Upotreba reči njegovog u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

“ Kad je tetka izašla napolje, a on me poljubi... Sad mu već nisam branila da me ljubi, nisam se iz njegovog naručja ni otimala... Oh, ta on mi beše miliji nego hlebac gladnome želucu!

Depešu pojesti! Ako tu našoj sumnji nema političkih osnova, onda, gospodo, da se ne zovem više rođak Mate klozera i njegovog brata, presvetloga cara Todora iz Abisinije. — Ko zna, možda je baš i od samoga Gambete? — Možda je i od Rošfora?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

ga nasred puta i karabilj opali, a Guša padne s konja mrtav, a Đoka pritrči, uzme njegov mač, odseče mu glavu, hata njegovog u’vati i uzjaše. Drugi se Turci zatvoriše u džamije i kulu, kojima se bez topa ništa ne može učiniti.

— Ovaj Ignjat Sabov, kažu, učio je u Rumi, i kao što se govorilo, za vreme njegovog učenja tu u Rumi bila je najbolja škola.

Posle smrti popa Stanoja otac moj zaponi brata njegovog Panteliju, koji je učio malo u manastiru Studenici, i popa Matu, koji je učio kod Snetogoraca putujući.

Bogu se moliti, i oca i majku u ruku ljubiti i počitovati, i proče, i koje god dete prestane na ispovest, pored njegovog imena u tefteru zabeležimo krstić.

niti možemo niti je razumno; zato smo mu preporučili samo stvar srpsku i pod sovesni odgovor zvanija i opredelenija njegovog naložili mu, da gleda sam kako bolje može volju imperatorovu ispuniti, i milosti imperatorove dostojnim učiniti se, i za

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Gazda Raka udari preko seoskih livada da obiđe uzgred i svoj zabran, a jednako psuje đa Simu, đa kmeta. Baš do njegovog zabrana kuća je Đure i Spasoje Pavića. To su vam dva otresna, valjana i vredna momka.

Ima deset puta kako je od jutros slao onog njegovog ludaka: »Hajde«, veli, »rekao Raka da osečete potru...« Sad skidoh i tu bedu s vrata! — Da bog sačuva!

— nastavlja kapetan. — Eno, pre nekih godina, znam — prođe starešina. Ako ga sretne počem seljak, makar i ne bio iz njegovog područja, on će mu na čitav puškomet stati i skinuti kapu; čak sjaše s konja, pa mu oda čest. A danas jok!

Ali on je ostao tvrd u svom prvašnjem uverenju, i kad bi pred veče, reče svom momčetu da ode do njegovog čajira i da kaže njegovom čobaninu da večeras dotera ovce k mehani — »jer ih mogu kurjaci napasti«.

da ne izlazi nikud one noći, pa mu onda ponudili vrljike, kako je on pristao; kako su oni za noć prevukli sve vrljike od njegovog čajira i prodali mu. Ele sve su kazali kako je bilo. I svak im je davao za pravo.

Što se tiče njegovog razumevanja raznih propisa, o tome neki đavolani pričaju ovakav slučaj: Jednom se zapali u obližnjem selu neko seno, šta

Kapetan otvori, pročita i poluglasno reče: — E, siromah Simica — ništa od njegovog mrkova! Nadao sam se od ovog poslednjeg akta da će biti što, pa badava!.. Baš mi ga žao! Nosi tamo nek se sajuzi!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Popa je iz tih knjiga čitao opelo ludima „nemirosanim”, i nijedan se nije povukodlačio!... I za vreme njegovog popovanja nije bilo nijednog vukodlaka u Crnoj Bari. Ali, brate, on ce i umeo moliti bogu!... Jesi čuo, junački sine!

Jedan drugom ne mogoše odskočiti... Svi stali i glede. I devojke dođoše; čak i Stanka prenuše iz njegovog raja. – Ne možeš, Pero, ne možeš! — veli Lazar ponosito. – A vi ne možete ni donde! – Pa i mnogo je! — rekoše neki.

Pa kako će proživeti one dane do smrti?... E, ali kako da ostavi Lazara? Zar da ne kazni greha njegovog?... I zar neće Lazar — ako u životu ostane — opet mučki pokušati da mu život uzme?... Duša ga zaboli...

Duša ga zaboli... Ništa crnje, mislio je, nema od života njegovog. Ta, dokle je god mogao pogledati unapred, video je samo patnju i neizvesnost.

Iz sudnice izidoše popa Miloje, kmet Jova i Ivan. Kmet beše ozbiljan. Danas prvi put ne videše seljaci njegovog vedrog čela i osmejka. I vedrinu i osmejak zamenile nabrekle žile pa slepim očima i natmurene veđe. — Braćo!

Noktom protre kremen na orozu... Turčin stupi pa ćupriju. — Stoj! — grmnu Stanko. I jeknu dubrava od njegovog gromkog glasa. Turčin se trže i pogleda na ovu stranu otkud glas dođe... Stanko dade vatru...

Sima Katić bio je marveni trgovac. Rodio se u selu Dvorovima u Bosni. Nepravde i neprilike krenu ga s njegovog ognjišta, i on pređe Drinu te se nastani u selu Glogovcu...

Ja njega najbolje znam!... Ako drumom putuješ, pa te on sretne — teško tebi!... Do njegovog ćefa stoji ti život!... Taj isti Sali-aga se ponekad veselio ubijajući ljude.

— reče Turčin, a oči mu zasijaše nekom nežnošću. Ivanu ode pamet. On vide da Turčin baš voli njegovog Lazara. — Pa gledaćemo... — A, to moraš učiniti!... Kad se djeca vole, neka se i uzmu.

— reče Kruška i potapša Lazara po plećima. Ivan se htede zaplakati od radosti, videći kako Kruška mazi njegovog Lazara. — Dede, sjedite ljudi! — reče Kruška, pokazujući na divan. — Evo i duhana...

Turci ne vole Srbe!... Onaj lopovluk je tursko delo, delo subašino i njegovog ulizice Marinka... — Jeste, popo! — reče Kruna. — Jeste, istina je!... I Jela mi je to rekla.

Sunce je peklo i kroz gusto lišće. Plavilo nebesno gotovo pobledelo od njegovog sjaja... Izdaleka je dopirao šum talasa valovite Drine. Hajduci su išli ćuteći.

Dučić, Jovan - PESME

paža Miloša oči od smaragda, Ruka od albastra i vlasi od lana; Pauni carice presreću ga svagda, Carski lavi piju iz njegovog dlana.

Ona gledaše Adama, sa čijih je širokih koščanih grudi i mišica brizgao vreo i krupan znoj. Iz njegovog ogromnog mrkog tela dizala se tanka plavičasta magla, kao sa mokre stene. Bio je mlad, bujan, ogroman.

Ona ga je mučila svojim neodoljivim pitanjima i razjedala njegovo metalno srce. Misli su išle dnom njegovog duha ostavljajući tragove otrova i studeni, kao zmije. On je imao dušu, i ona ga je progonila kao smrtne i ništavne.

Nije verovala ni u prirodu koja se sveti, i nije slušala kad su joj govorili o detetu koje je dala na svet, bez njegovog glasića, s mrtvom rukom na srcu.

Sutradan su ga prolaznici našli mrtvog kraj puta s dlanom koji je još bio otvoren. Poveli su veselo njegovog magarca koji se celu noć napasao i sad radosno potrčao za njihovom magaricom.

Između njega i celog sveta stajala je sad, visoko do neba, otrovna vegetacija njegovog sna. STARI ZAPIS More će ti govoriti o Beskrajnosti, nebo o Čistoti, a mračni čempresi o Tuzi.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

On ne reče šta kažu Joca i njegov pomoćnik: ali je meni bilo isuviše jasno da je mišljenje Jocino i njegovog pomoćnika trebalo da bude povoljno, ne Đorđa, nego njegove 'ćeri radi.

Meni je nešto igralo pred očima, te mi se činilo kao da se Đorđe s nekim rve. Tada se iz njegovog kao staklo mrtvog oka otkači atom ledenog očajanja i kao lavina padaše sve silnije i ogromnije naniže: pregazi nas

ostalo sve bez uspeha, i on je kazao otvoreno stanje stvari i kćeri Đorđevoj, a Đorđu je takođe morao naglasiti težinu njegovog stanja. — Đorđe ima jednog brata, kaluđera u S.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

kandilom, u kome je goreo najčistiji barabanc-zejtin, tako ona ne bila živa, i ne bila gospoja perzekutorovica, ako od njegovog krzna ne napravi sebi »muf« nazimu.

Njega je pop Ćira dobio od nekog njegovog do zla boga rđavog dužnika, a tešio se time: bolje je išta nego ništa, a posle, i proces mu je već izašao na potiljak.

Treba da su, što kažu, »pasent« čizme i debeli flanerski obojci, pa da se čovek usudi preko sokaka i njegovog debelog blata.

konje, pa malo im što su odveli konje, neg’ mu još metli ular na vrat, pa otišli s konjima, a njega ostavili k’o nikog njegovog; a on kad se probudio, jedva su ga ukućani kurtalisali oni’ amova! Eto, tako!

pođite oko podne, pa onda morate noćiti u Čeneju kod gospodin-paroha, onog, onog što ga paori zovu: Oluja, vašeg i njegovog prijatelja...

TREĆA Iz nje će radoznali čitaoci doznati (iz razgovora pop-Ćire sa gospođom Persom) šta je i kako je bilo kod njegovog preosveštenstva gospodina episkopa u Temišvaru, i kako su obe popadije primale zaključke toga, tako da ga nazovem,

Da vi’š samo dalje čime su me natovarili! — Jao žalosna, zar ima što još i gore?! — Slušaj samo! Kad odemo kod njegovog preosveštenstva, a on nas lepo primi. Poč’o nas je sovjetovati...

— ... i poljubimo se — završuje pop Ćira svoj izveštaj — poljubimo se na zahtev njegovog preosveštenstva... A zub zadrži đakon kod sebe. A znam već i zašto ga je i zadrž’o. — Po-poljubite se!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

— Hoće nešto da ga ’aloše, zlo snađe, Bog ga ne ubio! — Čudili bi se drugi ispunjeni strahom od tog njegovog pevanja i lutanja po pustim poljima za mesečinom. VII Sam. I to toliko da neć sme slobodno ni nać zemlju da stupa.

I, kako on ne da da oni od tog njegovog novca grade sebi kuće, hanove i pune svoje dućane espapom. — Paša — ajduk, vladika — ajduk! ... Svi — ajduci. Ajduci!

Koji od slugu, da bi se udobrovoljio gazdi, potrčao bi Stevanu da ga otrgne od tog njegovog posla i kaže mu kako mu to gazda, hadžija govori. Ali bi slugu hadžija vraćao. — Ne diraj ga, ne diraj!

I sad, kažu, da je putanja koja vodi od porte do crkve od toga njegovog kamenja načinjena. XIX DEDA VESA Svako jutro čim se zadani eto njega gde onako slep, visok, s lulom u ustima, u

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Njegove se čudne i nemirne oči plašljivo zadržaše na visokoj ženi figa stava i retke lepote koja se, mazno pripijena uz njegovog starog druga, vragolasto smešila svojim zelenkasto-plavim očima dok se on prestavljao.

Ja sam taj koji bi trebao da se čuva. Jer ja nisam imao ni onih dvadeset i tri dana njegovog uživanja. A dvadeset i tri dana to je po nekad večnost; i da sam ja imao toliko uživanja sam bih večeras svečano tražio

Više nikakve sumnje nije bilo da njega namerno i zbog onakvog njegovog držanja u poslednje vreme, šalju i određuju na sve rizičnija mesta i da bi on jednoga dana, pošto niko kraja ne može

A posle nekog vremena, iza njegovog izveštaja, onaj prostor tamo obasu vatra pete baterije i oni topovi postepeno potpuno umukoše.

Od dolaska njegovog sloge je retko i bilo i ona urođena grubost, još više izrađena vojničkim životom među svakojakim prostacima, postala

U ilovači, na crvenom šljunku, videla se nepomična, bleda silueta njegovog Hristića. VI. One noći kad je Jurišić bez ičijeg znanja, u nekom pustahiskom nastupu, napustio vojnike i bateriju i

Dole po suvoj, peskovitoj zemlji, odnekud baš ispod njegovog poljskog kreveta pa tačno sredinom zemunice ka vratima, milela je jedna tanka, vijugava i crna kolona sa svim sitnih,

Afrika

Poznao sam ga odmah po liku, toliko sličnom liku njegovog brata; koji je moj velik i prijatelj. On je nekada bio u Africi generalni direktor agrikulture a sada vodi jedno veliko

s dalekim ukusom koji seća na petrol, uverava me da se ničim ne može gasiti žeđ što prati putnika kroz Afriku, sve do njegovog ponovnog ukrcavanja. Jedino što ostaje to je privići se na žeđ, kao na nesnosnog druga.

Ali koliko je uzaludno i teško objašnjavati se sa crnima. Trebalo bi čekati do sutra. Moj sastanak sa Vuijeom, pre njegovog odlaska na plantaže, propao bi.

ćutljiv i uporan, i koji im, da ga ne bi svaku noć uznemiravali pevanjem i muzikom, a sutradan bili nesposobni za rad njegovog mosta, zabranjuje da igraju, sada to dozvoljava zbog mog dolaska.

To je bolesni Blonde. Izraz njegovog lika i izgled imaju nečeg što je zajedničko i bivolu i čoveku. Toliko je taj lik prost u svojoj građi i tragičan u

Na zemlji su nađeni tragovi panterskih noktiju, malo dlaka njegovog krzna. Administrator, koji je posumnjao, izišao je u selo, sazvao sve i izjavio glavnome fetišeru da će njega osuditi na

grejao leđa priljubljujući se uz spavača koji je blizu mene; ja sam bukvalno grejao ruku lagano je stavljajući blizu njegovog daha.

On je činio nešto što je sasvim izvan fetiša i izvan običaja njegovog plemena; on je bio iznad vrste, i time subliman. Zato mi je N.

Kralj Pebenjani je kralj, šef rase Uavatara, vođ ratnika, sin krokodila, krokodil sâm. U noći unutrašnjost njegovog dvora, komplikovana, s masom kulica, krovova, nadstrešnica, zidova, čudno osvetljena, sasvim srednjovekovna kao i onog u

što panter, ako napada (to je beskrajno retko), napada s leđa i poslednjeg, već što njega vreba bezbroj fantazmagorija njegovog sujeverja. Na pola puta sustižu nas i pridružuju nam se neki crnci za koje prvo ne znam ko su.

“ — „Ovo zemlja za bele“, potvrđuju uplašeno crnci, bojeći se pesnice ili njegovog ujeda. Iz njega silazi bujica ognjenih reči od koje se savana razleže.

Ja sam hteo zbog strašnog njegovog kukavičluka da ga nazovem imenom Djara, što znači Lav; međutim bezlično ime bubu (majmun) ostalo je kao najzgodnije.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

On i nije više oficir ćesarski, nego kapetan u vojsci imperatorke Elisavete Petrovne i zadržan mimo zakona i njegovog prava.

Ta egzercirišta i ti temišvarski vidici bili su deo i njegovog života. Bili su kao neki razbijeni prozor kroz koji je on, ipak, mogao da sagleda svoju prošlost.

Videvši se na sigurnom mestu, u kapiji tvrdog i velikog grada, Garsuliju se učini da je ceo svet bio svedok njegovog kukavnog bekstva i zato mu, od besa, pripade muka. Bio je odbacio šešir i raskopčao kopče oko grkljana.

Pavle o njoj nikad nije govorio i bila je iščezla iz njegovog sećanja, iz njegovih misli. On nije imao ništa protiv nje, ali taj brak nije bio iz ljubavi i ona mu se činila, kao

sa ženom jednog svog vojnika, u svojoj samoći, pa se uplašio da to neki od tih oficira ne dokuči i da glas ne pukne do njegovog puka, u varoši.

se beše ćerkom kapamadžije Grozdina oženio, bolje reći otkad mu se prvo dete rodilo, Trifuna je počeo da prati, kao i njegovog brata Petra, neki udes, neka zla kob, iako su se, i on, i njegova žena, trudili, kao žmureći, da to ne vide.

Smejao se preko celog dana i njegova kuća bila je uvek puna njegovog glasnog smeha. Gospodin Georgije imao je dvoje dece, i ženu, lepu, kao da je đavolica.

Valjda da bi umanjio utisak, koji su njegove izjave, očigledno, ostavile, u očima njegovog saputnika, Božič, smejući se, opsova kola, koja je dobio, kaže, od sunarodnika, Trandafila – koji će naplatiti, i konje

se, opsova kola, koja je dobio, kaže, od sunarodnika, Trandafila – koji će naplatiti, i konje i kola, papreno, od njegovog tasta, Despotoviča.

Videvši da ima posla sa nekim, razmaženim, devojčetom, Isakovič joj onda, pošto je bila ćerka njegovog saputnika, reče: da će, kad odraste, biti kao Luna, na nebesima, koju živ čovek ne može stiđi, ni kad bi imao krila,

Učinila mu se sasvim besmislena ta neposredna veza, između te, prolazne, slike ljudske delatnosti, u Rabu, i njegovog života, njegovih patnji, njegovih želja i nada. Šta je imao da dolazi, i to vidi? Ta veza bila je sasvim nehotična.

Isakovič još bolje, kao što su to, obično, oni koji su nepoznati. Božič je posle vikao, da kapetan vidi, pred sobom, njegovog, starog, prijatelja, koji je bio mađioničar, na konju, u školi jahanja grofa Para, i čuven konjanik, kad je bio mlad.

Teodosije - ŽITIJA

blagorodne i pohvalne reči ka Bogu, govoreći: „Ispunio si želju srca mojega“, tako da se i starac zastide od mnogoga njegovog plača.

Ali zahvališe Bogu što se blagoslova i molitve njegove pre prestavljenja njegovog udostojiše. Mnogim izlivanjem suza i nadgrobnim psalmima, ako i pre njih od anđela opojanome ocu odadoše pošTu, i časno

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Tako se sam sa sobom razgovarao čiča Trišo, a baš mu je bilo žao njegovog Toše, krupnog brkatog mačka, čičinog jedinog druga u usamljenoj pustoj vodenici.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Nekada smo išli u isti razred, ali posle njegovog pokušaja da nastavnicu izbaci kroz prozor, on je prestao da ide u bilo koji razred.

zatim pognute nad tanjirićem s kolačima onda kad je bila bolesna, a otac me poslao da dobijem potpise za đačke knjižice njegovog razreda. To lice bez lepote i hrabrosti, zašto se uopšte rađaju takva lica? Profesori ne bi smeli da imaju takva lica!

Bar se činilo da veruje. Nisam mogao da odvojim oči od njegovog i Nedinog lica, sve dok Rašida nije rekla da je za danas dosta. - Čega dosta?

Dan odmrzavanja biće dan njegovog novog rođenja. Tako je mislio i to je, donekle, bilo tačno. Prvo je, kao i pri onom ranijem rođenju, osetio bol.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Lađari vole Peru, većma nego njegovog oca, jer im da i na veresiju, na karte uzajmi im i pa čeka i pô godine da svrnu opet, da mu vrate.

No za vreme njegovog bavljenja, što je god video, najviše mu imponovala crkva svetog Marka u „Campanіle di San Oarco” sa onim lepim arkadima.

On je to i zaslužio. Urezali su mu na ploči pokraj njegovog imena: „večiti mladoženja”. Nije postidio! REČNIK STRANIH I MANjE POZNATIH REČI Abalienatio (lat.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Oko staja i obora bio se iskupio svet, da vidi i njegov polazak, a naročito kočije i konje i sluge njegovog brata Aranđela Isakoviča, trgovca poznatog po celom Podunavlju i Potisju, po bogatstvu.

Sagnuvši se iz sedla, tako da skoro prevali konja, vide da je nesrećnik bivši crkvenjak iz njegovog sela i da plače. Tada mu reče tiho, vnutrenim nekim duše svoje pobuždeniem: „Prosti mja, Sekula, u moemu nedoumeniu

na bojište, javi, svojim tankim, oštrim slovima, da se predvoditelj puka Vuk Isakovič, jedan od najboljih oficira sa njegovog područja, prosvećen divnim rečima biskupa pečujskog, priklonio da poljubi papuču Svetog Oca, i da tako pođe kao veran,

još verniji heroj, sa „njegovog vojnog područja“ u rat, na Rajnu. Ne spomenuvši ništa o proizvodstvu za potpolkovnika, on je, od sinoć, ponavljao sve

je Isakoviča da večera tu, zalivajući sve, obilno, vanrednim vinom, koje je imalo skoro toliko godina koliko i dečaci njegovog dvorskog hora.

Mratu. I sv. Mrata mu pomože, utoliko što ga među tim mnogim vinom, čašama i gorućim svećama seti brata njegovog Aranđela, koji je imao običaj da pri sklapanju trgovačkih poslova po Vlaškoj, Turskoj i Mađarskoj opija ljude.

Ni za kakva blaga ovog sveta, ni pod kakvim bičevima i zmijama, ne bi se bila odrekla tog čoveka i njegovog čudnog osmeha“ koji nije videla nikad pre, na licu svoga očuha, ili braće, svojih Grka.

Posle ponovnog njegovog ulaska u vojsku, poživeše kratko vreme vrlo veselo, ali je zatim ostavi, odlazeći i po drugi put.

Na dnu njegovog života, već toliko godina, kao na dnu reke po kojoj je putovao, bilo je to telo, kao teški kamen, koje je zadržavalo i

Dve nedelje provedene u Engelštatu, kraj Vuičevih logora, bile su dovoljne da ga i inače snevesele. Čuo je da od njegovog potpolkovničkog čina nema ni govora, da su uopšte vrlo nezadovoljni njima i da je bilo reči u Ratnom savetu čak i o

Praznina njegovog života, uzaludnost porodice, žene i dece, kuće i kućišta, povratka, svega toga što čine, rasla je otkada ih je gledao

Kada je zatvorila za sobom vrata, Isakovič se trže. Kod njegovog otvorenog prozora bio se nakupio roj mušica, a pod prozorom se zelenili bedemi.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Žena koja želi da rodi sina valja da zakolje petla i da pojede presnu pokožicu njegovog želuca, pa će joj, kažu, želja biti ispunjena.

). Svaki dan u nedelji, u zavisnosti od njegovog naziva (muškog ili ženskog roda), mesta u sedmici, od toga da li je paran ili neparan, kao i njegove veze sa izvesnim

Sve do ručka na kojem se obavlja ritualno, svečano objavljivanje imena deteta, strogo je zabranjeno izgovaranje njegovog imena. Posebno je opasno da detinje ime čuju njegovi roditelji pre ručka.

¹¹ Vuk, povodom poslovice „Subota đačka subota“, kaže da je u doba njegovog školovanja svaki đak u subotu posle podne, bez ikakve svoje krivice, morao „običaja radi biti bijen“.

“⁶ Svojim oblikom, ovaj štap, kao simbol falusa, nedvosmisleno javno oglašava muškost njegovog nosioca. Crvena boja koja dominira, kao poznati simbol ljubavne strasti, erotike, takođe potvrđuje polnu zrelost momka.

U Gruži, oženjen muškarac naziva se mladoženjom „od dana njegovog stupanja u brak pa dok mu žena ne rodi dete ili najdalje za godinu dana od stupanja u brak, zatim je čovek“, piše P. Ž.

² Slika deteta i predstava njegovog razvoja ovde će biti analizirana na dva nivoa. Prvi nivo jeste leksičko-frazeološka analiza (lekseme koje u našem

Domaćica. Ona može biti žena starešine, ali i njegova majka, zatim žena njegovog brata ili neka od starijih žena koja najbolje obavlja ulogu koja joj je dodeljena. Domaćica je ženski starešina.

distribucije moći u zadruzi od ogromne je važnosti za razumevanje položaja deteta (muškog i ženskog) u zadruzi, kao i njegovog odnosa prema roditeljima i uopšte starijim članovima. Stariji — mlađi.

„Svako novorođeno muško dete prelazi ustaljeni put od periferije porodice ka njenom središtu, i to od trenutka njegovog krštenja pa do priznavanja zrelosti i čina ženidbe“, piše Ljubinko Radenković.

tek tada na scenu stupa otac kao predstavnik patrijarhalnog morala i započinje vaspitanje deteta, odnosno oblikovanje njegovog karaktera.

Deci su bliske i hiperbole kojima se u narodnim pesmama često ističe ogromna snaga nekog junaka ili njegovog konja.⁶¹ Banović Strahinja, na primer, samo „jedanput britkom sabljom mane, / britkom sabljom i desnicom rukom, / pak

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

ZA SEBRA Tražim pomilovanje za sebra što niče i umire kao trava u zaborav iz zaborava, za trideset kućica njegovog krompira, za usukano kukuruza stabaoce, za dim nad krovom, za ono gde je, sledeći oce, pogrešio delom i slovom.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

se zaustavlja ruski rulet; prst se zaustavlja na njegovim uskim gladnim grudima, prst sudbine se zaustavlja tačno iznad njegovog ptičije kucavog srca, koje je i ne želeći dospelo u svet ubica i ubijenih, tačno na njemu nesrećniku — on je, dakle –

samosvesno svoju lepotu iz pedeset osme, bogami, još je delovala na goste, koji je ispratiše požudnim pogledima do njegovog stola. – Stigli ste — reče, ustajući. A odmah zatim: – Jutros... — kazao je. – Fino — rekla je.

ne mogu ništa sam da kažem: onda sve nestaje bez traga i ja se budim— Sarajevo je, dakle, bilo tu, nadohvat ruke: boja njegovog mokrog asfalta, poznata lica pod vlažnim suncobranima kafane »Park«, Sarajevo u pet po podne...

pokloni njegovom kretanju neočekivanu eleganciju – a čas kasnije zaroni u neki čudan miris, koji sigurno nije poticao iz njegovog grada, i još čudniji način igranja, u kome se devojka priljubila uz njegovo telo za nijansu čvršće nego što su to

Vratiće bicikl tamo gde ga je našao, pa će ručati čorbu (»Što nisi javijo, zaklali bi pile!«), dok se oko njegovog automobila u dvorištu budu okupljale guske. I, odjedanput, izgledaće mu kao da nikuda nije ni odlazio. Glupe li kuće.

da je tu tajnu doznao u snu, a možda to i nije bio san, kazao je, onoga dana kada je ležao na jednom kamenom zidu, a njegovog psa ujela zmija.

belom, mekanom stomaku, drhtavim nogama, svetlu, pa i onoj kardiografskoj traci po kojoj je poigravala tanušna linija njegovog života, njegovog srca, njegovog straha od smrti. Potrebno je, dakle, da pešači svakoga dana po dvadeset kilometara!

stomaku, drhtavim nogama, svetlu, pa i onoj kardiografskoj traci po kojoj je poigravala tanušna linija njegovog života, njegovog srca, njegovog straha od smrti. Potrebno je, dakle, da pešači svakoga dana po dvadeset kilometara!

nogama, svetlu, pa i onoj kardiografskoj traci po kojoj je poigravala tanušna linija njegovog života, njegovog srca, njegovog straha od smrti. Potrebno je, dakle, da pešači svakoga dana po dvadeset kilometara!

Hoće li stići neko iz njegovog sela? Seća se, nekada je otpravnik vozova bio za njega najveći gospodin. Kad stavi na glavu crvenu kapu, niko nije smeo

— Vi imate smisla za šalu! — pohvali ga šef. Ćutali su dok pred njima u mrvicama ležahu ostaci njegovog carskog povratka u rodni grad. Sve to preliveno lepljivim sokom od malina. —Otpratiću te kući... —Ne treba...

Stolica zacvile pod težinom njegovog, kao tuč nabijenog tela. —Ako gospojca dozvoljava? — nakloni se i dohvati jednu od dve boce piva koje su ga čekale.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

je uspeo u nastojanju da uđe u „dečji svet“, da prodre u „dečju psihu“ , znači ne shvatiti njegovu pobudu, ni suštinu njegovog usmerenja. „Dečja psiha“ samo je poseban slučaj dečjeg uopšte.

je našao sredinu koja je u potpunosti odgovarala njegovoj naglašenoj sklonosti ka poučavanju, i ekstrovertovanoj prirodi njegovog dara.

Čitavo jedno poglavlje njegovog pesništva, manje poznato, obeleženo je tom vrstom nadahnuća: Palo sito, palo na korito, Sa korita čilo odskočilo,

Ono što je pisac video pre tog buđenja, u predvorju stvarnog života, poetska je osnova njegovog dara, sam taj dar. Pa i nesreća i pustoš seljačkog života, viđene očima deteta, pretvaraju se u poeziju večite patnje i

U tom smislu detinjstvo nije samo izvor na kojem se napaja Ćopićevo književno delo, već i drugo ime njegovog dara, stvaralačkog načela, pristupa i postupka. Čim ga napusti, čarolije nestaje.

I sve druge osobine Ćopićevog književnog dela u vezi su sa tom, dečjom stranom njegovog iskustva: i posmatrački dar, i vizija seljačkog života, i lirizam, i humor, i svežina leksičke građe.

Težnja da se svemu nađe nov pristup trajna je odlika Radovićevog stvaralaštva, pa i njegovog prisustva u dečjoj književnosti.

Odnos prema rečima i stvaralačkom procesu uopšte tu se bitno pojednostavljuje. Ostale odlike njegovog koncepta su: primenljivost, parodičnost humor, igra, inventivnost, i uverenje da je pisanje, pre svega, prijatna dokolica

Najzad, jedan od izuzetnijih rezultata njegovog pesništva, ciklus Vukova azbuka, napisan je za potrebe Akcije opismenjavanja, koju je vodila Obrazovna redakcija

Držeći se tih ograničenja, pesnik uspeva da organizuje delatan humoristički tekst, pošto je humor u srži njegovog nadahnuća: odakle god počela, njegova pesma u humoru završava.

Osvetlivši deo složene povezanosti između glasova i njihovih grafičkih slika, između fonema i njegovog likovnog izraza, Radović se nadneo nad bezdan kolektivne podsvesti, spustio se, niz vodopade aliteracija, u duboku

za decu, kao i u borbi za održavanje naše kulturne i građanske samosvesti, u borbi za osmišljavanje života, za osvajanje njegovog dostojanstva i časti. Pariz, 22. septembra 1984.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

O njegovom poreklu, zbog njegovog tuđinskog prezimena, mogu se činiti samo pretpostavke.8 Zna se da je bio jeromonah, da je jedno vreme živeo u

ustaničkim vođama, miri ih i upućuje, radi da se Srbija učvrsti i izgradi kao samostalna nacionalna država, i zbog tog njegovog srpskog rodoljublja austrijske vojne vlasti dobijaju naredbu da ga ubiju čim pređe granicu.

je svoj prvi sastav Lюobezni Haralampіe, koji je poziv na pretplatu za Sovъte zdravago razuma i manifest celoga njegovog budućeg rada.

Ali, između onoga što je Dositej Obradović mislio i propovedao i onoga što su romantičari sanjali i pevali, između njegovog trezvenog i vedrog racionalizma i verbalnog romantizma »Vukove omladine«, postojale su u osnovu potpune suprotnosti, i

i sentimentalan spev, [pisan] po ugledu na sentimentalne idile i pastorale kakve su se, pod uticajem Žan-Žaka Rusoa i njegovog »vraćanja k prirodi«, pisale na kraju XVIII veka.

Kaluđeri ga ne vole zbog njegovog obrazovanja, mitropolit mu zabranjuje da piše stihove, i on sporo napreduje u crkvenim činovima. Tek 1812.

« Od Horacija uzima svečan, hvalben ton, retoričarsku pompu, ali bez njegovog epikurejstva. Njegova versifikacija je sasvim horacijevska, i on sam veli kako najradije peva po »Flakovoj liri«.

Njegove lirske pesme bez veće vrednosti izdala je Srpska književna zadruga u Beogradu 1899. Kao i svi pesnici njegovog vremena, pisao je dosta prigodnih pesama, naročito političkih. Oko 1840.

na nemački; Jan Kolar je Milutinovića i Mickijeviča nazivao »dvoma najglavnijem pevcima sadašnjega veka«; Mickijevič je njegovog Obilića stavljao u isti red sa Puškinovim Dimitrijem.

1838. izišao je u Novom Sadu prvi deo njegovog »šaljivog romana« Romanъ bezъ romana pisanog još 1832, u kome je, kao Servantes što je nekada sa Don Kihotom od Manče

3abeležen je još samo naslov jednog njegovog komada, Terancija, koji je propao u požaru u Novom Sadu 1849. godine. Pored toga dao je i nekoliko prigodnih

svečano proslavi pedesetogodišnjica njegovog plodnog i stalnog rada. Ali i u starosti, i postigavši gotovo sve čemu je težio, on je neprestano radio, nije se

Milićević, Vuk - Bespuće

On vidje gdje ih potrpaše u jedan drugi voz koji ode prije njegovog. Oni projuriše pored njega, sa pjesmom, grajom i galamom, nadvikivajući lupnjavu željezničkih kola.

On ga pamti i voli još iz djetinjstva, radi njegovih vitkih, zelenkastih šibljika, njegovog bledunjavog, uskog lišća, njegovog zviskog šuma pod vjetrom, radi gnijezda koja sjede među njegovim rašljama, radi onog

On ga pamti i voli još iz djetinjstva, radi njegovih vitkih, zelenkastih šibljika, njegovog bledunjavog, uskog lišća, njegovog zviskog šuma pod vjetrom, radi gnijezda koja sjede među njegovim rašljama, radi onog bujnog i glasnog života među

To je bio pogreb njegovog oca. I sad, kad doziva sebi u pamet sliku svoga oca, ona izlazi pred njega vazda živa i svježa; on gleda pred sobom

Ona je uzdrhtala toliko puta pod njegovim riječima, zaplakala u sebi radi njegovog podsmjeha ili zažalila i osjetila gorko kad bi opazila da taj čovjek koga je volila ima prema njoj samo jednu nisku

Sremac, Stevan - PROZA

Tvoj je posao sveti, a mi smo sluge njegovog veličanstva naroda, izvora i utoke; za tvoje je pare sve to sagrađeno, podlogo društvena, a ne za gospo’ske — reče i

Tačno se morao znati čas i odlaska i dolaska njegovog. Za svako zadocnjenje u školi bivao je kažnjen od profesora, a za zadocnjenje kod kuće od oca.

Već prestaju gosti poručivati kafu, a javljaju se oni što traže rakiju; već pola šest, a njegovog Marjana nikako! Gazda Radisavu se samo kuva.

Radičević, Branko - PESME

što ti sjaje, I tu zoru što još traje; Zorica ti danak zlati, Tvoje cveće lepo cvati, Vetar piri, cveće miri — Iz njegovog guja viri. Sunce tone, a on gleda Niz pučinu unapreda: More, nebo kâ od zlata, I teže ga spomen vata.

“ Ovo reče, Bogu dušu dade. I gle, kako tede blagi Bog, Te ja nađo druga njegovog. Oca nemam, ja sam sinak tvoj, Sina nemaš ja sam sinak tvoj, Seja moja jeste ćerka tvoja, Ako Bog da, skoro ljuba

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Ni slutio nisam kakva će se bura oko toga podići. Šta! Pred čitavim razredom njegovog unuka, miljenca, tegliti za uši, a uvaženu starinu posprdno nazvati mudrim, bolje rečeno, budalom! Dotle li smo došli?

Nađe se tu ponešto i za nepismena čovjeka (a takvih je većina), nacrtano nevještom rukom nekog njegovog burazera, istog takvog nepismenka.

da se ispreda velika priča oko našeg poredovničkog mlina, koja je doprla čak i do djedovih ušiju i pogasila sjaj oko njegovog omiljenog pribježišta.

— tupoumno se inati djevojka. — Zar on čizme na noge, novu kabanicu, a njegov sinčić ni pelena nema. Džaba vam ga, neću njegovog djeteta, pa bog! — Pa što ga ne tužiš? — Tužite ga vi. Eto vam djeteta pa tužite. Zar on čizme na noge . . .

u ogorčenju zaboravlja da je to i njezino dijete i tvrdoglavo gura samo jedno te jedno: — Neću više i neću, eto mu njegovog djeteta!

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

ko bele lale! Sami će oni, izmeđ sebe, da ućutkaju Pintorovića, kad im zatreba! Pa i tog njegovog zeta! Važno je da ja obavljam posao. To je po tom pitanju. A što se tiče Hasanaginice — ona je sama sebi zamesila.

To si od onog bezbožnika naučila! HASANAGINICA: Misliš od Hasanage? Ne znaš ti njegovog boga. Njegov bog ima njegovu bradu, njegov trbuh, njegove žuljeve... Mi smo i u Alahu mnogobošci.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Mita se beše zagledao, kao zaneo. Bogzna gde je bio. Ariton, bojeći se tog njegovog zanosa i hoteći da ga trgne a u isto vreme i hoteći da mu ugodi, kao pogađajući šta on misli, nadnese se nad njega i,

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

i žalostan za Divonjom vrati se kući da vidi svoj zavičaj, pa kad ne nađe ništa već samo dvije topole gdje su nikle iz njegovog kućišta, presvisne i on od žalosti.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

dr M. Spasića, izvađeni od časti iz Zemljeopopisanija njegovog, od časti iz drugi njegovi sastavaka. No pritom, neka niko ne pomisli da je karakter doktorov kopiran s karaktera g.

A zašto, bog bi ga znao. MANOJLO: Pa jesi li ga koji put vidio? ISAJLO: Bogami, ja nisam. A šta mi je do njegovog razuma? Ja se izvalim pa spavam, a on ili išo s razumom ili bez razuma, meni nije stalo.

Lalić, Ivan V. - PISMO

eon, još iznutra radi Po taktu prapočetka; iz modrine Kulja vrv larvi vidljivoga sveta I sve što sadržano je u slutnji Njegovog ozverenja, kolopleta Molekula i vatre: more tutnji.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

— Nu, čto slučilos? — upita Grigorije Vasiljevič, sedeći na svom krevetu prekrštenih nogu. Grebali smo se za čaj iz njegovog električnog samovara. — What happened later?

GLAVA VI Istorija deda Gavrila i njegovog visokog odlikovanja, bez ikakve druge svrhe u ovoj knjizi sem da zabavi površnog čitaoca.

Nešto tako! Što se tiče njegovog crtanja, mogu vam reći da bi se taj stolnjak mogao mirne duše izložiti na bilo kojoj izložbi morbidne umetnosti; oću da

— Znači, revolucija je završena? — reče Mišelino. (Odabrala sam odmah treću varijantu njegovog imena kao najprihvatljiviju). —Znate li kada ću se vratiti kući? —Kada? —Nikada! I tu se, najzad, zaplakah.

Kada zrelo razmislim, bila sam u tog momka zaćorena još u ono vreme kada smo se tačno ispred njegovog kioska igrali školice.

Tako nekakve ruke, ne znam kako da vam to objasnim! Dolazila bih do njegovog kioska, a on bi mi bez reči odvajao najnovije stripove i pružao preko glava levih ranoranilaca.

se zna koliko košta bazanje sa nečijim kerom i sve ostalo što uz to fura, tačno u kintu, i gde nema mesta za folirante njegovog tipa koji se bave apstraktnim humanizmom, a spavaju sa svojim nesrećnim sekretaricama, jedu preko overenih računa

Koliko sam puta samo proveo noć pored njenog kreveca i budio se da je pokrijem! Maman, koja je za celo vreme njegovog monologa čitala novine, pogleda ga uplašeno: — Koga bi to ucmekao? — Njega, na časnu reč! — Ti si stvarno lud!

Matori, pre nego što legne, obično kaže: „Hajde da opalimo po jedan San Salvador, pa šta bude!“ Iz njegovog ranijeg, neurednog života (to dok nisam ja dofurala na svet i dok ga maman nije sredila) ostala mu navika da se uopšte

“ — kaže ljupko maman, izvlačeći oko devetke čaršave ispod njegovog blagoslovenog sna. Da ga samo vidite kako još poluzatvorenih očiju baulja po kući, tražeći čarape koje je prethodne

nije da baš nismo ništa uradile — spremile smo njegovu sobu i, kako se kasnije ispostavilo, obrisale prozore rukopisom njegovog poslednjeg romana, što on u tom trenutku nije uopšte znao. Taj film ćemo gledati tek sutra, hoću da kažem!

gosn Suleta sa Ade), dobićemo približnu sliku o ovom slobodnom misliocu, tako nepravedno zaboravljenom još za njegovog života i obratno!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

O, koliko je bio dobar, taj jadni mladić. Sećaš li ga se, Pipo? — Sećam ga se izvrsno, oče. — Teško mi je setiti se njegovog imena, ali ako bih se razmislio možda bih i mogao. To nije bilo englesko, već skoro kastiljansko ime.

Vi ga poznajete isto tako dobro ili čak i bolje od njegovog brata, sina itd. Možete provesti pored njega još dvadeset godina, ništa podrobnije o njemu više nemate da saznate.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

trostrukog juriša protiv Mongola sreće ga Manojlo car sa obale vere povetarac Mramornog mora meri visinu viteza i njegovog doba od poslova svetskih predstoji još izlet na Mitilenu radost iz ruke grčke i post gospojinski Nad

košulju i u potoku se mije to se ni u snu ne sanja devojačka ramena pa zvonik i neki praotac kleči dok jure njegovog sina Đorđa čuje se topot sve na istom nišanu to je taj vrat koji ljubim i odlazim s njom u šumu kažite mi kako se

Latin traži neviđene slasti svi bi da se sete tog predivnog rata njegovog bučnog i beskrajnog libreta u znaku pljačke i lova i provoda sa ženskim Srbljem nose skakavce oko vrata kao nakit i

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Kad komandant zastane da propusti divizion, onda je svaki na svome mestu. Vide oni izdaleka njegovog belca sa kusim repom. Vodnici i vođe odeljenja su tada strogim glasom opominjali: „U zaprežnice“... „Srednji, teraj levaka!

— Bog ti pomogô! Čulo se samo truparanje kopita njegovog konja o kamenito tle, te komandant zateže dizgine. Kljusina diže glavu, frknu na nos, zabaci uši unazad i umiri se.

Po zidu behu zakucane dopisne karte sa slikom. O prozorima je visilo sveže grožđe. — Pazi, oca mu njegovog, ovaj se spremio da ovde i zimu provede, dok mi istrunusmo u onim rupčagama.

On mi reče da sada nailazi komandant. Posle podužeg vremena začu se topot konja, ja prikupih dizgine i, kada nazreh njegovog belca, priđoh: — Gospodine potpukovniče, ja sam relej. Krećite levim putem.

Ama lakše bi mi bilo da sam video austrijsku patrolu... Ugledah komandanta diviziona i njegovog belca. Kao da se od smrti otimam, skočio sam preko stola. Čaše se ispreturaše. Za mnom potrča ordonans.

— Jao... Mico! — Pusti-me, pusti, inače, tužiću te. — Ona se izvi iz njegovog zagrljaja, a zatim mu se koketno unese u lice: — To je trebalo noćas da uradiš, kada smo jurili kroz noć. — Ih!

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

vazda se iskazivao protiv škole i školovanih ljudi, ali tek beše mu neobično drago, što se u ovoj prilici našao svedok njegovog gimnaziskog školovanja.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

VASILIJE: Zašto Filipa? SOFIJA: Nije Filipa, nego tog njegovog glumljenja! Kad je naišao onaj batinaš, premrla sam! Da bežim, stići će me! Da vičem, ko će me čuti?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Pesnik je zato prolazio ulicama Beograda omrznut, kao Arnaut koga teraju iz njegovog fisa. Ali je on, i tada, u znak prkosa, nosio na glavi bere baskijsko. Ispunio je svoju sudbinu na ulicama Beograda.

Između tih, užasnih, časova, ispitivali su ga o motivima njegovog atentata. Postoji o tome dnevnik jednog lekara. Princip je, prirodno, priznavao da je želeo ujedinjenje Bosne i Srbije,

Zid je bio tek okrečen, beo kao ovaj čaršav, po kome su prsnule rumene mrlje njegovog mozga i krvi, rumene kao ove mrlje pijanog vina mog. Gospodo, prvu čašu u slavu druga mog.

Polako sam se nasmehnuo. Gde sve taj čovek nije bio! Sećam se da mi je pričao i o nekoj ženi. Iz njegovog opisa zapamtih samo njeno bledo lice. On je nekoliko puta ponavljao kako ju je tako bledu poslednji put video.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Razume se, posle toga njegovog govora ponovi se nebrojeno puta: „Živeo!“ Sad se tako izređa desetak govornika iz raznih krajeva otadžbine, a posle

Namesti me da sednem kraj njegovog stola, a on sede za sto na svoje mesto. Sto je bio pretrpan nekim starim knjigama sa požutelim lišćem i otrcanim

Jedva sam uspeo raznovrsnim zapitkivanjima da odvratim razgovor od tog njegovog Omira, o kome ja nisam nikad čuo reči. — Uzimam slobodu, gospodine ministre, da vas zapitam o tim valjanim privrednim

Uzmite, samo, pa čitajte njegove poglede povodom toga pitanja o staroj granici naše zemlje, pa ćete videti koliko tu ima njegovog neznanja, pa čak, ako hoćete pravo, i nepatriotizma. — Šta on dokazuje, ako smem znati? — upitam ga.

Predsednik kluba sedi za naročitim stolom, i uz njega dva potpredsednika. do njegovog stola je sto za članove vlade, malo dale sto za sekretare kluba.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Zovnu na primer izjutra njegovog ljubimca, »famulusa« Vasu, i narede mu da »u poniznosti zvoni« za ulazak, ili da »u poniznosti kupi ćevapčića i

Srećom ne beše opterećen mnogom decom. Jedini spomen dvaespetogodišnjeg bračnog života njegovog i snaša Julinog beše im jedinica njihova osamnaestogodišnja Kaja. Lepotom svojom nadmašila je sve a...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

A ko to tebi reče? JEVREM: To... nemoj da me pitaš, to je poverljivo. SRETA: Ako vala, dosta je i bilo njegovog! JEVREM: Sasvim! SRETA: Molim te, brate, je l' prodade svoju kuću za sresku kancelariju? A što?

XXI JEVREM (sam) JEVREM (dohvati ono zvonce sa poda i metne ga na sto): Bar da je upamtila samo početak od njegovog govora. (Šeta uzbuđen.) Mora da su već blizu. Može biti sasvim blizu? (Gleda na prozor.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

sam izrezilio, ka’ birov kučku, predsednika; ili onaj treći gde sam izneo zloupotrebe i nasilja kapetanova i kaišarluke njegovog podrepka Riste špekulanta?

I njega je maknuo neko iz političke mržnje, maknuo ga kakav politički protivnik njegovog gose. Eto sad jadan zeljov plaća svojim leđima sve one diferencije u političkim pogledima svoga gose i njegova komšije.

To ga je, veli, naljutilo pa zbacio uniformu. Ali Sreten ga je poštovao i jako cenio zbog toga njegovog smelog i odlučnog koraka, što je, to jest, svoju građansku slobodu i svoja građanska prava više svega cenio i izašao

i zabavljan deklamacijama Pere ćate — Sreten je sedeo u svojoj skromnoj sobici i kitio jedan poduži dopis za novine, ne njegovog nego drugog okruga, koje se zvale Šiljbok narodnih tekovina.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Katalog je izdat, a Knez Lazar izdan, metlo brezova! Njegov nema određeni vid: ne njegovog, nego njegova! Nedogledan je krug neznanja, 500 kilometara mu je prečnik!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Sa tim brodom Šmit je 1920—1921. godine prokrstario Atlantski Okean između njegovog severnog kraja i Sargaskog Mora. Skup— ljen je dragocen materijal koji je sve više dovodio Šmita, do uverenja da

Nije se moglo smatrati da su se oni nahvatali za kabl za vreme njegovog izvlačenja sa morskog dna; oni su bili tako čvrsto prirasli za kabl da se nije moglo na to misliti.

Sa Bibovim aparatom postoji ta nezgoda što je on gotovo nepokretan. Ma koliko da je svetlost njegovog reflektora jaka, ona može da osvetli prostor ispred aparata samo za nekoliko metara.

jedna ekspedicija koju je vodio brat istraživačev, profesor Kurt Vegener, sa zadatkom da utvrdi istinu o sudbini njegovog brata.

Jedan pronalazak njegovog oca za spasavanje lica iz burom potopljenih brodova i za vađenje potopljenih predmeta iz morskih dubina, naveo je sina na

poštanska uprava predaje samome Viljemsonu kao državnu materijalnu pomoć za dalja podmorska istraživanja i usavršavanja njegovog aparata. Međutim, Viljemsonov pothvat za sada još ne može da doprinese rasvetljenju pomenute misterije romana jegulje.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Čak i najbližu rodbinu, stričeve i tetke, ne prima. I Sofka se seća da su ti dani bili najgori. Jer posle svakog njegovog ponovnog odlaska u Tursku, mati bi joj po nekoliko dana išla slomljena i ubi|jena, a to sve zato što je jedino ona sve

Magda nije dala da on takav i sa onim njegovim prostim konjićem uđe na kapiju. Na kapiju je samo njega pustila, a njegovog konjića krišom, da niko ne vidi, iza kuće uvela i tamo u kraju bašte za neko suvo drvo privezala, da uz naramak sena

Od svega što sobom unese, kad uđe, bio je samo jak miris od burmuta, ustajalosti i prašljivosti njegovog čohanog odela: širokih čakšira, kratkog količeta, fermena sa širokim, otvorenim rukavima.

Sasvim drugo. Sada nikako nije mogla da se otrese njega, oca, njegovih onih pocepanih postava na haljinama, njegovog znoja od neopranog odela i onog njegovog lica; onog | strašnog, mrtvačkog glasa, koji nije molio, nego koji se gubio i

nije mogla da se otrese njega, oca, njegovih onih pocepanih postava na haljinama, njegovog znoja od neopranog odela i onog njegovog lica; onog | strašnog, mrtvačkog glasa, koji nije molio, nego koji se gubio i mro u njegovim uzneverenim ustima, zbog

vina, jer boji se da će, ako drugo vino, jače piće pije, kao što je lud, | trista čuda načiniti, a ovamo od tog, njegovog vina, na koje se navikao, ništa mu neće biti. I tako svaka. Svaka će gledati sebe, da što više ugrabi od veselja, sreće.

A i za samu nju bilo je lakše, što ona, posle svakog njegovog odlaska, gotovo luda od bolova a najviše od razdraženosti, | sasvim je tada ostajala sama i ne imala da strepi da će

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

U ovim slučajevima zdravica je za narodnog čoveka sastavni deo njegovog načina življenja. Zdravice imaju zajedničke osobine sa molitvama, samo sa tom razlikom što ovde pojedinac izriče na

2 STARI SVAT DOMAĆINU DEVOJAČKOG DOMA Za doma i domaćina i njegove sreće i ćese, za njegovog plemena i sjemena, stada i rala, života i dobroga zdravlja! Stado mu u široko, a ralo mu u duboko!

Sveti Sava - SABRANA DELA

I krv Isusa Hrista, Sina njegovog, očišćava nas od svakog greha.“ (I Jn. 1, 3-7) „Po tome razumesmo ljubav što op dušu svoju za nas položi.

“ (І Jn. 3, 16) „Ako zapovesti njegove sačuvamo, i ugodno pred njim činimo. Ovo je zapovest njegova da veru imamo u Sina njegovog Isusa Hrista i da volimo jedan drugoga. Ko sačuva zapovesti njegove, u njemu prebiva, i ovaj u njemu.“ (І Jn.

grlicu, željenog nađe nekog monaha, milu utehu hristoljubivom starcu, i nekada od njega othranjeno jagnje, izdanak od ploda njegovog i cvet od korena njegovog, a tu je i dobri miris.

monaha, milu utehu hristoljubivom starcu, i nekada od njega othranjeno jagnje, izdanak od ploda njegovog i cvet od korena njegovog, a tu je i dobri miris.

A kad čuše svi, dolazeći divljahu se prosvetljenju lica njegovog, govoreći: „O, blaženi Simeone, koji si se udostojio takvo viđenje videti na kraju, Vladiku Svetoga blagodat ti dajući

Bogom izabranog i blagoslovenog blaženim ocem Simeonom, Stefana Nemanje, koji je vladao njegovom državom, i brata njegovog, velikog kneza Vukana.

Neka vam je znano o ovom blaženom ocu našem i ktitoru gospodinu Simeonu, od rođenja njegovog pa do kraja: Rođenje njegovo bilo je u Zeti na Ribnici, i tamo je primio sveto krštenje.

Stanković, Borisav - JOVČA

u strahu ne zna kuda će; pođe čas na jednu čas na drugu stranu; pođe u sobu gostima, više da bi se sklonila od njega, njegovog besa). JOVČA (opazi kuda bi ona, priskoči, uhvati je za ruku i trgne natrag): Kuda ćeš tamo?

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Volf — Kristijan Volf (1679-1754), glavni predstavnik nemačkog racionalizma; Dositej je u Haleu slušao predavanja njegovog učenika Johana Eberharda voobražavati — zamišljati voobraziti — zamisliti, uobraziti vooružen — naoružan Vo svoja —

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

zdravlje našeg pripoštovanog oca gvardijana i sviju redovnika, koji su ovdi i koji nisu ovdi, i svega puka kršćanskog i njegovog poglavice, svetog oca pape! Živili! — Živili! — zagrajaše mlađi! — A šta je s Lovrićem? Je li mu ko kavu ponija?

Ćosić, Dobrica - KORENI

Od njegovog daha zamagli se prozor. Desetak godina je prošlo od tada. Postao je velikoškolac. ,,Vukašine, sada ti je vreme da posta

Nije ga briga što je to livada njegovog oca, gde je nekada ležeći u kukuruzu prežao satima da vidi gola kolena devojaka što su plastile seno, sve je ovo

Veliki i lep bio mu je Beograd tada, prvi put viđen, i bio je zbunjen i zadivljen što toliki ljudi u Beogradu poznaju njegovog oca, pa mu skidaju šešire, šubare i naginju fesove. „Gledaj pred noge i ne bleni u prozore!

Upadao je u celac do kolena, prskala je ledena kora od njegovog brzog hoda. Obilazio je imanje. Nekoliko bagremova ukrali su seljaci, vrzina je rasturena oko livade, na veliku njivu

Svalio se na krevet, pripio uz dasku do zida i smanjio. Simka je legla u krevet, uzmicala i trzala se od njegovog dodira, a on se dugo mučio i gušio u brzom, vrelom disanju, da se ne okrene njoj i ne zagrli je, vrelu i snažnu.

Hoću, kao kad zrelo grožđe berem. — Svi su mu ludi u kafani, i ovi što su se načičkali oko njegovog stola, bili samo jedan jedini čovek, koga može gaziti bez razmišljanja i kajanja, kao što se gusenica gazi.

nizu krivih i izlizanih direka stajske nastrešnice visili su konopci i ulari, istegnuti, opušteni, kao da su malo pre njegovog dolaska poskidali s njih obešene lude.

Mogli su samo preko plota da gledaju. Kata je sedlala njegovog niskog i kosmatog konja. „Drugi su išli pešice“, to je mati uvek naglašavala.

redengotu, za stolom dok jede, kako s knjigom pod miškom odlazi na livadu pored Morave gde je nekada bila vodenica njegovog oda, čuo Vukašinove prigovore Simki što nadničarima kuva posna jela, tada je on bio radikal, a sada kad se ženi

U inat gospodi i Obrenovićima, držao je on govore u Skupštini, da su i bečke novine pisale, drhtala je vlada od njegovog štapa, i kralju Milanu je u brk skresao sve što misli, ali oseća, sav išančan tugom, da nikad nije imao ovakav dan.

„Bolje je da se seno plasti ujutru, kad padne rosa.“ „Kiša će“, pogledala je u sunce i zastrepela od njegovog brzog bežanja. „Neće. Šteta za detelinu.“ „Kiša će najkasnije do ponoći. Sigurno će kiša. Vidiš li, zapalila se zemlja.

„Jaka sam!... Vidiš koliko sam jaka?“ siktala je čupajući mu kožu. Od njegovog ćutanja njena ruka klonu na seno. „Ih, ih!“ pa se zasmejala glasno, brzo, iz grla. „Što se smeješ?

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Takav sjaj je iz njega izbijao da bi, još dugo nakon njegovog prolaska, po razrovanom pločniku treperila svetlosna pruga kao nekakav zvezdani trag.

Sav sleđen, Ferfelin vide kako i njegovog suparnika s caricom i princezama odnosi vetar, i shvati da je na snegu ostao sasvim sam. Je li moguće?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Čudi se i nastavlja da posmatra taj svet oko sebe koji izgleda drukčiji od njegovog. Poučen iskustvom sopstvene smrti, kije siguran da li je uistinu drukčiji ili samo tako izgleda.

Od te se pustoši Stojan brani sećanjem na ono lice njegovog protivnika na kojem se samou verenost i silništvo, pod snagom iznenađenja, razmrskavaju u paramparčad.

Najčešće su poštovali odsustvo njegovog vida, prepadnuti takvom opomenom sudbine, ali su odmah izmicali. Davali su mu krov nad glavom i delili s njim hleb i

knezu u trenutku kad se, prema zgusnutoj dnevnoj svetlosti, sasvim neprobojnoj, namah iscrtao profil Rige od Fere, njegovog sekretara, i kad je knez, u tom slučajnom crtežu, ugledao nepatvorenu surovost.

Treptaj zadovoljstva, vrhunskog i bezumnog kao da je ljubavno, prešao je svim ivicama njegovog bića. To je bilo ono što ga je ispunjavalo i što je, u njemu, pokretalo sve energije: to zadovoljstvo u času kad oseti

Ima neko sa kim Zmaj Jova deli to vlastništvo koje nije tražio: neko čije je ime, ne ni tako davno, ali pre njegovog, bilo ime ove ulice što dunavsku padinu vezuje sa savskom.

Ljubica je postepeno učila da vidi kako smernost sasvim nestaje iz njegovog pogleda a ljubaznost postaje dvosmislena: ne retko, prethodila je nekoj opakoj Miloševoj zamisli ili je tu zamisao

Nije gledala ni u koga, ali je osećala, posle mnogo nedelja, Miloševo prisustvo a pramenje dima, što je raznosilo miris njegovog duvana, probijalo se kroz ćutanje.

U početku zadovoljan što se povlači iz njegovog života čak i kad on to ne zahteva, Miloš je sve manje bio zadovoljan tim Ljubičinim povlačenjem: više nije bio siguran da

sve manje bio zadovoljan tim Ljubičinim povlačenjem: više nije bio siguran da li gnev što se povremeno javlja u narodu zbog njegovog pustahiluka i samovolje ne podstiče i ta povučenost koju Kneginja izabira, jer se Kneginja sve više videla kao žrtva

sa GospodarJevremom, stala uz Ustavobranitelje, pokazalo se: razboleo se njen prvi sin, dete nad kojim je strepela i pre njegovog rođenja, naslednik.

Preneli su ga u kuću kapetana Petra Novakovića Čardaklije, njegovog prijatelja i, tamo, izlečili. U Pašinom dvoru jedva da je bio proveo petnaestak dana.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Kraj carskog njegovog trona, Na koplja naslonjeni, četiri Sarmata stoje, K'o slike Titana mračnih, k'o tučne statue Krona.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Kad završih školovanje u svom rodnom mestu, pođoh u Milet da onde budem Talesov učenik. U njegovom domu nađoh i njegovog prijatelja Anaksimandra, pa me tako poučavahu njih obojica. Tales je po majci vodio svoje poreklo iz Fenikije.

Iznenađen ovakvim postupkom svoga gosta, Grilus se namrgodi, ali jedna misao, brza kao munja, odagna oblak sa njegovog čela. On se obrati svojim pratiocima i reče: „Znam ja, braćo, u čemu je stvar!

Zatim donese bistre, hladne vode iz potoka koji je tekao baš na granici njegovog imanja. Posle ručka sedoše obojica ne kamenu klupu u vrtu, odakle se, između platana i kiparisa, videlo plavo more.

Ovde ćeš naći hedoničare, učenike Aristipa iz Kirene i njegovog istoimenog unuka, koji je, kažu, nasledio mudrost svoga dede.

Zato nam njegova dela pretstavljaju, u svojem sistematskom sklopu, veličanstveno zdanije celokupnog znanja njegovog doba. Nedostižan kao polihistor Aristoteles je, svojim spisima, sproveo prvi organizatorski uređaj carstva nauka i dao

Samo dvanaest godina učio je Aristoteles učenike svoje škole, jer čim stiže u Atenu glas o smrti njegovog pitomca Aleksandra, morade on, optužen od svojih zavidljivaca i neprijatelja, zbog jeretičkog učenja, napustiti

Dokaz njegovog pravila, poznat svakome, uzoran je primer racionalnog rasuđivanja, a tek dokaz da su katete i hipotenuza ravnokrakog

Njegov sud je bio jednostran, i bio bi koban po razvitak nauke, da ostala dva filozofa njegovog doba, Demokritos i Aristoteles ne behu drugog mišljenja. Zato moram da se ovoj dvojici ponovo vratim.

Aristarhos se podiže sa svog sedišta. On beše neugledan rastom, ali ne duhom, što mu se moglo jasno očitati sa njegovog visokog čela, izrazito inteligentnog lica i sjajnih očiju.

srca blagoradan što mi je svojim oštroumnim primedbama stvorio mogućnost da svoje predavanje dopunim i proširim preko njegovog predviđenog obima.

Tako postade Aristarhos preko noći slavan čovek. Rezultati njegovog rada postaše priznati sastavni deo aleksandrijske nauke, pa su to ostali do dan danas.

Kleantes, starešina atenske škole stoičara, pozva celu Grčku da optuži Aristarha zbog njegovog, bogovima mrskog učenja, kojim htede da sveto središte vasione, našu Zemlju, pomeri, a zvezdano nebo zaustavi.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

I celoga toga dana na putu ništa drugo i ni o kom drugom nisam ni mislio. Od venčanja njegovog mi smo se retko dopisivali. Javljao mi je da su srećni, a pred prvi rat izvestio me da su dobili ćerku.

Posle dva dana klackanja na konju po kamenitim i vratolomnim stazama stigoh uveče do rezerve njegovog puka, gde mi rekoše da je on za tu noć dobio nekakav specijalan zadatak na izvršenje i da ću morati, zbog toga, sem ako

Snajka se, znam, satrla spremajući kuću. Sav gorim od nestrpljenja da u onoj istoj sobi, u kojoj smo razgovarali uoči njegovog venčanja, posle toliko godina, obnovimo sve uspomene, pretresemo sve doživljaje, svu našu prošlost tako burnu,

Ljudi nas pozdravljahu duboko skidajući šešire, dok su se slatke žene smešile i, milo napućene, dobacivale na račun njegovog ozbiljnog držanja i hladnog pogleda: „Kakvi su ovi Srbijanci, svi namršteni.

— opominjao sam ga. — E, moj pobratime, eto dokle sam doterao. Kad prolažasmo preko pijace setih se njegovog oca. — Slušaj — reče on zaplićući jezikom — video sam propalica, ali kao što smo nas dvojica — nigde nema.

Tada se Sekula ponova vratio vojsci i postao rabadžija vojničkog liferanta. To je najsrećnije doba njegovog života, o kome često priča na marševima, pored vatre ili noću na predstraži...

— Kako ne! — Tada smo jedva stizali pešake, mi artiljerci. Željno sve živo da ponova vidi Beograd posle petnaest dana njegovog ropstva. A kad je Kosmaj pao, onda je nastala košija, trk, letenje.

Zato, brate, što od svoje granice i od nekoliko godina pa dosad, sve što je video za njega beše novo, različno od njegovog, nepoznato: i priroda i klima, varoši i sela, i hrana i običaji i nošnja, sve novi oblici i boje stvari.

što su došli posle nestale, izumrle generacije kojoj je pripadao, kao neumitna avet-kontrolor svega što se događa bez njegovog učešća, kao svedok koji će pričati svojim drugovima o svemu što je preživeo i video posle njih, a što nije odobravao i

u Beču pa ga rat pomeo, razdragana lica pokazuje fotografiju svoje žene Cvijoviću, učitelju iz svoga kraja, a ovde do njegovog kreveta. — Vidiš, i ja mogado' da se oženim u Beograd. Moj otac radi s prve firme, s grosisti.

Tada se jedan od onih natmurenih ljudi s cigarom u zubima, debeo i važan, dotače nogom njegovog ramena. — Taj tu, opasan zlikovac! — Ej, čuj ti, Petronije Svilaru!

ono što se onako munjevito i kobno slomilo u njemu, sav onaj porušeni hram prošlosti koju je obožavao i sva trudna žetva njegovog krvavog života.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Htjelo mi se nečeg novog, dotad neosjećanog. Sve u meni je žudilo za nekakvim otkrićem, strepeći u isti mah od njegovog objavljenja koje se nejasno nagoviještalo.

Zato smo ga, i pored njegovog realnog, čisto praktičnog smisla, rado primili u naš savez. On nas je opet približio Petru.

U posjetama je i župnik iz nedalekog sela. Još mi leži u ušima slatka, smolasto udvorna intonacija njegovog glasa, koja se naročito ispoljavala kad je govorio s djedom: u svakoj njegovoj riječi bila je prisutna težnja da ugodi i

Strahovao sam da čak i služinčad nije očula tupi, mukli zvuk njegovog brončanog pada. To je bio jedini put u životu kad sam ga zažalio, kad sam nešto toplo za njega osjetio.

Pisci takvih burgija bave se uglavnom tehničkim modalitetima svemirskog saobraćaja, problemima raketnog projektila i njegovog pogonskog goriva, otpora zraka, pritiska, temperature, kisika i slično.

legendarna tromost velikog basnopisca, koja se ističe kao njegova osnovna karakterna crta, po svoj prilici bila ne crta njegovog karaktera, već okolnost njegova organizma; vjerovatno je imao krvni pritisak povišen na dvjesta, dvjesta pedest, ili

Uzmemo Leru u kočiju i polegnemo ga preko naših kolena, kao pokrivač. Osjećali smo njegovu prijatnu toplotu i kucanje njegovog bezrazložno uzbuđenog srca. Sunce je naglo zalazilo, pravo pred nama.

Svakim časkom gubili smo po komadić, još komadić njegova koluta. Utrkivali smo se s njim, odlažući pomalo čas njegovog konačnog zalaska. — Požuri, požuri! — podsticali smo jednookog. Uskoro se ukaže red visokih jablanova.

I brahijalnost njegovog dobrotvorenja ne daje mjesta pitanjima i sumnji. — Petre! — Oj! — odazove se ne osvrćući se. — Ta tvoja glava ne

U zrakopraznom prostoru starost je puka riječ. Odatle je potpuno razumljiv čovjekov poriv da izađe iz ambijenta i njegovog sistema relacija, da isklizi iz rešetke koordinata, pa da povuče spužvom i započne sve iznova.

Sasvim prirodno: tek postojanje jednog dobra daje mogućnost da se ono izgubi, a tek s ustanovom novca rađa se mogućnost njegovog krivotvorenja. Tako je i tu: čim su nastala sredstva izražavanja, rodila se i mogućnost lažnog izražavanja.

Ona kao da zna nešto više o njemu. — Zamislite, izgleda da je uhapšen na prijavu nekog apotekara iz njegovog mjesta. Taj je apotekar na silu htio da od njegovog oca kupi komad zemlje za svoj perivoj, ali stari nikako nije htio da

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Onda Petar pohita da vidi šta je od njegovog sela. On je znao gde mu je selo, no tu sada sela ne beše, nego se samo poznavalo mesto gde je nekada bilo.

On se tome jako začudi, pa pođe da potraži gde je nekad njegovog oca kuća bila; kad je našao, dođe i do ovog mesta gde im je sto stajao, i tu nađe jedan veliki kamen položen, pa onda

pa se počnu svađati čije će šta biti od ti njiva i šuma, i tu ti se oni svađaju i svađaju, kad jedared, došli oni do njegovog višnjovca, koji je sve dosad pivô; tu ti stariji zgrabi njega i ubije s njim mlađeg, a višnjovac jaukne i osuši se.

Petković, Vladislav Dis - PESME

VOJISLAVU (Prilikom otkrivanja njegovog spomenika 1903) Snev'o si o sreći koju čovek nema, U mislima svojim pratio si dane Izumrle davno, i vreme što

I korenje jede kao hlebac beo, A smrt mu je radost, dobrodoš'o gost. Gle njegovog doma! Glad izrasla svuda. Tu se čaša žuči ispija do dna.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Njenog oca su bili pozvali da obavi poslednju pričest bolesnika na umoru, a za vreme njegovog odsustva ona je sama otišla da pomogne jednoj porodici u susedstvu, koju je takođe napala ta strahovita bolest.

Zatim sam konstruisao takav model od drveta, sastavio ga veoma pažljivo i kada sam pumpom izvukao vazduh iz jednog njegovog dela i sopstvenim očima opazio da postoji tendencija ka okretanju, pomahnitao sam od radosti.

Rat se ne može izbeći, sve dok se ne ukloni uzrok njegovog ponovnog javljanja a to je po poslednjim analizama ogromno prostranstvo planete na kojoj živimo.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

- rekao je ovaj visoki činovnik. Nisi na divljem Balkanu, zemlji lopova. U Beču si, u prestonici njegovog veličanstva cara Austrougarske.

- Da - odgovorio sam - ali samo pre dva dana su mi ukrali iz jedne od ovih torbi pečenu gusku u carstvu njegovog veličanstva, a moj otac mi je pričao da su baš ovde u Beču pokradena sva prava i povlastice Vojvodine i Vojne granice.

Sa mnom je govorio engleski, ali po mišljenju njegovog sina Kristijana, mnogo gorim od moga, iako živi u Americi već dvadeset godina.

jutro Kristijan mi se javio sa vešću da mi je našao posao i odveo me je na jedan mali brod ukotvljen nedaleko od hotela njegovog oca. Na brodu je bilo dosta radnika i sve su nas odveli na nemačke dokove u Hobokenu.

Bio je malo stariji od mene. Ljubaznost i znanje zračili su iz svake crte njegovog lepog lica. Znao je mnogo o Srbiji, čak i o Srbima u Austro-Ugarskoj.

Tako je i bilo. Bilharc i ja nađosmo se usred velike mase ljudi, ali smo ipak mogli dobro da vidimo predsednika i njegovog ministra i da čujemo svaku reč njihovih govora.

Iz ovog njegovog odgovora izgledalo mi je da nije mnogo mudriji od mog skromnog učitela Kosa iz Pančeva. Mog mentora Raterforda stalno

Njegova gusta, snežno bela kosa i duga brada, njegova sjajna inteligencija koja je zračila sa svakog dela njegovog divnog lica, podsećala je na Mojsija onako kako ga je predstavio Mikelanđelo.

Ovo sam rekao iako me to nije pitao jer sam iz njegovog inkvizitorskog ponašanja shvatio da dobro zna šta sam dotle radio i da je doznao za onaj moj pozdrav Beogradu sa broda

broju ”Prirode”, časopisu koji sam često prelistavao, našao jednu lepu gravuru Faradeja zajedno sa kratkim prikazom njegovog rada. Kasnije sam saznao da je to pisao Maksvel.

Uveravao sam Tindala da su mi se posle ponovnog čitanja njegovog ”Pregleda i zaključaka” (šestog predavanja u SAD), potpuno otvorile oči i da pouzdano znam šta treba dalje da radim.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Kao što se vidi, ulice i predeli ne iskrsavaju u času povratka, radosnog susreta s rodnim gradom, nego u času njegovog „rasticanja“. Jer je iščezao njen lik. Lik što protkiva svu pesmu, izgleda jedinu ispunjenu ljubavnom čežnjom.

Po tome i Drainčev balkanizam nije u suštini ništa drugo nego pozni izdanak njegovog hipnizma. A za razumevanje same njegove poezije još je značajnije prenošenje težišta sa sabiranja (koje je i etimološki

Crnjanski je među tada mladim avangardnim piscima kod nas zauzeo istaknuto mesto možda i prvo. Dovoljno je setiti se njegovog časopisa Dan iz 1919. kao i Lirike Itake takođe iz 1919. godine. S pravom se može reći od Crnjanskog je počelo.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ČEDA: Pa što nisi i ti njemu opsovao? RAKA: Pa opsovao sam mu. ČEDA: Pa onda ste kvit. RAKA: Al' za njegovog oca nije bilo u novinama da je mandarin. XXI ŽIVKA, SIMA, PREĐAŠNjI ŽIVKA (izleti iz sobe obučena).

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Više izbezumljena nego hrabra, Sofka je, kad je od tetke saznala da je ne udaju ni za bogatog seljaka Marka, nego za njegovog nedoraslog sina, smogla snage da, protivno redu i običaju, ode ocu na razgovor - da se usprotivi.

god da je Nečista krv roman o Sofki, on je zajedno s tim i roman o opadanju, nestajanju staroga varoškog sveta, naročito njegovog jezgra - hadžijskog vrha. Osirotele kolenoviće zamenjuju skorotečnici, nove gazde što pridolaze poglavito sa sela.

ko kao on tako precizno izneo načelne primedbe ne samo na sintaksu, pa na stil Stankovićev, nego i na kompoziciju njegovog romana.

147 Kao zapažanje, to je, razume se, sasvim tačno: svadba zauzima središnji deo romana, četiri petine njegovog teksta odnose se na Sofkinu udaju.

i izađe iz kućerka na obali Dunava, gde je proveo poslednju noć s gospožom Dafinom, plavi krug i zvezda nestaju iz njegovog pogleda: „Iza obora, nad strminom, vide zbilja nepregledne vrbake i ritine, u ogromnom, mutnom, kišnom svitanju, ali ne

svoju krilaticu, svoj rečnik, svoje naglaske) - ova unutarnja raslojenost svakog jezika u svakom konkretnom trenutku njegovog istorijskog postojanja i jeste nužna pretpostavka za žanr romana [. . . ]”.

Jasno je, tako, da je jedino tačka na kojoj je Isakovič stajao - to jest položaj njegovog tela u odnosu na konfiguraciju predela, kao i ugao pod kojim je njegovo oko gledalo - mogla učiniti da se pred njim

Okvirnom sižejnom linijom romana valja se posebno pozabaviti; naime, kretanjem puka i njegovog predvoditelja Vuka Isakoviča iz zavičaja u tuđinu, pa iz tuđine nazad u zavičaj.

Postoji, međutim, scena u kojoj je prikazan ceo put koji nas od neposrednog opažanja junakovog vodi sve do njegovog sna na javi, za koji se odmah vezuje simbolička slika neba.

nije - na dugome putu od zavičaja do Rajne - u tolikoj meri dinamizovano, niti se tako jasno vidi nailazak jednog njegovog osobitog stanja, između jave i sna, sa ukočenim očima vezanim za nebo. San usred jave, i u oživelome pejzažu.

I preokreće se tako da se pogled njegovog oka - prvi put u romanu - poklapa s nebom. Na početku četvrte glave Aranđelu se na Dunavu, nedaleko od njegove

U ratni pohod on je krenuo nošen mutnom nadom da se nešto napokon može izmeniti u njegovom životu i u sudbini njegovog naroda.

Miljković, Branko - PESME

U raspevanom plamenu ko da ga otkrije Trava raste iz njegovog imena i spas Jedini je budan a samo je glas Čuli su ga al ga niko vido nije.

Ali jedan pesnik koji je dugo stajao ispod zida u koji je bilo nemoguće posumnjati, valjda zbog njegovog gorkog ukusa i tvrdoće, prepoznao je svoje lice bezbroj puta seljeno na jednom srpskom srednjovekovnom anđelu.

Krakov, Stanislav - KRILA

Tela malaričnih bolesnika gorela su u ognju. Jednog slepog intendanta mučila je škripa kreveta njegovog suseda. Ipak nije mogao da vidi kako se nad pilotom sa slomljenom nogom nadneo beli, ponoćni anđeo.

Vojnici se ustavili. Ugledali su na obali golog Grka, koji se neodlučno okretao. — Spira, Spira... Na kamenu sred njegovog zgužvanog odela ležala je puška. Kratak nož je nataknut na cev. Sigurno je bio stražar. Niko se nije odzivao.

— Kajmakčalan... ranjen sam na njemu, na jurišu, — mislio je ranjeni ađutant i bio je srećan. Glava njegovog suseda je u debelim zavojima. Izgleda da ne spava, jer su mu oči otvorene. — Jeste li i vi ranjeni na Kajmakčalanu?

Petrović, Rastko - AFRIKA