Upotreba reči njegovom u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

I groblje je u njemu lepše: na svakom grobu cveta po jedna ruža, a bosiljak svojim tužnim mirisom miriše. Ali na njegovom grobu beše sve tužno: crna, skoro iskopana zemlja pokrivaše mrtvaca; čelo glave prost, neofarban krst, na njemu jedan

Kad je ušao u našu siromašnu sobicu, pogledao je zlovoljno oko sebe. Po samom izgledu njegovom videla sam da mu je nepravo što ovako jadnoj sirotici mora da očita poslednju molitvicu.

U njegovoj kući je bilijar, kupatilo; tamo natrag čitav park; za njegovom sovrom se pije šampanjer, malaga i tokaj; na njegovoj gospođi je svila i brilijant; njegovi su svakidašnji gosti velika

Ne znaš, učitelju, kako mi ga je žao; i ja sve ne verujem da će on život svoj prirodnim putem svršiti... Ima nešto na njegovom licu što mi kazuje da će kad-tad poginuti.

pogleda me oštro i htede nešto progovoriti, ali ja obodem konja i brzo kao strela ostavim za sobom manastir zajedno sa njegovom prljavštinom i prikrivenim gresima. Pobratim me je jedva dočekao... Siromah, nije znao kakav mu gorak napitak donosim..

— Ta, eto, noćas ubio nam arhimandrita, baš pod onim orahom što se raširio ispred crkve... Onom njegovom dvocevkom, lepo pa namesto... Te se, eto, podiže čitava hajka, te ako ga dočepaju, nesrećnika... E, e, šta učini čovek!

Obradović, Dositej - BASNE

Kazuj, i ne sumnjaj o mojej blagodarnosti”, reče lav. „Živa kurjaka zapovedi oderati — odgovori lis —i vrućom se njegovom obloži kožom, i u malo vremena, tako mi lisca i njegove kože, biće ti lakše!

Zato i koza pametno radi goneći ga od sebe, njegovom sovjetu i pritvornoj dobroti rugajući se. Kurjačka narav kad se najbolja čini i najlepši sovjet daje, onda je se valja

Ovo govore|ći ne pohuždava se svakoga po njegovom činu i sostojaniju pristojno odjejanije i ukrašenije. Bez nužde izdrpate izmrljate haljine nositi, to je skupost ili

Kad to saznadu drugi, vesma se soblazne i počnu sumnjati o njegovom blagočestiju. Sluči se da se ovi pritom prestavi, i na samoj smerti čuju od njega ove reči: „Pravedni i blagi bože,

i otvoren; zna da je interes carski do najposlednjega čoveka u carstvu jedan, tojest: bezbedno i mirno svakoga u njegovom sostojaniju življenje.

jedan kratak razgovor nekoga staroga kapetana Raškovića, iz Golubića u Dalmaciji, s jednim Svetogorcem, koji sam u njegovom domu, na dan svetoga Nikolaja kojega on slavljaše, u rečenom selu, decu učeći, slušao; i budući da je kratak, a vesma,

Da se bedni siromah prevari za nekoliko grošića, ili ako će i dukata, lagati i hudo postupiti, to, premda se njegovom nevaljalom vospitaniju i bednosti pripisuje, ništa manje s tim izvjetom zakoni graž|danski nisu zadovoljni, no hoćedu — i

ova blagorodna hristjanska mudrovanija človeka k dobrodjetelji vozbuditi, njega dostojnim slovesne duše pokazati i k njegovom istinitom blagopolučiju dovesti.

Čuda, ljudi! Zar se i tome hoće velika nauka za istući slabijeg od sebe? Ali on dobro zna da vi to ne bi učinili, njegovom srcu slatki ljudi! On vas sve skupa bolje poznaje nego vi sami sebe.

Umre mi gospodar, a ja se — u zli čas po me! — oženim s njegovom udovicom, zlom ženom i prokletom, da joj pod nebom u zlu nejma para! Sedmoro dece s njom sam izrodio, i sve zaludu.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

njegova se humka ne preskače i ne obilazi njegova se humka polako pretvara u put u malom paklu zapanjenih sveća na njegovom grobu je mrak pripev joj hladan uleće vetar u maglu toplih bara jedna zvezda prastara tu celu pometnju stvara iz

A, s vremena na vreme, demonstranti, mašući državnim i antidržavnim transparentima i trobojkama, jašu i na njegovom konju, i na njemu!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Kad se vezirov sin Derviš-beg poudalji, ove ti Beogradlije odu kod paše, uzmu izun da i oni idu njegovom sinu u vojsku, i on im poveruje. Oni se spreme i odu do Boleča, pak onda se povrate natrag.

” a Filipović manu glavom pa kaže: „Francuz ostaje svuda Francuz”. — zatim povedemo opet razgovor o njegovom polasku, i on reče: „Da je Bog dao, da najmanje pismo imate od poglavara s Vračara na mene, mogao bi̓ se onda iščupati,

svu njegovu vojsku u gomili, taj će knez na mukama umreti; a koji se vojnik ne nađe u svojoj vojsci, taj će vojnik pred njegovom kućom na kolu biti. No se glavama igrati nemojte; svak svoju vojsku, koji pušku poneti može, u gomilu, pred Hadži-bega!

Rano ujutru posla gospodar Đorđe Milana sa njegovom vojskom i njegovim bratom Milošem Obrenovićem, Lazarom Mutapom, Jovanom Kursulom, i odoše u indat Kediću, Grboviću i

kako kod ruskog tako i kod drugi̓ sajuznika za narod srpski milost svoju pokazao i govorio i proče, kako stoji u njegovom predatom pismu. 20. dekembra. Ovo isto pismo odnesemo u kancelariju i predamo g.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

« Neki đavolani behu razglasili da je bio negde šuster; ali ko zna? Možda su samo izneli. Istina, neki su viđali u njegovom ćileriću neke čekiće i šila, ali kad su ga upitali: »A šta ti je ovo, učitelju?

— Osim uniforme i pandura, poznaćete kapetana i po lepom stasu i obliku njegovom. Nije vajde — baš kad ga čovek pogleda, mora priznati da ga je sama priroda stvorila da bude kapetan.

vredan, revnosan i redak starešina u ovo područje, koje nek bog dâ da se dugoljetno podrži pod rodoljubivom upravom njegovom, a sve na sreću vernih sinova zemlje ove, koji znadu svačije zasluge oceniti i uvažiti — na mnogaja ljeta!

Kad bi da se proračunamo — a to smo radili svakog meseca — po njegovom računu izlazi da je prodato više jedanput, a po mom ne izlazi.

Pa i otud mu pada lepa parica. Da je ko drugi na njegovom mestu taj bi, maže biti, već odavno načinio lep kapital i okućio se. Siromah Sreja to nije umeo.

Ali on je ostao tvrd u svom prvašnjem uverenju, i kad bi pred veče, reče svom momčetu da ode do njegovog čajira i da kaže njegovom čobaninu da večeras dotera ovce k mehani — »jer ih mogu kurjaci napasti«.

Pop Vujica je često čitao molitve kad mu se desi kaka nedaća u mâlu njegovom. Tako jedanput zanemože mu petoro nazimadi od gronice, a on ti njih lepo satera u svinjac, pa udri molitvaj, molitvaj —

Živan napisa pismo načelniku. Kaza mu: kako je uhvaćen u njegovom domašaju jedan redak zver; kako niko ne pamti da je takvih zverova bilo u ovom kraju; kako je vrlo opasan i može

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

On je imao jednu uzrečicu kojom se dičio: — Ko je mom „Trebniku” došao - morao se pokloniti! I... ejvala njegovom „Trebniku”!...

Zatim otpoče molitva, u kojoj je starac prizivao sve božje ugodnike da pomognu domu i narodu njegovom: zdravljem i berićetom...

Da beži u svet, da beži u zemlju, pa nebo — naći ću ga!... Ja se smiriti neću dok se triput njegovom glavom ne koturnem!... Tako mi onog nebeskog sveštila što nas greje, i tako mi ovog časnog znamenja!... I prekrsti se.

A od juče?... Taj isti Lazar puca na nj; pa kad mu to nije za rukom ispalo, on nanosi sramotu domu njegovom I pljuje na sedi perčin oca njegova... Dakle, ko je taj Lazar?

Ali, nano, greh je baciti krivicu na čoveka koji nije kriv! — Kako nije kriv! Zar nisu našli kesu s novcima u njegovom đubretu? — A zar tu kesu nije mogao tamo i ko drugi zakopati? — Ali ko bi mogao takav greh učiniti? — Ja znam, nano.

On ne mogaše boljeg prijatelja sebi naći od čoveka koji je toliko prijatelj sinu njegovom... Stigoše pred han. Kruška beše u odaji s Lazarom. Čim ču da su Ivan i Marinko tu, on čisto radostan potrča pred njih.

Ivan sede da ga pričeka. I nije ga dugo čekao. Miloš dođe gotovo odmah po dolasku njegovom. Posle pozdrava sedoše i povedoše razgovor o rđavom vremenu, o jabukovači i kazanu. Razgovor je tekao prilično.

” Onda ga uze za glavu pa je zakocaći natrag... Nož sinu nad njegovom glavom, a odmah zatim on oseti kako mu se to oštro gvožđe zari u grkljan...

Puška je pukla, ali je njen odjek više plašio nego hrabrio... Nije tu čoveku stalo za njegovom glavom; srce se cepalo kao dronjak, a suze kamenile kad pogleda nejač gde stoji na gujinoj rupi...

Obavi joj ruke oko pasa, pa joj stade ljubiti smeđe kose i plačne oči... Milje mu se razlevalo telom. Devojka u njegovom naručju postajaše sve mirnija; onaj užasni nastup plača popusti i poljupci se stadoše vraćati...

Nego, molim te, nemoj nikom kazivati!... Popa se vrati sovri. Razgovarali su, ali im se razgovor otimao za Zekom i njegovom družinom... Čela se natuštila, svaki se sve više u se povlačio. Najzad reče pop Miloje: — Da se razilazimo, ljudi!...

— Te još kakvog boja! — reče on. I onda poče pričati sve do sitnica; a on je znao sve do sitnica, jer se njegovom pogledu ništa nije izmaklo. Pričao je slatko, lepo, kao čovek koji je sve očima gledao...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

I to kao da i devojku donekle umiri. A Đoka nam i sam već uze pričati o nekom njegovom svojaku: kako je bio na samrti, kako su ga doktori već ostavili, kako su mu palili sveću, a doktori savetovali da se

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— Eto, to je pevao — veli pop-Ćirinica. — Nema tu nikakvih drugih zasluga, nego pevao pred Njegovom Ekselencijom neke pesme, one, znate, »na froncle« pesme, a Ekselenciji se dopale, pa mu poslao crven pojas kad se

Malo ko da nije bio bijen od njega, ali je svaki to podnosio, jer je znao da se to kloni dobru njegovom; iako su meštani bili osvetoljubivi, niko mu se nije svetio, na pr. da mu zapali kuću ili odvede čilaše.

tri krajcare ujedared — to nije doživeo još niko u selu), a novi učitelj se uputi žurno crkvi na večernje, koje je po njegovom računu moralo još trajati.

Celoga dana je prepisivao neku pesmaricu, i iz nje prepisivao sve pesme koje su godile raspoloženju njegovom. Posle ovoga sastanka vrlo su se često sastajali i razgovarali. Koliko je samo puta prečula Jula kad je máma zove.

Utom zaurla pop-Ćirin pas, ne trpeći, kao i svi u njegovom rodu, muziku. — Za gazdom! — prošapta gđa Spirinica. Jula rado i veselo posluša mámu, i otvori širom prozor, a Šaca

Svi su bili saglasni da treba da tuži pop-Spiru, ne proti ili kome drugom, nego samom njegovom preosveštenstvu vladici. I on sede i napisa tužbu. Nećemo je navoditi celu, nego samo poneko mesto iz nje ispričaćemo.

Mladić lepo vaspitan, izobražen, pa traži spram sebe i svoga vaspitanja i priliku, k’o što bi’ i sama uradila da sam na njegovom mestu. Ništa mi tu, Ćiro, nismo krivi, nego im’o mladić oči pa probir’o.

Da se vi morate pošto-poto dočepati onog prokletog zuba, da ga on nipošto ne uzmogne pokazati njegovom preosveštenstvu gospodinu episkopu.

Toliko samo kažemo na završetku ove glave: da su oba paroha otišla ka njegovom preosveštenstvu. Zadržala se tamo poduže, i posle pódrug sahata ostavili episkopski dvor.

hulanerski kaplar, koga su zvali »Šecko-jedno«, koji je već poodavno džonjao u mraku na avlijskim vratima, i kome je u njegovom Konjičkom pravilu stajalo da hulaner treba neustrašivo da dočeka bar deset bâka (pešaka), — i on je pobegao kad je čuo

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ljuba, ako i nije u svemu ne znam do kakvog savršenstva doterao, ipak je mnogo znao, više nego ma koji grk u njegovom mestu. Zato se i titrao sa sudbom svojom. On je za višim čim težio nego za bakalstvom.

bio, da je sedeo blizu mene, pa nema bildunga da lepo sedi, pa da noge delikatno drži, nego tako plump, da mi je s njegovom velikom čizmom na hineraug udario. — Pa ništa, to se tako trefilo.

Gleda u karte. Karta pomišljenka, mladoženja — tikveni dolnjak, leži u sredi; nad glavom njegovom je crvena dama — frajla Varvara; odmah do crvene dame crven kec, a do tikvenog dolnjaka crvena desetka; to znači:

Čika-Gavra je njegovom primeru sledovao. Treći dan Čekmedžijić sa mladom i velikim mamurlukom doće u O., na radost svoje matere, koja već nije

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Njega je vest o ultimatumu, dole u njegovom đačkom stanu na Dunavu, prekinula baš u onom trenutku, kad je završavao svoje toplo i lepo pismo verenici, šaljući joj

Tamo pred svojim šatorom, ispružen na travi, ležao je Jurišić i gledao u nebo. Na njegovom belom i bolesnom licu drhtale su setno paučine briga. Nešto se događalo u njemu.

U tom trenutku jedno čudno talasanje na njegovom mračnom i užasnutom licu odavalo je neku strašnu rešenost. On se brzo spremi i kad neki seljak odnekud dođe da ga vodi

se desilo od onog kobnog akta na frontu, u onom sklonitom mestu pored velikog drveta, mučilo gaje te najcrnje noći y njegovom životu, grizlo ga, grebalo kao mačjim noktima, pa je zmijski gmizalo duboko u njegovoj duši kao u nekoj paklenoj senci

Baš tu, u njegovom mestu, bilo je puno ljudi, još zdravijih od njega, još dužnijih zajedničkoj stvari, koji nikad fronta nisu ni videli i

Seljački sin čiji su roditelji prešli da žive u varoši. Njegova majka i danas pere subotom noge njegovom ocu. Tursko odvratno ropstvo i ponižavanje žene sprovodi se u celoj kući i svaki njen korak ocenjuje on po onim

Onda se nešto kao hladna mržnja zatalasa na njegovom modrom licu, ali odmah zatim trepavice zadrhtaše pa se ovlažiše i on, poguren, nakostrešen i strašan izađe polako

Na vašega muža, je l' te? — Da na njega. — Vi mu se, dakle, prosto podsmevate, pred jednim njegovom dobrim drugom? — I čega tu ima strašnog? Ja ću vam govoriti prosto i otvoreno, kao i vi meni.

gnusnim, te izgleda prirodno što oni energično traže da Hristića ponize, i ako je apsolutno pouzdano da bi i oni, na njegovom mestu, onako postupili.

Ja ga nikad ne ostavljam samog. Tako je Jurišićev komandir odgovorio ocu njegovom istoga dana kad je primio pismo u kome ga ovaj moli za nekoliko reči o sinu.

Afrika

Ja sam se u poslednje vreme toliko sprijateljio sa Vuijeom, sa njegovom pažnjom, ogromnom erudicijom, srdačnošću i prostotom, sa svim onim što ga čini jednim od najveličanstvenijih ljudi koje

Švajcarac ih više ne vidi. On, izgubivši svako strpljenje, puca nasumce i tu je kraj njegovom lovu: majmuni se isto tako složno survavaju u duboku travu savane i više se ne pojavljuju.

Samo sam video gospođu Bede; ona me je uručila gnu od Sen Kalbra, ovaj me predao Švajcarcu i njegovom starijem prijatelju, a samo me je Švajcarac vratio sa tog puta, ja kod njega sretam već novu priliku za dalja putovanja.

I pored priče o njegovom životu, tako jednostavno tragičnom, bio je za mene i dale nesimpatičan. Kao da je pogađao to, i kao da bi me sasvim

Isto tako primitivac vidi da u njegovom stadu nema krave čiji je jedan rog slomljen, a nikako ne vidi one koje su tu. — Podići kuću u savani, od cementa, od

Dogodilo se da se moj sused probudi, da primeti da se ja koristim njegovom toplotom, da sam mu možda smetao, pa ipak on nije hteo da me liši tog poslednjeg blagostanja.

Kad žena duže vremena ne rodi, muž ode kod bilo kog seoskog mladića i umoli ga da noći sa njegovom ženom. Odbiti, bilo bi neuljudno, a isto tako i smatrati da se time ima neko pravo docnije nad ženom ili porodicom.

Životinja je bila zamišljena ali užas stvaran. On se brisao odmah iz sećanja i ja prisustvovah njegovom nestajanju kao smirivanju zatalasane vode. San se spuštao nad tim kao veliko veče.

Majmun, videći da je opkoljen, zaleta se pravo na mene, i trudi se da mi se sakrije pod mišku. U njegovom se susedstvu nalaze sedam papagaja, što izaziva čudan promiskuitet između majmuna s jedne strane i ptica sa druge.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Ako ovaj čovek s njegovom tvrdoćom prođe dobro, to će svaki na svetu dobro proći. KATICA (stupi). JUCA: Šta je, Katice?

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Bio je naredio da im se donesu kamiši i rekao im je da mogu pušiti, i u njegovom prisustvu. Garsuli je seo na jedno đule topovsko, i s vremena na vreme ustajao i, kao paun, šetao.

Mesecima, dakle, ta mlada žena, koja mu je umrla na porođaju, nije u njegovim mislima, u njegovom sećanju, u njegovom životu, imala nikakva mesta.

Mesecima, dakle, ta mlada žena, koja mu je umrla na porođaju, nije u njegovim mislima, u njegovom sećanju, u njegovom životu, imala nikakva mesta.

Perikmaher mu je bio to jutro udesio zlatnu kosu i ona je treperila u uvojcima. Srebrna dugmad na njegovom slavonskom mundiru bila su svetla. Držao je, na grudima, svoje vezane ruke, kao par golubova.

Trifun Isakovič imao je da se javi u pehotu, u Brodu, svom novom polkovniku, barunu Janusu, to jest, njegovom pomoćniku, potpukovniku, barunu Ritbergu. Isakoviči su imali da se raziđu i nestanu. Punctum.

Pred njegovom se kućom, poslednjih dana, često, orilo: „Mi pod spahiluk ostat nećemo!“ A tu grupu nezadovoljnika vodio je neki rođak

Osim toga, taj Isakovič, sujetan jako, nosio je u svom srcu, kao neku žeravicu, i taj osećaj, da se pri njegovom putu ne radi samo o njemu, i njegovom odseleniju, nego da od toga zavisi i odselenije tolikih drugih, koji na to čekaju

sujetan jako, nosio je u svom srcu, kao neku žeravicu, i taj osećaj, da se pri njegovom putu ne radi samo o njemu, i njegovom odseleniju, nego da od toga zavisi i odselenije tolikih drugih, koji na to čekaju u Pomorišju i Sremu.

A ako zatreba ići će da se tuži, za nepravdu prema serbskom nacionu, i Njegovom Veličestvu Francisku Pervomu, imperatoru rimskomu i Njenom cesarokraljevskom Veličestvu Mariji Tereziji, imperatrici

Svet koji je tu, u svojoj mladosti, video, u tim strmim ulicama, pod tim krovovima, bio je nestao. Budim, koji je, u njegovom detinjstvu, bio u stanju da carstvu da nekoliko hiljada rascijanskih ratnika, nije više postojao.

Bio je srednjeg rasta, ali se držao pravo i svaki čas je ramena ispravljao, ponosito. Ono što je na njegovom licu bilo vrlo ružno, bila su usta, pod brcima. U njima je imao još samo dva‑tri zuba, koji su smrdeli.

Rođak je pukovnika Horvata. Nego, prema njegovom mišljenju, carstva su sva jednaka – zemlja kao zemlja, jedna kao druga. Ni naš nacion, koji Pavle toliko veliča, ne

Teodosije - ŽITIJA

Iguman odobri molbu njegovu, poslavši s njim bratiju iskusnu u ovom njegovom traženju. Sa njima poklonivši se u svima manastirima i po svoj pustinji prošavši bio je od sviju ljubazno i sa čašću

A mitropolit, čuvši ovo, smatraše to za čudo, Bogu odade hvalu, i češće prizivajući svetoga ljubavlju se njegovom naslađivaše.

I kao u Svetoj Gori najpre u tuđim krajevima, tako sada i među vama, decom njegovom, u zemlji naroda svojeg, kome će i od ove male slave dati veću kada prilikom vaskrsenja bude davao nagradu, uvera vajući

“ I odmah se s njegovom rečju zaustavi. A sveti sa velikim veseljem blagodarivši Boga završi molitvu. Zatim zapovedi da donesu bogodanoga

A ujutru sveti patrijarh dozva svetoga, i pitaše ga za njega, odakle je i o njegovom putu. A sveti opet istinito pričaše patrijarhu o sebi.

u Dioklitiji, iz nekog sela koje se zove Unjemir, sin blagovernih i blagočastivih roditelja hrišćana, koji ga po rođenju njegovom svetim krštenjem prosvetliše, a kada ojača dadoše ga da se uči svetim knjigama.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Pojavi se čak i jedan stari som s ogromnim brkovima, pa kad ču čičino pitanje, on odrečno zavesla repom, a to je na njegovom nemuštom ribljem jeziku značilo, po prilici ovo: — Zar ti, čiča, misliš da smo mi baš toliki somovi pa da lovimo tamo

Nušić, Branislav - POKOJNIK

SPASOJE: Nikad ni reči! A kakav zločin, o kakvom zločinu vi to govorite? PAVLE: Ja njegovom postupku ne umem drugo ime da izaberem. SPASOJE: Je li velika suma koju vam duguje?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

sebe kako se nakon poslednjeg časa vraćam kući, a otac me sačekuje na ulaznim vratima s pričom o popravnom ispitu, o njegovom svakodnevnom konjosanju, o perspektivi da čitavo leto provedem nad algebrom i trigonometrijom.

Ne zbog onoga što su govorili, već načina na koji su to govorili, zaverenički mašući rukama. - Da sam na njegovom mestu - Stari je govorio potpuno me zanemarujući - da sam ja na njegovom mestu, ja svome ocu ne bih smeo na oči da

- Da sam na njegovom mestu - Stari je govorio potpuno me zanemarujući - da sam ja na njegovom mestu, ja svome ocu ne bih smeo na oči da izađem, a pogledajte samo njihove ocene, molim vas!

Otac je još gledao kao da ne veruje, a onda je izraz zapanjenosti na njegovom licu, smenio izraz besa. Dašćući kao da je trčao kilometre, on me upita je li sve to tačno. — Tačno, šta? — rekoh.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

To je bilo pre šezdeset i pet godina. Tojest, on je već i pre toga a i posle živeo, ali godina 1812-13 to je bila u njegovom životu najvažnija godina, jer je srećno prekužio „crne banke“ i „devalvaciju”. Varoš U. lepa je varošica, kraj Dunava.

Pa je onda kupio od jednog ruskog zlatara lepo srebrno kandilo svetom Nikoli, koje će visiti u crkvi pred njegovom ikonom. Na tom krasnom kandilu izrađeni su svetitelji, među kojima glavno mesto zauzima sveti Nikola.

I muškima služi kao žurnal: kako Šamika kakvu haljinu načini, to njegovi drugovi odmah po njegovom kroju naručuju. Nikad se neće sa kakvom ženskom usporečiti, i uvek će o svakoj lepo kazati, moderni Frauenlob.

Badava, svet se svaki dan menja. Menja se i Šamika, ali sam na sebi ni primećava. Stari poznati zaradovaše se njegovom dolasku, i na ruku su mu išli, kad su čuli da se tiče ženidbe.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Ko zna kud je hteo otići, da nešto kaže, bolno iskrivljenim ustima? U celom njegovom podbulom licu, u kom se još tresao bes i očaj, bio je miran i nepomičan još samo njegov pljosnati, veliki nos i na njemu

Ljubeći njeno dete, u sećanju njegovom zaigraše mu na glavi stotinu i stotinu malih Vlaščića, Nemčića, Mađarčića, čijim je ocevima derao kožu s leđa.

Ona je vriskala od straha, da ne umre i da je ne ostavi, bez zaštite, sa malom decom, tu, među tom poslugom njegovom ciganskom, što je ličila na razbojnike.

Za seču i pokolj. Leđima u leđa, u obliku četiri ugla, pojedini delovi puka pucali su i nastupali kao omađijani njegovom vikom, sve kruće, sve tvrđe, sve užasnije.

su kao mirisna kiša već počeli da padaju cvetići, ni svet koji beše zakrčio ulice i napunio prozore, diveći mu se, njegovom ogromnom, teškom konju, njegovim raspevanim oficirima, što su bili isukali sablje i nosili ih gole preko kolena, odeveni

Stajala je često kod prozora, u njegovom prisustvu, iznad bedemova, i razlivenih voda, i gledala u nebesa večernja, kao anđeo.

upravljaju prema komandantu, njegovi oficiri posmatrali su Isakoviča i sad, tim pre, što se nešto šaputalo u puku o njegovom poznanstvu.

Nije se uopšte brijao i lice mu zato bi mirnije, skoro blagog izraza. Tek kada i njegovom puku dodeliše jednog katoličkog sveštenika, njegove žute oči, sa malim, crnim tačkicama, dobiše neki grozničavi sjaj,

Verovao je da će, ovoga puta, doživeti nešto što one druge nisu mogle da mu dadu i verovao je da mora postojati u njegovom životu neko doba u kom će mu biti prijatno i dobro, lako, kao na nebesima, kao što je njegov brat Vuk verovao da mora

Ako se prevare u njegovom bratu Vuku, koji bi da ih sve najradije opet potera po ravnima, brdima, baruštinama i šumama sve do te nepoznate

puna kola ikona, lepših nego ove po svodu, a što se tiče zvonika, koji pogleda prezrivo, u dnu dvorišta, zvonik u njegovom naselju je viši, od većih balvana i sa kamenitim postoljem. Nek to kažu patrijarhu.

oznojen, često i napit, crnomanjaste, smeđe, riđih dlaka i obilnih grudi, što su duboko uzdisale i tiho šmrkale u njegovom zagrljaju, a na ovoj strani, prostrta kao mrtva, vozila se sa njim, u kolima, ta jedina, mirisna i glatka žena, koja mu

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

„ Tim mlekom zakuvaju kolač i nađu mače koje nije progledalo pa njegovom šapom zamese, i taj se kolač da momku da pojede.

Ako je novorođenče veoma crveno u licu, biće ljuto.⁶² O sudbini novorođenčeta gata se i po njegovom plaču. „Ako dete plače kad se rodi, narod misli da će biti radljivo; ako pored toga i rukama maje, biće serbes (drsko),

DOJENjE Mleko kao posrednik između nesocijalnog deteta i majke u verovanju srpskog naroda ima sakralnu snagu, a o njegovom kultnom značenju svedoče mnogi običaji, magijski postupci, varovanja i predanja.

1. OD DEČAKA DO MLADIĆA Da se dečak zamomčio, tj. da je od deteta postao momak, vidi se po njegovom spoljašnjem izgledu, odeći, ukrasima, ali i po njegovom ponašanju.

da je od deteta postao momak, vidi se po njegovom spoljašnjem izgledu, odeći, ukrasima, ali i po njegovom ponašanju. Tek kada se raznim običajima i obredima polno sazreo dečak označi kao momak, odnosno kada se javno, ritualno

Nizak socijalni položaj deteta vidi se i po njegovom oblačenju. Deca, posebno leti, idu gotovo gola. Mala deca su mnogo lošije, neuglednije obučena nego odrasli pripadnici

U procesu odrastanja, kultura mora da pruži podršku detetu (sistemom socijalizacijskih postupaka i obredima prelaza) na njegovom teškom putu ka zrelosti, posebno u onim graničnim prekretnim tačkama u sazrevanju, kada postoji povećana opasnost da se

da se ovaj mehanizam razvoja ličnosti praktično koristi u socijalizovanoj praksi, već i o tome da postoji i svest o njegovom delovanju. („Dobar je primer najbolja pridika“; „Što stari čine, to mladi uče“.

U ovom oslobađanju od nametnutih i neproverenih shema i dogmi o detetu i njegovom razvoju, u decentraciji koja podrazumeva sposobnost napuštanja sopstvenog (tradicijskog ili naučnog) shvatanja detinjstva

sledeća teza: u svakom narodu, u svakoj kulturi postoji jedno neiskazano, implicitno stanovište o prirodi deteta i o njegovom razvoju. I u tradicijskoj kulturi Srba nesumnjivo postoji stabilan i drevni model deteta i detinjstva.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

provincijskog zvuka kroz koji se probijao prema crnom puloveru i šiškama na čelu spuštenim sve do trepavica, pokloni njegovom kretanju neočekivanu eleganciju – a čas kasnije zaroni u neki čudan miris, koji sigurno nije poticao iz njegovog grada,

Ti ćeš igrati sa njenim mužem, ja ću plesati sa njegovom ženom. Kad bismo bar imali hrabrosti da idemo do kraja, pa da stvarno razmenimo partnere... Ali, ne! Malograđani!

Dete je tupo zurilo žvaćući komad mesa. Ali, sada je bila tu! U njegovom rejonu. I mogla je da ga gleda do mile vole. Učini joj se nepoznat u tesnoj kelnerskoj bluzi, sa skraćenom kosom koju

Sada je izlazio noseći na uzdignutom dlanu pladanj zatrpan mesom koje se pušilo. Nije mogla ništa da pročita na njegovom zategnutom licu, sem usredsređenosti da prenese jelo s jednog na drugi kraj dvorane.

Ko zna na kakav će ga težak posao vratiti zbog nje? Uvek je kvarila sve što bi takla u njegovom životu. Nadzornik je bio već nad stolom i sada ih je gledao očima za koje nema tajni. — Jeste li zadovoljni večerom?

Matavulj, Simo - USKOK

Janko je morao ispričati sve što je znao o Napoleonu, o njegovom prvom braku i drugom, zatočenju na Elbi. Janko ne mogaše očiju odvojiti od Markiše Stevova i njegove Gorde.

Janko nemađaše mira, jer ljubljaše Milicu svom silom svoje mlade, napaćene i čiste duše, a izgubi nadanje da će se ona njegovom nazivati.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

On, sa svoje strane, oseća dečji život i blizak mu je dečji senzibilitet, ume da govori o detetu i za dete. U njegovom opredeljenju nema ničega od one dvosmislenosti što je neke neostvarene pesnike uputila ka ovom izražajnom postupku.

Radović je suzdržaniji, ironičniji: moderniji. U njegovom delu nema nijednog stiha koji bi deklarativno slavio detinjstvo. U njegovoj ljubavi su se združile nostalgija i ironija.

to jest pravila, igra se ne može voditi — Radović je sastavio dvadesetak besprekornih priča, pokazavši da u njegovom sistemu igre nema slučajnosti.

O njegovom zazoru od finih manira pisanja već sam govorio; pomenimo, na kraju, i podozrenje prema osećanjima, što je, takođe, odlika

Osim kad parodira kakvu osobenost, u njegovom pričanju nema akrobatike, nema kićenja ni naslađivanja. Književna izveštenost ne obećava mu ništa dobro: ona najčešće

Opredeljenje za moderni izraz u njegovom slučaju nije bilo stvar mode ili knjiške zanesenosti. Ličnost iz jednog komada, celovita; bogata, i samosaglasna.

Bavio se i novinarstvom, i to onom, najgorom njegovom vrstom: političkim novinarstvom. Umro je u bedi. Mnogo kasnije, na Banhimskom groblju u Londonu, engleska deca su mu

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

JEROTEJ RAČANIN Kao i o Kiprijanu Račaninu tako isto malo zna se o njegovom sabratu Jeroteju Račaninu. Sva je prilika da je prešao u Ugarsku prilikom Velike seobe. 1698.

I on sebe naziva »hudim«, »skudoumnim« i »nedostojnim«, i izbegava svaku priliku da govori o sebi. O njegovom poreklu, zbog njegovog tuđinskog prezimena, mogu se činiti samo pretpostavke.

« BOGOSLOVSKI RAD. — Jovan Rajić, uopšte, nije originalan pisac, i ono što je još ponajmanje originalno u njegovom književnom radu, to su njegova bogoslovska dela.

književnosti XVIII veka, i Dositej Obradović i svi pisci koji su se grupisali oko njega, i koji bi se mogli nazvati njegovom školom, uglavnom pripadaju tome idejnom pokretu.

On radi brzo, i odmah daje u štampu. Otuda u njegovom pisanju ima nedostataka. On je često starinski kitnjast, preterano »čuvstvitelan« i panegiričan, sa suviše usklika i

« Ali njegovi stihovi su slabi, kao sva srpska poezija u XVIII veku. U njegovom pevanju opaža se uticaj psevdoklasicizma, koji je tada vladao u evropskoj poeziji.

To je najknjiževniji srpski pisac svoga doba, i još zadugo posle ostao je kao obrazac u pisanju. U celom njegovom pisanju ima izvestan dobrodušan, srdačan ton.

svojim velikim književnim obrazovanjem, svojim žarkim rodoljubljem koje se podjednako ogledalo u njegovoj poeziji i u njegovom javnom radu.

U njegovom rečniku romatičeski znači čudan, zanimljiv događaj, koji je ispričan sa mnogo »čuvstvitelnosti«, sentimentalnosti.

Ali Vidaković ima i svojih dobrih strana. Ima u njegovom tonu nečeg krotkog, blagog, prostodušnog i dobrodušnog, nešto očinsko prema deci, i sam Karadžić mu je priznavao

Danas Milutinović ne izgleda ono što je nekada izgledao. To je pesnik raznostran i plodan, plodniji no iko u njegovom naraštaju, sa izvesnom snagom i zamahom.

On se služio i Milutinovićevom Dійkom crnogorskom i njegovom Istorijom Cerne Gore, i nekojim zapisima, ali poglavito narodnom tradicijom i narodnom pesmom, i to u tolikoj meri da

Milićević, Vuk - Bespuće

i topot konja, — kuću koje se ne tiče spoljašnji svijet, gdje sve samo njega čeka, gdje se mjesec dana misli i govori o njegovom dolasku, sprema za njega, postoji za njega.

Njega dira i vrijeđa u mozgu kad zaškripe, pod njegovom težinom, stare daske na podu; kad pomakne sa lupom stolicu; kad obori koju zaprašenu knjigu, on sav zastrepi.

se, skače, teče lagano opijena, spušta se ponovo, udara o stijenje, zašumi, nalijeće i baca se dolje naglavce, zajedno s njegovom misli koja ju prati i koju voda u sebi zanosi i utapa.

To je bio prvi strašan dan u njegovom djetinjstvu. Mati je bila slaba i iznemogla i jedva koračala, gušeći se u suzama tresući se i posrćući; njih troje

i da ga se boje; njemu je ta mržnja godila i on se njom ponosio, govoreći o njoj sa rijetkim zadovoljstvom, pri čemu se na njegovom licu javljao jedan čudnovat, zao osmijak.

ulazi, ne pitajući, u njegov život, krčeći sebi put moćno i silno, odbacuje njegove misli, potiskuje i daje druge pravce njegovom dotadanjem životu, razgoni mrak, unosi svjetlost, donosi stotinu promjena, stvara novog čovjeka i rađa volju, mladost i

Možda nikad toliko do tada, kao ovih dana, Gavre Đaković nije osjećao da je u njegovom životu nedostajalo nečega što bi mu možda dalo drugi pravac i drugu boju, unijelo u njega više mladosti i više svjetla.

Sremac, Stevan - PROZA

raditi da se ideali Srbinovi što pre koncu privedu, i zato poziva svakog slobodoumnog i poštenog Srbina da sleduje njegovom primeru. Posle ove svoje štampane izjave poslao je Jova i nekoliko dopisa.

Ode svak na svoju stranu. U kući sva tri dana žurba. Jova je ostavio prase u životu čitavih tri dana, uživajući u njegovom rovenju i gunjecanju.

Tada bi opet čitao seljacima novine, koje je Micko bakalin iz varoši doneo. Tumačio bi im pojedina mesta koja su, po njegovom mišljenju, trebali što bolje da urežu u srce i u dušu svoju.

Radičević, Branko - PESME

No to na licu njegovom ne piše. Bijaše lepo, beše pramaleće, A silni narod tamo-amo šeće, Taj traži sunca, onaj traži lada, Tu vidiš

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

donijeće ti đavo u našu kuću bradatog ikonopisca skitnicu i, zajedno s njim, prosjaka invalida Stanka Veselicu s njegovom drvenom nogom. Mučio se djed, okolišavao, pa će ti onda, otvoreno, ispričati svoju kućevnu nevolju.

— Ama šta ispade, bog te vidio? — usturi se komandir. — Šta imaju vuk i kuja s Petrom Došenom i s njegovom kravom? — Vidim i ja da nemaju — pokajnički priznaje kaplar. — Izleti mi tek onako.

— Kud bih sad s njom, bog je vidio? Vraća se natrag nabrana čela, ali već na pragu ošamućen zastane: na njegovom stolu miče se zamotuljak s djetetom, a od majke ni traga. — Pazi je, pobjegla!

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Tebe čuva tvoje ime, od starina, a Hasanagu čuva njegova revnost. A ti znaš šta u njegovom poslu znači biti revnosan! On nije imao dokazano ono što su tebi još pradedovi dokazali.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

ih, a prašina koja se dizaše od njegovih raspasanih pojaseva i odvezanih opanaka, svoga ga obuzimaše i lepljaše se po njegovom, krvlju i znojem, umrljanom licu.

U istom položaju, u kome beše i pao, ležao je on tako ne dajući nikakva znaka o sebi. Samo na njegovom crvenom, mesnatom licu, spram sunca, ispod oka, ko zrno graška, sijala je — prva suza.

Svira on, a njegov kusi pas (koga smo mi, deca, uvek jurili, jer nas je ujedao kad god smo hteli da se približimo njegovom gazdi) čučnuo preda nj, digao glavu, zagledao se u gazdu kako ovaj svira i samo prednjim nogama mrda kao po svirci.

On diže glavu. — Ja? Ti? — trže se i zaradova. I na njegovom, ne suvom već podbulom licu izbi osmeh, radost; ali se to brzo izgubi. Obuze ga stid.

Kao da je s njegovom, muževljevom smrću, i ona svršila svoje. Ništa da više za nju nema. A najmanje da se preudaje. Ma da joj je mati, znajući

on još tu, da nije propao, već živ, a naročito za nju, Anicu, ženu mu, da ona ne bi pomislila da je slobodna, da smrću njegovom njega zaista nema, da nije više njegova, svi su se oni trudili i svaku sitnicu upotrebljavali, samo da se on spominje, ne

Kostić, Laza - PESME

visina' s vazdusima viši sila, te se stanu otimati, navaljuju, revene se, ko će da ga pre odnese, da zvezdanu kadi Nogu njegovom i njinom bogu: — Tako mene zvuci lome u živome srcu mome, iz nedara da ga nose, jedni mame, drugi prose, jedni prete,

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Sa buđenjem svesti o čovekovom značaju u društvu i njegovom životnom pozivu, rađala se i razvijala i tematika ovozemaljske stvarnosti.

Onda car učini zapovijest na sve strane po njegovom carstvu i oglasi: ko je divove pobio i zmiju pribo, neka dođe da ga car obdari velikijem darom i da mu šćerku za ženu

zmiju pribo, neka dođe da ga car obdari velikijem darom i da mu šćerku za ženu dade; to se oglasi po cijelome carstvu njegovom i car zapovjedi da se glavne mehane po velikim drumovima postave, pa svakoga putnika da pitaju, nije li doznao ko je

Onda on pokaza caru kakvu silu imaju magarac, štap i šešir. Car se silno obradova što su se takve stvari našle u njegovom carstvu, pa kako ne imađaše sinova htjede ga posiniti. Ali ovaj ne pristade, već ga zamoli da mu da kćer za ženu.

Kad je tamo došao, počne hamaliti što je više mogao. Pošto je u tom njegovom poslu bilo mnogo zasluge, zasluži on kroz kratko vrijeme sto dukata, pa reče: „Kod nas se može sa sto dukata vrlo

meni još do danas nije nigdje udarca neosvećena ostanulo čim bi me ljudi mogli ukoriti, nego koji me gođ pas ujedao, sa njegovom dlakom me liječio.

28. SREĆA I NESREĆA: Zabeležio Svetozar Ml. Bajić i objavio prvi put u Javoru za god 1876, str. 473. Po njegovom rukopisu ponovo objavljena u zborniku Srpske akademije nauka (podaci kao kod 14) odakle je i mi prenosimo. 29.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

STEVAN: Sreta? E, to verujem, zašto u toga nema pet na devet, jošt kad se malko usuče. Neznam kako je i s njegovom Pelom noćas proveo. Sirota, kad je bila sinoć kod nas, valjda je malo jače povukla.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

U stvari, jedanput sam htela da kao napustim taj svet i pođem tako sa izvesnim deda Drljom Alasom njegovom apatinskom šikljom niz Dunav, prema Crnom moru. I šta se dešava?

Okrene se oko sebe i ima šta da vidi: pred njegovom kućom leže dva mrtva vuka, koji, su se u međuvremenu dokusurili dokazujući svoje pravo na njegovo originalno krzno.

— Ima! — odgovori Sulence. Jedan Dača je pljunuti ja! I tako pronađu tog Daču, pljunutog Suleta, koga su u njegovom kraju zvali Dača Tupavko, onako od milošte, zbog toga što su mu bila potrebna najmanje dva saobraćajca da mu pokažu

Jutro je počinjalo njegovom čuvenom rečenicom: „Šta oće opet taj gitler?“, a kroz tri dana se najozbilnije pripremao da izađe na demonstracije

“ — baš kao da smo naumili da doručkujemo u devet naveče. Mislim, bilo je u njegovom glasu nečega što me je teralo da ga ujedem za nogu.

će otkriti sledeće redove: „Rođen u siromašnoj porodici predratnog Žandara koji nije mogao da posveti nimalo vremena njegovom vaspitanju, Top Jerotije-Brka je odmalena bio prepušten ulici.

Evo kako je bilo: Tog dana sam, kao i obično, šetala psetera po Topčideru. Predstavnika sam ostavila u njegovom apartmanu, gde me je ponudio s jednim „drinkom“.

Bik je inače bio zdrav kao bik, ali u njegovom pogledu bilo je nešto uznemiravajuće, nešto čeznutljivo i nostalgično. Ali, švajcarac ne bi bio švajcarac kad ne bi do

I što je najsmešnije, ne može se reći da njegove teorije ne izgledaju logično. Hoću da kažem: u tom njegovom ludilu ima nekog metoda! Druga je stvar što on uvek smisli sistem koji mu najviše odgovara!

Ne možeš ni da zamisliš iznenadnu sreću nesrećnog samoubice! Najzad, jedan glas u njegovom životu! I to ženski! Okrete još jedanput 95 i — gle opet čuda!

Možete li uopšte da zamislite njegov glas u sedmaka? Pokojni Lujika Armstrong bio je prema njegovom glasu čist koloraturni sopran, kad vam kažem!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Da nije mlina s njegovom hukom polja i staze bile bi neme, dan i noć postali gluvi, na svome točku stalo bi vreme. Proleća jednog, u jutro

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

A po vitkom stasu, što ga diči tako, Tvrdom se je likom opasao jako. I on smerno stoji. O njegovom vratu Samo krst treperi u suvome zlatu. To bejaše Rastko.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

On je upućen u tajne, njegova duša postaje drukčija i u njegovom telu kome se vraća život nastaje druga telesnost u novom trajanju.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

GINA: A u kojoj je sobi taj budilnik? SARKA: Baš u njegovoj. GINA: E, onda da znaš, taj budilnik je već u njegovom koferu. SARKA: Šta kažeš? GINA: To što ti kažem! SARKA: Vala, neće mi ga majci oteti pa makar se rvali.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

A kada ja malo poodmaknem, on je onda poslužiocima izdavao naloge, i bisage na njegovom sedlu bile su kao neki magacin trećega topa. Preda mnom se stalno kotrljala kara drugoga topa.

Ljudi su mrtvi — Govorio je komandir često vojnicima. Iako su vojnici postupali po njegovom naređenju, ipak, posle nekoliko dana marša, primećeno je kako su grudi nekih konja ranjave.

— More, ljudi, nije meni ništa! — on skoči, ali se zagrcnu i krv mu jurnu na usta. Mrtvačko bledilo se rasu po licu njegovom i on se nasloni na zemljani zid.

Onda se komandant obrati meni i reče da hitno izvestim komandanta diviziona o njegovom uspehu, i da odmah sa one druge dve baterije dođe na ovaj položaj.

Iako se komandir starao da prikrije svoje neraspoloženje, ipak smo po njegovom komandovanju uvideli koliko je rasejan. Posle topovske obuke obrati mu se Aleksandar.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

ovaj izraz, koji mu odjednom postade tako plastičan i živ, i što je najglavnije odgovaraše potpuno — kako on mišljaše — njegovom stanju. »Tunjav! zaista jesam. A što, zar ja ne bih mogao biti onako okretan i živahan, kao Velja?

Zar on sa onom njegovom pipavom mirnoćom može da stvori ovakav život... gle kako se živo i veselo razgovaraju ! A ja... sa ovako živom

Kamdžija fijuknu kroz vazduh, ošinu ga po glavi i plećima, pa se opet izdiže nad njegovom glavom. Gojku se obrte svest...

Behu pošli Veljinoj školi, pa svratiše da se vide sa Gojkom i da se Pecić upozna sa njegovom domaćicom. Čim nastupiše u dvorište, Ljubica odmah opazi, da novi kolega celom svojom pojavom i držanjem odgovara njenim

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Znaš li gde je Filip? JELISAVETA: Otkud znam! Ponekad mu zavidim na tom njegovom ludilu! Ko zna kolko je on daleko od svega ovoga! VASILIJE: A Sofija? Valjda nije i noćas otišla da pliva?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Bogovi, na plećima sa oblacima tamnim, bolovi i mora sa valima pomamnim, pređoše po njegovom belom licu bez traga. Ali, kad čitaše o Brizeji, što se budi, i otvara oči, pune tame, u zori, bol neizmeran pade mu

Taj Panta je bio čuveni ljubavnik svog vremena i sahranio je tri žene. Moj otac se oženio njegovom ćerkom, Marinom, preko provodadžija.

Kad je, u austrijskoj artiljeriji, kod Verdena, za vreme prvog svetskog rata, njegovom sinu amputirana ruka i kad je, u isto vreme, i Srbija propala, Berić se bacio sa velike visine trećeg sprata,

To je bio profesionalni klub fudbalera i moj najbolji drug u njemu bio je metalac Sidon. Ja sam u njegovom društvu upoznao i jezik, i kuću, i porodični život radnika.

Zubranić je imao lepu sestru i ona mi je čitala Kardučija, i Leopardija, u originalu. Pomoću njenom i njegovom govorio sam, posle, talijanski, kao da sam rođen u tom pristaništu.

Naime, u Austriji ni jedan vojnik nije smeo biti sahranjen a da na njegovom pogrebu ne bude prisutan i jedan oficir, koji predstavlja ožalošćeno veličanstvo. Onog što hvata za dugme.

Inače, Cvijanović je bio lep tip našeg starog knjigoljupca i ja sam, u njegovoj kući, među njegovom decom, kao neki Čika Jova, odsedao.

Bio sam zaostao iza ostalih. A moje misli, jednako su još pratile mog druga na onom njegovom putovanju o kojem mi je, bezbrižan, sa gorkim humorom, pričao.

Mnogi od njih, umorni od večnih analiza, a očarani njegovom modelacijom, prilaze opet liniji i mekoći forme, oblosti i zidanju tela, i spominju neoakademizam.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Zato se sad počeo bojati i naroda. Otkad je starac došao u Rim, o caru, njegovim sjajnim dvorovima, o njegovom neizmernom bogatstvu i o njegovu nebrojenom blagu niko više nije govorio, niti se narod skupljao da gleda i da se divi

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

„Dovde se na sever prostire zemlja slavnog i srećnog naroda kome je veliki Bog podario veliku, retku sreću da se u njegovom jeziku, potpuno pravilno gramatički, na ponos zemlje i naroda, k pred i uvek pretvara u c.

On mi od sveg srca zahvali na iskrenim osećanjima koja gajim prema njegovom vernom konju i odmah naredi da se donese posluženje.

U njegovoj kancelariji se osećaše miris izmirne i tamjana kao god u kakvom hramu, a na stolu njegovom vazda pobožnih, starih i već požutelih knjiga.

Razgovarao sam s jednim dobrim činovnikom o jednom njegovom drugu koji ne htede čestitati novoj vladi dolazak na upravu, te je zbog toga otpušten iz državne službe.

Policajci su odmah razumeli svoju pravu dužnost i odjuriše da o dolasku njegovom izveste ministra predsednika, ostale članove vlade, predsednika opštine, glavara crkve i ostale velikodostojnike

Nikoga on ne pogleda, ništa ne reče; na njegovom licu nikakve promene, ni traga od straha. Sve bliže ambisu. Čak i oni najhrabriji od najhrabrijih došli u licu bledi

Otac devojčin beše van sebe od ogorčenja što je u tu, po njegovom mišljenju suludu stvar upleteno i ime njegove ćeri, pa sede i napisa ovako pismo mladom pesniku: „Gospodine, Ove Vaše

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Nad tobom treperi i šuška zeleno i polu-suvo lišće orahovo; zagledaš se u jednu crnkastu prugu, na njegovom pepeljavom deblu, pa ideš očima za njom, do rakalja; odatle pređeš na veliku granu, što je udarila čak do vodenjače, i

Ljubiša bled kao platno, stoji i gleda u ovu crnu masu, koja je do ovog časa bila tako strašna, a sad, njegovom rukom, uništena. Zlikovac, kako je ležao na trbuhu, tako je i ostao obrnut zemlji licem.

i pošto je cela istorija većinom sastavljena iz događaja, onda i ovi događaji moraju stajati u »pečalnim« odnosima s njegovom mišlju... Seća se prošlogodišnjeg ispita. Učili su se stari vekovi.

Vi ste ga izbacivali iz najvišeg prosvetnog zavoda, a mi danas, za sve što ćete videti, imamo da blagodarimo samo njegovom kolosalnom umu i čeličnoj volji. — Gospo, prekidoh je, vi pomenuste da i nema muških gimnazija.

— Književnost i umetnost su za nas beznačajne stvari. Sreća i dobro jednog naroda ne leži u njegovom umnom i kulturnom napretku, kao što ste vi nekada mislili, već u mirnom i pravilnom toku života: kad ja imam sve što

padalo mi u oči ono, istina vrlo retko, no čudnovato sevanje oka njegova, koje je stajalo u suštoj protivnosti sa celom njegovom spoljašnošću i, ako hoćete, celim bićem njegovim.

— da ti pričam o jednom revizoru. To je zaista zanimljivo i... kako ti želiš, neobično. Po njegovom izrazu lica, koje se odjednom izmeni čim se seti šta će mi pričati; po onome, kako mu se oči zasvetleše a usne se

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Jako ga naljutilo kad mu kazaše šta je napisano u novinama koje je neko privezao njegovom šarovu za rep i ovaj uleteo sa okićenim repom u svoju avliju.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Na posletku, kao kruna svega onoga što je knez od Monaka žrtvovao i uradio za nauku, došlo je podizanje opet o njegovom trošku Oceanografskog Instituta u Parizu, koji danas radi punom snagom, spremajući stručnjake za oceanografska

Od Sargaskog mora, pošto smo se na jednom njegovom kraju zadržali nekoliko časova da bismo posmatrali spletove alga koji su već bili zagustili, uputili smo se pravo ka

One su dale prvu neposrednu i tačnu sliku onoga što se nalazi i dešava ispod površine mora i na njegovom dnu i doprinele su da se rasvetle poneka naučna pitanja.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I kada je Tone došao da to sve kaže Sofkinoj materi, ona, po njegovom licu, izrazu i treptanju očima, videla koliko je on pri tome ukrao, nagrabio se.

raspituje o „svome čoveku“ grdeći sebe: što nije znala šta će joj poručiti i iskati, te eto ne može sad odmah da njegovom glasniku to da. Nego, izvinjava se, ona će to poslati pred veče u han gde je ovaj odseo i to još po sluzi.

Metnuće čak i svoj katanac na nj. Mati, kao uvek, ne brojeći novac (ma da je svakad, u svakom njegovom fišeku, nalazila po nekoliko rđavih groševa) dade bakšiš dečku, isporučujući pozdrav Tonetu i njegovoj domaćici.

Jer nikako ne verujući, dođe sam ovamo kod njih. Kad uđe kod Sofke, ona vide po njegovom neispavanom i usplahirenom licu i radost ali i zaprepašćenje.

Hvala, Sofkice! A to Sofku najviše potrese, do srca je rasplaka, jer u tom njegovom unezverenom drhtavom grlenju njene glave, ljubljenju kose, vide kako on zna da on sada može pred celim svetom biti onaj

I on, ni sada još nikako ne verujući u to, od sreće, nije na konju mogao da se smiri. Alat, začuđen tom njegovom nemiru u sedlu, a zbog jako zategnute uzde i njegovih grčevito stegnutih kolena u slabine, poče, propinjući se od bola,

Prvo što je ona od njega bila starija, a i što je to bila Markova, „batina“ sestra, koja im je, u osustvu njegovom, bila starešina. A drugo što se znalo da sama ona vrlo dobro zna kakav bi zbog toga lom i nesreće nastale.

Sofka vide to i da bi ga odjednom presekla, sasvim razuverila, kao uvređena tom njegovom sumnjom, poče čisto plačno da ga kori. — Zašta, tato, za kakvu me ti držiš?

tamo oko kuće vikao, psovao, pretio, što su svi otišli, osobito što je otišao stari deda Mitar, Arsa i Steva — u tom njegovom vajkanju, pretnji, zvuči i strah, strah, što su ga ostavili samog.

još | manje koga pomagao, pošto je svaki od njih za sebe živeo, radio — ipak, dok je on bio živ, oni su se pod tom njegovom surovošću i strogošću osećali kao sklonjeni i sigurni.

A sada, njegovom smrću i nestankom, postaju kao neki siročići, ostavljeni svakome, celom svetu, na milost i nemilost. I kada, duboko u

ženama, sa ženom, svekrvom, više glave, koja, sasvim zaboravivši da kuka, nariče, ponikla, jednako drži | ruku na njegovom ledenom čelu i čisto se igra pramenovima mrke kose, gladeći mu je i ispravljajući oko ušiju. Sutra je bila sarana.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ povika serdar što ga ikad grlo slušaše, pa opali iz obje. Pet pušaka planuše i zatutnješe, za njegovom. Istoga časa, pred svijem kućama u serdarevu velikom brastvu, stade pucnjava i veselo odazivanje.

U tome je dobu zbijen veći dio znanja i osjećanja što će se docnije razviti, pa s naporom i pomoću njegovom, u nekim časovima, vide djeca jasno što ni docnije jasnije vidjeti neće, jer se docnije rijeđe čovjek zagrijava toliko

Serdaru i svijem žao je i krivo to bilo od Janka. Osobito se stari čudio i žalostio. Nije se mogao domisliti šta je njegovom uskoku, a vidio je da ga je zaludu pitati.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Kad terzija to čuje, on digne svijeću da vidi kako se gost muči, kad tamo, a to po njegovom gunju kojijem se bio pokrio miče se velika bijela dlaka tako brzo kao zmija kad trči.

No pastir, čim bi se zmija privukla njegovom licu, svaki put bi je stresao. Kad je pastir zmiju i treći put stresao, ona je cičeći otišla u grad i uklela pastira,

Onako se omlađivale muške glave u njegovom domu, a u velikom dobru. Što smo mu spomenuli kućno šljeme i žitno sjeme: kućno mu šljeme bilo tvrdo, temeljito, bez

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Na pošljetku doznavši da se čobanče njegovom đevojkom ženi, uzjaše na kulaša, i doleti u svatove baš kad su iz crkve izlazili, te mladoženju buzdovanom udari u

Onda car učini zapovijest na sve strane po njegovom carstvu i oglasi: ko je divove pobio i zmiju pribo, neka dođe da ga car obdari velikijem darom i da mu šćerku za ženu

zmiju pribo, neka dođe da ga car obdari velikijem darom i da mu šćerku za ženu dade; to se oglasi po cijelome carstvu njegovom i car zapovjedi, da se glavne mehane po velikim drumovima postave, pa svakoga putnika da pitaju, nije li doznao, ko je

kroz goru šetati se dok nabasa na nekakvo kolo krilatijeh đevojaka, pa se prikri da ih gleda i sluša kako pjevaju, ali njegovom nesrećom opazi ga kolovođica te ga očima zatravi i u oni čas ostade nijem i slijep.

“ Te on onamo na ono drugo brdo. Došavši već blizu babe pođe joj s pleći te šumke put nje, i njegovom srećom baba se s onom ticom igraše i prema suncu biskaše, a on polako te babu za kose.

“ Potom zovne ženu svoju caricu i sve ministre i kaže im, što se zbilo sa šćeri njegovom. Onda se počnu svi radovati i veliko veselje činiti.

već pocrnio, aljine na njemu izagnjile, da se ne mogaše poznati, i ni od kuda žive duše, koja bi ga izbavila, dok srećom njegovom poslije petnaest dana i petnaest noći eto ti jednog starca na štalu pokraj mora đe ribu lovi.

On se otole makne d opet sjedne u jedan kraj od bašče, dok evo ti cara gdje šeta s njegovom materom, a otac njegov sa caricom, a žena njegova s krvnikom njegovim, ministrom.

Sveti Sava - SABRANA DELA

O slobodi mesta ovoga: zaklinjem Gospodom našim Isusom Hristom i Presvetom njegovom materom, kao što pisasmo ovde da ne bude izmenjeno.

hoće da odvoji od manastira, iskušenjem demonskim pokrenut da učini što takvo — bilo vladar ove zemlje, ili drugi ko pod njegovom vlašću, ili i sam iguman, ili u njemu bratija — sputavamo ga silom Oca i Sina i Svetoga Duha i proklinjemo da ne

SIMEONA SLOVO 1 O NASLEĐU SVETOG MANASTIRA OVOG PREPODOBNIM OCEM NAŠIM i KTITOROM GOSPODINOM SIMEONOM I O ŽITIJU NjEGOVOM KAKVO BI PRED BOGOM I LjUDIMA Oče, blagoslovi!

„Stoga i Bog preuznese ga i darova mu ime koje je više od svakog imena“, (Flb. 2, 9) imenu njegovom svi narodi pokloniše se.

mu izgledaše, a Hristova ljubav rastijaše u njemu i razgorevaše srce njegovo kao dom njemu spremljen i sasud prečisti Duhu njegovom Svetom, pošto se nekim useljenjem u um njegov uselio Hristos i vodio ga.

hristoljubivog i blagočastivog, Bogom izabranog i blagoslovenog blaženim ocem Simeonom, Stefana Nemanje, koji je vladao njegovom državom, i brata njegovog, velikog kneza Vukana.

A evo, i po uspenju njegovom prečasno telo njegovo dvaput se sahrani — prvo u Svetoj Gori, gde i usnuće njegovo bi, i opet otud uzet bi i prenesen

Sa višnjim silama, oče, predstojeći živom Bogu i njegovom slavom ukrasiv se, raspaliv se, blaženi, ognjem Duha, kal slasti omiv postade kandilo u mirisu miomirisa Gospodu

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

STAVRA: Ja se sve pitam šta je to bilo sonom njegovom nogom! CMILjA: Tako me to potreslo! Da nije, maco, bilo tebe, bila sam spremna svašta od sebe da učinim!

Stanković, Borisav - JOVČA

znaš, kad mi dade one pare da otvorim dućan, trgovinu, ja od tih para odvojih i dadoh i njemu, mome zetu, njenom mužu, njegovom ocu.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

da ga je bila, po napitku vode zaboravljenja, zaboravila, pak istom ujedanput opet kao da se je s medotočnom sladošćom njegovom sastala i s gorećim srcem i dušom počela ga učiti.

Mlađi prolaze koji kud po doksati, a starešine posedali s igumnom pred njegovom ćelijom i razgovaraju se. Kako nas upaze s torbom na leđi, poznadu da smo stranski ljudi; ljubopitni za saznati uzrok

k srcu mojemu vhod dopustiti, takova dobra i blaga človeka za života ostaviti i ni|kada ga k tomu ne viditi; a po njegovom prestavljeniju već ništa ti tu ne ostade što bi me zadržavalo i ustavljalo.

ne misleći tada o tom) od njih isti[h], a navlastito od Novakovića, s kojim sam u komšiluku živio i sve praznične dne u njegovom društvu bio i provodio, najnužnije i najlepše u životu lekcije primao, to jest lekcije nepritvornosti,

I kad sam god na nekoliko godina potom premudroga Fenelona u njegovom Telemahu opisanije blaženoga seoskog života čitao, vsegda mi je srce igralo od radosti, misleći, ovako su moj

Dobroje on znao što je radio. Iako on i nije predvidio da će se ovako o njemu i o njegovom delu na dvadeset godina posle pisati i štampati, ali je on dobro i predvidio i pretpoznavao ono što je

S[a] slavnim u naciji našej generalom Mikašinovićem i s njegovom gospođom (s kojima sam i jedno putešestvije u Horvatsku i Slavoniju k toplim nedaleko od Pakrca vodama | učinio) mnoge

i pristaranja dovde nastavio i doveo i znam da će me i do konca vremenoga voditi života i pomoći mi da vsegda večnim njegovom premudrostiju pretpisanim, pravilam sledujući, postupam i živim.

Što bog dâ, mislim, kad je meni razumenije jezika gotovo, njegovom izgovoru preodoleću ja ako će on biti sedamdesetoglavna [h]idra.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

A onaj ditić nije kriv, a mene boli kad vidim nepravdu. Fra-Srdar se zagna na nj, ali ga srećom njegovom ustaviše, jer odista ćaše nagrajisati. Gvardijan smjesta isplati najam Stipanu i izagna ga.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Isto što i kokoška. Krtica. I sve će biti isto. Samo će u njegovom krevetu drugi s njom da spava. Druge šake gnječiće njene slabine. Vukašin će pojesti imanje.

Nije joj zamerao što punim snom spava; on je rođenjem osuđen na muku, a ona živi na njegovom hlebu samo kao svedok. Prsti su blago obletali oko čvrstog zrna na levoj dojci, koleno je bilo uleglo u dolinu njenih

Da je imao snage, on bi pobegao. Uzela mu je ruku, bez reči, samo je brže od krave disala, i činila njegovom rukom sve ono što je svojom činila među njegovim nogama.

koja ide, zna da ide na Prerovo, ne misli o tome koliko je strahovala dok ga nije skinula sa sanki, jedna, jer je pred njegovom klonulošću i sama klonula. Kao da je se ne tiče sve ono što će se dogoditi čim svane.

Ležao je na podu, do pojasa pokriven čergom, s rukama u starim čakširama pod glavom. On, Aćim, ležao je na njegovom krevetu. Pun mesec zatisnuo je prozor.

Tog dana bio je Sveti Luka, a docnije, kad je stigao stoku da čuva i ore, Prerovci su njegovom imenu dodali — Došljak. To mu je prezime ostalo do smrti. I mene su sve do vojske zvali Aćim Došljak.

Krali smo i kokoške, jer ništa se ne svrši onako kako je počelo... Simkini koraci prođoše njegovom tavanicom, lako i hitro, kao kad ptica pređe preko nevinog snega.

A njemu se čini da svi kukaju nad njegovom sudbinom. On je najnesrećniji u Prerovu. Žali sebe tako potpuno da ne ume ni da plače; večeras mora da ostvari svoju

Bilo je to prvo i jedino „živeo“ u njegovom političkom životu koje ga je zabolelo. Aćim zažmuri i kroz trepavice vide udaljenog i smanjenog Čakaranca, nije veći od

Nad njegovom glavom je tišina, ravan je i hladan njen krevet, po temenu mu ne gaze njena bosa stopala, iz očiju vreo katran zaliva src

Pogaču bi ispekla na obrazima. — Nekoga si dobrog bikonju našla. Oboje ću vas sekirom. — Nema ljutnje u njegovom glasu. — Mene? — samo se čudi ona. — Oboje — potvrdi glavom i pljunu na lampu.

Osluškuje strah u zvucima zvona i Tišini zemlje pod sobom. Sama ruka se pokrenu i načini krst na licu. Tuđa krv luta njegovom avlijom. Čovek je kao mušmula. Najpre iznutra truli. Duša prvo.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

A onda, u samom njegovom srcu niče plod. Cela soba bila je puna njegova sjaja i mirisa, ali majka nije više ništa pitala.

Utonu u san kao u bunar, i užasnu se. Hujao je vetar u njegovom snu, lomili se talasi. Izdaleka ču kako potopljeni mornari zovu u pomoć, i probudi se sav u znoju.

Sve mu je bilo dosadno. Baš dosadno, pa eto! Uzalud je cvetalo cveće u njegovom vrtu. Nije ga video. Uzalud pevale ptice. Nije ih čuo. Šta učiniti kada je princu dosadno?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Pogađao se, a nebo je ostalo belo i nemo. Onda, opet u jednu zoru, ugledao je prvi glog kako lista, okrenut njegovom oku. To pamti.

Taj šapat je on čuo i nije čuo; u stvari, nije ga se doticao. Nosio je u sebi onaj glog, razlistan njegovom oku, i onu avalsku zoru i znao da mu je vek već izmeren. Nečiji taman hod, kao korak nevidljivog psa, bio je uz njega.

U isti mah, nije verovao da se može uzmaći i zato se ponekad trzao. Na njegovom licu, crnom koliko od sunca toliko i od nesanice, ništa se nije videlo.

iz ruke kneza Mihaila je primio, o proslavi šezdesete godišnjice Prvog srpskog ustanka, Takovski orden, ali najteže u njegovom životu nisu bili okršaji sa Turcima, kojih je imao bezbroj, nego razgovori sa srpskim činovništvom, kojih je imao

u trenu, pretvarale u puhor, Uzun Mirko je svemu išao u susret, ustanici su ga grlili, već se znalo, glas o Kondinom i njegovom junaštvu obleteo je sve prolaze: ustanici su, u isti mah, oplakivali Vasu Čarapića a slavili Kondu i Uzun-Mirka, dok

Bio je sve manje radoznao, možda i stoga što se našao usred života, opčinjen njegovom surovošću. Drugi ga je poraz sačekao 1813, u godini opšteg poraza. Bio je na Ravnju, na Zasavici, u šancu.

Bio je prazan, i čekao. Vreme je, izgleda, prolazilo. Onda iznenada stignu dve vesti i sve se, u njegovom životu, još jednom okrene naglavce. Prvo ga sebi pozove Miloš Obrenović i naloži mu da Mačvu podiže na ustanak.

Ako je knez dobro razumeo, mreža je već bila ispletena, lepljiva, a pauk je sedeo u njegovom domu, tu, pred njim, sa tim licem čednog strasnika.

Odnedavno ih je opet pisao a ti novi stihovi, po njegovom mišljenju, nisu bili ništa bolji nego stari, samo što to sada nije imalo značaja: patetični a razumljivi, delovali su,

Ta se snaga činila opasna a najviše se otkrivala u njegovom pogledu. Kad je Ljubica pošla za njega, Miloš je bio sluga kod svoga brata a njegov je pogled umeo da bude ne samo

Ponekad joj se činilo da neće izdržati: u njegovom odsustvu kao da je, pod svojom kožom, osećala gotovo sve što se zbiva sa njim; u njegovom prisustvu je celim bićem znala

se činilo da neće izdržati: u njegovom odsustvu kao da je, pod svojom kožom, osećala gotovo sve što se zbiva sa njim; u njegovom prisustvu je celim bićem znala sve što se zbilo.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

S vnimanjem sam zemaljske mudrace voprošava o sudbi čovjeka, o zvaniju njegovom pred Bogom; no njihove različne dokaze nepostojnost koleba užasna: sve njih misli najedno sabrane drugo ništa ne

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

A Demokritu sam posvetio naročitu pažnju i trudio se da se što bolje upoznam sa njime i njegovom naukom. Kada sam nekako krajem 1940 godine, doznao za delo nemačkog pisca Levenhajma koje se isključivo bavi

„Kad završih školovanje u svom rodnom mestu, pođoh u Milet da onde budem Talesov učenik. U njegovom domu nađoh i njegovog prijatelja Anaksimandra, pa me tako poučavahu njih obojica.

On ga zateče baš u njegovom završnom stadiumu. Gornji rub alova, nošen drvenim plovcima, ocrtavao se jasno na površini vode; on je imao oblik

Na jednom kraju njegovom stajao je, upregnut, snažan ribar, a drugi kraj njegov vukli su ostali da bi ga sastavili sa prvim.

Čim nomofilaks to vide, izraz straha na njegovom licu zameni se drugim jednim koji nagoveštavaše svako otsustvo misli. On zinu i stajaše tu kao prikovan.

U hladu njegovih drveta, u tom vrtu filozofa, drži Platon svoja predavanja. Na glavnom njegovom ulazu stoje ispisane ove reči: Neka ne ulazi ko nije upućen u geometriju!

Svi pismeni i prosvećeni građani Atene pohitaše da pozdrave filozofa u njegovom domu, no Aristoteles pričeknu dok veliki talas tih poseta ne prođe.

Kad stupi pred Platona, on pretrnu pred dostojanstvenom njegovom pojavom. Platon beše visoka rasta, širokih pleća i čela, pa je, svojim velikim očima, bujnom kosom i bradom, ličio na

„Kad bih se, sinko, dočepao tih spisa, spalio bih sve odreda, ne iz mržnje prema abderićaninu, već iz mržnje prema njegovom pogrešnom učenju. Možeš mirne duše sve te spise baciti u vatru, a da to nikad ne požališ“. „Kuku meni!

Dositeos mu zablagodari u ime učenog kolegiuma na njegovom „svetlom i osvetljavajućem“ predavanju. Princeza je bila ozarena radosnim osmehom.

Uskoro mu posta jasno da se i sam tok godišnjih doba, prouzrokovan kosinom ekliptike, može neusiljeno rastumačiti njegovom heliocentričnom zamisli.

i vrlo kritična duha, pa je zato bio u stanju da bez ikakvih predubeđenja ispita i sve zamerke koje bi se mogle učiniti njegovom heliocentričnom sistemu sveta.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Hteo sam jedino da ti ukažem na život. Eto, hoću da kažem da život nije ono što smo mi mislili. I na njegovom licu ponova se jako ocrtaše duboki tragovi patnje.

Suboticu, odakle mi je, dva meseca docnije poslao po vojniku jedno dosta opširno pismo, iz koga sam saznao ponešto o njegovom raspoloženju koje nikad ne bih mogao očekivati.

očevim toga nezaboravljenog dana, kad je najstariji trubač, stara garda, sahranjen sa svima vojnim počastima koje su njegovom činu i rangu pripadale.

Onda ubica pade šaka policiji, koja se raspita i saznade o njegovom bekstvu iz vojske. I stavljen pod redovni vojni sud svoga puka, on osta u zatvoru sve dok topovi na frontu ne oglasiše

“ A sinoć je poluglasno neko kazao: „Video sam osmejak jedan munjevit na njegovom licu, tako reći u trenutku primljene vesti o nesreći.

Volim da te gledam tu, eto tako, u tom krevetu, kao u mrtvačkom sanduku.“ I lepo vidim strašne grčeve mišića na njegovom užasnutom licu, i nepoimanje i strašnu nemoć, preklinjanje i proklinjanje, mržnju i ludi bol i očaj i neki slom dole duboko

Onda stojim ja nad njegovom glavom i gledam bedno, uplakano lice. On se trza, muči, čas isprekidano uzdahne, čas zaječi, grudi mu se nadimaju,

i sam, nem, zaprepašćen, u smrtnoj muci da brzo pronađe, da kaže nešto jako, uzbuđeno, snažno, što bi je uverilo i o njegovom burnom uzbuđenju.

I on jasno oseti da se nikako ne može podići do nje, da se onako ne može radovati. Tada na njegovom licu zaigra čudno izraz neke duboke misli i jada.

Tada na njegovom licu zaigra čudno izraz neke duboke misli i jada. Za nekoliko sekunada buknu pred njegovom dušom sva njegova prošlost do najudaljenijih zavojica, jedan život sav odvratan, buran, perverzan, svakojak.

sama, on, prvi put, jasno i oštro, oseti kako nešto kao užasna senka starosti pade odnekud na njegov život, ocrta se na njegovom uplašenom licu — sav užas one kobne razlike godina na koju dotle nikad nije mislio.

Jedna divno mirna savest, kojom se on uvek dičio, i jedno retko duševno spokojstvo, davali su njegovom licu onaj blag, miran i plemenit izraz čoveka savršeno zadovoljna sobom.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Tako biva i kad nam neko umre. Tako biva uopće kad se zbriše jedan realitet: na njegovom mjestu ostane praznina tačno njegovih crta, lika i običaja, i sjedi na njegovom mjestu za stolom, kao duh umorenog

uopće kad se zbriše jedan realitet: na njegovom mjestu ostane praznina tačno njegovih crta, lika i običaja, i sjedi na njegovom mjestu za stolom, kao duh umorenog Banka, i zuri u nas...

Upoznavao sam malo-pomalo njegove navike, njegove sklonosti, njegove netrpeljivosti, saznavao potankosti o njegovom životu. I tako sam na koncu znao kako bi u svakoj prigodi reagirao, što bi u datom momentu rekao, kako bi u datoj

Đordano Bruno, najstariji od muške djece, u koga je Egidio polagao mnogo nada (a mislim da su u njegovom protestnom imenu imali nekog udjela i bradati liberali iz djedove blagovaonice), izrastao je, naprotiv, u mučaljiva i

Kuhinjski balkoni okolnih kuća, s kantama za smeće i koritima za rublje i s djecom koja se igraju, pružali su se njegovom pogledu.

u osnovi svih filozofa: svaki od njih gradi jednu, svoju, filozofiju iz jednog, svog, načina osjećanja, iz jedne, svoje, njegovom specijalnom organizacijom psihe uslovljene, prirođene vizije svijeta.

dvorišta, s vječitim nespokojstvom u duši zbog onih stalija i kontrastalija koje su se prosto kotile i bujale na njegovom stolu u agenciji.

I, priznajem, pomisao o njegovom nadživljenju rodi u meni jednu sitnu, letimičnu klicu zadovoljstva. U svim tim pripremama oproštajne večeri, za mene je,

o mom učitelju i o njegovoj učiteljici, to je bilo više u vezi s onom drugom, „nestručnom” stranom njihovih ličnosti, o njegovom trzanju ramenom i namještanju violine, ili o njenom staromodnom fichu-y i o skakutanju njenih smežuranih kokošijih prstiju

Fama koja čovjeku prethodi uravnava mu put, prostire crveni sag njegovom uspjehu. Svaki polučeni uspjeh olakšava za izvjesni postotak postizanje narednog, i taj se prirast neprestano gomila.

A gore u sobi, međutim, torokali su. Postavljali bolesniku pitanja o njemu, o njegovom zdravlju, pa mu ne davali vremena da odgovori, već novim pitanjima presijecali njegove tek započete odgovore, upadali

Na koncu konca, zašto ih ne prenesete u šterbecimer!... A bolničar, kome je već dosta svega toga, saginje se bliže k njegovom uhu: — Pssst!... Pa još tiše, ali sasvim razgovijetno: — Ovo je šterbecimer!

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Đurica, stojeći, izvadi duvanjaru i stade da savija cigaru. Njegovom početničkom samoljublju veoma je godila ova bezuslovna, ropska poslušnost ludi, koji ga do juče nisu čestito ni

muke, ali, srećom, one zavise od misli čovečje, a misao se čovekova menja svakoga časa, kao što se menja plavo nebo nad njegovom glavom: navuče se gust, neprobojan pokrov preko beskrajna plavetnila, pa ti se čini da nikakva sila ne može razbiti i

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Napošljetku, doznavši da se čobanče njegovom đevojkom ženi, uzjaše na kulaša, i odleti u svatove baš kad su iz crkve izlazili, te mladoženju buzdovanom udari u

Onda car učini zapovijest na sve strane po njegovom carstvu i oglasi ko je divove pobio i zmiju pribo, neka dođe da ga car obdari velikijem darom i da mu šćerku za ženu

To se oglasi po cijelome carstvu njegovom i car zapovjedi da se glavne mehane po velikim drumovima postave, pa svakoga putnika da pitaju, nije li doznao, ko je

Došavši tamo, carević se namah upiše kod cara da bi rad s njegovom kćeri razgovarati se. Car mu dopusti i reče: — Tri dana ti je slobodno viđeti je: prvi dan šest časa, drugi deset, a

Kad car učini ovo pismo i potvrdi ga njegovom rukom i mohurom, evo ti đe trče na vrat i na nos čitavi buljuk kaluđera i fratara, pa pošto čuše šta je bilo, potrčaše

Svak ga je u onom selu mrzio i ružio, ali ništa njegovom obrazu nije škodilo, niti je mario što ga svaki ruži i bezobraznikom nazivlje.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Mnogo mi je pomogao moj slovenački učitelj Kos, koji mi je prvi ispričao priču o Franklinu i njegovom zmaju. On me je lako uverio da je zvuk u stvari treperenje tela.

Preda mnom je sada bilo izbacivanje iz škole. Opet me je spasavao prota Živković i, samo zahvaljujući njegovom uglednom položaju, meni je bilo dozvoljeno da ostanem do kraja školske godine u svom razredu, pošto sam obećao da se

- Amerika! - uzviknuo sam uzdrhtao od uzbuđenja. Onda Vi mora da znate mnogo o Bendžaminu Franklinu i njegovom zmaju, i o Linkolnu, američkom Kraljeviću Marku.

Tek tada sam razumeo one suze koje sam prvi put u životu video na njegovom licu. Odmah, sam obavestio majku da želim da se vratim u Idvor i da joj pomognem u obrađivanju zemlje.

morao da prođe kroz strogi ispit i o njemu se nije sudilo po njegovoj veštini u nekom zanatu, po novcu koji ima, niti po njegovom odevanju već po njegovim ličnim osobinama, ugledu njegove porodice i tradicijama sveta kome je pripadao.

Pitao sam se da li ovaj Švajcarac koji nikad nije čuo o Bendžaminu Franklinu i njegovom zmaju, uopšte zna nešto iz američke istorije iako je živeo već više od petnaest godina u Sjedinjenim Državama.

Ovaj čovek želeo je da u njegovom hotelu budem na kompletnom pansionu, ali je moja ušteđevina od samo deset dolara, bila tako mala da sam morao biti

Svake nedelje morao sam sa njegovom porodicom da idem dva puta u crkvu i tamo da sedim između ženskih članova porodice. Imao sam utisak da svi vernici

Jednom, kada mi je govorio o obuzdavanju moje naravi, srca i jezika, primetih da je po njegovom shvatanju ceo život samo jedan niz mera za obuzdavanje, ali sa kojima nije lako izići na kraj.

Inače ga ništa drugo nije zanimalo. Parna mašina i sve druge naprave za njega su bile mrtva proza koju je, po njegovom mišljenju, izmislio sam sotona u nameri da duh čoveka navede na zlo.

Divio sam se njegovom znanju, ali sam ga i veoma voleo iz saučešća zbog njegovih nedaća. Jednom su mu šake upale u mašinu koja je bila u

To nikoga nije diralo koliko mene, jer ga niko nije tako dobro razumevao kao ja. Kad je uvideo da se ja iskreno divim njegovom znanju i da me veoma interesuje njegova zagonetna ličnost, on otvori svoje srce i postade razgovorniji i pristupačniji.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

da joj nosi novu struju i u život je useljuje; lijepo, kad, obasja sunce, u njemu gleda Spasojevu priliku i zanaša se njegovom mladošću.

Kuća mu je mahom pod planinom, golemom planinom, golom, što jednako ćuti nad njegovom potleušicom. I nigde uokolo nikoga.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Kao što pravi odgovor, uostalom, nemamo ni za osnovni Nastasijevićev pojam: vanlično nadbivanje. Njegovom se tumačenju, izgleda, približavamo tek kad ga smestimo u duhovni kontekst naše stare, srednjovekovne kulture.

Zato i mi, u času kad se pesnikovi zemni ostaci napokon vraćaju u zavičajno Trebinje, nećemo govoriti o njegovom životu, nego o njegovom delu. Uglavnom o poeziji.

mi, u času kad se pesnikovi zemni ostaci napokon vraćaju u zavičajno Trebinje, nećemo govoriti o njegovom životu, nego o njegovom delu. Uglavnom o poeziji.

pravog prelazi na nepravi objekt, pa pesnik, umesto da prosto izvor sanja, on izvorom sanja: kanda pomoću njega, kanda u njegovom prostoru, kanda zajedno s njim, dakle s latentnim saznačenjima koja su pri upotrebi srpskog instrumentala

Praktično se nikada ne komunicira na nekome prirodnome jeziku uopšte, nego uvek na nekome njegovom obliku, na nekome jezičkome stilu, odnosno na potkodu u okviru opšteg jezičkog koda.

Književnost, u principu, upotrebljava jezik u celome njegovom dijapazonu, ali se njegova upotreba u prozi i u stihu po mnogo čemu bitnom razlikuje.

Recimo, Popina poezija je nezamisliva bez srpskog jezika s njegovom bogatom frazeološkom zalihom, bez našeg folklornog nasleđa, usmene a i stare književnosti, pa najzad – ako hoćete – i

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

mane, sem jedne ili dve, zadiru više u oblast umešnosti negoli umetnosti; to su mane koje, uglavnom, imaju izvora u njegovom neškolovanom, nekultivisanom i nedisciplinovanom duhu”; „Stil je, uglavnom, njegova glavna mana; a on je, da kažem

III Jedan proučavalac Nečiste krvi, psiholog Vladislav Panić, ispitivao je učestalost reči u tekstu. Prema njegovom računanju, kuća je najučestalija imenica; on misli da ide i u red najčešće ponavljanih reči uopšte kod Stankovića.

Čak ih i pažljiv čitalac romana - a on ponavljanje ne oseća samo u srazmeri s njegovom učestalošću nego i zavisno od mesta koje ponavljana jedinica dobija u tekstu - u neku ruku može predvideti.

Dok, recimo, Stojan, tugujući za Cvetom, peva svojim mekim, napola ženskim glasom, dotle se Cveta, opijena njegovom pesmom, od bola, grča uvija na njivi, među redovima zasađenog duvana, i od prejakih osećanja samu sebe po prsima ljubi,

god da je činio, gazda Mladen se još od malih nogu nalazio pod budnim babinim okom; naposletku je njena volja postala njegovom voljom.

Najpre, to što je Vukovome odlasku iz zavičaja pridodao izlazak iz sna, a njegovom je povratku u zavičaj dodao ulazak u san, Crnjanskom je omogućilo da ispripovedane događaje uokviri snom kao znakom o

počnu ukrštati dve ljudske sudbine, dakle onda kad Aranđel Isakovič namamljuje svoju snahu u postelju, sa podignutom njegovom rukom dići će se i velika senka na zidu: „Ona je bila tu, blizu. U kući sve leglo. Zaspalo.

U ratni pohod on je krenuo nošen mutnom nadom da se nešto napokon može izmeniti u njegovom životu i u sudbini njegovog naroda.

Prevagu uzima, što dalje to više, uspostavljanje analogija i paralelizama: „Kao i bratu njegovom na vojni, tako je i njemu iznenada, uz ovu ženu, spao ceo prošli život sa duše, ostavivši ga samog, sasvim samog, sa

Ako se u romanu ponašanje čula junakovih, njegovoga tela, redovnije povezuje na pokazani način sa njegovom književnom sudbinom, onda je van svake sumnje da imamo posla sa strukturnim svojstvom koje je od prvorazrednog značaja

Pošto roman ima prstenastu kompoziciju, sudbina naroda oličena u ratnicima, u Slavonsko-podunavskom puku i njegovom predvoditelju, glavnom junaku Vuku Isakoviču, uokviruje sudbinu svakog pojedinačnog lika.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Vera božja; ona tvrda, arnautska, jaka kao din turski... Nije lagao Arslan Košutan. Međutim, možda baš toga dana u njegovom selu desilo se nešto jače od svekolikoga toga zaticanja.

Age tražile zemlju, pa da se zauzmu. Vidi on namere njihove, pa kao stena odbija. Najzad lažni svedoci, sud i robija njegovom sinu... Otac sam, a ko ne voli decu? — podiže svoj trubni glas čiča Mojsil. — Ali eto, ne žalim njih.

On oseti da smo slabiji od njega i da smo ganuti njegovom pričom. — Neje vreme za plakanje, moj sinko!... Ja sam došaja kod vas ne da žalimo moje sinove i da kukamo ovde, no da

odozgo... Derman iskam, sinovi moji!... Čiča Mojsil i „derman“ bejaše našao. Obnova suđenja njegovom sinu najpre. Podmićivanje, moljenje Turaka, zauzimanje svih oko uticajnih ljudi. Pomenusmo novac.

Naročito se pouzdao u svojega pobratima Hadžića iz Crkoleza, koji ima u kući više od dvadeset pušaka, koji je njegovom pomoću tako dobro prošao za trogodišnje naše vladavine i od kojega vazda strepi i drenica i Podgor.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Ja sam se u poslednje vreme toliko sprijateljio sa Vuijeom, sa njegovom pažnjom, ogromnom erudicijom, srdačnošću i prostotom, sa svim onim što ga čini jednim od najveličanstvenijih ljudi koje

Švajcarac ih više ne vidi. On, izgubivši svako strpljenje, puca nasumce i tu je kraj njegovom lovu: majmuni se isto tako složno survavaju u duboku travu savane i više se ne pojavljuju.

Samo sam video gospođu Bede; ona me je uručila gnu od Sen Kalbra, ovaj me predao Švajcarcu i njegovom starijem prijatelju, a samo me je Švajcarac vratio sa tog puta, ja kod njega sretam već novu priliku za dalja putovanja.

I pored priče o njegovom životu, tako jednostavno tragičnom, bio je za mene i dale nesimpatičan. Kao da je pogađao to, i kao da bi me sasvim

Isto tako primitivac vidi da u njegovom stadu nema krave čiji je jedan rog slomljen, a nikako ne vidi one koje su tu. — Podići kuću u savani, od cementa, od

Dogodilo se da se moj sused probudi, da primeti da se ja koristim njegovom toplotom, da sam mu možda smetao, pa ipak on nije hteo da me liši tog poslednjeg blagostanja.

Kad žena duže vremena ne rodi, muž ode kod bilo kog seoskog mladića i umoli ga da noći sa njegovom ženom. Odbiti, bilo bi neuljudno, a isto tako i smatrati da se time ima neko pravo docnije nad ženom ili porodicom.

Životinja je bila zamišljena ali užas stvaran. On se brisao odmah iz sećanja i ja prisustvovah njegovom nestajanju kao smirivanju zatalasane vode. San se spuštao nad tim kao veliko veče.

Majmun, videći da je opkoljen, zaleta se pravo na mene, i trudi se da mi se sakrije pod mišku. U njegovom se susedstvu nalaze sedam papagaja, što izaziva čudan promiskuitet između majmuna s jedne strane i ptica sa druge.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Siroto, sluša, blene, ne znajuć’ Šta biva danas s majkom njegovom, A ti ga tešiš lepim načinom: „Smiri se, čedo, dušo majčina! Tebe se radi majka udade!...“ To beše Boško!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Požali ga dakle. Ovaj varvar nije tako veliki zločinac, kao oni koji su ga do ovoga žalosnoga stanja doveli. Mir i njegovom pepelu, a prokletstvo, večito prokletstvo osvajačima koji grabljenjem tuđih zemalja cejy nepomirljivu mržnju među narodima;

Dogovorimo se da ja i Kirilov, četovođa plastuna, sa njegovom četom pođemo prvi u lanac, Kole Rašić sa 200 svojih dobrovoljaca da obrazuje drugi lanac, a graf Kanovnjicin sa

odnošaji između kneza i Ristića, tek jednog dana Ristić dođe u skupštinu (čini mi se 24 septembra) i objavi da je njegovom Ministarstvu uzeta ostavka i da će knez izabrati drugu vladu koja će raditi sa skupštinom. — Ovo nas je iznenadilo.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Odnekud dolete kuršum i udari moga posilnoga, koji je išao pored mene. Priđoh mu. Na njegovom čelu videla se velika rupa. Okrenuo sam se oko sebe da bih zapamtio mesto gde je pao, pa potrčah napred.

“ Onda su se ređala latinska imena rana na njegovom telu. Imalo ih je deset. Gleda jednoga dana tu listu potporučnik Pera, zvani „Đevrek“, i nasmeja se. — Bre, bre...

Uzdigao je ruke i otvorio usta, kao da hoće nešto da mi kaže, ali već poče da se trese i krv mu udari na usta. Na njegovom vratu videla se velika rana... Glava mu klonu u stranu. Krv je tekla iz njegove rane i crven potočić curio niz kamenje.

Potom opet priđe i prstima poče da pokreće mikrometar za precizno posmatranje. Onda se odmače i pogleda na nas. Na njegovom licu ogledalo se neko iznenađenje... zaprepašćenje... — Šta je ono, ljudi?!... Brže da vidite! Priđe Vojin.

Išao sam poslušno za njim. Sledovao sam mu sa punim poverenjem. Na njegovom licu ocrtavala se dobrodušnost, a po svetlim i pronicljivim očima mogla se uvideti izvesna kultura i inteligencija.

— Spasiću, doveo sam vam „cimerkolegu“. On me pogleda i na njegovom licu javi se detinjski osmeh. — Molim... Komandir se obrati meni: — Sad... kako ste vešti, smestite se.

Ali oni su bili hladni kao stena. Naiđe podnarednik sa jednom ceduljom za trebovanje bombi i municije. Na njegovom licu video se osmeh. — Šta ti je toliko smešno? — pita ga komandir potpisujući trebovanje.

— Hajd sad, stavite opasače i vratite se odmah. — Dragan me pogleda. — Videćemo šta će noćas biti. U glasu njegovom bilo je neke sete. U meni je tinjalo prijatno osećanje zadovoljstva što nisam na njegovom mestu.

U glasu njegovom bilo je neke sete. U meni je tinjalo prijatno osećanje zadovoljstva što nisam na njegovom mestu. Ali u isto vreme i straha da im se šta ne desi. A oni su svi bili osuđeni na smrt.

Ma koliko se starao da prodrem u njegovu dušu, izgledao mi je ipak neshvatljiv. Pokušao sam da zamislim sebe u njegovom položaju... Privlačim se... jurim preko poljanice, jest, baš ja trčim... pred rovovima sam...

Polazite! Kratak pozdrav i ova petorica izleteše nečujno iz zemunice. Vratio se i Dragan. Na njegovom licu ogledala se detinjska radoznalost i neki ponos zbog važnosti posla. — Da li je potrebno da ih nadgledamo?

U njegovom tonu bilo je pomalo i zluradosti, verovatno što i on nije mogao da dobije dozvolu za Francusku. More mi je izgledalo p

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Svetislav Vulović ga je sasvim ozbiljno smatrao najvećim srpskim pesnikom predbrankovske epohe, a tome njegovom mišljenju, izricanom sa najvećim oduševljenjem, ja se nikada nisam uspeo dovoljno načuditi.

Poznata je, međutim, Vukova kritika iz 1820. god. baš na jezik (i pravopis) Berićev u njegovom prevodu Šrekove Istorije (v. Vukove Skupljene gramatičke i polemičke spise II, Beograd, 1894—5, str.

vidio, moram se pomagati voobraženijem i sopstvenom njegovom živopisiju. O, koliko bi’ ja Arsi platio kad bi mi on po ovoj odi udovletvoritelni obraz živonapisao!

To izgleda nisu bili prvi Borojevićevi štampani radovi (po jednom njegovom autografu, gde ima autobiografskih podataka a koji sam, pod naslovom Dokumenti o Nikoli Borojeviću, objavio u Zborniku

da se mi Serblji svojski postaramo granice našeg cerkovnog i prostog jezika opredeliti, za ovaj pismena i pravopis po njegovom izvornom i prirodnom svojstvu, onako kako je najlakše, urediti, i samo po tim pravilima svoj književni jezik razvijati,

koji javna uveselenija ne pohodi, učastnikom svog druževnog veselja učinili, ne štedeći velikog troška, držali su u njegovom prostranom kvartiru dva bala, gdi muzikanti nisu toliko posla imali koliko svirac, okol’ kojeg je do 30 maska u

od prekogrobnih susreta u staroj pesmi: no ćuti o tome zreli Zmaj; ako je „jeze” i bilo, on ju je potisnuo drukčije: u njegovom mladićkom načinu reagovanja na slavnu baladu ima nešto od ironičnog i hitrog obračuna njegove romantično nestrpljive i

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Starca su obrvale misli, teške i crne misli, pa potresaju iz temelja dušom njegovom. Nekad je on bio najnaredniji i najzgodniji domaćin na cijeloj Krajini.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

mladi despot Stefan Lazarević, državnik, vojnik i pesnik renesansno intonirane ljubavne lirike, koju otkrivamo u njegovom pesničkom traktatu o ljubavi Slovo ljubve, i drugi. Deset spisa za dvadeset godina.

Vuk Karadžić je, međutim, više od jednog veka ranije ovakvu klasifikaciju anticipirao. U njegovom, za života neobjavljenom delu - Život i običaji naroda srpskoga, poglavlje pod naslovom Vjerovanje u stvari kojijeh nema

života poluorijentalnog Niša (Ivkova slava, Zona Zamfirova) kao i raskošan humor i slike ravničarskog ambijenta u njegovom glavnom delu - humorističkom romanu Pop Ćira i pop Spira.

tonova prerasta u stil kojim je sagrađen neljudski svet, sa ljudskim figurama kao objektima manipulacije, u najboljem njegovom romanu Upotreba čoveka (1976).

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

— Tako, tako! — govorio bi on. A u tome njegovom »tako, tako« bilo je kao neke osvete, zadovoljstva prema ostalima u čaršiji.

pa mora zato da je slab, da se čuva, da ne bi umro i tako s njime i sva kuća, a ono eto bar Mladen ne dâ tako da bude s njegovom kućom, već se diže, ne dâ. Kao da je on Mladen, tako je stari Marko bio srećan u Mladenu, zadovoljan.

je osećao da ona plačući, u tom jadu, plaču, čeka da joj on pristupi, uteši je, bar da mu se obisne, zaboravi sve i na njegovom ramenu isplače se sita, sita. Ali on to nije hteo. Stajao i čekao. Ona diže glavu. — Zašto?

On je za sve znao, dolazio, naređivao, vodio brigu i o spremi, darovima. Ne da, kao drugi na njegovom mestu, kadgod pokaže se, dert, jad, bol da iskaže.

Odlazila, da opet, kad on ode od kuće, vrati se, sedi s njegovom materom, rade, razgovaraju. Kao i pre, devojkom, tako i sada ženom, gotovo je više bila kod njih neko kod svoje kuće.

su znale da je ona zbog njega, Mladena, pobegla, što se sada nadala da će na njemu, Mladenu, kad to vidi, dozna, ona po njegovom izrazu, licu videti razdraganost, ljubav, da je sav srećan u dnu srca što vidi kako ga ona još voli, eto, napustila

Kad su, posle toga, naišli na »tevter«, otvorili ga da vide ko koliko duguje, u tom dugačkom, starom, njegovom rukom uredno vođenom tevteru, na jednoj strani, sasvim iznenada, nađeno je zabeleženo — ko zna kada, valjda u kakvo

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

u okolini Niša, priča se kako je kupina zadržala devojku koja je bežala ispred nekog momka, i tako je devojka postala njegovom žrtvom (Sofrić, 1. s.

se koji momak ne može da oženi, treba — kaže se — da ćuteći kopa beli trn, dok ga celog iz zemlje ne iskopa, i da na njegovom kraju nađe neki crveni kotur.

(pored onih u njegovom članku): b. može biti i dubov; određuje se izranije i zove se »veseljak«; ko ga seče mora se okupati i presvući i

Ćipiko, Ivo - Pauci

Gospodin upravitelj suda držao je rasprave u bagatelnome postupku. Pred njegovom sobom skupilo se sila seljaka iz okoline. U gomili iščekuju da ih prozove.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Zbilja, Dorotej me je gledao sasvim ravno u oči i ja u njegovom izrazu nisam primećivao ni najmanju senku nelagodnosti. Drugi bi obično odvraćali pogled od mene.

Ne bih rekla da ovaj mladi stasiti čovek preterano muči svoje telo dugim postovima. To se ne bi moglo reći prema njegovom svežem, rumenom licu. Videla sam mu oči, one su tako plave, čudesno plave kao nebo.

Dao nam je imanje u Karču, zaseok Paliće, sazidao kapelu, o njegovom smo trošku popravili konak. Ali, odgovorio je Prohor, to je on činio da bismo ga mi češće pominjali u svojim molitvama

Pipcu i njegovom odredu strelaca palo je u deo da pronađu jarca bez belege, da se brinu o njemu do ivanjske noći, da ga hrane dunjicom i

onako kršnog i snažnog a istovremeno pitomog i nežnog, slušati smešni izgovor pojedinih naših reči i uopšte biti u njegovom društvu. Izazivao je vratimljske momke na nadmetanje.

To vidim pri mesečini čija je traka, treperava i nežna kao veo od svile, pala po njegovom pepeljastom licu. Strah me odjednom obuzima, gušim se, nedostaje mi vazduha, ustajem iz kreveta i odlazim ka prozoru.

Znam nekoliko njih koji prate svaku promenu na njegovom licu, tražeći predznake smrti. Pažljivo zagledaju u njegove jagodice, ne bi li zapazili smrtonosno žutilo, motre mu na

Vrlo brzo je naučio vojnički zanat i isto tako vrlo brzo došao do uverenja da je taj posao upravo skrojen prema njegovom biću. Počeo je iskreno uživati u poslu. Iz bitke u bitku njegova vrednost je rasla.

Kod novog kralja Milutina bio je jedno vreme psar, posle učitelju mačevanja njegovom sinu Konstantinu. Pod drugim kraljevim sinom Stefanom bio je u pratnji kad je ovaj boravio u taoštvu kod kana Nogaja.

Pokojni Prohor je često upirao prstom na Dadaru, govoreći kako se sam pakao ugnezdio u njegovom telu da bi po Vratimlju sejao smrtne grehe preljube i bludničenja.

On je samo rekao: „Pripazi na ovo ovde“. Dugo sam po njegovom odlasku razmišljao šta bi to moglo da znači. Postavlja li on to mene za svoga jedinog zamenika?

tumačenje koje je odmah po događaju izrekla manastirska bratija: da je Prohoru od patnje pomračio um, da su mesto boga u njegovom srcu zauzele neke volšebne tajne sile od kojih nije mogao da se odbrani. To mi je bilo odveć prosto.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Na harfu, pored njega, Sede mu pale vlasi. Vali sumorno bruje. Nad sedom njegovom glavom Orao odvažno kliče, šŷmi i širi lêt; A kroz urvine snežne, goneći strašnoga vepra, Junački zviždi Get.

se budi: Tamo ubogi užar iznosi mangale svoje, A tamo sumorni Turčin ozbiljno noževe nudi, Ili zamišljen puši; Na muškom njegovom licu mračna se zamrzla zbilja A bol u krepkoj duši. Čuj! U dolini tamnoj zatutnji nedeljno zvona...

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

moraćemo, po našem srpskom običaju, dete darivati, pa će zato biti dobro da Vam kažem štogod o njegovim roditeljima i njegovom rođenju. Ja sam o tome nekad i pisao, pa mogu time da se sada koristim. Pričekajte, molim, malko!

Na kraju ove aleje leži cilj našega putovanja, a njemu se smemo približiti tek kada nam izdišući plamen na njegovom žrtveniku dadne znak da su svi svetovnjaci ostavili ovaj sveti deo varoši.

Gradom džinova, kulom bogova, čudovištem koje se gubi u tami i visini. Pred glavnom njegovom kapijom puši se još veliki kameni žrtvenik, optočen bakrom.

Stari su i Mesec ubrajali u planete, i vodili računa o njegovom izgledu i položaju pri svojim vradžbinama. Ko prati toga nebeskog vagabunda i prevrtljivca iz noći u noć, taj će lako

I Vi ste, jel’ te, na njegovom iznurenom licu primetili da je na ivici svoje snage. Šta ga vija tako besomučno? Dojahao je sa juga, sa rta Sunija, da

Jedno od njih, upućeno komandantu „Aleksandreje“ da nas primi na brod i dade nam ugodnu kabinu, a drugo, da ga predamo njegovom aleksandriskom kolegi Eratostenu, koji će nas usrdno dočekati. Sve je, dakle, udešeno da ne može biti bolje za naš put.

Na njegovom istočnom raju ispravila se u plavi vazduh njegova bela mramorna svetiljka - viša no što je Keopsova piramida, - sedmo čud

Ali, mesto da Vam o tome suvo referišem, biće bolje da ga, pri tom njegovom poslu, vidimo živog pred nama. Učinimo, dakle, opet skok od 22 stoleća natrag u prošlost.

Eratosten nije, verovatno, ni video onaj bunar koji mu je pomogao, pri njegovom merenju Zemlje, niti je, lično, našao njegovo otstojanje od Aleksandrije; on nije konstruisao ni onaj instrument kojim je

Kleopatri je tada bilo dvadeset godina, a Cezaru pedeset i dve. Buran život ostavio je jasnoga traga na njegovom licu sa upalim obrazima. Ali ga je lepota Kleopatrina podmladila i osvojila.

je, dok je svojim telom zaštićivao patrijarha, rulja pocepala mantiju, a nepoznati prsti ukrali njegov novčanik sa svom njegovom zvečećom sadržinom.

Kada se ne šetam po vrtu ili ne pišem ni računam u njegovom paviljonu, ja hodam po sobama, posmatram stare portrete i slike, otvaram fijoke komoda i vrata ormana, koja, odučena od

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Nikolaj Lazarević: Život i črezvičajna priključenija slavnog Angleja Robinsona Kruse ot Jorka, sobstvenom rukom njegovom spisana (Čest pervaja) 1805.

Stanković, Borisav - TAŠANA

PRVA SAUŠKINjA (uplašeno): Neće! Baca hleb. Iskolačio oči. I znaš ga, po njegovom običaju, mumla, preti: kako je ovo njegova kuća i hoće gore, ovamo u sobu.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Država će sad popraviti što može, otkupiće imanje Savino, i vratiće ga još i sa otštetom njegovom sinu. Majstor Kosta skače iz postelje, gleda jesu li sva deca u krevetu; pa se onda seti da su ljudi još u ono vreme

On se povlači čim zora zabeli, i kontrole nad njegovom vrećom nema. Gospa Nola ču odjedared kako vetrić dobaci odnekud motiv tamburice.

Na krilu gospa Nolinom je mali Bata Milušić, a u njegovom krilu korpa, a u korpi mačka i šareni plajvazi za crtanje. — Pogledaj ga dobro, Julice: po liku, čista i jasna baba

Zažmiri Pavle, gleda u onaj zemljani sudić, i čeka da mu mati uzme ruku, pa njegovom rukom obuhvati kasicu, digne je i zatrese: — Čuješ li, kako jedva govori: ne kotrlja se više ništa, puno je!

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Međutim je šteta što nam mlogopomenuti rukopis opstojatelnije o njegovom detinstvu ne javlja. Iz toga možemo zaključiti da sočinitelj istog rukopisa nije ni sposobnosti ni kritike imao, i opet

Zatim otide u sobu i od radosti zaboravi da poočimu na njegovom blagodejaniju blagodari. Dakle, neblagodarnost samo se zato na svetu rađa što je čovek zaboravan.

No on nije zadovoljan bio samo s obraščenijem neprijatelja u bekstvo; pravog je viteza po njegovom, premda ne baš logičnom mneniju, dužnost neprijatelja na glavu pobiti, i zato s punom hrabrošću svoje sopernike okupi.

Fama međutim uzme sebi dopuštenje da o njegovom zatvoru po gradu razglasi. Fama je jedna persona koja se iz sami jezika, očiju i ušiju sostoji i osobito ljubopitstvo

Ona, dakle, sve ove sujete prezre, i bez svakog voždelenija s gimnosofistom pod ruku k njegovom obitalištu uputi se. Dobro treba upamtiti da je ona njega pod ruku vodila, a ne on nju, koje samo zato ovde navodim da

000 u Bečeju. Oni se nisu nigda vidili, ali zato opet mladoženja nju poznaje, jer su u njegovom dnevniku sve devojke i udovice popisane koje novaca imaju.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

jednog slikara čitao sam kako je u životu imao teških neprilika usled sukoba zastarelih pogleda našega društva sa njegovom uzvišenom umetnošću. Ove su neprilike čak imale uticaja i na sam pravac rada njegovog.

poznajete svi onoga maloga tiranina koji, tek što ste došli gdegod u posetu i otpočeli vrlo prijatan razgovor sa njegovom mladom mamom ili najstarijom sestrom, strpa vam se meću kolena, osloni se rukom prljavom od pekmeza na vaše nove

“ i time mislite završili ste razgovor sa njim, te možete nastaviti onaj interesantniji razgovor sa njegovom mladom mamom ili najstarijom sestrom. Ali se varate, jer mali tiranin sad tek počinje svoju upornu akciju.

vi po drugi put varate ako mislite da je to njemu dovoljno i da će vas sad već jednom pustiti da nastavite razgovor sa njegovom mladom mamom ili najstarijom sestrom.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— on se isprsi ispred pešadijskog pukovnika, pa se okrete svome četnome komandiru: — Prolazite! U glasu njegovom ogleda se odlučnost. Onaj pešadijski pukovnik kao da je shvatio rešenost potpukovnika Petra na svaku mogućnost.

Konj frkće i podrhtava u hladnoj vodi. Po gibanju njegovom osećam kako se napreže da izvuče noge iz rečnog gliba. Već sedim na vodi. Konj digao visoko glavu i samo striže ušima.

Skela krete... Pristiže i druga skela. Gledamo gde li će nas. Na pučini je ogroman crn parobrod. Na njegovom pramcu piše: „Mirmidon“... Plovili smo u tom pravcu. Naša skela bila je kao ljuska prema onome crnom ogromnom džinu.

Obodoh konja mamuzama držeći sad čvrsto dizgine. Okrenuo sam se malo, i ugledah komandira na njegovom visokom alatu. Izvukosmo se — dobaci mi. On se gotovo izravna sa mnom.

— veli kaplar Brkić. „Sa ovim danom završen je dnevnik druga Dragoslava, — pisao je nepoznati gospodin. — Po njegovom diktatu pisaću Vam sada o sledećem danu, 11. avgustu, kada je kao teški ranjenik prenesen u bolnicu.

Svaki komandant bataljona izjavi kako bi želeo da ta baterija pripadne njegovom odseku. Ali ja sam svoju dužnost izvršio i vratio sam se.

Čujem gde neko govori kako to mora biti malarija. Luka stoji iznad mene, i po njegovom ozbiljnom licu uviđam kako se plaši da mi se šta ne desi.

Petrović, Rastko - PESME

Od ljubavi, U proleće ili u jesen Smrti dimnjačke zvon čućete; O basnoslovnom njegovom zvuku kriknuće sve strasti, mržnje... Ko? Dekameron!

Evo čuda nad čudima. Nego ipak, voleti jedno ljudsko lice iznad svih ostalih, i pokriti njegovom zastavom ceo svet. Udarom ogromne ljubavi probih prozor na zidu u pravcu nje; i umoran se nasmeših na dom joj ubavi -

Pogledaj ovaj cvet! ”Sećaš se one zvezde što sijaše kroz usta seljaku? To beše sveža kap vode u njegovom stomaku. On je psovao, tih hiljadu svetlih Sunaca, kad odlazi da kopa, I pretio prigušeno da svetu neće da je

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

U njenoj glavi rojile su se slike Gornjega sveta. Šta je iskrenje morskoga dna prema njegovom sjaju? Šta cvetovi korala prema cvetovima jasmina?

Ko bi rekao da je tako težak, tako tvrd! Leže iza setne riba Ugor, rešen da tu poleži dok se ono čudo u njegovom stomaku ne svari. Ali, i nakon dva sata, i nakon dva dana bilo je isto.

Živeo je sam, uz psa i ptice-močvarice koje je od lovaca i mrazeva spasavao. Smejali su se seljaci njegovom druženju s pticama, ali on nije obraćao pažnju na njihov smeh.

— Vidiš, sišao si. Koračaš! — patuljak se osmehnu, a u njegovom oku kao da zasvetle parče neba. Radana to podseti na priču o Princu oblaka koji luta nebesima, a kad se sunce počne

Kao da je Micko nekakav moj smanjeni dvojnik?« — dečak nije imao vremena za pitanja, jer Micko se vrteo po njegovom dlanu, zatim mu se uspuzao uz košulju na rame, povukao ga za uho i nasmejao se: — A sad me spusti i spavaj!

— Gle ti kraljice! — nasmija se Micko, a za njim Radan, pa i sama Sunčana zraka sklupčana na njegovom dlanu, već spremna da krene na novi put. — E pa, zadržaću te!

Čak je i noću kopao, a gomila izbačenog peska je rasla, kao što je u njegovom snu rastao Zamak. A onda je svanuo dan deveti. — Evo ga, svetli!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

, i uporedo sa ispoljavanjem nivelizatorske uloge turskog feudalizma, sa njegovom težnjom da pretvori u raju i domaći privilegovani sloj.

Drugi Nemanjići sve do Dušana (izuzimajući samo Dečanskog) i ne pominju se u pesmama. O dušanu i njegovom sinu Urošu ima više pesama.

Iako nije postigao u svemu pozitivan rezultat, Uglješa je od proleća 1371. vršio pripreme za borbu protiv Turaka. Njegovom pozivu odazvao se Vukašin i prekinuo pripremani pohod protiv Nikole Altomanovića.

Novakovića i Đerzelezu Aliji ponavljaju se reči kojima Grčić i Đerzelez izražavaju svoju nadmoćnost nad Novakom i njegovom družinom, a to i jeste najvažnije u ovim pesmama.

Miloša Vojinovića i Jugovića, a to bi se još izrazitije moglo sagledati na primeru samog Marka Kraljevića uprkos njegovom kraljevskom rodu, kako narodne crte ulaze u likove i postupke feudalaca. Isti je slučaj i kod Muse.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Koliba je, u stvari, bila njegovo djelo, pravljena po njegovom planu, i zato je on, kao i svaki pravi stvaralac, posmatrao svoju tvorevinu s mirnim ponosom, a i pomalo nezadovoljno

Poljar Lijan geguckao je kroz jedan šumarak nasuprot Golog brda i pričao sam sa sobom, jer mu se nije razgovaralo s njegovom praznom flašom.

— Lunjo, šta je to s tobom? — zabrinuto upita dječak i saučesnički je pomilova po kosi. Dirnuta njegovom brigom, Lunja sakri glavu na Jovančetove grudi i tiho zaplaka. — Lunjo, dušo, šta ti je?

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

« I tako im ujedno među sobom besedeći caru se gorko za svojim bratom zažali i vrlo poče plakati onde u njegovom domu kod njega i sa svi svoji boljari.

čim je Lup sluga krv izatro, te je sva krvava bila); i on to uze i ponjavicu ispod njega što je i ona bila posuta krvlju njegovom.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Ispravku mu je napisao baš onaj isti advokat budžaklija koji je i neprijatelju njegovom napisao napad na njega!... u kući Mana kujundžije nesreća. Ona lepa idilska tišina pretvori se u paklenu dosadu.

deli zrno na bunjištu, a prema kojoj je opet ohladneo, pa je tera od sebe; dalje, tako isto nije se moglo izmaći njegovom pametnom oku ni to kad koja njihova koka pogreši, pa snese jaje u komšijskoj avliji, ili obratno, kad je i gde je opet

Šta je samo dosetaka na račun Mana palo, naravno, većinom u njegovom odsustvu, pa čak i poizdalja nagoveštavanja u njegovom prisustvu; tako da je jedan takav dosetljivac sutradan išao s

Šta je samo dosetaka na račun Mana palo, naravno, većinom u njegovom odsustvu, pa čak i poizdalja nagoveštavanja u njegovom prisustvu; tako da je jedan takav dosetljivac sutradan išao s otečenim obrazom, i na pitanje: šta mu je, tužio se da od

ga je držalo za lenštinu od onog fatalnog slučaja kad mu je jednoga dana list zadocnio, izašao na pola tabaka, i u njegovom rođenom i vlastitom listu stojalo od reči do reči: „Umoljavaju se poštovani čitaoci za izvinjenje što je list zadocnio i

sa zebnjom očekivala Tašana kad se vratio od gospodina načelnika, i krišom ga posmatrala neće li pročitati što na licu njegovom: zna li ili ne zna za sve te glasove od kojih je njoj bučala glava ne samo od tetka-Taskinih referata nego i od sviju