Obradović, Dositej - BASNE
Njemu je crn obraz pred ljudma i pred bogom, i on je nitko i ništo, i poganin. Ali će se pokajati? Onaj pokajati koga je srce tako opoganjeno da u vreme mira čoveka može ubiti, —
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ šaputala je Ana. „Dovede nas ovamo, i ostavi, pa šta im drago, s nami.“ A imala bi da mu priča, i više, što nitko ne zna što e i kako e. „Ja, za đeneralstvo, ne mislim mnogo, a, Bože me prosti, da znaješ, manje i za decu.
Milićević, Vuk - Bespuće
on je osjetio njegovu snagu; on je osjetio kako je to biće usko sraslo s njim, kako ga ono i sačinjava, da to nije nitko drugi do on, Gavro Đaković, da on nosi godinama to biće u sebi, da ga godinama krije, ućutkuje, pretrpava gomilama
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Otpušten osuđenik dugo je po svetu tamo amo odao i raspitivao za devojku, ali mu nigde nitko ne znađaše kazati. Devet svetova prođe, i kad već beše na kraju devetog sveta naiđe na jednu staru, mater od pet
Dakle, ako ti ovi carevu kćer ne nađu i ne dobave, doista je nitko drugi u celom svetu neće naći ni dobaviti... Zmajeva mati sakrije roba pod korito za vrata i prikrije ga, da joj ga
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Sam đavo ovde mora igrati, drugi nitko! (Trifiću.) Šta ti misliš sa mnom? STEVAN: Nije gospodin tvoj, ti! SULTANA: Ne deri se, il ću ti sad pokazati.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Tko zlo čini, goremu se nada. — Vrag i sam sebe nije dobro učinio. — Ne boj se onog kom nisi dobro učinio. — Nitko čovjeku gore ne učini neg’ on sam sebi. O IZGLEDU — Kakav izgled, taka i prilika.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
kad ti svi skoče na njega, gore žene nego ljudi, (zašto su svi prestali bili od igre i muzike i slušali naš dišput), nitko i ništo naričući ga.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad to ona čuje, otide, pa vuci kamen, te opet devet godina radi ona u kamenu, a nigdje nitko ne umire, već ima staraca i bolesnika koji mole boga dan i noć da umru, ali da: gdje je smrt? Ona kopa kamen.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Čestita bi njega učinio“. Al' se nitko naći ne mogaše. Car s' udari rukom po koljenu: „Jao mene do boga miloga! Sad da su mi dva sestrića moja, dva sestrića,
Ne bijaše silan Vlah-Alija, no bijaše jedan stari derviš: bijela mu prošla pojas brada, s njime nema nitko pod čadorom; bekrija je taj nesrećan derviš, pije Turčin vino kondijerom, no sam lije, no sam čašu pije, krvav derviš
Il' u kuli nigđe nikog nema?“ To iz kule nitko ne čujaše, već to čula carica Milica, pa izlazi pred bijelu kulu; ona pita dva vrana gavrana: „Oj, boga vam, dva vrana
stakla u pendžere, prostr'o je svilom i kadifom, pa je onda kuli govorio: „Što ćeš pusta u primorju, kulo, kad po tebe nitko šetat nema?
sitnu knjigu piše, te je šalje caru u Stambola: „Gospodine, care od Stambola, kod mora sam kulu načinio, po njojzi mi nitko šetat nema, a jošte se oženio nisam: pokloni mi šćercu za ljubovcu; ako l' mi je pokloniti nećeš, a ti hajde na mejdan
Al’ mu b’jela odgovara vila: „Pobratime, Kraljeviću Marko, tebe nitko Šarca otet neće, nit’ ti možeš umrijeti, Marko, od junaka ni od oštre sablje, od topuza ni od bojna koplja, — ti s’ ne
junak bio side brade do pojasa, sužnju moj nevoljni, koj' Turaka pobijaše buzdohanom šestoperom, tere vojsku pobijaše, i nitko mur suprot staše, kaurinu jednu?
Ivan, pa se uželio, ždrala konja fati bakračlijom, i pritegnu đemom od čelika, no mu ždrale sitno podigrava. Nitko prvi njega ne ugleda, ugleda ga vijerna ljubovca s bile kule na srčali-pendžer.
“ Haber ode od usta do usta, to začuše mali i veliki, i začula sva gospoda srpska, te o tome nitko ne besjedi. Tako stade od godine jedne, od godine za devet punijeh: ne pominje nitko za đevojku.
Tako stade od godine jedne, od godine za devet punijeh: ne pominje nitko za đevojku. U desetoj mezil-knjiga stiže od njegova nova prijatelja, prijatelja dužda od Mletaka; nov je bio, pak je
Ja kad viđe Crnojević Ivo, knjigu uči, a ljuto se muči. Kod njega se nitko ne pridesi, ne pridesi mudroga junaka, kom bi svoje derte iskazao, no od derta pogleduje ljubu: „Ljubo moja, nu me
ti snahu preko mora i bez kavge i bez muke kakve; tek, Ivane, neću tevećeli: što god bide dara zetovskoga, da mi dara nitko ne dijeli“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Onda bi ih sterao u carev dvor. I nitko za njega i ne maraše, ni ga ko čuvaše, kud bi hodio, da bi hodio. Eto ti jedanput, nesrećom, sluči se caru preko mora
« Rekoh ja njemu: »Bi li i mene sa sobom primili ako pođem tamo?« On mi reče: Ako imaš najam i hranu na put, za to nitko ti ne brani poći.
li daš u zajam — ne čekaj vraćanja; ko te nudi kazati mu put duž njiva — idi sašnjim dve; suprot zla ne staj, kloni se. Nitko ne uzima plaću dokle ne zasluži i ovde na zemlji.
štono u pritča mudrost vama ženatim zakazuje, te veli: »Istočnik, to jest kladenac, bunar li mu, neka je tebi tvoj i nitko tuđin da ga nejma crpati ni vode piti iz njega.
Kome blago, kome je blato! Ka svinje iz bistre vode pak u smrdljivo blato. Potoci iz vrela im jednako teku, ako i nitko ne bi vode iz njih crpao, ili se ko napio... Što je oporo ono se s klinovi cepa. Što dikla navikla, to i svikla.
Od prazna čanka i bokala, prazne duše, što je hvajda? E da može topljenik zdravo široku vodu preplivati? Nitko se izučen nije na svet rodio.