Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
jezika; u svakom slučaju, taj jezik bolje razumemo no ovaj, javni i novinski, koji je toliko svačiji da je postao ničiji.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
uzela razmere jedne velike nacionalne proslave, i njegov spomen proslavljen kao ničiji dosada. Za svoje suvremenike i neposredne sledbenike on je bio veliki čovek.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Koje? — zapita trgovac. — Krepao kotao. — Kako krepao, ničiji sine! — prodere se trgovac. — Kako može kotao krepati?
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Neobično je ljubazno od vas što ste došli, — kaže mu devojka. — Miguele vas mnogo voli. — Naročito, ničiji saveti nisu tako od koristi kao saveti iskrenog druga, — kaže krčmar.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sâm sam, daleko od svojih, i od obešenjaka. Nisam pesnik, nisam učitelj, ničiji sluga. Ovu čašu Jakšiću, koji je pisao pesme i gladovao u Sumrakovcu. Ja sam daleko od zavičaja i obešenjaka.
Ja više nisam ničiji. Ispunjavam ono što jutarnja nebesa, kad su vode tako hladne, hoće da se zbude. Ne sećam se živih bića, ništa mi ne
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Ama, kog zeta; čijeg zeta? Nije on ničiji zet, more! MLADEN: Pa ako može da se izbriše? JEVREM: Šta da se izbriše?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— U bogata Vlaha i goveda pametna. — Na slanu ruku ovce trče. — Dok imaš svačiji si, kad nemaš ničiji si. — Nesta blaga, nesta prijatelja. — I najbogatiji da proda sve što ima, ne može da kupi sve što nema.
(Grobar) 47 — Sablja bez gvožđa, a junak bez kosti? (Jezik) 48 — Tatino dijete, majčino dijete, a ničiji sin? (Kći) 49 — Ti ga imaš, i ja se njim služim?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ „Koje?“ zapita trgovac. „Krepao kotao.“ „Kako krepao, ničiji sine!“ prodere se trgovac, ,,kako može kotao krepati?“ „Eto kako“ prihvati seljanin, „štogođ se koti, valja i da krepa.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Išao je pored dućančića, kojih je bilo više nego ikad, a ničiji pogledi i ničiji šapati nisu, sad, išli za njim. Uzun Mirko Apostolović je bio star, nebo je bilo belo kao u proleće
Išao je pored dućančića, kojih je bilo više nego ikad, a ničiji pogledi i ničiji šapati nisu, sad, išli za njim. Uzun Mirko Apostolović je bio star, nebo je bilo belo kao u proleće 1804, kad su, istim
Zapušten i ničiji ćorsokak, bila je mesto na kojem kao da su se gomilale, u otpacima, izanđale dorćolske strasti. Sad je to uredno
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
takvom bolešću što se poklapa s amnezijom kao lonac s poklopcem, iz dna iskrene duše priseže da je to uprav njen, i ničiji nego njen čovjek, oduvijek, još iz prvih djevojačkih snova!...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Koje? — zapita trgovac. — Krepao kotao! — Kako krepao, ničiji sine! — prodere se trgovac. — Kako kotao može krepati?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Neka ti se bršljan dugo Nad grobom zeleni. »Starmali« 1886. LAZA NANČIĆ Mlada snaga, srce puno žara. Rob ničiji do svog uverenja, Uverenja koje ne dâ dara Već te bilo od stenja do stenja.
Stanković, Borisav - TAŠANA
I tako nisam onda ničiji. I uvek tako, celog života. I još ti! Ti da me naružiš, kako zbog žalosti nisam dolazio! TAŠANA (upada, više kao
TAŠANA (upada, više kao sebi, idući po sobi): Da, da, baš zato što sam znala da nisi ničiji, da nemaš nikoga svoga, zato sam te onoliko žalila, onoliko kao nešto svoje, kao brata imala.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
To je, vidiš, ono vaše nasilovanje dece da uđu u kalup, budu stari, ostanu hladni, ničiji. Novac m o j, m oj, sin i unuk m oj, m oj! zatvoren i on u sandučić!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
I zamislite još kakva bi to pakosna šala sudbine bila: ja, koji nisam nikad u životu poslušao ničiji savet, sad da prodajem savete. Novinar? Odista primamljiv poziv.
Petrović, Rastko - PESME
Sve manje ovom svetu moj duh kao da pripada, Čas ležim, čas koračam, i ne čujem ničiji više glas; Niti mi sunce pošlje rukom svoj pozdrav sa zapada, Samo mi kane koja suza, učini li mi se u daljini njen stas.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Moja je i stolica! Uzalud je drvodelja govorio da je orahovo deblo dovaljao s vrha Snežne planine, a vrh taj nije ničiji. Uzalud se opirao. Novac bogataša i pokvarenost slugu bili su jači od opiranja: bogataš dobi stolicu nalik na cvet.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Tamo još nijesu izlijepljeni ničiji oglasi. Trojica dječaka krenuše uz put, mrki, ozbiljni i ćutljivi. Ličili su na djecu porobljena, a nepokorena naroda.