Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
drhtava plazma po burnom tkanju, a to je vreme, u očajanju, raspuklo bilo nuline nulke, taj impuls tvorben, porfir ništine, čiji odsjaji lik mi rasture po iluziji refren-aure te strošen trusim sluhom tišine.
Pod krilom Cpede Utorak je gavran, vedrinin tmurak, koji sa lastara ništine tek će: Cvetaj, Ružo kvara, iz rastroj-stroja, što je nogom satkan, kroz jesen-senu, zreloj dunji pada odnesi bol mi
Treba nam krvi, kòštane srži, jestiva presnog, tečne žestine! brzaju dani, koje ne drži mesto im dato nego ništine vijaju zevak, kolju se, glođu, kružeći stoje - nikud da pođu.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
A iz nedara mu vidim užasnut Sve proždiruću silu gde peni, — Pa bojeći se gneva božijeg, Kâ onaj iver ljudske ništine Što se na burnoj sili premeće Krijući svoje nade jedrila, — Naroda srpskog znajuć sudbinu Zadrktao sam često za