Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Zaliste, i kostima potrusiste svaku stopu zemlje, a iz krvi i kostiju vaših niče bujina, koja nam oči k nebu podiže!... Hvala vam, i... praštajte!...
Njeni talasi žuborahu priču: da se diglo roblje na tirane, ali da se diglo onako kao što trava u proleće iz zemlje niče. I kao što zelenu travku niko ne zadrža — tako ni raju niko umiriti ne može.
Strah je iščileo iz srca — došlo je doba osvete. Sad treba svetiti prolivenu krv od Kosova. „Niče raja ka̓ iz zemlje trava.” 2. KUĆNI PRAG Sputila se noć. Polje je mirisalo barutom...
Ubijamo ih, i što ih više satiremo, to ih sve više pridolazi!... To niče kao trava iz zemlje! Jelica zadrhta. — Ne dršći, ne boj se!... Mi ćemo se tući do istrage naše ja njihove!
Dučić, Jovan - PESME
I mir gde zrnje mraka niče, Da sav šum sferâ taji... Zvezde što padnu, to su priče Da i smrt zna da sjaji. NAPON Zavapi klica: želim nići,
Sjaji dan međ crnim borima, Mrkne noć izmeđ belih krinova, Božji lik trepti na svim morima, Svaki čas svemir niče iznova.
Presiti se zemlja od krvavog vala, Ali vam pobeda ne osvetli lice: Jer lavor ne niče s bunjišta i kala, On je za heroje a ne za ubice.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kaže: ovo vredi — ako ćeš na puškomet, ako ćeš za gušu! Strah te pogledati kad se naljuti. Taj gde udari, tu trava ne niče! — A gde je ranjen? — Bogami, ne znam. Ne znam — badava! Pisao mi je, istina, njegov drug Jole, ali ja sam zaboravio.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
je jednako čekala da ostane malo nasamo, da se sita isplače kao svaka nesretna devojka koja bosiljak seje a pelen joj niče.
jer se na ovom poslednjem (to jest pop-Ćiri) zbile one reči od poslovice koja veli: »Ja bosiljak sijem, meni pelen niče«. Popovi su ostali još pola dana u Temišvaru da nakupuju nekih stvari.
Afrika
Sve je fosil u tim krajevima. Fosil je tle po kome gazimo, bilje koje niče na njemu; ljudi su fosili bivšeg čovečanstva; pesme su fosili bivšeg pevanja.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Na jug ide do južnoga oboda bitoljske kotline i do Malka Niče, odakle nastaje južnomakedonski varijetet. Sva je oblast ovoga varijeteta sastavljena od prostranih kotlina oko kojih
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sav zadovoljan, posećivaše žito, što poče i u dolini, u blatu, da niče, i misleći na nju, svu, posmatraše let tica, sunčajući se na lađi, pri čestim odlascima u Budim.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁶¹ Nicanje prvog zuba prate i izvesna gatanja kojima se predviđa sudbina deteta na osnovu toga kada i gde mu on niče.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA SEBRA Tražim pomilovanje za sebra što niče i umire kao trava u zaborav iz zaborava, za trideset kućica njegovog krompira, za usukano kukuruza stabaoce, za dim
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Kud ona prođe vojska reči niče, rodi se velika kao džin a u starosti je palčić iz priče. Njeno je srce meko pa se lomi često.
Radičević, Branko - PESME
su nagarile Mrkom dete nausnicom, I slabačko osilile Snažnim plećem I mišicom, Al' je divno narastao Kô da niče u boriku, I devojče još našao, Belu vilu u obliku.
A vodica iza nj zažubori, Pa poteče bistra i vesela, Nigda taka ja ne vide vrela, Kud poteče, zamirisa cveće, Niče cveće svud mi po obali, Srbadijo, nuto divne sreće! Amo brže poteci, navali!
Laki konji, a prelepo doba, Ala lete pobratima oba! Jutro beži, podne se primiče, Iz gorice beo dvorac niče: „Moje sunce eno sjaje onde, Dede, zeko, još ponesi donde.
živi samo, dok vrelo izvire, Bez imena pa tada utiče, Dokle glasak vrule ječi, pa umire, Ljubičica dokle, dokle ruža niče, Dokle ona niče, cveta, pa unjiva, Dok se jasno sunce u zapad sakriva!
izvire, Bez imena pa tada utiče, Dokle glasak vrule ječi, pa umire, Ljubičica dokle, dokle ruža niče, Dokle ona niče, cveta, pa unjiva, Dok se jasno sunce u zapad sakriva! O sunce onde u zapadu jasno, Ala sjaješ amo meni krasno!
! No već eto jadna klonu Pa na zemlju ćerci tonu. XXVIII I nad njome niče trava I to cveće umiljato, Ona sama tamo spava — Ali de je njeno zlato?
Tavne, tavne beli dvori, Trava niče na prozori, Kroz nji vetar tužno piri, Tužno danak kroz nji viri, Gleda sovu kako slavi, Kako pauk mreže pravi, Što
— Oj živote... sveti, Teško li te pregoreti, Pa i da si jad do jada, Opet niče međ njim nada; Jad do jada bar je išta, Al' u smrti nigde ništa.
Zbogom, oče, zbogom, mučeniče, Malo li ti bosioka niče, Pa tek jed(n)og što preturiš jada, Eto opet drugog iznenada.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Njeno su mi sjeme posijali u srce još u djetinjstvu i ono bez prestanka niče, cvjeta i obnavlja se. Pržile su ga mnoge strahote kroz koje sam prolazio, ali korijen je ostajao, životvoran i
Kostić, Laza - PESME
gleda, i sunca, i posred, leda vekove traje, pobratim kama, od smrti živeć, od jada sama, ogromnim granjem u nebo niče, kô preklinjući svet-mučeniče dižu mu s' ruke, ogranci goli, rekô bi višnjeg preklinje, moli, il' vetar samo suhim granjem
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
I kako brašno zemlje se tiče, iz njega bilje čarobno niče. Cvjetaju lale i ruža rujna, diže se hrašće il bukva neka, za Ćosom niče pšenica bujna ili se širi livada meka.
Cvjetaju lale i ruža rujna, diže se hrašće il bukva neka, za Ćosom niče pšenica bujna ili se širi livada meka. Zelenim ruhom kite se puti, a Ćosa ide, ništa ne sluti.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
I gavrani s krikom lete U večernji suton tavni. Al' kraj reke, u dolini, Gde travica niče meka, Topli vetrić poljuljuje Vito stablo kukureka.
Eno na surom Visu urvine vekovne stoje K'o strašan, ogroman skelet... Kroz okna njihova pusta Sanjivo šumori vetar i niče visoka trava Sumornog zaborava.
I sinak je putem greo, Kojim trnje niče tek, Uvek blag, no uvek smeo, Mučeći se ceo vek. Dok jedared, crni jade; Od tiranske puške pade.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
sestrica; Al’ me nemoj, momče, na glas iznositi, Jer sam ja sirota nesretna devojka: Ja bosiljak sijem, meni pelen niče. Oj pelen, pelenče, moje gorko cveće! Tobom će se moji svati nakititi, Kad me stanu tužnu do groba nositi.“ 145.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Čašu u slavu one nedelje kad su pitali: da li žito niče? Čašu ovu onoj majci što je, smežurana i seda, pogurena i hroma, došla i rekla sinu: „Čedo moje, kako bi te nana o Sv.
No ja vrlo dobro znam da je to pesnička ludorija, i da je suviše već i to što, mesto opisa, javljam samo da u Versalju niče trava.
Trava je meka, kao ona što kod nas niče iz žita oko kandila, o Badnjem danu; ona drhti kad je uzmem u ruku. Iza vensenskih šuma prevrću se avioni.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
i ti, Marate, i ti, Kutone, pa i ti, šusteru Simeone — i podiže svoj šešir uvis u znak pozdrava — vaše posejano seme niče i sazreva i posle sto godina!! — reče Sreta, pa stade dugim koracima premeravati kafanu. — Šta je, šta je?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Bukti sunce: nebo je otvorena krletka! Iz ničeg niče trava, zelena četka. Šta je Ništa? Šta Nešto? Zametak zametka Prva je i nerešiva zagonetka.
zaključuju: tako izgleda Sloboda, i u slobodi zdrava privreda, Bar u početku, a kasnije će Iz đubreta početi da niče cveće. Bogat je ko novac u šaci stišće. Ko onaj što kukom nabada lišće U parku — čim vidiš paru, pribi je!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ako neće zlo od tebe, beži ti od zla. — Kad se đavo skuta dohvati, otkini skut. — Đavolje proso niče i devete godine. — Đavo ni ore ni kopa, već sve o zlu misli i radi. — Ko sa vragom tikve sadi, o glavu mu se lupaju.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
29. Drven trbu, kožna leđa, dlakama govori. 30. Duži iver od klade. 31. Đe naš crvenko leži, onđe nikad trava ne niče. 32. Žuto mače pred Bogom plače. 33. Zagrmlje veliki grom, a prema njemu mali grom, đe se sastaše, tu se slaptaše. 34.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Već krijemo i oči, kao da sakrivamo ljagu. Iz vazduha, iz tame bačen, evo ga kako niče I probija krik i iz nas. To čuj: pred hladnim nečim Nebo i zemlja živinski kriče, kriče.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
A onda, u samom njegovom srcu niče plod. Cela soba bila je puna njegova sjaja i mirisa, ali majka nije više ništa pitala.
Istoga trena ovome niče repina! Drugom i rogovi i rep. Joj! Joj! Među ludima planu smeh. — Gle, kakav si! — nasmeja se prijatelju prijatelju.
— Tataga! Tataga! — pružala su deca ruke ka starici, a ova im se smešila i odlazila u šumu, sve dok jednoga dana ne niče priča da je Tataga čarobnica. Ko je Tataga i šta radi u šumi? Radoznalci su se za njom sve češće osvrtali.
Sama od sebe niče priča kako njihova svirka uspravlja oduzete, gluvima vraća sluh, slepima vid. Oni za tu priču nisu znali, ali veselilo
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Tu pogleda brat na brata, P, onda gore, p' onda u se, Grudi drkću, usta ćute, Ali duše razumu se. Da l' to snaga niče nova? Daruj, Bože, blagoslova, Da vas združi bratska sloga, Zavetnike koji s' kupe Oko groba Đurinoga! J.
Treba l' da rađaš, zašto se brineš? On će poslati Duha s daleka, Da cvet potera... Travka ne niče U zimnje vreme, već sunce čeka.
Popa, Vasko - KORA
obešenih praznina Zadnje misli se legu U toplim šeširima Prsti sutona vire Iz obudovljenih rukava Zelena strava niče U pitomim naborima U ZABORAVU Iz daleke tame Isplazila se ravnica Nezadrživa ravnica Razliveni događaji Rasute uvele
u nama 30 Sa tela sumrak svlačim Dan mi je našao lice Vetar kosu razveselio Pogled mi začuđen lista Senka iz sunca niče Svet na pragu srca stoji Opet obroncima plavim U glas ti bistri silazim Po našu čarobnu
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Obična dječja želja da što prije postanu „veliki”, koja niče iz predstave o nekoj neodređenoj ali bezgraničnoj slobodi odraslih, a koja se često ne uobličava ni u čem boljem nego u
A iz te strasne zapažačke angažiranosti niče izvjesno malo olakšanje. Malo, ali ipak takvo da znači nadrastanje. I pri tom kao da naše pravo, dublje i autentičnije ja
Pada u prah filozofija smirenja, i smjesta niče druga, suprotna: život, život je sve! Nemir, ucrvani nemir, kretanje bez kraja i konca, to je sve, to je vrhovna
ljubav u njenom afirmativnom i aktivnom obliku, već samo kao više-manje besadržajnu shematsku suprotnost, koja automatski niče po formalnom zahtjevu antitetičnosti naše psihe.
— Ne, to nikad ne biva! Na ruševinama jedne obmane koja je bila osnovica čitavog našeg života nikad ne niče druga. Naročito ne u nekim godinama.
Ima jedan pouzdan znamen po kome se prepoznaje banalan duh: strah od banalnosti. Prava samosvojnost niče nesvijesna sebe; a kad se spozna, sva ustrepi pred samom sobom.
Tako sam srođen s njom da joj već dobro poznajem zakone, mjere i ćud. Znam je kako se rađa, znam kako niče tupi ledac bola u dnu izmučene puti.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I sloboda niče iz velikog rata, Iz grobova novih dolinom Vardara; Ali ta sloboda našeg starog brata Pir satanski une kod grešnih
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
prvi put izgubio glavu pred lepotom svoje snahe: „Sav zadovoljan, posećivaše žito, što poče u dolini, u blatu, da niče, i misleći na nju, svu, posmatraše let tica, sunčajući se na lađi, pri čestim odlascima u Budim”.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
„Od kud ti takva želja? Ta zar te nije sram?“ Nije; jer od kud niče To vrlo dobro znam. Volô bih zgrešit’ rodu U kakvoj zabuni, U trenutnoj slepoti, U kratkoj trabuni; Pa kad bih
Iz straha ti radost niče. Nad Milenom zvezda sjaje, Spasena je, spasena je Majka roda tvog! Eh, raduj se, Svetli Kneže!
“ Nikom nije na um palo Da u cveće pelen sadi, Nit’ se našlo zlobnih duša Da rastave dvoje mladi’. Niče lice nije svelo, Niče oko suza lilo, — Jer se nije ništ’ počelo, Pak se nije ni svršilo.
Niče lice nije svelo, Niče oko suza lilo, — Jer se nije ništ’ počelo, Pak se nije ni svršilo. Ako bude tako štogod, Romantikom provejano,
Miljković, Branko - PESME
zemlje zri tišina zla Najzad sam dovoljno mrtav ništa me ne boli Drvo se naginje nad zaboravom nema šta da se voli Neka niče cveće iz prokletog tla MOMČILO NASTASIJEVIĆ Umesto zvezde slavuj iz nekog zida što se od nje razlikuje tek oblikom i
O, daj mi snage nad silama grubim. Vrati mi sličnost da usnim, dok strava Tišti mi čelo i niče na stolu. Ona je deo predela što spava.
ih svojim navikama i potrebama Koristim se njihovim zaboravom V Ja znam tvoj koren Ali iz kojeg zrna senka tvoja niče Biljna lepoto dugo nevidljiva u semenci udaljena Našla si pod zemljom moju glavu bez tela što sanja istinski san Zvezde
Nemojte se nikad koristiti slobodom I bićete slobodni: krv se ispisala. Nad predelom bez nade sunce je veće; Tu niče čudesni cvet glave: glavobolja, Sama sebi dovoljna, otcepljena od sveta. Tamo se od ljubavi umiralo dok se ljubilo!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Sve je fosil u tim krajevima. Fosil je tle po kome gazimo, bilje koje niče na njemu; ljudi su fosili bivšeg čovečanstva; pesme su fosili bivšeg pevanja.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
GLAVAŠ: I sve se ovde u krv stvorilo: Iz krvi svaka niče misao, A svakoj misli smrt je osnova!... (Meće ruku na nož.) Da ubijamo, Rade!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Nigde zvezde, svuda tama, — Pa ni suza, ni pesama. XXXII Iza gore sunce niče, Pa na groblju drva zlati; Rosa pala na cvetiće, Pa ih uči mirisati.
Bojić, Milutin - PESME
Snage! Smrt u mome srcu groblja zače! Smrad, pepeo, kosti, crvi lešom zbrani! Trava iz mog tela! Novi život niče? Vri život u grobu, nad njim kriče vrani. Avaj, ja u svemu, što nov život kliče, O, ali Saloma nikad, nikad više.
Jakšić, Đura - PESME
Digoše se ćelepuši, Kô da druga kosa niče; Pa kô zmija kada siče, Sav se sabor zapenuši: „Teško tebi, nesrećniče! Teško tvojoj gršnoj duši!
Nastasijević, Momčilo - PESME
2 I neka shore se sve zlosti — smešak im odoli bled. Bolnog tek bol me, korenom u potaji kad proklija nemo i niče, rodna kad zatišti zled. 3 Tajna to tajni, za dalju nekud menu otvori vid.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
O Vidovdanu govore seljaci pesmu: »Jelisije proso sije, Ide Vide da obide: Što je niklo da je diklo, A što nije, nek ne niče« (ŽSS, 132; ZNŽOJS, 20, 48). PROSTREO Kreuzenzіan (gentіana crucіata). Prostreo, mali srčanik, mačje oči (Šulek).
pa će roditi (GZM, 20, 1908, 348). Smilje se u poeziji obično vezuje sa bosiljem ili koviljem. Smilje koje »niče po sokaku« je pesnički αδύνατον ‹= ono što ne može biti› (Petrin., 1, 208). SMOKVA Feіge (fіcuѕ carіca). Smokva.
, 646) dunjom i jabukom. U narodnoj pesmi dunja niče na čudesan način: »Gdi je gondže palo, Tu je zemlja pukla; Gdi je zemlja pukla, Tu je dunja nikla« (Vuk, Pjesme, 1, 670).
zemljani lonac; »da usev ne polegne«, na s. se ne sedi; »da grad ne tuče usev«, po s. se promeša ugljen; da ne niče korov, raonik se okali volujskom mokraćom; »radi napretka useva«, na prvo oranje nosi se suva hrana; žito (pšenicu) ne
Ilić, Vojislav J. - PESME
1885. LjELjO Studena zima s mrazevima ode; Životom dahnu podmlađeni svet S planina daljih nabujaše reke, I niče prvi cvet. A ljupki, nemirni Ljeljo, sretnuvši sedoga starca, Hladnoga Boreja, reče: ,,Kuda si pošao, stari?
Eno na surom visu urvine vekovne stoje Kô strašan, ogroman skelet... Kroz okna njihova pusta Sanjivo šumori vetar i niče visoka trava Sumornog zaborava.
kliče I onda kad hladni sever opusti zelenu goru, I onda kad slavuj peva i majsku pozdravlja zoru, I plavi pomenak niče. Ah, ja razumem smisô žalosne jelinske bajke I njenu beskrajnu tugu nesrećne i bolne majke, Nad travnim dečijim grobom.
Po obali rosno cveće Čarolijski vije splet, Al' gde orô nebu leće, Lepši tamo niče cvet! Nad obalom, nebu gore, Tamarin se diže dvor, Svake noći, svake zore, Tu je šala, smej i zbor Tu se svako željom
A s bedema porušenih, gde kržljava zova niče, Strašna sova jasno krešti i straža se u noć kliče. Jednog dana, dosta davno, teška njena brava škrinu I tavničar
hladno šumi, i u šumu mutnih vala Jecanje se noću čuje s mračne kule i obala A s bedema porušenih, gde kržljava zova niče, Strašna sova jasno krešti i straža se u noć kliče. 1892. USAMLjENI GROBOVI 1.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Tog lava silnoga Od smrti spasena od miša maloga. Setite se svagda pored ove priče: Posejano dobro makar kada niče.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ja ga i volim i ne volim, ali šta ćeš, kad njega voli Bog. Gde ga ne sejem, niče, i uvek u dobar čas. Kad grdim, njega nigde na zemlji nema, i vatru pojedu drugi. A kad idem na bal — balove sniva čovek!
Jevtinoća je carevala samo još na Kašikari. Jednoga dana niče nad samim poronom kućerak, nalepljen i neokrečen, sa dva prozorčeta, s bašticom uskom koliko kućica, pa malčice dalje
Petrović, Rastko - PESME
I jesti kakve hrane? Odabrane! Ne, kao što je preporučivao Niče, da bi se podigao jedan natčovek, već da bi jedan čovek-mnogo, jedan zasitljivi čovek zadovoljio sebe, i omogućio sebi
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tako nasred bostaništa niče čuvar, čudo golemo! Svira vetar kroz njegove nogavice, lepršaju rukavi kao da Strašilo nekog pozdravlja, nekom maše.
Ko još vide toliku drskost? Po kamenjarima i pustinjama, po šumama i močvarama cveće je nastavljalo da niče. Nalazili su ga na mestima gde nikada nije sejano i gde je najtemeljitije uništavano.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Pod raskošnim ruhom i oružjem, smeđih do ramena brka, „neobičan junak pogledati“, sin proslavljenog Janka od Kotara, on niče svuda kao iz zemlje i širi strah i trepet. Vezanih ruku, on je kadar da sedmoricu neprijatelja rastavi s dušom.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I po kuća i po podrumi, po tavani, po ćileri, po košara i na snegu, na mrazu, na ledu, na velikoj peči i vrućini ono niče i raste i klas svoj i rod izdaje!