Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I ovoga drugog popa isteraše u avliju da puši. Baš kad je Nića bokter prošao ispod pop-Spirinog prozora i dunuo jedanaest puta u rog i oglasio već skoro uspavalom šoru i selu da je
Zar bi manje poezije bilo u rečima Julinim nego u ovim gotovim stihovima, sad posle ponoći, kad sve selo, pa i sam Nića bokter, spava, kad je noć tako lepa, zvezde tako lepo žmirkaju s tamnoplavoga neba, i krv ključa i kipi u ova dva budna
— ’Brojtro, brico! — viknu mu malo lolinski ča-Nića, pa se iskašlja onako u srpskom smislu. — Laku noć, ča-Nićo! — odgovara mu brzo i tiho Šaca, pa gura tamburu pod
Ko se to noćom u gluvo doba brije, aj? — Niko! — odgovara Šaca izdaleka već. — He-he! — smeje se Nića. — »Sve po ’ladu, da ga ne poznadu!« Aaa! Sinovče, ne valja ti pos’o!
— ’Ajde ne larmaj tu, nego duvaj sate, kad si za to plaćen! — ču se još izdalje Šacin glas. — ’Ajd’-’ajd’, — produži Nića više za sebe. — Nosi te đavo, a i tražiš đavola!
He-he! — produžuje Nića, nameštajući se na jednoj klupi pred kućom, — nemoj samo posle drekati, to ja velim, kad te stanu levčom ili tako
Tražite đavola noćom, — nastavlja Nića, pošto se dobro namestio na klupi — a posle vam ča-Nića kriv kad stanu vile da igraju po leći; kriv vam ča-Nića, što
Tražite đavola noćom, — nastavlja Nića, pošto se dobro namestio na klupi — a posle vam ča-Nića kriv kad stanu vile da igraju po leći; kriv vam ča-Nića, što ne čuva varoš, k’o da ja imam solginu pláću!
Nića, pošto se dobro namestio na klupi — a posle vam ča-Nića kriv kad stanu vile da igraju po leći; kriv vam ča-Nića, što ne čuva varoš, k’o da ja imam solginu pláću! Čudna mi pláća, al’ su se i prekinuli! Ne stiže ni za traviku!
Di bi moj kraj bio sadakana!... Nego ’oću ja državu da služim; ’oće Nića da je i on neki majkin »beamter«, kad mu ni njegov čukundeka, a ni iko u vamiliji nije taj ’lebac jevo, ni to bio!
Tako završi Nića svoj monolog, pa opet produži da misli; nabije ponovo lulu, ukreše i zapali je. I opet puši, pljucka i misli, a od
— Il’ ako nije bio baš kod samog gospodin... he-he, a on i nije tu, nego na putu, — veli Nića, pa vrti glavom. — A šta ja tu lupam glavu, — veli Nića. — A kakva je fajn ova noć, nije ni čudo!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
svi rzusi, najbolji Vrancuzi (Pokazuje rukom prvo na jednoga cara): Romi-aga iz Starih Paraga, (na drugog): Ćoravi Nića iz RacMiletića, (na trećeg): Egavi Toša iz Divoša, (na četvrtog): I lepi Joca iz Obrovca.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
U nas tamo, u Čortanovcima, bili neki Đuka i Nića, dobri prijatelji. U mladosti bili pajtaši pa ostali tako dobri prijatelji sve do starosti.
U mladosti bili pajtaši pa ostali tako dobri prijatelji sve do starosti. Đuka imao dvoje dece, Sidu i Spiridona, a Nića samo 'ćer Sosu. Pa tako... – 'Ajde pa sad! – upada u reč opet Bora.