trone Potkupljivim srebrom mudrosti prerane.
rana nedostižna II O hladna vatro koja izgaraš Svud oko mene a dan ne stvaraš Ne znaju kuće gde odoše ljudi Nit pozna jutro one koje budi Al zna ih ponoć puna suncokreta Biljni petao na krovu sveta Koji ih samo zato budi Što mrtvi
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Glasno.) Pa, Kolebane, šta Glavaš veli? Misli li danas moju poslušat?... KOLEBAN: Ne reče ništ’, Nit’ sam ga hteo dalje pitati, Da ne bih kakvu sumnju budio.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Pođosmo da kudgod izađemo iz onoga gustiša, da se orijentišemo, jep nit cmo znali gde su naši, ni gde su Turci. Izađemo na jednu usku putanju usred šume i ne pođosmo njome dugo, kad sretosmo
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
A ja druga blaga nemam, Nit’ bi druga blaga trebô; Ti si zlato moje nade, Šarnoj duzi ti si nebo. Pa još uz to srpsko srce, Čim se zlato moje
Imam lepše i čistije, Mirisnije, rumenije, Providnije i svetlije, Imam slađe i nežnije, Što im ne znam ime dati, Nit ih mogu pesmom zvati, Što će noći, U samoći Da ih duša duši prati, — Te s’ ne dadu ispevati.
LXIX Šalaj, luče, Ne od juče, Već luče od lane, Bog i vera — Srce j’ mera — Ja ti ne znam mane! Nit’ se srdiš Kad te karam, Niti kad te ljubim; Ćef mi dođe — Napijem se, Pa pred tobom dubim.
“ V Nit hoće vode, nit hoće leka. — Ipak bih rekô, da nešto čeka. Ponude nose majka i seja, — Ona s’ nasmeja.
“ V Nit hoće vode, nit hoće leka. — Ipak bih rekô, da nešto čeka. Ponude nose majka i seja, — Ona s’ nasmeja.
Sestro moja, nežni cvete Starih uspomena, Nit’ je sreća, nit’ nesreća Što ti groba nema. Ja i tako k nebu gledim, Tu im tražim lika, Kad se setim mojih milih,
Sestro moja, nežni cvete Starih uspomena, Nit’ je sreća, nit’ nesreća Što ti groba nema. Ja i tako k nebu gledim, Tu im tražim lika, Kad se setim mojih milih, dragih
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A posle, i sva dosadanja zbivanja u prirodi, i u svetu, ukazuju da krvožedni instinkt, kao večna nit, prožima sva svesna i nerazumna bića od njihovog prvog začetka.
Na francuskom frontu se zabarikadirali kao ovo mi ovde, pa ni tamo, nit ovamo. Čitam danas u novinama izjavu nekog iz pozadine: „Sa nama su Amerikanci.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
te sve živo dru Že; k'o da znaju da si ti sve:tlo ogledalo sviju dobro Ta; sablazan, dragi moj, nig:di ti ne seješ; nit pak, Da za mir na svetu ti ne mariš; jest istina!
Ljubica o ljubvi neće ni da čuje, Milosnike svoje neprestano psuje, Blagosilja samo svoga gospodara, Nit se s drugim rada ona razgovara. — Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti.
— Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Kaluđerski živi sasvim seka-Neda, Nit' hoće u oči kome da pogleda; Zatvori se sama k'o duvna u kući, Kroz pendžer pogledi, nikom ne da ući.
Iz same itike i Svete biblije Razgovori jesu gospođe Marije; Nit se ona peče o ovome svetu, Nov svaki čas čita božstvenu trisvetu.
Utrefim li se s tobom na kakvom veselju, Ne pokazuj nimalo k mene dobru volju, Nit' sesti kako ćeš do mene ti gledaj; Ištem li igrati, ruku tvoju ne daj.
Sve što mene okružava, sve to sa mnom tuži: Niti ptica ptici poje, nit' se s drugom druži. Odziv meni iz gorice s plačem odgovara, Zefir mi se među lišćem na žalost pretvara.
Ljubve bogu, za opkladu, tu bi bio zamor, Nit' je posla težeg im'o otkako je Amor. Da ti pojem o ljubovi, njoj su mize blage, Al' izberi od pjesana što su tebi drage.
Zla gordinjo i lakomstvo nečestivo svjeta! Nigda li vam nije dosta nit' šta ovde sveta! Mila čuvstva prodaju se — tu već nema zajma —, Zemlja mora sva propasti s ovim običaj'ma.
Nek' Adrija već ne vidi, zaboravi R'jeka, Nit' me čuje već Istrija, Liburnije seka; Krajnsku valja ostaviti, krajnje serpske neve, Bodre pjesnom ispod Istra zasnubiti
Vodu ne gacam, Mreže ne bacam, Da im ja ovim Malu ulovim Ribicu. Vrt ja ne gradim, Cv'jeće ne sadim, Nit' je proleća, Da im dam cv'jeća Kiticu. Ha! Znam sad, što ću: Pisati hoću Djeci malenu L'jepu, šarenu Knjižicu. 1810.
Pogledajte s Avale Sinov' mojih grobove svuda! Sestra moja Vengrija Za me zaboravila, Nit' velika Rosija Čuje vozdihanija moja. Moji mladenci nevini, Vitlejemskim podobni!
Nemam mesta, nemam stana, Hodim, brodim po svih strana: Sam sam, nit me kogod dira, Al' ja opet ne nahodim mira. Predmet svaki na me zjaje, Jedna strast me drugoj daje.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
te na te važdan iščekuje? JELISAVETA: Iščekuje me? Al’ neka, idi, mož’ i čekati! Gondola na me znam da ne čeka, Nit’ more prska sjajnom radošću S vesala britkih biser sićani, Da me na grud’ma sviju milina Kroz tihu rumen zraka
BOŠKO: E, što je pravo, pravo, Đuraško; Al’ ’nake pesme ne čuh, duše mi! BOGDAN: I nije ’naku niko spevao, — Nit’ ikad brižna majka podiže Na belim grud’ma ’nake dražesti, Kô što ih sinoć, vincem ugrejan, Uz setne strune izvi
KNEZ ĐURĐE: A bratstvo? JELISAVETA: Zar ti je brat? KNEZ ĐURĐE: Nije! JELISAVETA: Nije, — Nit’ ti je Radoš veran prijatelj! KNEZ ĐURĐE: Kako?... Zar i Radoš?...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— uzviknu veselo Mićan i pruži mi punu čašu bašice. — Sama prva kap! De-de, dalje pričaj. — E, ljudi moji, nit je ta'kije' nišandžijâ kad bilo, a kakav je zeman nastô teško da i' i bude, — dočeka neko iz mraka.
“ — pa obodo' đogu niz Kotare ravne. — Mićane, natoči mi jednu, post joj njezin, da razbijem stare derte! — Ljudi moji, nit je tak'ije' junaka kad bilo, a kakav je vakat nastô teško da i' i bude! — čudi se i krsti onaj za kacom.
Uprav pod mjeru. Toliko ti je. Ako mi počem ne vjeruješ, eno ti Banje Luke i carske mjere... Svačem ja znam verak. Nit mi trebaju kakve sprave, ni kaurske lumere. Šta će mi taj gad? I dosad je svijet brez tog bio, pa je nekako živio...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dimitrije Mlađi umiru — Makarije se drži. Uhvatio se starac bezubim desnima za onu lelujavu tanušnu nit i ne umire.
U Makarija je ušao božji arhanđel, govorili su. Bila je potrebna samo mala neznatna nit pa da iskaz obrnu u suprotno: u Makarija je ušao Satanin sluga.
Na moju sreću ta nit nikada nije prekoračena i ja sam za njih ostao sveti čovek za koga su imali samo reči divljenja. Matija Ispeo sam se na
je to moguće, ja u stvari uživam što je smrt na mene razjapila svoju groznu čeljust, a ja joj za dlaku, tanku, tanušnu nit izmičem, pljujem joj u gubicu smrdljivu, rado bih joj zapevao na uvo neku posprdnu pesmicu ali za toliko ipak nemam daha.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I u blagom sanku iz prošlosti davne, Bolnoj tici tako proticahu dani; Nit se iz sna kreće, nit oči otvara I sneg tiho veje - da tiče sahrani... 1880.
I u blagom sanku iz prošlosti davne, Bolnoj tici tako proticahu dani; Nit se iz sna kreće, nit oči otvara I sneg tiho veje - da tiče sahrani... 1880.
celog sveta, Mirno i tiho ljubica cveta plava, I lepo lisje nežnog i bajnog cveta Strnjika krije i gusta, visoka trava. Nit potok teče tuda, nit slavuj pesmice poje, Priroda divlja sumorna krila širi; A lepi cvetak ne svija lisje svoje, Već
Nit potok teče tuda, nit slavuj pesmice poje, Priroda divlja sumorna krila širi; A lepi cvetak ne svija lisje svoje, Već diže stablo i cveta, i
Uokrug mene tišina je samo, Kroz brsno granje bledi mesec sja Ja bludim dalje... Al' kuda? i kamo? Nit razum kaže, niti srce zna!
Njega munja ne udara, nit sekira oštra seče, Pastir pod njim hlad uživa čekajući blago veče. On nikô povrh groba udovice neke mlade, Što silni
Njega munja ne udara, nit sekira oštra seče, Pod njim sam se odmarao u spokojno majsko veče Srce mi je uzimala gorka srdžba, teška seta, I u duši
Sumorno graktanje kao krik se hori I gubi se naglo u neme daljine, Niti potok šumi, nit listak šumori, Počivaju mirno rudničke planine Al' njegovu dušu crna slutnja para, I Branković dozva sveštenika stara.
Kad sveštenik stari u odaju dođe, A despot ogrnut crnim ogrtačem, Pa niti se diže, nit mu ruci pođe, No nemirno zvecka mamuzom i mačem. Voštanica tiho na stolu mu gori, Oboren mu pehar i vino prosuto...
I kravar pomenu Boga... Zatim se iskašlja jače, Sanjivo zaturi glavu i u rog duvati zače. On nije duvao mnogo, nit mnogo vremena prođe, A krupna seoska marva na zbornu poljanu pođe, I selo u časak prenu.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Vodu ne gacam, Mreže ne bacam, da im ja ovim malu ulovim ribicu. Vrt ja ne gradim cvjeće da sadim: nit je prol'eća, da im dam cvjeća kiticu. Ha! Znam sad što ću, pisati hoću djeci malenu, ljepu, šarenu, knjižicu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Šta bi rekao Toša, da je živ?... Naposletku, sam je Nolu izabrao... Nit gospođa, nit dama. A niko od nas nije video tog oca s kojim se toliko hvalisala, nit joj kad dođe ko do njenog „naš
Šta bi rekao Toša, da je živ?... Naposletku, sam je Nolu izabrao... Nit gospođa, nit dama. A niko od nas nije video tog oca s kojim se toliko hvalisala, nit joj kad dođe ko do njenog „naš kraj, naše
Nit gospođa, nit dama. A niko od nas nije video tog oca s kojim se toliko hvalisala, nit joj kad dođe ko do njenog „naš kraj, naše planine...” Sirota gospa Nola.
Sve ih je razdvajalo. Vezivala ih je možda samo ona čudna društvena i ekonomska nit koja neminovno vezuje nesrećne i promašene, jer se oni između sebe najviše pomažu, oni najlakše primaju da zajednički
Ja mu pomenuh maturu, a on: „Meni je matura što i onom volu komarac: nit znam kad doš' o ni kad poš' o...” Živ ti Bog, Milane, je li ti dolazio Pavle? Kod mene, ni da pripita.
Kaže gospodin Joksim: „Onaj Kalenić ima nos za istoriju, to je nesumnjivo, Ali je junak njegov malčice kao dosadan. Nit jede, nit pije, nit devojke gleda. Sad je red na Čajnovića, na našeg liričara.
Nit jede, nit pije, nit devojke gleda. Sad je red na Čajnovića, na našeg liričara. Ja ga vidim, bogami počesto, s Ninuškom Petrović
Nit jede, nit pije, nit devojke gleda. Sad je red na Čajnovića, na našeg liričara. Ja ga vidim, bogami počesto, s Ninuškom Petrović na vežbi,
Ima doduše jednu veliku izvinu: nit je doktor, nit je učitelj, nego austriski činovnik. — Da, da, — zagledao se doktor u čovekovo neznanje — da, ima Mimić
Ima doduše jednu veliku izvinu: nit je doktor, nit je učitelj, nego austriski činovnik. — Da, da, — zagledao se doktor u čovekovo neznanje — da, ima Mimić vanrednih
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Muzu? — Nit joj znam kuću ni kućište, ni tko joj je otac bio, ni šta joj je mati. — »Oho, g. spisatelj, šta je to? Toliko ste knjiga
Mačka u kući nije nigda mirna bila, nit je dana prošlo kad je ne bi on s kerom zavadio. Kad bi oraja našao, on bi znao sve pojesti, i potom ljuske tako lepo
»Ja ba vrisnula«. »Ja bi pobegla«. Kako vam je god volja, plašite se, vrištite, begajte; ali agina kći nit’ se uplašila, nit’ je vriskala, nit je pobegla, jer je ona vrlo prosto, i to sljedujućim načinom argumentirala: onaj
»Ja bi pobegla«. Kako vam je god volja, plašite se, vrištite, begajte; ali agina kći nit’ se uplašila, nit’ je vriskala, nit je pobegla, jer je ona vrlo prosto, i to sljedujućim načinom argumentirala: onaj koji se poplaši,
Kako vam je god volja, plašite se, vrištite, begajte; ali agina kći nit’ se uplašila, nit’ je vriskala, nit je pobegla, jer je ona vrlo prosto, i to sljedujućim načinom argumentirala: onaj koji se poplaši, mora jedanput k sebi
ova prostodušna životna mereći, i diveći se kako svako od nji s oklopljenim ušima zadovoljno kod svoje travčice stoji, nit’ se brine kako će ode praviti, niti gdi se zlato naodi, niti pak kako će trokatne kuće zidati.
ova prostodušna životna mereći, i diveći se kako svako od nji s oklopljenim ušima zadovoljno kod svoje travčice stoji, nit’ se brine kako će ode praviti, niti gdi se zlato naodi, niti pak kako će trokatne kuće zidati.
se upravo onako vladao kao mlogi ljudi na svetu, koji samo svoj trbu nadgledaju, niti se brinu kako se zvezde okreću, nit’ kakovi se životinja u suncu naodi.
ništ’ ne govore, ili vrlo retko, da su vrlo malene; sad dolazi jošt znati da njiova lična boja nije kao kod nas bela nit’ rumena — »Šta, šta?« — nego otvoreno plavetna, onako kao što nebo, kad je vedro, vidimo. »Hi, hi hi!
da budušteg muža po obrazu gladi, a muško opet da svoju ženu po leđma pogladi, premda se često slučava da ni muško nit’ žensko nije kako valja uglađeno, i tek u tom svoje blaženstvo nahode što primečavaju da je jedno kao i drugo jednako
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
treći razred, ovako zacvilio: Lele mene odsad pa doveka Đe pogibo', za boga miloga, Ni u boju niti na megdanu, Nit' od puške, niti ljuta noža, Već od ruke profesora Luke, Sa prokleta latinska jezika!
Petrović, Rastko - PESME
mladosti Na svaku novu Reč zadrhtao bih bled U uzbuđenju strašnom da ona skriva Tajnu Ja ne trudih se nikad ništa, nit sputah svoju jed, I samo skrivah pogled na svetlost Njegovu sjajnu Nozdrve behu pune mirisa nekakvih šuma I sanjao sam
njene, ne sklopiv oči pred Tajnom Ne pitav za stid njenu u Objave mi zvečju Kada bih svakim stihom vraćao sebe u dom Nit vučica mi umi vlažnim jezikom vid Nit mračnu prugu besa niz ovu večnu kičmu da spremi me za Sunca oganj, sa njim na
pitav za stid njenu u Objave mi zvečju Kada bih svakim stihom vraćao sebe u dom Nit vučica mi umi vlažnim jezikom vid Nit mračnu prugu besa niz ovu večnu kičmu da spremi me za Sunca oganj, sa njim na zavist i stid Pa ipak godina tolko ko zver
sa Bogom, Zbog nerazdvojnosti, u sramu, da leži sa mnom on, Da ja sam njegov zao duh, on meni duh svetao, Da nema neba nit greha gde ne može nam biti dom Da praštati mi verno nije on nikad, nikad prestao, U časovima patnje ove da pati sa mnom
za ovu zemlju čudnu, Kada ih privuče kruženja njihovog zakonskog moć: On sam pritrčavao je prozoru s krikom u snu. Nit me je mati, ko vučica, jezikom umila, Nit dopuzih do njene dojke pijan od svetlosti; Pa ipak, pogledom svojim bola,
Nit me je mati, ko vučica, jezikom umila, Nit dopuzih do njene dojke pijan od svetlosti; Pa ipak, pogledom svojim bola, potmulost mi je ubila, Il uzburkala divlju
mladosti Na svaku novu Reč zadrhtao bih bled U uzbuđenju strašnom: ne skriva ona l Tajnu; Ja ne trudih se nikad ničim, nit sputah svoj jed, I samo skrivah pogled na svetlost, Sunca, sjajnu.
Ovde ni jedna zgrabljena strast ne primi se korenom sreće, Nit udovoljstvo da dođe s njom, no mešanje je s tugom veće, I od užasa evo samog da u smrti je glupost kraja.
reke što pada po tlu, Ja se ne mogu umoriti više nikada - kao u snu, I trčim tek da ne stojim, niti poznajem jade nit spas: Iz dana u dan prebijam bezmerne prostore, Plavilo odmakne odjednom providne svoje zastore; Samo nada mnom ona
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Pesma, oro, puške! Pa i krv često legne. STANA (uplašeno): Jao, Vaska, jao! Zato majka cele noći sedi. Nit uzdiše, nit plače. Samo sedi, čeka. Boji se da ne čuje, kako ga krvava donose. (Plačno): A njega, bate, baš nikako nema.
Pesma, oro, puške! Pa i krv često legne. STANA (uplašeno): Jao, Vaska, jao! Zato majka cele noći sedi. Nit uzdiše, nit plače. Samo sedi, čeka. Boji se da ne čuje, kako ga krvava donose. (Plačno): A njega, bate, baš nikako nema...
Šantić, Aleksa - PESME
Moja duša nije u taštini grezla, Nit' je bilo grubog crva da je načne. Ja sam išô visu gdeno beskonačne Podižu lepote svoja carska žezla.
Mi nismo plakali, draga, Nit' rekli ''ah!'' ni ''vaj!'' Kasnije suze su došle I gorki uzdisaj. 50 Oni seđahu uz čaj i o ljubavi Reči je palo
Kitu mi čempresa pružaš, Reč jednu šapćeš mi ti'o. Prenem se, kite nema, Nit' pamtim tvoj šapat mio. 57 Noć huji, dažda leva, Jesenji vetar veje; Gde je sad moje sirotno, Plašljivo dete, gde
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Niti ide Kulin kapetane, niti ide, niti će ti doći, nit' se nadaj, niti ga pogledaj, rani sina, pak šalji na vojsku: Srbija se umirit ne može!
“ Uostalom, ona nije ni česta ni uvek ista: Ili grmi, il' se zemlja trese? Niti grmi, nit' se zemlja trese, već pucaju na gradu topovi, pa tvrdome gradu Varadinu: šenluk čini Vuča dženerale...
Jali grmi, jal' se zemlja trese? Ja se bije more o mramorje? Ja se biju na Popina vile? Niti grmi, nit' se zemlja trese, ni se bije more o mramorje, ni se biju na Popina vile; već pucaju na Zadru topovi: šenluk čini aga
da l' je vila, da li guja ljuta? da je vila, na više bi bila; da je guja, pod kamen bi bila, Nit' je vila, niti guja ljuta, već to cvili Perović Batriću u rupama Ćorović-Osmana...
Al' je snijeg, al' su labudovi? Da je snijeg, već bi okopnio, labudovi već bi poletjeli. Nit' je snijeg, nit' su labudovi, nego šator age Hasan-age...
Al' je snijeg, al' su labudovi? Da je snijeg, već bi okopnio, labudovi već bi poletjeli. Nit' je snijeg, nit' su labudovi, nego šator age Hasan-age...
Kad me pitaš, pravo da ti kažem: nije mene konjic ološao, niti mi je ruho ostarilo, nit' je malo golijemna blaga; svega dosta u dvoru tvojemu. Voljan budi, care, na besjedi!
Kakva je to careva zamjena?! Ta na njemu ni haljina nema! Veseli se, kraljev zatočniče! Nemaš na što sablje izvaditi, nit' je imaš o što krvaviti“. U to doba dođe do šatora, đe zatočnik sjedi pod šatorom, za koplje je svezao dorata.
“ Al' mu konjic njiskom odgovara: „Gospodaru, vojvoda Momčilo, nit' me kuni, niti me nagoni, danas tebi polećet ne mogu; bog ubio tvoju Vidosavu!
Kad me pitaš, pravo da ti kažem: nije mene konjic ološao, niti mi je ruho ostarilo, nit' je malo golijemna blaga; svega dosta u dvoru tvojemu. Voljan budi, care, na besjedi!
Što s' tolike svate potrudio i tolike konje pomorio? Nit' je tvoja, ni moja devojka, već sokola Kraljevića Marka!“ Pavle ćuti, ništa ne govori, veće jezdi napred pred svatovi.
“ 11 MARKO KRALjEVIĆ I VUČA DžENERAL Ili grmi, il' se zemlja trese? Niti grmi, nit' se zemlja trese, već pucaju na gradu topovi, na tvrdome gradu Varadinu; šenluk čini Vuča dženerale, jer je Vuča šićar
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
poslove preče Plav se rodio pa šta s time Ali mravuljak odlučno reče IZVINITE ME HOĆU IME Nadenuše mu neko imence Nit zapevaše nit se napiše Al vrisnu opet mravlje detence DANAŠNjI DATUM DA SE ZAPIŠE Ljutnu se na to glavna mravčina
Plav se rodio pa šta s time Ali mravuljak odlučno reče IZVINITE ME HOĆU IME Nadenuše mu neko imence Nit zapevaše nit se napiše Al vrisnu opet mravlje detence DANAŠNjI DATUM DA SE ZAPIŠE Ljutnu se na to glavna mravčina ŽELIŠ LI MALI
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
! Kad bi sad kazali da se Sivac pravdao i kleo kako nije ni takao šešira, to ne bi bilo istina, nit bi nam ko vjerovao.
Starac je bio istinski ožalošćen, tako žalostan kako ga dječaci dotad nikad vidjeli nisu, nit su vjerovali da se jedan stari poljar, okorjeli nepismenko, može zbog jedne škole toliko rastužiti.
— Tebe je moj drug volio pa zato... Lunja se trže, uvrijeđena i ljuta: — Niko mene više ne voli, nit ja koga! Jovanče se netremice zagleda u njezine uplakane sjajne oči i upitno nadiže obrve: — Zar ni mene ne voliš?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I koji je taj drugi, posnažniji zakon od božija zakona? Jest i vrlo posnažnija čovečja želja i zla ćud, kojano nit se koga boja boji, ni mora, ni duge bolesti i zle nesreće, ni same večne muke.
s blagom, otvorene stoje: nebesno carstvo pre veka i sveta prigotovljeno je — takvo golemo dobro, što ga nikad niko nit ga je čuo ni video! BOGORODICA NARIKAČA O, majko izbaviteljeva, što to tebe sad snađe i taj čemer gorak sustiže!
našega dobra i iz vilajeta progone, − ne so tim da i Boga nam preoteti mogu i izagnati ispod njegove mu snažne ruke, nit se oni kurtalisati mogu od železne mu palice ako nam te zemljane gradove i gospodstvo preuzimlju...
svoje i naše potrebe, — nego braćo ostala i dobri ljudi, i mi, kojino nismo poljski radini, nego doma u suhu sedimo, te nit nas bije zlota ni kiša, — da ne ležimo zaludu...
KRINOVI Smotrite presađene krinove, to belo, lepo cveće... Kako ono lepo raste; nit se trudi ni muči, niti prede da pravi sebi odela!
MRTVOROĐENI Nit je šta ovde video, Ni ima za čim žaliti; Iz mraka je na zalud ovde izašao, U mrak opet tamo i otišao; Ni imena mu
Ama je li tek sveto pismo, a nisu đačke koje nevaljale podžepnice, — ono je sve čisto srebro i prokušavano zlato. Nit je pismo tvrda ruda da se s vatrom pretaplje, ama ko se š njime ište bogatiti, gotovu celu hazinu blaga nabrzo može iz
Kad to videše Rimljani jer mnogo dana nigde niko nit se čuje a ni vidi unutra, popeše se uz beden videti što je to. Al’, sve mrtvo leži. Ni duše žive čuti se nigde.
I zmije i gušteri i svaki živi gad beži od njega nit se smi koje prikosnuti k njemu, i volili bi — veli — u vatru otpuzati negoli pod njega blizu doći.
I ti si — reče — to učinio tajem da nit ko zna ni vidi, a evo tako ti se kaže od gospoda Boga: — Pred ovim suncem svim ljudma na videlo tvoje će pokaranje biti
I za čudo božije, stara mrežetina nigde se ne razvuče, nit se gde prokinu. Stovariše ribu u barke, gladni, umorni dođoše svi, te se skupiše pod bregom oko Hrista.
« Na to joj Hristos ništa suproć ne izreče, nit se ukazuje da je bolji od Jakova, da je čim ne oprepasti. A posle po reči mu i sama će to proznati kako jest mnogo bolji
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Brani se da nije ni snevao ono što mu se prišiva: nit’ je odveo, niti je pokušavao, niti pak izneo taj glas za devojku; ako je ko uradio, to nije niko drugi nego Manulać.