Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ništa se ne čuje. Čuje se kupus sa šporeta u mraku. UZIMANjE UŽICA Ničeg o kuki, ničega o klinu! Ničeg u podrumu, ničeg na tavanu! Ničeg ni na tezgi, ni na vagi!
Ništa se ne čuje. Čuje se kupus sa šporeta u mraku. UZIMANjE UŽICA Ničeg o kuki, ničega o klinu! Ničeg u podrumu, ničeg na tavanu! Ničeg ni na tezgi, ni na vagi!
Čuje se kupus sa šporeta u mraku. UZIMANjE UŽICA Ničeg o kuki, ničega o klinu! Ničeg u podrumu, ničeg na tavanu! Ničeg ni na tezgi, ni na vagi!
UZIMANjE UŽICA Ničeg o kuki, ničega o klinu! Ničeg u podrumu, ničeg na tavanu! Ničeg ni na tezgi, ni na vagi! Ni srebra ni zlata, ni brašna ni soli, ničeg nismo našli, a dušeke, a jastuke, a perine,
Ničeg u podrumu, ničeg na tavanu! Ničeg ni na tezgi, ni na vagi! Ni srebra ni zlata, ni brašna ni soli, ničeg nismo našli, a dušeke, a jastuke, a perine, a sena, sve smo bajonetima izboli!
Na kući nigde crepa ni prozora, u kući ničeg, ni stolice, ni lonca: ono što nisu opljačkali vojnici razgradili su i razneli seljaci!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Utom zapeva petao u selu. Strahinji čisto laknu. Dobro je, sad se već ničeg ne boji! Tako je Strahinja dočekao svanuće zdrav i čitav.
Dučić, Jovan - PESME
Dosta! Mi smo jedno drugom davno sve već dali. Pogasimo lampe pira! Kao vali, Sve je već proteklo, i ničeg ne osta... Još jedan dan samo hteli bi svom snagom, Jedan, samo jedan!
Afrika
dan, ima u stvari uzbudljiv život zbog svih onih neizvesnosti i opasnosti koje pretpostavlja da vidi u svačemu oko sebe. Ničeg raspuštenog, dosadnog i grohotnog u njegovome smehu. To je smeh od srca, nagao, kratak.
tako komplikovane, upotrebljive su i neophodne čim se o njima ne mora da stara sam putnik već njegova posluga, i čim ničeg drugog baš nema na raspoloženju.
To su dva snažna sredovečna čoveka; pravi džinovi širokih očiju; ničeg svešteničkog u njima. U četiri kuvar pronađen i izgrđen, i mi polazimo.
Na stavio je kao da ničeg nije bilo, ali se već trenutak–dva, čim smo ostavili kralja, videlo koliko je besan što se to dogodilo.
To je jedan od najčudnijih ljudi koje sam sreo u životu. Da celog puta ničeg drugog nisam imao do samo poznanstvo sa njime, moj put bi vredeo ovoliko truda.
se one hladne noći provedene iza Bugunjia, nasred savane, kada sam obukao vuneni kostim za kupanje, ja i sada, nemajući ničeg toplijeg, nosim kostim ispod odela.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
I sve to nije imalo nikakva smisla, sem ovog Sunca. Sve prođe a to Sunce sija. Kako nas lepo grije. Nema ničeg lepšeg na svetu od jednog ovakvog proletnjeg dana.“ Engelshofen odmeri pogledom Grka i reče suho: „Ja se ne sećam toga.
je, pored lepog i mladog muža, pokazivala neku čudnovatu naklonost prema Pavlu, koju nije krila i u kojoj nije bilo ničeg skaradnog. Bila je to neka čudna žalost, neka vrsta sažaljenja.
Prema toj maloj Francl bilo ga je obuzelo neko čudno raspoloženje, koje u sebi nije imalo ničeg od požude muškarca. Pričao je, posle, bratencima, da je ta mala sluškinja bila, sva, kao od porcelana.
Neprekidne su promene prema planu grofa Merci! Nema za njih ovde ničeg, osim mnogo licemerstva. Žena ubičina, međutim, pratila ga je kao senka.
Njegove zgrade bile su u vodi, a, iza njega, ispod visokih prozora, uskih kao puškarnice, nije bilo ničeg, sem reke i baruština.
Ništa ona nije kriva. Nije kriva ni zato što je k njemu došla. Ničeg skaradnog među njima nije bilo. On nju, kao dete svoje, voli. Nek se ništa ne boji!
Sram je bilo – njega voli, iako je udata žena. Nikad pre nije bila luda, ovoliko. Ne zna više šta radi. Ničeg se više ne stidi. Neka joj kaže istinu: jeste li, ili nije, njegova, njena mati?
Grdno su se namučili od krčme do krčme po Hungariji, na putu. Nema ničeg žalosnijeg, nego te hungarske, sunčane, zemljane, prazne, krčme, na ravnici. Jedva je, kaže, disao.
tog razgovora, čkiljila, i posmatrala, ispod oka, Pavla, ali je najzad poverovala da u Pavlovom srcu, zaista, nema ničeg tajnog i nedozvoljenog, prema ženi svoga brata.
A stigli su u Kijev, po zimi, mirni, nemi, uzdišući, kao da se ničeg ne sećaju. Filipovič je bio oslabio. Njegove misli bile su, stalno, u Glogovcu.
A eto, i on misli tako. Cvet je žena! I slepac je mogao da primeti da, između Pavla i Varvare, nema ničeg skaradnog, ali kad bi videla Pavla, kako Varvaru gleda, kako je mazi, Ani bi bilo hladno oko srca.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
se oko vidika obvila Ko jaje ga progutala Vratili se na mesto igre Nigde zmije ni trave ni parčadi belutka Nigde ničeg daleko u krugu Zgledali se osmehnuli I namignuli jedni drugima SAN BELUTKA Ruka se iz zemlje javila U vazduh hitnula
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Kažu da sinovi obično liče na majku. Ja nemam ničeg njenog, spolja ne, iako smo iznutra isti. Ni ona ne mora da se okreće da bi znala da sam ja tu, niti pita šta je to o
U jednom uglu raslo je kiselo drvo bez plodova i senke. Inače, nije bilo ničeg. S nečim nalik na strah pomešan s radoznalošću ušli smo unutra i prvo nismo videli ništa drugo sem tame koja je
Setih se Sašinog zadahtalog: „A između tebe i male Turkinje? Između vas nije bilo ničeg?” Bio mi je smešan sa svojim izbezumljenim, zajapurenim licem. „Nije bilo onog”, rekao sam.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Svakako, Aranđelu Isakoviču sve to bilo je dosadno. Ničeg bratskog nije osećao, niti je shvatao zašto bi trebao baš da oseća, za taj nos, te zakrvavljene oči, žućkaste, pune
njega mogle nataći svilene suknje, široke i razapete kao prazan šator, sav izvezen cvećem i grančicama, pod kojim nema ničeg.
Ciknuše uplašeno, kad videše da se on zabatrga, i tek im onda odlaknu, kad im on tiho doviknu da tamo ničeg nema. Dok je on grabio uzbrdicom, one su išle za njim, na izvesnom odstojanju, šapućući zabrinuto i krsteći se često,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Tako, na primer, tvrdnju „Dete je najveća sreća“ prihvata 97% ispitanika, a tvrdnju „Nema ničeg važnijeg od dece“ 95% ispitanika!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
« U maneovski zelenoj travi, srpski doručak uz Vajfertovo odlikovano pivo. Ali, kad nemate ničeg drugog sem sebe i svog sićušnog, mršavog tela što se klatari na rahitičnim, neishranjenim kolenima, ništa sem poljančeta
profesora da su se u daljini videli plavičasti venci nekih udaljenih planina: nigde ničega — ni čoveka, ni žene, ni psa, ničeg sem sunca i neba koje je bilo toliko plavo da je prelazilo u tamnomodru 6ojy mastila.
Rastavljali su Pesnikovu dušu na delove, baš kao što deca rasturaju lutku da se uvere kako u njoj, u stvari, ničeg nema.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Zavidećeš i nekom siromahu što ima plavu zakrpu, a ti nemaš. Zavidan ti je čovek kao proklet. Nikad mu ničeg dosta, nikad srećan. (Na scenu utrčava Suljo. Svi poskaču.) JUSUF: Idu li? SULjO: Idu. Biće ovde za manje od po sata.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
pravca, romantizma, da njegovi ljubitelji pored junaka deseterca i biser-grana lirskih narodnih pesama nisu videli ničeg vrednog u stvaralaštvu masa na čemu bi se valjalo duže i pažljivije zadržati.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
odslužio čovek vojsku i otišao iz tog garnizona, a oni ga još čekaju; jednako gledaju u ona vrata iza kojih nema više ničeg, ni topova, ni tenkova, ni garnizona, koji se već odavno nekud odselio; čekaju ga, čekaju, a njega nema!
prosto je neverovatno kako smo nas četvoro uspeli uopšte da se skupimo u jednu porodicu, kad nemamo apsolutno ničeg zajedničkog, sem kupatila i kujne? Uzmite samo, na primer, kako nina-nana moja familija!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ „Ta što se čudiš? — povika Toša, i već bi da ga lema — I ja sam stigȏ do starih vrba, a dalje — ničeg nema.“ — A ždral će: „Nisam iz neba pao?“ „Otkuda ideš, vrag bi te znao!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Ono što se može saznati, dakle, beskrajno je. I tačno je da nema ničeg više van onog što se može saznati i što je beskrajno.
Je li daleko, il je u središtu što kuca u nama, radosno i neiskazano? Svet koji je svet ne može se izvesti iz Ničeg i Nečeg, niti se može postaviti kao presuditelj među njima.
Ali time što smo stvoreni, jasno je da smo iz nečeg (ničeg) izdvojeni, da je na nas ukazano prstom, da nas neko iz ništavila posmatra, kao iz zasede.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Neka vrlo zanimljiva porodica. DANICA: Vama je to smešno? ADVOKAT: Pa i vi treba da se smejete svemu tome: nema tu ničeg tragičnog. DANICA: Ali kako da ne, zaboga, kad se tetka prosto razbolela od jeda.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Tu su vojnici nahranili i napojili konje. Za ljude nije bilo ničeg. Imalo je mladih kukuruza, ali nam rekoše da se vatre ne smeju ložiti zbog blizine neprijatelja. Sunce je već zašlo.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
1919. HIMNA Nemamo ničeg. Ni Boga ni gospodara. Naš Bog je krv. Zavejaše gore mećave snega, Nestaše šume, brda i stene.
Zavejaše gore mećave snega, Nestaše šume, brda i stene. Ni majke, ni doma ne imadosmo, selismo našu krv. Nemamo ničeg. Ni Boga ni gospodara. Naš Bog je krv.
Blaženi koji po moru plove, i ne ostaju da čezne. Misli se moje ničeg ne klone. Bez sumorne nade i spasa puste radosno u vidik tonu u zrak što ih talasa. U bol i greh i krvoprolića.
Sve osmehe koji su od bola svisli, sačuvaće zrak negde u daljini. O ničeg nek te nije žao. Zato sam ti tu misao dao tužnoj goloj i beloj, neveseloj.
Jedan crveni, radnički jastuk. Sirotinja svud ista. Jedno ogledalce i brijač na jednoj dasci, ničeg ribarskog. Na palubi okreću čekrk i daju znake rukom drugoj barci.
Sve se ljuljalo nad nama, ostrva, brda, nebesa. Nema ničeg što je drago, što mi ostaje, sve se gubi. Moje usne, što su drhtale, i moje mokre, pomodrele ruke, zaronile su u zrak
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Naročito mu pažljivo razgledaju odelo i oružje. Ono im se čini neobično, i ako ničeg neobičnog u njemu nema. Najzad se nađoše koji ga poznaše. — Madžarević! — uzviknu jedan.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Bukti sunce: nebo je otvorena krletka! Iz ničeg niče trava, zelena četka. Šta je Ništa? Šta Nešto? Zametak zametka Prva je i nerešiva zagonetka.
Na kraju, čunak mi stavi međ stopala, I usni, brzo, pravedničkim snom. Čovek se na sve navikne promene; I zbilja, ničeg čudnog nema tu: Kad ona ne ume da ogreje mene, Ja moram, tako, da zagrevam nju.
U sobičku nije bilo vode, ni grejanja; jedno vreme, ni struje nisam imao. Ničeg nisam imao, a opet, nije mi padalo na um da se žalim na loše radne uslove, i na oskudicu.
Pandurović, Sima - PESME
I najzad, kada kucneš tiše, Izmrcvareno, tužno, grozno, Biće nam jasno, vaj! — al’ pozno — Da nikad ničeg nema više... PROMENA O, tako prosto, tužno velim Da nisam više što sam bio.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Najviši stupanj kletve je prokletstvo („Proklet da je ko je to učinio, da nema ničeg živog od poroda, ni od stoke, ni on ni iko njegov“).
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Oko na kitnikezu. Porculanski jahači. Draperija u vezu: Ceo prostor zamrači. I ničeg nema više: Ni pokućstva, ni zvuka, Ni jeseni, ni kiše. Tone u san i soba I vlaga, dunja, ruka: Prespavaj ovo doba.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Za tebe nema ničeg rđavog, pa bi mogla da kažeš. Dede, kaži mi sada šta sam ti govorio one noći. — Primače joj se da je bole vidi i čuje.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kao da ničeg drugog i nema: sećanje, rasparana kesa za novce, visi prazno. Istorija, međutim, beleži da je Vasa Čarapić, od početka
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Dosta! Mi smo jedno drugom davno sve već dali. Pogasimo lampe pira! Kao vali, Sve je već proteklo, i ničeg ne osta... Još jedan dan samo hteli bi svom snagom! Jedan, samo jedan!...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Gadno opsovaše kad u njemu ne nađoše ničeg drugog do bednog peska. U TOLEDU Prelazom na hrišćanstvo odbačeni su divni plodovi grčke učenosti i pesništva da bi
„Da li vas to raduje?“ „Kako da me ne raduje?“ „Onda raduje i mene, iako ne nađoh u svom životu ničeg primamljivog u slavi i javnom priznanju“. No Pemberton beše drugog mišljenja.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
prekrasnog letnjeg jutra, na velikoj travi i među cvećem, pored šume pune tica, ono ljupko stvorenje više nije imalo ničeg zemaljskog. Oh, kakvo blaženstvo! Topili smo se od njenog osmeha, drhtali smo pod pogledom njenih žarkih očiju.
Posle toga među nama nije bilo ničeg osobitog. Voleli smo se i odnosili po onom redu i po onom postupku kako je uvek bilo i kako će uvek biti, i s nama se
Petković, Vladislav Dis - PESME
Tamo gde ti je s iluzija budućnost, sreća sjala, Gde si zanosno gledala snove što ih nada plela, Gde ničeg ne nađe sem bol i sećanje da si pala, Tamo si ponova došla, jer si tu i mreti htela.
Vlažna tama Po zvucima, preko mira, leži, spava. I tišina u dolini zaborava Mirno trune. Nigde ničeg što se budi. Sumaglica. Noć bez neba. Pokrov studi. VOLEO SAM, VIŠE NEĆU † Milanu A.
Dotle nek struji i neka me siše Krv moja i žeđ za životom grubim, Kad ničeg nema dostojnog da ljubim: Ja sam te vol'o, al' ne umem više. PESMA BEZ REČI Evo danas umor pao na me.
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih: Kao da je san mi ceo bio od pene, Il' te oči da su moja duša van mene, Ni arije, ni sveg drugog,
san mi ceo bio od pene, Il' te oči da su moja duša van mene, Ni arije, ni sveg drugog, što ja noćas snih; Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih. Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
A nebo uzele planine oblaka, I ničeg nad glavom do litica goli'? Kroz noć glas prigušen kreće se iz mraka: To se negde roblje za nas Bogu moli.
Osećam samo preživelo doba, Kako se kreće i u suton pada, U neki sumrak, u predgrađe groba, Gde ničeg nema, pa ni želja mojih, Bolova, snova; nit' tu vidim sebe; Pred tom zastirkom ispred dana svojih Osećam groblje i sećam
III Uživanja traju dok krv vri i teče, Misao je bolest zarazna i stara; Žena ničeg nema sem tela i grudi, I moć da privuče, zavede, očara, I pelenu skrije pod devične žudi...
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ja sam bio bez ikakvog zanata, nisam imao ni rođaka ni prijatelja, pa čak ni poznanika u Novom svetu. Nisam imao baš ničeg od vrednog što sam mogao da ponudim zemlji u koju sam ulazio.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
njega mogle nataći svilene suknje, široke i razapete kao prazan šator, sav izvezen cvećem i grančicama, pod kojima nema ničeg.
Petrović, Rastko - AFRIKA
dan, ima u stvari uzbudljiv život zbog svih onih neizvesnosti i opasnosti koje pretpostavlja da vidi u svačemu oko sebe. Ničeg raspuštenog, dosadnog i grohotnog u njegovome smehu. To je smeh od srca, nagao, kratak.
tako komplikovane, upotrebljive su i neophodne čim se o njima ne mora da stara sam putnik već njegova posluga, i čim ničeg drugog baš nema na raspoloženju.
To su dva snažna sredovečna čoveka; pravi džinovi širokih očiju; ničeg svešteničkog u njima. U četiri kuvar pronađen i izgrđen, i mi polazimo.
Na stavio je kao da ničeg nije bilo, ali se već trenutak–dva, čim smo ostavili kralja, videlo koliko je besan što se to dogodilo.
To je jedan od najčudnijih ljudi koje sam sreo u životu. Da celog puta ničeg drugog nisam imao do samo poznanstvo sa njime, moj put bi vredeo ovoliko truda.
se one hladne noći provedene iza Bugunjia, nasred savane, kada sam obukao vuneni kostim za kupanje, ja i sada, nemajući ničeg toplijeg, nosim kostim ispod odela.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ovo mučno stanje iščekivanja ne dolazi od straha. Svi su oni rešeni da umru. A verujte, gospodo, nema ničeg strašnijeg od čoveka koji prezire svoj život. Pred takvim ljudima padaju svi ratni izumi, sva tehnika oruđa.
Kao da je i sama uviđala kako to nije dobro što radi, ali je primorana da tako postupa. U njenom ponašanju nije bilo ničeg banalnog i uvek je bila u stavu iščekivanja. Pruženu ruku je primala, ali svoju nije nudila.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Njegov stil suprotan je duhu tadašnje naše sentimentalno-didaktičke proze, u njemu nema ničeg suvišnog ni kitnjastog, nema primesa patetike i sentimentalnosti.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Rasturi gorde, pomete im smer Što tajno behu spremali moj slom. II Ničeg se ne boj, u večnog ti uzdanje. Zašto mi, da bežim, zbore, Kao što s neba tica beži planini.
Zli luk odapne svoj I strele pođe mu jek Tamom, jer pogodi taj U srce nevinoga. Ničeg se ne boj, u večnog ti uzdanje. III O da su mi golubice krila, Pustinji bi odneo me let.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Otuda i ime »hajdučka trava«, jer su je hajduci u planini privijali na rane, nemajući ničeg drugog, pa su je, po jednoj tradiciji, hajduci čak i »pronašli« (ZNŽOJS, 11, 261).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nema ničega tako uskogrudog i isključivog kao što je lepo uređeni vrt pravednika. Ničeg tako nepodnošljivo sebičnog. Sve tu ima svoj red, svaka biljčica svoje mesto, ni senka u senci senke ne prebiva tu
Stanković, Borisav - TAŠANA
— ne kćeri, ne snaho, već Tašana, šta je? Kaži sve! Sve kaži! Nemoj ništa od mene da kriješ, jer nemaš od mene ničeg da se bojiš. Ne boj se ti mene. (Pauza.) Ili ne! Čekaj! Imaš pravo!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Odosmo u varoš, da vidimo ima li čega da se kupi. Sem nekih arnautskih kolačića ničeg više. A i to nestade... Sa grada pripucaše baš tada topovi, kao znak da idu aeroplani, te se sklonismo brzo u hodnike
Beše tu jedan trećepozivac. — Posle podne počeće komisija rad... Sad je dockan. A deca gladna. Nema ničeg da se kupi. Zamolih trećepozivca da bar negde nađe hleba... Izdelismo deci po krišku i sklonismo ih u zaklon.
Jer mi smo voleli. Mi smo se oduševljavali ljubavlju. Ali hteli smo da ljubav nema ničeg zajedničkog sa zemljom i materijom. A on nam je tako bezdušno razgolićavao stvarnost u svojoj „Metafizici ljubavi“.
Petrović, Rastko - PESME
Sada pak pokušavam da mislim drukčije. Najpre, šta Šta? Ničeg zar u rukama, Čime početi život novi: Poslednje bogatstvo koje svetu vraćeno, Dokazalo bi da se odričeš ludila!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zar on, do juče srećan, noćas ne proklinje svoju sudbinu? Razbolela mu se mlada žena, na kocki blago izgubio, a ničeg nema na prodaju, sem nekoliko stotina ovaca...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
No to ne znači da u narodnoj poeziji, u narodnoj književnosti uopšte, nema ničeg subjektivnog. Otkud bi onda proisticali oni strasni tonovi bola i radosti, onaj vatreni odnos prema ljudima i
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
On je komandant, vođa družine, čitave čete, a takvi se ne smiju ničeg bojati. Hrabro, dakle, naprijed. Upalio je baterijsku lampu i četveronoške se uvukao kroz tijesan otvor u pećinu.
— Ukosnica. Gle kako je oštra. Kad god idem kuda kroz mrak, ja samo izvadim ukosnicu, držim je u ruci i ničeg se onda ne bojim. — Kako ne bojiš? — zinu Mačak. — Lijepo. Nek samo nešto naiđe, ja ga odmah bocnem pa da vidiš!
— Možda baš i neće — pecnu ga Jovanče. — Ostani samo ti pored nje kad zagusti pa se ona ničeg neće bojati. — A ko bi onda bježao? — dobaci Đoko Potrk.