Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Nemoj tu drobiti! — oseče se čiča Mirko i ustade. — Ta mahni se, Mirko, bogati! — reče Srdan. — Ko seje so niču mu skakavci. — A jesi istegao gredu, Srdane, a? — podsmehnu se Ćebo. — Okanite se, ljudi!
Dučić, Jovan - PESME
PESMA UMIRANjA Ljubavi umiru bez zbogom, sred njine Agonije duge, neme, nepristupne... Niču i mru u svoj lepoti tišine, I krišom zatvore svoje oči krupne. Zar večita nije ljubav, kao duša?
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
A i danu, svakog dana, imalo je po nešto novo. Vidari, gatari na sve strane počeli da niču. Takođe sveci počeli pojedinim ljudima u snu da dolaze, proriču im...
Afrika
nije suviše visoka, dosta spaljena od crnih, i inače spržena od sunca, ali je puna žbunja, buketa drva, cvetova koji niču pravo iz zemlje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Austrija je počela da deli plemstva i imanja onima koji se odreknu selidbe. Niču, kaže, promenjena, imena Srba. Pretvaraju se u Dejovanoviče, Depreradoviče, Deruniče, Debožiče, pa ih mešaju u aktima i
Sva petorica podmetnuše pod kola grbaču. Ta momčad je bila odrasla kod konja, a brci su im bili počeli tek da niču. Jahali su kao medvedčići na konju, a nisu bili dorasli oružju. Bili su vični samo britvi, a poneli su bili sekiricu.
Ulice i kuće smrde im na mokraću, a ćoškovi kao latrine. Varoš Petra Velikog, međutim, nikla je kao što niču bajke. Onako, kako je zamišljena, iz ljudske fantazije, rosijske fantazije.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Svuda unaokolo po Marijovskim planinama i na planini Niču stanuju poluposlovenjeni Vlasi stočari, a u susednom Meglenu su stalno nastanjeni meglenski Vlasi.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U nekim krajevima (visočka nahija) u mlaku vodu za kupanje stavlja se i proso, da detetu zubi niču „brzo i lako kao proso“.
trljaju srebrnom parom, da bi zubi bili beli i sjajni kao srebro, a u Jarmenovcu zub kuckaju belutkom, da bi zubi koji niču bili otporni (da se ne krune) i da bi bili beli kao taj kamen.
“, pa će dete imati zdrave i jake zube kao vuk. A u Metohiji, ako detetu teško niču prvi zubi, metnu mu kuvan kolomboč (kukuruz) na glavu, pa kažu: „Kako brzo deca jela kolomboč, tako brzo zubi izlazili!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
). Evo. iz pepela pepeljare na mom stolu, iz njene pepeljaste dubine, počinju da niču polusrušeni gradovi kroz koje trče dečaci. Igrali smo se zaraze — naše igre bile su bolest!
Ukućani ih ljube u usta i iznose pred kuću težak slavski sto. Odnekud iz grmlja, kao da niču iz zemlje, iskrsavaju komšije, a čopor dece sa pristojnog rastojanja nepoverljivo zuri u pridošlice kao u neke opasne
Radičević, Branko - PESME
58. Bože dragi, za sanak ti vala, Sanče mili, posle noći dane! Ruka danka vrućinu je dala, Drva niču, šire svoje grane, Od žalosti, svakojaki zala, Te me tako veseloga brane.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ovo možeš, a ono ne možeš, ovo je dobro, ono nije, ovo smiješ kazati, ono ne smiješ. Niču tako zabrane sa svih strana, jato ljutitih gusaka, hoće i da udare.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Gde god se okrenete, svuda žagor, pesma, svirka. Svirači samo niču pred kućama, zajedno s gomilom dece. Zurle pište, bubnjevi biju, da se tresu prozori i gase kandila. Samo kod nas! Eh!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Zaspao deda, malko i hrče, dok plamen šaru čudesnu plete: Leptiri sjajni, vatrene ptice u njemu niču, trepte i lete. Zanesen Žuća, mačak zanesen, zure u sjajna plamena krila.
“ List obrneš, opet nove čini: „Vječno vjeran biću Angelini!“ Godina se za godinom niže, niču nova obećanja sveta, dok odjednom, zar se i to nađe: „Ovo mi je djevojka deseta!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ni gore (sve) posijeci, ni bez drva doma dođi. — Nuđenu gostu brojeni zalogaji. — Osvetnici iz krvi niču. — Podmuklo pseto najprije će ujesti. — Poklonjenom konju samar se ne gleda. — Po kurjaku se jagnje ne šilje.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Oko njih niču međe, vrzine, i prokopavaju se jarci. Po tim njivama kao tkanica oru mršave kravice, kopaju i seju musavi, žgoljavi
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Kad se setim gde sam se rodila, Kad se setim tad mi niču krila; Kad se setim, ne treba ni više, Tad mi srce kao cvet miriše; Kad pogledam milu Srbadiju, Tad se dižem više
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
prevječnoga sine, šta šarići oni mali znače u plamenom ovom podnebiju te se dižu, spuštaju pravilno, tmasti niču k nebu sveštenome, a sv'jetli se k nizu spuštavaju?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
život, da mu podadu smisao i svrhu, da zatrpaju sve jame mraka što oko nas zijevaju i zagluše sva pitanja što u nama niču o konačnom smislu i besmislu.
Istinske preokupacije velikog umjetnika niču tek ondje gdje su umrle njegove empirijsko-lične. A prava slava, ona strpljivo čekana i ognjičavo sanjana slava, neminovno
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pa pučina negde prostrana, pusta, negde tesna kao reka iz koje kao da niču ostrva, školi...I pusti rati zadrti u more, okićeni belim peskom, penom.... pa dalje nedogledno more. ..
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
raskola ljudskoga govora (koji on, doduše, nigde izričito ne spominje, ali ga gotovo svuda podrazumeva) na čijem ukidanju niču moderni poetski oblici.
Petrović, Rastko - AFRIKA
nije suviše visoka, dosta spaljena od crnih, i inače spržena od sunca, ali je puna žbunja, buketa drva, cvetova koji niču pravo iz zemlje.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Stojeći na jednom brežuljku, gledao sam kroz sumrak kako iz daljine iz mraka niču gomilice, čete, bataljoni — svi ćutljivi i grdno izmoreni.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Mrtvo srce suza budi, Padajući na nj sa visa, Iz njeg’ niču ove pesme, Mrtvo cveće bez mirisa. IX Kad sam bio na tvom grobu Zamirisa mir bosiljka, A meni se priču glasak:
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Na ponekom mestu pored puta spuštaju se pravi ponori. A brda niču jedno za drugim kao talasi na uzburkanoj pučini. Nikad kraja!... I nama je postalo mučno.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Tvoje stope lake Brže neg’ vilovne Ljubičice, ruže Za kojima niču, Gdigod ostavljaju Plitke male trage. Tvoje blage reči, Slastiju silovne, Vatru ne ugasu Što u meni stiču: Ah, da ljubve
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Vazduh je zagušljiv, mali kovitlaci prašine niču kao pečurke po polju i namah nestaju. Oznojena sam i umorna. Oči su mi pune trunja, zastajem da ih obrišem, ali kad sam
Mirno će posmatrati kako Saborište raste iz godine u godinu, kako duž Beloga potoka niču nove kuće i kako se pšenična i ječmena polja šire prema jugu i prema zapadu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— reče. — A ni o Mudrim starcima ništa ne znam. Možda Majka trava zna? Travčice svuda niču, sve gledaju, sve slušaju. Majka trava tako sve tajne sveta zna.. — Koješta! — nasmeja se mladić iz glasa.
Šantić, Aleksa - PESME
U divnom maju, kad svaki Ptičji je zvonio poj, Tada sve želje i čežnje Ja sam izrekô njoj. 2 Iz mojih suza niču Mnogi cvetovi sjajni, A hor se slavuja stvara Od uzdisaja tajni'.