Jakšić, Đura - PROZA
se sjaje baš kao oni mali svici u crnoj noći; posle se opruži i brzo kao strela prejuri preko puta, a po prašinjavome njenom tragu video sam nekoliko kapi krvi. Šta li je to proždrla? — mislio sam u sebi. Približim se žbunu...
A kad se kolo opet otpočelo igrati, on se nanovo uhvatio do Stane. Sad je već lakše igrao, kadikad se samo prignuo njenom uvetu i nešto joj šaptao, na koje mu je ona, takođe šapućući, odgovarala...
Tu, na njenom kamenu, seđaše učitelj, nešto mnogo razmišljajući o svome učeniku... — Zaljubljen je — mišljaše uča, — ali je i divna ta
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
ZAPEVKA NA GROBU KAPETANA ŠULjAGIĆA Već smo zemnoj prepušteni sili, njenom sudu, njenom ruganiju; već smo Judin celov okusili! A tek ćemo u Getsimaniju!
ZAPEVKA NA GROBU KAPETANA ŠULjAGIĆA Već smo zemnoj prepušteni sili, njenom sudu, njenom ruganiju; već smo Judin celov okusili! A tek ćemo u Getsimaniju!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Samo nas grob može rastaviti, a više niko. On ce zagledao, zablenuo... duša mu se stapala s njenom dušom... Začu se topot konjski... On diže glavu i pogleda...
Starica je žmurila i disala isprekidano... Ali svest je ne beše ostavila, to se poznade po prvom pogledu njenom kad oči otvori. — O, Stvoritelju, koliko si dobar! Zar mi dosudi da umrem pod svojim krovom!...
Dučić, Jovan - PESME
Mi smo bili sami. Hujaše negde vetar oko vile Pesmu o tuzi. I ja gledah tako Na njenom čelu i licu od svile, Gde mutno veče umire, polako.
Iz vode i kopna odisaše leto Mirisom i vatrom. Tesne staze behu Pune kosovaca. Veselo je cvetô Turčinak u njenom govoru i smehu.
sunčani možda tkivo laži; Laž s tih usta kaza reč najdublju njene Strašne misterije; no dok udar traži, Sve cveta pod njenom nogom kuda krene.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali ona ima nešto u ruci što smeta da se moja ruka sljubi s njenom, i ja odvih jedno parče hartije. Gle šta je sad sveta!
sobe i samo othukuju — isto onako kao kad mi je stric umro, Đokica u avliji vezao mački đezvu za rep, pa se uveseljava njenom trkom. Momci šiju gunjeve u svojoj odaji, a Stojan se izvalio u seno pa hrče kao da je po noći.
17 Sedoh na stolicu do nje i tako približim glavu njenom vezu, da nije mogla više iglom probadati. Ona spusti vez u krilo i nasloni se na ruku.
Jednoga dana, kad nje nije bilo kod kuće, premetao sam po njenu stolu gde radi. Izvučem jednu fijoku i na dnu njenom nađem jedno parče bele svile. Na njemu zlatom izvezena tri početna slova mojega imena.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Eto onomadne je táta jednu ukebao baš kad je pisala pismo u špajzu tamo nekom njenom sa roglja. Čuje táta gde nešto ciči u špajzu, pa pošao da vidi da se nije pacov uhvatio u gvožđa pa ciči, — kad al’ ono
« a gospoja Sida srećna što je produžen život njenom klijentu i ljubimcu do prve prilike. A da ne bi do toga došlo, nije žalila truda, nego je učinila od svoje strane i
toga došlo, nije žalila truda, nego je učinila od svoje strane i poslednji pokušaj za koji se nadala da će spasti život njenom vrednom i poleznom štićeniku.
»Eno ga, veli, u šupi, pa nek svira u njega svake druge nedelje u dujetu s njenom mamom!« Melanija je išla češće na bal u Temišvar ili Veliki Bečkerek, i tamo je igrala nemačke igre koje je naučila u
— No, i ti si mi neki krasan otac! Ta i kud će se ova naša meriti s onom njenom!! Tako i na balu, tako svud, svud... Uvek ova naša ode u zapećak. Ta znam je samo na balu! Ono ima, ima igranja...
Jer dugo i dugo još posle toga, kad god se povela reč o tim svatovima i o tom maleru njenom, smejali bi se neetiketni paori i sukali zadovoljno svoje velike i čupave paorske brkove, i u smeju bi samo dodali: »E,
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Voli me. — Pa dobro, dobro, uzmite se. Ko vam brani? — prekinu je pop odobrovoljen tom njenom ljubavlju. Ali Naza još zbunjenije nastavila: — E, ali ja iskam da se venčam. Hoću u crkvu kao i svi drugi.
I zato i nisu tako bogati, srećni. A ona je htela da bude bogata. Da i ona, kao sve, prve, najbogatije devojke u njenom selu, pođe na sabor.
I taj joj raskovnik došao glave. Posle nekoliko godina drvari je našli u toj ogradi od kamenja, njenom željkarniku, mrtvu, zgrčenu.
I tad bi besneo. Dolazila bi mu tada na um ona davnašnja neka ogovaranja, šaputanja o pokojnoj im materi, o njenom ašikovanju u mladosti s nekim agom čiji su čivluci i sad njihovi.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Čika-Gavra nije na to pazio, nije ga trebalo nutkati. Posle podne šeta se Ljuba sa frajlom Ankom, njenom malom sestrom i mamicom. Njemu se Anka dopada.
Mati mu dozvoli. Ljuba ode u baštu i sve frajli po redu ispovedi. Julka se raduje što je sve po njenom planu ispalo. Malo posle oboje odu u sobu. Tu se još s materom o sitnijim stvarima porazgovaraju.
Bila je umiljata, razgovorna, otvorene pameti, i svaki je rado u njenom društvu bio. No gospođa Evica nije nju baš najvolela.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pa se ona žena još jače i strasnije privi uz snažnu mišicu čoveka i po onom pokretnom utisku na njenom licu, što je u jednom trenutku kadar da je izrazi svu, Jurišić na jedanput oseti da je ona, sva od strašne neke
— Pa ipak istrčiš po nekada na prozor! — Ja? i očigledna laž se zatitra u njenom glasu. Nikad! — Jelena, Jelena. nisi ti ono što si bila! Boga mi, nisi!
Hristiću se činilo da je na njenom licu čas po nekako cinički i osvetnički, igrao neki osmejak dok se on mučio, a u onoj ukočenoj tišini, što je vladala
tamo u onoj zemlji i slepi za ovaj život kojim se živi u pozadini, mi smo gotovi da poverujemo čim se žena, sa onom njenom urođenom moći da obmane, stane prenemagati. Jest, jest, ona žena pokvarene krvi možda nešto i zna.
Jurišić, nespretno i grubo izazva raspru, On teče da zna sve, apsolutno sve, da se javno, čak po vozovima pretresa o njenom provođenju da se sve smesta mora još odmah isterati na čistinu.
Ona se uozbilji: — Ja vidim, tebi je do raskida? — reče ona — Jest, do raskida. Pa jedan plamen odlučnosti buknu na njenom licu: — E, pa neka bude kad tako hoćeš. Samo ovo: mama nikad ništa ne sme doznati.
Samo veliki opsenatori na delu, izmet one celine na vrhu njenom uveravaju da sve tako mora biti. Sve mora tako biti? Zaista sve tako mora biti?
Tako mi sunca i meseca u srcu ove proklete žene, samo u njenom srcu i u njenoj kvarnoj krvi viju se oni, puni smrada, drvi, što su jedini mogli da upropaste i pojedu moju prošlost i
Afrika
U svakoj pirozi je samo po jedan mladić opruženih nogu po njenom dnu, a samo jedan od njih, na sasvim nagom telu, ima oko vrata kragnu ol kaučuka i kravatu od karirane svile, koju ne
zemlju, s napetom pažnjom, široko otvorenih očiju, u stvari je bolje upozna, bolje shvati, no čovek koji sedi na jednom njenom mestu godinama.
Crna je devojka primi, polegne pod njenom težinom, odupre se o gipke noge i odbacuje natrag u krug. Ceo krug tako, kao da je čvrsto sliven i da je od zategnute
Na žalost, šofer–crnac, ne samo što je takođe prati ljubopitljivo pogledom, već nesvesno i volanom upravlja u njenom pravcu. U poslednjem trenutku ja vidim da kamion ide pravo u neku duboku jamu koju su crni iskopali za zverove.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Daće mu se u Oseku, ili Beču, kahva, da popije. Kad to pomenu, smejući se, žena Petrova opet vrisnu. Pavle se okrete njenom mužu i reče: „Što si, Petre, dovodio žene? Vidiš da je anđeosko srce u tvoje Šokice. Što da me gleda ovakvog?
Svaka trka, između nje i Đurđa, završavala se njenom pobedom. Đurđe je imao običaj da kaže: „Na konju si, znajem, bolja. Nego treba, snašo moja, da se jednom, ja i ti,
Gledao je da je razveseli, makar i glupim šalama. Sve se nadao da je nesreća, u njenom braku – koju je bio primetio – samo prolazna.
Svet je pamtio tu kuću, po jablanovima koji su, odnekuda, bili zaostali, kraj nje, tako reći zarasli u njenom krovu. Kuća je bila tesna, uzana, bela, između ta dva jablana, kao neki sužanj, među čuvarima.
ići će da se tuži, za nepravdu prema serbskom nacionu, i Njegovom Veličestvu Francisku Pervomu, imperatoru rimskomu i Njenom cesarokraljevskom Veličestvu Mariji Tereziji, imperatrici rimskoj i kraljici hungarskoj! Bio je njen oficir.
A on ne razume šta je prava ljubav devojačka, a on je njoj prva. Neka ništa ne govori njenom ocu. Isakovič je silazio niz krčevinu i nije joj odgovorio ništa.
Ne treba, prema njenom mišljenju, mnogo znati o ženi, a naročito ne toliko, koliko misli da zna njen muž. Sve što je potrebno znati o ženi, ona
posle tog svog razgovora sa gospožom Evdokijom, Isakovič je bio sasvim izgubljen, kao posle onog doživljaja, sa njenom ćerkom, na putu u Gran. Mucao je kad su ga nešto pitali.
Bio je otpušten iz vojske. Njen otac ga je zatekao, jedne kišne noći na njenom prozoru, pa ga je, sa merdevina, strovalio, ali Andreas nije vrat skrhao.
po Češkoj, po Italiji, protiv njenih neprijatelja, hrabro borili, i delom posvedočili vernost i podaničku dužnost njoj i njenom domu! Što, kaže, veruje da će i ubuduće, svagda, činiti! Ali je to bilo pa prošlo.
Ubi ga njen rođeni. Ubi ga! Pamtiće Temišvar kad se Mahala ušoravala! Ražalošćen njenom mladošću, Isakovič joj onda, tužno, reče da potera ima da krene i da će stići sigurno Zekoviča.
Nije se, međutim, tužila. Zamolila ga je bila da ne govori o njenom odlasku, nikom, i otputovala je, idućeg dana, bez uobičajene posete kod oficirskih žena, koje nisu primale tu lorfu u
Teodosije - ŽITIJA
i divni, bogonosni i sveblaženi oci Simeone i Savo, koji sada zajedno stojite pred Svetom Trojicom, oblistavani svetlo njenom svetlošću, i gledate od nje na nas odozgo, ne zaboravite dobro se brinući za nas, narod svoj.
I pošto tako dobro u predanosti ugodi Bogu, ka nemu prestavi se. A prepodobni, primivši potom vest o prestavljenju njenom, zahvali Bogu i radovaše se, jer se i on stalno molio Bogu za nju da se spase.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Takav je slučaj sa stanovništvom Šumadije, uzete u njenom najširem obimu. Tako i obrnuto: stanovništvo istog dijalekta pokazuje katkad velike psihičke razlike, pomoću kojih se
U njenom severnom delu je Kamnik na Bistrici, koji je potolina. Gornji deo ove kotline, naročito onaj između Bleda i Radovljice, p
god. naišao na zanatlije koji su poznavali savremenu srpsku književnost i osetno doprinosili njenom širenju. Godine 1792.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
RINA (zbunjena, uzbuđena, čisto grca): Ja... Ja... MARIĆ: Da, da, da, gospođa će svedočiti, jer to potpuno odgovara njenom shvatanju morala. NOVAKOVIĆ: Gospodine, ja vam ne dozvoljavam da vređate moju ženu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Hteo sam da dodam još nešto, ali sam se prisetio da nema smisla: stari predaje književnost u njenom razredu. - Vi znate šta mislim? - dodao sam, a ona je odmahnuvši glavom prsnula u smeh. - Bože moj, vi? - U redu, ti!
Ja kao odlično pišem pismene zadatke, ona je čula od Vesne da kod kuće pišem još nešto, iako to nešto, po njenom mišljenju, nije osobito zanimljivo: ko još čita o životinjama i deci?
- Nisi ni mogao, tata! - prišla je Jasmina i uhvatila ga pod ruku. - On je unikat! Na njenom okruglom licu s očima kao u lutke javilo se nešto kao osmeh, ali to nije bio osmeh: kao i njihov otac Jasmina i Dragana
- Rašida se smejala, ali to je bilo nešto kao pristanak i ja nisam mogao a da ne primetim senku odobravanja u njenom glasu.
Na sebi je imala haljinu koja je pre pola veka mogla biti bela. Kad god bih pogledao u njenom pravcu, video bih dva sitna, smeđa oka uprta u mene. To je u toku vremena postalo uznemirujuće.
Ataman joj je na preskokce, uz dosta dodataka, ispričao o mom susretu s Baronicom i njenom pozivu, da mi pokaže ribnjak. - Ali, ona nema ribnjak!
Obale su i dalje promicale, ali sada nismo imali vremena da ih posmatramo. Moje usne bile su na njenom vratu, na obrazima i svuda. Bili su to poljupci u kojima je bilo više vode, svetlosti i sunca nego bilo čega drugog.
Rašida je stajala iznad mene. Osećao sam to po njenom vrelom dahu koji me je udarao u potiljak, i kolenima koja su joj se krutila kao kolena ždrebica pred trku.
Ipak me nisu izbacili. Samo su predložili Starom da me upiše u neku drugu školu. Rašidinom ocu, takođe, mada je to u njenom slučaju bilo suvišna plemenitost. Završivši razred, ona je i tako prelazila u drugu školu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ogromnih grudi i ogromnog trbuha, klonuo, zabrinut za decu, on se njenom ludilu i krstio i čudio, pa i grohotom smejao.
Tada se ona ispravljala, stegnula u pasu, visokih, pravih ramena, da izvadi dva krupna bisera iz ušiju. Pri tom njenom pokretu sav bi drhtao.
A šta je ona primetila, i mislila, to se nije videlo ni na njenom licu, ni u njenim očima. Tek kad jedno veče, u Cvetnoj nedelji, naiđe kada se ona kupala, u izbi sa velikom zemljanom
Kockajući se, svako veče skoro, pri njenom stolu, bio je srećan da može neprimetno dodirnuti prste njenih bačenih rukavica, ili da prevuče rukom po njenom ogrtaču.
pri njenom stolu, bio je srećan da može neprimetno dodirnuti prste njenih bačenih rukavica, ili da prevuče rukom po njenom ogrtaču.
u puku, nadobudni sin najboljeg trgovca Princa Virtemberškoga, za nekoliko meseci preboleo ćutke sve: i samoću pod njenom ložnicom, slušajući njen hod, i probdivene noći, sedeći pred njenim vratima, videvši kako joj sluškinje iznose haljine i
pod nos svim tim vojnicima, od kojih je znala lično samo Isakoviča, najstarijeg iz Dunavskog polka, koji je služio njenom pokojnom mužu u Beogradskom gradu.
kao ni tada kad joj sluškinje zavirivahu kroz tiho odškrinuta vrata i, videvši je da spava, na prstima prilažahu njenom sanduku sa novim haljinama, koje je poslednjih dana udešavala i šila.
Gušeći u sebi osećaj nestrpljenja, Aranđel Isakovič smatrao je da će njenom smrću biti svima patnjama kraj. Greh njegov ostaće tajna, niko je više neće imati, a ta njegova jedina, prava ljubav u
Naprotiv, on je, u sebi, premišljao i šaputao o njoj, naročito o njenom telu, kao da će ih i dalje viđati, gledati i imati.
koja je gospožu Dafinu obično češljala, i kako se, po kući, behu namnožile zmije, što su se naročito rado kotile pod njenom posteljom. Uostalom, Ananija je bio tvrdo uveren da će ona izlaziti iz groba i hodati po selu.
Taj put, koji je, inače, prekodan, toliko puta videla i koji je prolazio pred njenom kućicom, učinio joj se sad beo, užasan, u mesečini, sasvim nepoznat.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ponegde, u visočkoj nahiji, misle, ako trudnica nešto ukrade, da će se njenom detetu kao posledica, osim belega, pojaviti i druge mane, da će biti kratkovido ili sakato.
„Svako novorođeno muško dete prelazi ustaljeni put od periferije porodice ka njenom središtu, i to od trenutka njegovog krštenja pa do priznavanja zrelosti i čina ženidbe“, piše Ljubinko Radenković.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
nikada nisu bili nasamo ni sa jednim morem ogromnim ni vode, ni nade, ni očajanja, koji ne poznaju vasionu ni na njenom prizemnom spratu, koji nisu nijednog celog dana živeli od zvezdanih samo visina, niti se ijednom ogrejali ushitima
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Kao da je htela da mi kaže da samo mene voli, u njenom srnećem pogledu bilo je nečeg izvinjavajućeg. Uostalom, i ja sam se zabavljao sa jednom malom iz sedmog be, kojoj su se
—Prodali smo je. —Mnogo se toga promenilo u međuvremenu... — prevede sa francuskog. — Jedino ti ne! U njenom držanju pronađe ponovo onu istu blagu trpeljivost, neku vrstu pomirenosti sa sudbinom da će uvek biti isto: ona, večita
može izleteti tako drsko pitanje, umesto dahtanja i užasa, što se on, neosporni gospodar Mesta i ljudi u njemu, približio njenom stolu, odabravši je kao žrtvu. Oči mu se suziše u dva opasna proreza. — Svačim — procedi.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Njena kratkoveka povest, kod nas i u svetu, sva je u robovanju pedagogiji; na njenom početku stoji težnja ka poučavanju; pa i danas, i stvaraoci i tumači, najradije je tako shvataju.
Dete se njenom pozivu odazvalo, što nije nevažno; ali njen život je počeo pre te veze, nezavisno od nje. Postoje, doduše, i one dečje
Dečja pesma ne poklanja preveliku pažnju samoj sebi; složena, odveć tražena forma bila bi u suprotnosti sa njenom prirodom. (Teško ju je zamisliti u obliku soneta, pa primer.) Ona neguje isprobane oblike stiha.
Ima drskosti i neočekivanosti u samoj njenoj pojavi, ima nečeg smešnog, parodijskog u njenom izgledu. Zbog svega izloženog, ne bi se moglo govoriti o razvoju dečje poezije, pošto je ona u stanju stalnoga
Moglo bi se, međutim, reći da Radović parodira sam čin stvaranja, držeći se ironično i prema građi, i prema njenom transponovanju, i prema samoj veštini — po definiciji neprirodnoj — izražavanja u stihu.
nogu uči, sloboda se neguje i usavršava kao i svako drugo osećanje, i ako ičemu, književnost za decu trebalo bi da služi njenom uspostavljanju i učvršćivanju.
za njen praznik i za moju srećnu budućnost, nadahnutu njenom ljubavlju... ... A mi, ponosni, nesalomljivi, koračali smo s tobom, zajedno, jer mi smo deo tebe, tvoja deca, Republiko...
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U njenom uredništvu su bili Jovan Jovanović i Laza Kostić, i na njoj su pored te dvojice radili: Đura Jakšić, Jovan Ilić, Stevan
Unoseći mnogo smelosti, sa širinom vidika, sa iskrenom ljubavlju prema zemlji i njenom dobru, Domanović je radio ne samo na žigosanju onoga što ne valja no i na podizanju javnoga morala.
on je bio i ostao samo jedan vrlo inteligentan diletant u književnosti, poznavajući nedovoljno srpsku književnost u njenom istorijskom razvitku i srpske pisce u celokupnoj njihovoj književnoj delatnosti.
Sremac, Stevan - PROZA
Živeo je za nauku, i bio tih i skroman radnik i sveštenik, ili svećenik upravo, u hramu njenom. A osobito je mnogo polagao na prirodne nauke i verovao u budućnost njihovu.
Radičević, Branko - PESME
“ Sunce zađe — velji mrak na zemlji, Al' je veći u srdašcu njenom, Zvijezde su nebo okitile, Pa sjevkaju ozgo sa visine, Ali Fati, Mustafinoj ćerci Nigdje, brate, zvjezdice jedine.
10. Na njenom nedru bija zadenut Što jutros dado, mali darak moj, I ako je već bio uvenut, On opet bija jošte mio njoj.
“, ali ništa drugo; Pa g' onda pusti, glednu za njim malo, Dok njenom oku dragoga nestalo. Tad uzdrkta se, u izbu poita, Pa kao mrtva na dušek se ita, I tako leže, i vremena prođe, A
27. On je prati njenom domu Govoreći reč laganu, Tu će pitat junak momu, De se sutra da sastanu; A deklica vini, mani, Dok ne reče:
klonu, Kada vaku reč izusti, Ka dragome svome tonu, Na grudi mu glavu spusti: Velji jad joj slomi snagu; Žao beše njenom dragu. 72.
Ja vidim mog života sunce sjati, Od njega mene bez'na rastala, — Zar jadikujuć ja da preko gledim? Na kraju njenom moja noga stoji, I pokušaću preko bez'ne skok: Il' sunce moje odonud uzeti, Na nebo moje amo to preneti, Života
kâ u samrtnika, Oko joj se čarno ukočilo, Ona ne da svoje sunce milo, Sunce milo, ali na zapadu, Pomoz', Bože, njenom veljem jadu.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
A sad, odjednom, postala osećajna... Nemo se ljutiti, ali to mi izgleda vrlo čudno. Ne odgovara ni njenom mentalitetu. Ne znam šta da ti kažem. A šta bi na to kadija?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
jedva primetno rumenilo pri dnu joj lica — onda se tek oseti sva milina, ljupkost i draž, što se pokazivaše pri svakom njenom pokretu.
Čoveku, kad je vidi, nehotice zadrhti duša, grud omekša i čisto oseti neki tih, blag miris što ga zadahne pred njenom pojavom. Ma da beše tek u šesnajestoj godini, ipak se javljahu prosioci. Popa ih izbiraše.
— krklja on i trese se. Njoj se sažali kad ga vide takvog. Naže se k njemu, sunce joj obasja kosu, lice; suza zasja u njenom lepom oku i ona ga uze za glavu i privuče k sebi.
Bila je ponosna, povučena. U celom njenom tihom, odmerenom ponašanju isticaše se neka skrivena i osetljiva dostojanstvenost.
— Ne plači, Marijo — reče ona, a u njenom glasu osećaše se neko saučešće pomešano sa zadovoljstvom. — Ja tek samo onako rekoh, da znaš. — I to „da znaš“ naglasi.
— Na! Evo i tebe! U tom njenom razdraganom uskliku beše toliko prkosa i ljubavi, da mi duša polete. Potrčah za njom. Ona bežaše ispred mene, smejući
Ma da joj je lice smežurano, ipak joj sada došlo čisto, mirišljavo, a oko jagodica izbila jedra, topla rumen. Na njenom, istina starom, ali jakom vratu vide se gde brekću i trepte vene.
Pa i ona je sama bila potamnela i po njenom sitnom smežuranom licu videlo se mnogo blata, i to onog čovečjeg, staračkog blata.
Sve ti... — Pa dobro, ništa! — Odmah ona, pokorno i čisto obradovana što je na krivom putu i što od toga Miti njenom ništa neće biti, ućuta se i opet poče da pokriva Miti noge. Mita je bio iznet zajedno s posteljom.
Nemoj. Lošo će mi ti je... — počela bi da ga utišava, prigrljava, meće sebi u skut. Ali tek tada sinčić joj, u njenom krilu, oslobođen od straha, još više bi se ražalio i produžavao da i dalje jeca, plače. Posle se diže.
I tako s braćom njenom, svi oni, cela njihova kuća, kao izdvajala se u mahali, štrčala. A opet su se oni, braća joj, pazili.
Na pr. da braća joj prema njenom mužu izgledaju kao prema svome zetu, ili obratno muž joj prema braći da je kao prema šurama. Ne.
Kostić, Laza - PESME
” I pođe bula uzanom stazom, širi joj se srce nadanim spasom, pod stopom njenom snezi se tope, jer nad je taj greje od glave do stope, od glave do stope drkćući od nada, stala je pred crna
dana, neprestano čeka begunac lepi, nadom se greje, verom se krepi, greje je nada od glave do stope, pod stopom se njenom snegovi tope.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Nadamo se da će i to doprineti njenom kvalitetu. U Beogradu, 1. aprila 1957. M. PANIĆ-SUREP PRIPOVETKE »Da bi mogao i učen čitati i prost
Čovek se umeša u njihovu prepirku i rekne: — Braćo, devojka je moja! Vi znate da ja devojku moram njenom ocu caru Petru odneti, da mi se smrt oprosti i da mogu slobodno živeti ko i drugi ljudi.
Lalić, Ivan V. - PISMO
kada slegne se bonaca I more raste ko nokti mrtvaca, U nepokretu; sve se na tišinu Nasušnu svede, u odjeku njenom Na šaptanje u Getsimanskom vrtu.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ Tako im i treba! Ali ja se nisam povukla, pa ću da vam ispričam šta se sve ispodogađalo s mojom bakutom i njenom rođenom kućom koju je podigao iz svog džepa lično pokojni deda Gavrilo.
Posle pola sata, on je lično servirao sirotu pudlicu u soja-sosu dami i njenom mužu, jer je razumeo da oni žele baš svoje psetance kao predjelo, da bi prošli s manjim računom.
Hoću da taj čiviluk od žene ušijem i na njenom terenu! Koračam tako po svojoj gajbi kroz sopstveni vakum, uzduž i popreko, dvoumeći se da li je pametnije da mislim
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
koraka laka, našao pticu dugorepicu, pa mi je bajku pričala svraka, bajku o dvoru, Mjesecu, putu, o dobroj baki i njenom prutu.
U ćošku mreže pauci šire, iz crna lonca kašike vire. Marljiva Rada posla se hvata, pod njenom rukom sve će da blista, briše i radi četiri sata, postade kuća ko labud čista.
stazu juriša hučno veselo momče, smjelo i bučno, ponosni Vrbas, lakoga hoda, planinac Vrbas, ledena voda, pod njenom snagom klisura puca, zlaćano zrnce na dnu svjetluca.
Pričao sam, nije vajde kriti: „Jednom ću se tobom oženiti“. Otad prođe konjica godina, čekam listić, njenom rukom pisan, i spremam joj lagariju divnu: „Nikada se oženio nisam!
A ja, ipak, predati se neću, iskitiću, kao bajku staru, sjetnu priču o curici plavoj i o njenom voljenom drugaru. U toj priči biću vjeran, mio. Obraduj me, divna lagarijo!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
biti i nezgodno i opasno, da ga pusti na taku blizinu k sebi, a još više joj pade teško, što se ovaj prostak podsmeva njenom drugu, te mu odgovori dosta oporo: — Ne znam šta vi govorite. — Ehe... pa onaj krivi. Vaš novi učitelj...
On se beše spremio da ide, ali pogledavši Ljubicu, odjednom sede uz nju i stade joj govoriti razne besmislice, šaleći se njenom neumesnošću i smejući se njenoj plašnji u službenim poslovima.
Da li to njene grudi tako burno dišu na njegovim grudima ?... Je li se to zbilja već svršilo ?... On se naže njenom uhu i prošapta: — Hoćemo li po Uskrsu odmah... je li?...
— Da budeš moja!... Hoćeš ?... Ona se htede ispraviti, ali se Gojko saže, i tresući se sav, kao u bunilu, pripade k njenom licu i stade je ljubiti Dugo, burno, sumanuto... — Eto, moja!... moja!... je li?... Doveka! — Tvoja!...
XIX Dođe ispit. Ljubica se tek oporavila od bolesti, pa živa premrla od straha. Istina, Gojko je radio i sa njenom decom, dok je bolovala, ona sama vidi kako je mnogo on uradio, ali se ipak plaši, Mnogo plaši...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zubranić je imao lepu sestru i ona mi je čitala Kardučija, i Leopardija, u originalu. Pomoću njenom i njegovom govorio sam, posle, talijanski, kao da sam rođen u tom pristaništu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Baba Soka stane brojati ocu njenom i njoj imanje »biti imajućeg« mu zeta. Ona je pobrojala sve što je znala da ima trgovac Petrović, pa čak i više.
Čim se je predigla, prvo što joj je bilo, rekla je majci da je trpljenju njenom već kraj; više joj neće sedeti pa da bi znala da će je ministarski sin uzeti, već se mora udati makar za crna Ciganina.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
U svetu dopadne bezdušnim ljudima u ruke koji se koriste njenom mladošću, naivnošću i lepotom, a sve na njenu grdnu štetu.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Nisam joj, naravno, rekao da sam je upravo opevao. Danas je prevalila četrdesetu, i verovatno ne zna da je pesma o njenom zakašnjenju ušla u više antologija novije dečje poezije. „Tramvaji” su, inače, ubrzo štampani, u Zagrebu.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Metamorfoza žute jegulje u srebrnastu 25 H. Svadbeno prekookeansko putovanje 26 TREĆI ODELjAK: JEGULjA NA NjENOM PLODIŠTU 31 XI. Život i životne prilike u okeanskim dubinama 32 XII.
TREĆI ODELjAK: JEGULjA NA NjENOM PLODIŠTU XI. Život i životne prilike u okeanskim dubinama Kao što je napred kazano, kolevka i plodište svih
maja 1876. godine, brod »Challenger« prešao 130 hiljada kilometara (što čini više od trostrukog puta oko zemlje po njenom najvećem krugu), da je izvršeno merenje temperature morskih slojeva na 255 mesta, oko 500 dubinskih sondiranja i 130
Ekspedicija je, kao što je rečeno, imala neočekivani uspeh i o njenom radu i rezultatima postoji od tada čitava literatura.
bih verovao da on od toga pređe u jedno letargično stanje; ne mogući se održati na nogama, on pada u vodu i iščezne pod njenom površinom, pa drugi konji, očajno se braneći od jegulja, pregaze preko njega i tako ga ubiju«.
Od kako je Humbolt dao tako pouzdan i dokumentovan opis električne jegulje, niko više nije sumnjao o njenom postojanju, ali su te jegulje od prirodnjaka do danas slabo proučene. XVII.
Drugo jedno objašnjenje jeguljine orijentacije na njenom prekookeanskom putovanju dao je francuski biolog Luj Rul. Po tome, i suviše prostom objašnjenju, tu nema ničega ni
Da bi se ulovio koji takav primerak jegulje, trebalo je pomerati se postupno i sve bliže samome njenom plodištu, gde se moglo imati nade da će se naići na jegulje odmah posle mrestenja, pre no što one budu uginule ili
Cev, kroz koju silazite, savitljiva je; njena debljina i otpornost postupno raste ka njenom donjem kraju, da bi dala otpora vodenom pritisku koji je takođe postupno sve veći.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
SERDAR IVAN PETROVIĆ S Muhamedom i glupost u glavu! Tȅško, Turci, vašijem dušama, što obliste zemlju njenom krvlju! Malene su jasli za dva hata. FERAT ZAČIR, KAVAZBAŠA Jok, serdare, ne ugađeš putom!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
poče da pokazuje znake ženske lepote; kad joj njene drugarice u igri počeše odjednom, iznenada da zastaju i unezverene njenom lepotom, bujnošću prsiju, kose, da, diveći joj se, uzvikuju: „Ao, Sofke! Jao kakva si i kolika si!
— Koja je ova, bre, i čija? — iznenađen, zaprepašćen njenom lepotom a osobito takvim njenim drskim, slobodnim držanjem, pita onaj. — Sofka, efendi-Mitina! čuo bi se odgovor.
ispod njenih ruku ocrtavao, pojavljivao, slike se kao žive izdizale — a taj vez i šare bile su tako teške, da druga na njenom mestu tek ako bi mesecima mogla da uđe u nj — ona bi se sve više i više u to unosila i odmah bi počela osećati kako joj
— Ba... ba!... ba! I druga da je bila na njenom mestu, sigurno bi podlegla, izgubila bi se, ali ona, gnušajući se, samo ga odbaci od sebe i izađe, zakopčavajući se.
Sofka tobož poslom kod nje dolazi, a znala je da to u stvari nije, već da Sofka dolazi ovamo da nju vidi i da onda po njenom licu dokuči šta je sa njima, sa ocem, kad, u koje doba i zašto opet otišao, ona, da bi sve te odgovore izbegla, a
I zato Sofka, da bi ga sasvim uverila, morade izdržati do kraja njegov grozničav pogled. I on po tom njenom jasnom i otvorenom pogledu vide da je zaista istina, da se zaista rešila Potresen, zagrli je, i ljubeći je po kosi,
da će sada početi svaki čas ovamo dolaziti, ulaziti kod nje u sobu, tobož kakvim poslom, a u stvari da nju vide, da po njenom licu i držanju, sedenju, cene kako joj je. I zaista, prvo ulete tetka.
Sofka po njenom glasu vide kako ne samo ona, nego svi njeni, ma koliko da se nadali, bili uvereni da će ona, pošto je već efendi Mita
ujeda, vitka, crnpurasta i bežeći od drugarica, koje su je jurile, polivale vodom, da joj se sva kosa bila slepila po njenom krasnom vitkom telu, dotrča ovamo na teršene kod Sofke i dignuvši ruke, zaturivši glavu, zapeva tako silno, da amam
I to saučešće u njenom glasu Sofku toliko tronu, ohrabri, da, sasvim umirena, iziđe iz amama smelo i sa osmehom. Ove ovamo po minderlucima,
Ali je za njega to bila najveća sreća, a osobito kada bi video kako neka, usled njegova sve jačeg pritiska po tom njenom čvrstom, nabijenom, još muškom rukom netaknutom bedru, počinje da se zaboravlja, počinje da oseća kako je ta njegova, i
Ne znaju šta će od sreće. Onako stari, padaju pred njom i kao deca zahvaljuju joj na tom njenom silasku međ njih. Ispijaju iz njenih ruku najveće bokale na iskap. Sada su svi svoji.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Na vršini stadoše. Pod njima, druga strana brijega, bijaše prilično zaodjevena. Na njenom podanku vijugaše poširok put što vodi iz Gacka u Nikšić. Na desno, puškomet daleko, pomoli se jedan pješak.
Pod tijem toplim cjelivom, koga ne bješe osjetila, Bog zna otkad, rumen se proli po njenom žutom licu, pa ta rumen sađe i optoči joj vrat. „E bruke naše!“ reče ona dižući se. „Da ovo ko vidi?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tu životinju treba da zakolje, i njenom krvlju da poprska to mesto, i da kopa pa će naći blago. Ne učini li to, blago će mu se, iako ga nađe, pretvoriti u
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Pa- | storka je zagrli i poljubi se s njome i s njenom kćerju. Zdravo joj žao bude što oca nije našla kod kuće, ali polazeći dade i maćiji dosta novaca.
Stanković, Borisav - JOVČA
Ti, kao što znaš, kad mi dade one pare da otvorim dućan, trgovinu, ja od tih para odvojih i dadoh i njemu, mome zetu, njenom mužu, njegovom ocu.
Da ti nije teško? VASKA (ponizno, stidljivo ali ubijeno i bolno): Ništa mi nije. JOVČA (u izgovoru njenom oseća bol njen, i u bolu neki veliki, nem, gorak prekor njemu): »Ništa«? (S gorčinom): Vidim ja, vidim.
Jer kad je vidiš onda je sve... JOVČA (očajno): Kako: »sve«? Zar je već »sve«? Dotle došlo? (Baca sveću u njenom pravcu, te se ugasi i kotrlja niza stepenice.) MARIJA (ironično): »Došlo«?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
vesma falio i da je pohvala njegova neložna. „Praeѕertіm”, rečem ja mužu njenom, „ubі de prandіo ѕumendo agіtur, nemіnі cedo”, to jest: „Navlastito gdi je o ručanju posao, nikom ne ustupam.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zaželim da je izbušim nožem i ogrejem prste na njenom toplom šikljanju. Zastajem i slušam kako ledena drhtavica otiče u krvi pod opancima. Na obali u snegu crni se čovek.
Samo će stara kuća ostati da se u njenom odžaku legu kukuvije i po čitavu noć smrću plaše selo. Sitnu kaldrmu prekrila lišjakinja, plotovi pogoreli, jasenovi
„Upropastila si me... sasvim. Načisto.“ Bio je zbunjen njenom pribranošću. „I ti si mene.“ „Ja tebe upropastio?“ Zamišljeno je gledao u pod. „Jesi.
Niska se proređivala, mehurići su nečujno ginuli u njenom sanjarenju. Dugo je ležala nepomična, uživajući u sebi, bezimenom muškarcu nudila grudi, trbuh, udolicu butina, nudila
Teret se svalio s nje kad je, posle duge molitve nad njenom glavom, otac Metodije otpustio i rekao kaluđeru koji ih je doveo k njemu da je odvede do grobnice u crkvi.
i, žureći, nastavljaju večeru, da posle u gomili urone u mrak, i tek kad se raspu prerovskim sokacima da počnu priču o njenom smehu, kojim neće moći sebi da objasne dane kada je Simka ponovo postala ona stara gazdarica sa surovom i tvrdom rukom.
obvi ženu, ne zna da ga ona mrzi, ćutanjem joj kazuje grehe, ne sme da pita kad će roditi, ruke plašljivo mile po njenom trbuhu, njoj gadne kao gušteri, pa se odmače i pripi uz dasku kreveta. Može sad iz kreveta da ga izbaci. I iz kuće.
Nije mogao da spava. Ustao je iz kreveta i upalio lampu da je prinese njenom licu i vidi joj oči kad bude rekao: „Nije pravo da ti spavaš, a ja da se mučim. Gledaj me pravo u oči.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
3atim poče pomnije da je posmatra. Devojčica je bila gotovo dorasla do devojke, ali na njenom licu i u kretnjama bilo je još mnogo detinje ljupkosti.
Čim ga je pogledala, mladić. je utonuo u zlatno jezero njenih očiju. Na njenom licu stražari su, prvi put, videli osmeh. Zbunjena i srećna, nastavila je da veze. Nikada tananiji nije bio njen vez.
Umesto grbavice, pred njim je stajala lepotica. U ruci joj je bila ruža. Ona je prinese licu i začudi se njenom mirisu, pa je pruži susedu da pomiriše. — Gle vraga! — jeknu Đavolak. — Gde mu nestade rep?
Nemoj se uplašiti! — Majka gušterova uzdahnu. — Ne gledaj kraste na njenom licu, ne brini što OD nje ledeni vetar bije, pritrči i poljubi je u jedan, pa u drugi obraz, a onda se izmakni.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Milićević nije zabeležio, niti je mogao da zabeleži, ono što ni očevici nisu videli: kako je Ljubica, dok su se njenom glasu i njenoj molbi pridružili glasovi i molbe svih prisutnih, u Miloševom oku koje je gledalo, oko sebe, taj polukrug
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ne smem ni ja da te čitam, Pesmo moja nečitana! Pored mene sveća drkće, K'o da b' pesmu čitat' htela; Ja je dadoh njenom plamu Hartija je izgorela. Hartija je izgorela Al' ostaše slova bela; Pesma moja nečitana Još se vidi sa pepela.
Ne dajte suzi da joj s oka leti; Vrat'te se njojzi u naručja sveta; Živite zato da možete mr'jeti Na njenom polju gdje vas slava sreta!
i dalje ni koraka. Vetar se titr'o haljinicom njenom, I zlatnom kosom mekanom k'o svila; Sunce se baš tad spustilo za brda, I sva se šuma ućutala bila. „Dosta! Ne treba!
A kad ona ode, mi još dugo po tom Gledasmo za njome sa krova od broda; Zaslepljeni njenom zanosnom lepotom, I muzikom strasnom njenog gipkog hoda. ...
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Hiljade ti Božijeh duhovah zanešeni njojzi revnovahu; opiveni njenom poezijom, po blijedom tumarahu sv'jetu i stvarahu različne predmete; no prividna njina tvorenija bježahu im od
Popa, Vasko - KORA
svitanjima Proklija Sve to zato Što mu u srcu Sunce spava STOLICA Umor lutajućih bregova Dao je oblik svoj Telu njenom sanjivom Večno je na nogama Kako bi se rado Sjurila niz stepenice Ili zaigrala Na mesečini temena Ili prosto
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
U udžbenicima, kakvi se upotrebljavaju u školskoj nastavi, o tome njenom postanku i uzrastu se obično i ne govori. Predmet moje disertacije bio je jedan od problema Mehanike.
Četvrto pokretno nebesko telo je Sunce. Peto je zvezda Aresova koju vidimo sada onde na zapadu u njenom crvenkastom sjaju. Šesto je zvezda Zevsova; eno je onde na jugu. Sedmo je zvezda Kronova koja leži malo dalje, na desno.
On iziđe pred učitelja i reče: „Ja sam taj! Prešao sam Grčku na njenom najširem delu, od jedne obale do druge. Počeo sam svoje putešestvije u šumovitoj dolini koja se zove Tempe i kroz koju
Jednaki uglovi daju uvek istu takvu razmeru. „Ugao što ga čini pobočna strana jedne piramide sa njenom osnovom dat je razmerom visine piramide i polovinom širine njene osnove.
„I oni su sastavljeni iz atoma“. Hipokrates ga pogleda začuđeno, ali Demokritos ostade pri svome. „Materija je, u njenom obliku i kretanju, u to ne sumnjam, jedino stvarno i istinsko biće, a ceo duhovni svet smatram samo za jednu vrstu
„Nablizo tvog rodnog mesta, na domak granice naše države, a za koji dan i pod njenom vlašću“. ,,Onde življaše filozof Demokritos“. ,,Čuo sam za njega“. ,,Kod njega htedoh u školu“. ,,Pa što ne ode?
Sada možeš, sine moj, da razumeš stav koji sam zauzeo prema učenju Demokrita. On smatra materiju, u njenom obliku i kretanju, kao jedino uistinu stvarno, a ceo duhovni život kao stvarnost, izvedenu iz one prve.
Nad Sirakuzom i prostranom njenom okolinom vladao je od 269 do 215 godine pre nove ere mudri kralj Hijeron II. Za vreme njegove više od pedesetogodišnje
Primenjujući taj svoj zakon, zaroni Arhimedes krunu u vodu i izmeri pomoću osetljivog kantara njenu težinu u tom njenom zaronjenom položaju.
Oni mi pričahu o njihovoj arabljanskoj postojbini, o njenom pesništvu, njenim umetnostima i naukama, o učenom dvoru kalife Harun-al-Rašida i o bagdadskoj Velikoj Školi koju je
Soba je bila velika i visoka. U jednom njenom uglu nalazile su se stepenice koje su vodile na gornji sprat zgrade. Duž zidova prostirao se minderluk, obrazovan od
To što naše pape sada čine, oduševljavaju se prosvetom Grka i rade na njenom vaskreseniju, ljuto će im se osvetiti. Čovek je dobar samo onda kad jednostavno živi, ne traži da zna više no što mu je
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Oh, koliko žalim što je nisam mogao pratiti u njenom razvijanju, u jednom tako slatkom uzrastu kad se rascvetava, što je nisam mogao maziti, grliti, držati na srcu.
Moja majka ništa nije htela da potvrdi, ali me muči ono što vidim na njenom licu. Ja sam rekao da ću stvar izviditi kad se vratim. Noćio sam sâm u drugoj sobi, obe noći. Oka nisam sklopio.
U naručju njenom, mrtvo najmlađe dete i svećica mala, voštana dogorevala je nad žutim, tankim kao igla njegovim nosićem.
Ali zbunjen njenom mladošću, onom večnom vedrinom mladosti što opija dušu do ludila sreće, on je najedanput osetio kako mu je iznenada
Ja joj, najzad, obećah, duboko dirnut onom njenom dobrotom, umiljatošću i srdačnošću kakvu odavno od nje nisam osetio. I u tom času ja potpuno zaboravih da sam, po planu,
Ne znajući u čemu je stvar i zbunjen još više njenom iznenadnom bledoćom, ja zaustih da je pitam, ali se ona pribra. „Da“, reče, „da, poznajem. Hoćete li da vas predstavim?
To je bila ista ona što je donela smrt njegovom prethodniku. U pogruženom stavu njenom video se jad preživeloga događaja. Kao da se ugasila svetlost što se za trenutak zasijala, oči su joj mutne.
To čeljade pratim ja, dakle, ravno pet godina u celom njenom životu i kretanju. Večito zavrnutih rukava, sve odano kući, poštovao sam ga ja od prvoga dana i nikad nisam propustio
— Ti se, dakle, sećaš kako je on onu sirotu malu Koletu od Rozena, u njenom očajanju udovištva, opisao? — Kako da se ne sećam, sećam se vrlo dobro Kolete od Rozena, njene plave kose bačene u
me je prvo pozdravila, dok je moj pogled odmah pao na njene grudi, čiji se nemir pri svakom i najmanjem pokretu, a pod njenom skoro providnom bluzom, živo osećao. Pozdravljajući me, ona se nasmešila, korak po korak prateći stado.
se sve više, jer na moja drska zadirkivanja koja su i mene samog čudila, odgovorila mi je ravnom merom, dok je u njenom glasu i držanju bilo nečeg mnogo sigurnijeg nego u mome.
O njoj i njenom pozivu ti nikad nisi ništa ni mislio i vojnik te je interesovao samo utoliko ukoliko je imao naročitu uniformu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
) Ko zna, možda je moja bolećivost pružala neku utjehu njenom dugo zapostavljenom ponosu, neku naknadu za bogzna kakve i kolike tajne povrede, i gotovo neku pobjedničku odmazdu za
Često sam, u proljeće, u malom no gustom, sjenovitom vrtu iznad kuće dugo ležao u njenom krilu. Gledao sam odozdo njene jasne i smirene oči nadnesene nada mnom.
I to nešto kao da ne leži samo u ljudima, u kretanju i migoljenju živog ljudskog stvora, već i u prirodi, u čitavom njenom ritmu, pa i u takozvanim mrtvim stvarima. I u samom zraku u kome se truni zlatasti, ljepljivi nedjeljni pelud.
Majčino raspoloženje bilo je vedro, na njenom licu ležala je bezbrižnost, ona je spokojno pržila svoje srdelice — sve snagom i na osnovu toga što ona ne zna,
jer, ma kad je stekao, zbog one apsolutne zapreke u građi moje psihe, nikad ne bih mogao da joj se povinujem i njenom poukom koristim.
više u vezi s onom drugom, „nestručnom” stranom njihovih ličnosti, o njegovom trzanju ramenom i namještanju violine, ili o njenom staromodnom fichu-y i o skakutanju njenih smežuranih kokošijih prstiju po klavijaturi, kojima je jedva grabila oktave.
I o njenom ličnom mirisu, o onom specijalnom vonju starih učiteljica klavira po provinciji, za koji je Ivan tvrdio da bi ga zavezani
smrtnom kosom, no uvijek ili previsoko ili prenisko, tako da će Mladić, bilo čučnjem bilo skokom, svaki put izbjeći njenom zamahu. A kad kosa baš potrefi kako treba, tačno u visini struka.
I da golem broj ljudi uopće nije kadar da pojmi i osjeti ljubav u njenom afirmativnom i aktivnom obliku, već samo kao više-manje besadržajnu shematsku suprotnost, koja automatski niče po
To je njenom zrelom licu vraćalo izraz marljiva deteta. Ugovorili smo mali kućni koncert o prvom Matinom dolasku. Popodneva sam
Tu se duh zove moralizatorstvo, pa poništava poeziju i sukobljuje se s čulnošću i s njenom slobodom. Ali kod doista velikog pisca, um ne ubija pjesnika. Eto vam Šekspira.
(Sin ju je više večeri gledao na trapezu; i činila mu se, u njenom smaragdnozelenom dresu sa zlatnim resama, uistinu poželjna.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad al̓ tu veliki carevi dvori i kraj dvora sakato voće, nasred voća drvo jabuka, a na njenom vrhu zlatna jabuka. Da sakate jabuke, bože! To čudo još nije svojim očima vidio.
Petković, Vladislav Dis - PESME
jedne zore, prve zore potom, Zaspale su blago njene oči dana, Njene oči cveća, sred živih obmana, U jeseni tužnoj, sa njenom lepotom. Zaspale su potom.
Da mi je da sam u predelima onim, Gde su mi mladost, san i uspomene, Kod negda svojih da je da se sklonim S lepotom njenom što k'o miris vene.
Nama se spava. Nama se ne sanja. Gube se redom, trunu pod životom Aleje bola i podneblja plava, I moja lira sa njenom lepotom, Tugom i srećom... da je da se spava.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Nikad nije pominjala ni Linkolna, a promenila bi temu razgovora kada sam ga jednom nazvao američki Kraljević Marko. Po njenom mišljenju, Amerika severno od reke delavera, nije bila za nju značajna, a čak je i samu Filadelfiju pominjala samo radi
Ovo sam postigao zahvaljujući njenom ličnom angažovanju i upornom vežbanju. Glen Sanoks, blizu Koria, svojim zimzelenim pokrivačem bio je svedok mojih
Njegov odnos prema apstraktnim naukama i njenom odnosu prema industriji najbolje se može prikazati ako se uzme u obzir činjenica koja je imala velikog značaja u
Mislio sam najviše o Nemačkoj, o njenom ekonomskom i političkom jedinstvu, o čemu je razmišljala i većina Nemaca na univerzitetima, bez obzira da li su se
Srpske kraljevske akademije, pozvalo me je na neformalnu konferenciju, sa molbom da im nešto kažem o američkoj nauci i njenom nacionalnom odboru za istraživanja u Vašingtonu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Studen i glad oblada njenom voljom. Od sinoć ništa nije okusila, zavežljaj s kruhom odnio joj poočim, pa instinktivno uputi se prema njegovu stanu.
U selu, na raskršću, ukočila se gola murva; po podatku njenom ozidana su sjedala kamenom. Pod njom, kad ozeleni, danju u hladovini žale se siromašni starci, a noću kalaši mlađarija.
I pred njenom ljupkom pojavom, koja mu, moleći se, pred oči dolazi, gube se danji uzbudljivi utisci i sunce ga budi u krevetu mirna i
Ali nigde da oseti toplotu srodne drugarske duše! Pa se zaželi svoje dobre majke: u njenom krilu primirio bi se. U povratku iz crkve, prolazeći pored odelite fratarske kuhinje, bunio bi ga miris hleba, kave i
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Već i zbog porekla i prirode usmene književnosti, vrednost narodne lirike, zajedno sa njenom izvornošću, neposredno zavisi od sačuvanih starih i najstarijih slojeva iskustva, ali ne treba zaboravljati da je ona
doba nije uvek na velikoj ceni: Navešćemo, kao ilustraciju, samo jednu, inače izvanrednu strofu, s kadenciranjem na njenom kraju: Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu
zabrane između kojih se jedna narušava; ona ispod ovih zabrana aktivira, u skladu sa celokupnom strukturom knjige, njenom zamišlju i pravcem u koji ona usmerava sve naše asocijativne nizove, dakle u skladu sa strukturnom celinom cele Popine
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ali upravo ta greška ili neznanje daje tragično osenčenje njenom liku, što ne bi bilo moguće bez stalnoga isticanja da junakinja sve predviđa i sve zna.
Sačuvani su, naime, tragovi geneze same rečenice. Najraniji njen zametak nalazimo u prvoj verziji romana, pri samome njenom kraju, gde je Sofka, usamljena i zahvaćena jakom erotskom ekstazom, prvi put „mislila o sebi, majci, ocu, dedi.
i u celoj varoši više se znalo i pamtilo o njihovim čukundedama, pramdedama nego o njima koji su sada bili živi, o njenom ocu, o stričevima“.
Ne bi se inače upotrebio za oponiranje sa junakinjinim protivnim stanjem: sa njenom smirenošću kad se nađe u „mekom, toplom i ututkanom” sobnom prostoru.
Dugo pripremano u njenom opažanju, ono se sasvim jasno ispoljilo u trenutku kada je Sofka, osećajući „razgrađenost" svekrove kuće, pokušala da
A bar da se njome završi, nego se, eto, produžava njenom decom, unucima, praunucima. 152 Naslov, početak i kraj čine kompoziciono jaka mesta, imaju dopunska svojstva
Majka se, dabome, doseća zašto je ćerka došla, pa svoj uznemireni pogled skriva pred njenom radoznalošću; to, opet, ćerka primećuje, pa tumači kao potvrdu svoje slutnje.
nije, već da Sofka dolazi ovamo da nju vidi i da onda po njenom licu dokuči šta je sa njima, sa ocem, kad, u koje doba i zašto opet otišao, ona, da bi sve te odgovore izbegla, a
U Sofkinrm je sećanju zapravo, pa i u doživljaju njenom prelomljena - delimično kad nije potpuno - istorija hadžijske kuće na glasu, koja se primiče svom zalasku.
događaju da je isprošena, da je otac odlučio o njenoj udaji, Todora svoju ćerku ne obaveštava rečima, nego postupkom: u njenom prisustvu nalaže sluškinji Magdi da je odvede tetki i tamo je ostavi. Drugi se primer nalazi u toj istoj, H glavi.
Gotovo koliko i ulozi Sofkinog tela, mi smo naročitu pažnju posvetili njenome opažanju prostora. Jer naporedo sa njenom telesnom osetljivošću ide i osobita osetljivost za promene u prostoru: promena srazmera u prostoru i promena stepena
videći je taku kako ide sredinom čaršije a ne zabrađenu duboko, ne obučenu u novo, odmah, a naročito po tom njenom idenju, sredinom čaršije, znali su da sina vodi na zanat.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
kojima će možda biti drago da je vide slomljenu i neobučenu, pa da se posle svete ne toliko, svakako, njoj koliko njenom narodu: „E nema, međer, mekša srca od srpskoga!..
Za jedno zrno u ovoj ljutnji za njome pušteno ne bi odgovarao ni običaju ni njenom rodu: teško među ljudima progovorila žena mužu. Zato ga brzo uvedoše u mlin, da se I To zlo ne bi dogodilo.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
TEKELIJINIH PITOMACA 187 SPASENA JE 189 O STOGODIŠNjICI SIME MILUTINOVIĆA-SARAJLIJ 192 O ZARUČENjU KNEGINjICE STANE 194 NjENOM IMPERATORSKOM VISOČANSTVU 196 ZAR NEMA DRUGA LEKA! 197 KAD VEĆ MORA... 199 DA SE NEŠTO...
Puti su im sada lakši, Jer ti si ih kaldrmisô. »Starmali« 1888. OMLADINI celoj i jednom delu njenom I Omladino, oči naše mlade; Omladino, ruke naše jake; Omladino, zvezdo naše nade — Ja te zdravljam kroz mutne
Srećan danak što vas spaja I čarobom pesme stvara Od najdubljih uzdisaja. »Starmali« 1889. NjENOM IMPERATORSKOM VISOČANSTVU KNEGINjI STANI kad je darovala milion rubalja Crnogorcima glađu paćenim Oj, kneginjo Stano,
Dok god traje pobožnoga žara, Pravoslavnih hrama i oltara, Njenom grobu poslaće se sveća, Venci viti od svežega cveća.
Omladina skupljena na vel’kim školama! Kad zatvori knjigu, digne drugu brigu — Zna šta narod zida na njenom podvigu. Iz duša si plevi korovljike male, Teše karaktere, diže ideale.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA: Nisam ni ja siroče u boga. MITAR: Vidiš li ti da ti mati luduje? Ona će sve s njenom prokletom modom da spiri i izmodi, pak onda? — Ne, ne, žao mi je, al’ ne može biti... Koj vrag, kakav je to pandur?
Petrović, Rastko - AFRIKA
U svakoj pirozi je samo po jedan mladić opruženih nogu po njenom dnu, a samo jedan od njih, na sasvim nagom telu, ima oko vrata kragnu ol kaučuka i kravatu od karirane svile, koju ne
zemlju, s napetom pažnjom, široko otvorenih očiju, u stvari je bolje upozna, bolje shvati, no čovek koji sedi na jednom njenom mestu godinama.
Crna je devojka primi, polegne pod njenom težinom, odupre se o gipke noge i odbacuje natrag u krug. Ceo krug tako, kao da je čvrsto sliven i da je od zategnute
Na žalost, šofer–crnac, ne samo što je takođe prati ljubopitljivo pogledom, već nesvesno i volanom upravlja u njenom pravcu. U poslednjem trenutku ja vidim da kamion ide pravo u neku duboku jamu koju su crni iskopali za zverove.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ja niti smedoh dalje raspitivati za ovu žalosnu istoriju, niti se približavati ovome malom i nesrećnom svedoku njenom, ovome tužnom spomeniku odbegle svesti...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Pored mene sveća dršće, Kâ da b’ pesmu čitat’ htela, Ja je dadoh njenom plamu — Hartija je izgorela. Hartija je izgorela, Al’ ostaše slova bela, Pesma moja nečitana Još se vidi sa
Čuješ večnost kako bruji, Na njenom se suncu zgrevaš; Kroz dušu ti vera struji — I ti ne znaš da to snevaš. XXXI Od muke se pesme viju; Rad leka se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
da mu čovek sve oprosti... Bugari mu čak i ime znaju. Uzme on onu veliku granatu, i na njenom krilu zaveže daščicu, gde napiše: „Pozdrav od Koste“ — i grune. Pomlati Bugare... Psuju ga na sva usta...
Kao da je i sama uviđala kako to nije dobro što radi, ali je primorana da tako postupa. U njenom ponašanju nije bilo ničeg banalnog i uvek je bila u stavu iščekivanja. Pruženu ruku je primala, ali svoju nije nudila.
A mi od toga živimo... Takav je posao. U njenom glasu bilo je nečeg ledenog. A u onom odricanju od svoje rođene sestre ogledala se surova logika njihovog čemernog
Ona sede. Ja sam stajao prema njoj, da bih je bole video. Moj se pogled zaustavi na njenom malom, uskom stopalu. Ona kao da je primetila šta posmatram, i podvi noge. Naišli su Poleta i Toma.
Refleks od suza i pritajeni, čežnjivi sjaj plavih očiju davali su izvanrednu čar njenom licu. Naše usne se spojiše... Dragiša zaćuta, obuhvati slepoočnice i tresnu glavom. Luka sede. — Ja!
Arleta me pogleda široko otvorenih očiju. — Dokaz ljubavi!... Kako, na koji način? Pokušao sam odmah da njenom pitanju, a i svome odgovoru, dam šaljiv ton. Ali je Arleta mislila svojom logikom.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
“ Al’ bezglasna stoji sudba, Oko nje je užas, strah; Dečanskoga krv obliva Pri podnožju njenom prah. U suzama Dušan tone, Kotrlja se strasti smet, S prebijenom voštanicom Osvetljava genij klet.
Sunce sinu na istoku, Pred kolebom dva junaka, S njima majka, stara baka, U njenom je suza oku. Preko brega izdaleka Jutrenja se začu jeka Sa crkvene kule zvona.
Može biti da ona nije privlačila naročitu pažnju ispitivača već i stoga što je u njenom samom naslovu rečeno da je prevedena.
PJESN (str. 115). Objavljena u Smesicama novim, Pešta 1841, 27—8. Pred pesmom, Vidaković daje ovakvo objašnjenje o njenom postanku: „Sledujušču pesnicu ovim povodom... sočinim. Polazeći ja iz Titela 1813. g.
sočinim. Polazeći ja iz Titela 1813. g. u Kesmark, zamolim mojega prijatelja da mi piše što o Serbiji i o njenom posle Georgija padeniju.
Bojić, Milutin - PESME
VIII Ti ideš od nje, ti, sunčani zrače, Ti si joj kose milovao, mada Sam nisi znao na šta sjaj tvoj pada. I njenom oku ti si dao sjaja. U tvoj se drhtaj nenadno uvlače Osmesi njeni fini, kô ton jada Tih osmeha je moja duša rada.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Ali je on u romanima dao i šire slike života u Dalmaciji i njenom zaleđu: u prvom Za kruhom (1904) odlazak glavnog junaka, obrazovanje u tuđem gradu i povratak u zavičaj, na koji se već
Jakšić, Đura - PESME
Kroz redove ljudskog blata — U kolove Azijata; Pa da onda u neredu Crnu cevku, pušku bledu, Turskom krvi obojadi, Njenom parom da okadi. „Još ih nema!... Gde su? Šta su?... Il’ im zverske strepe grudi. Na megdanu i užasu?...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Licem kuće, celom njenom širinom, ispred nje, protezala se bašta i gubila naniže. Suprotni, komšijski zid nije se video od silnog drveća koje je
I Mladen je bio takav. III Docnije, baš kad, bar sudeći po babi, po njenom bezbrižnijem licu, malo slobodnijem, veselijem, po obilnosti jela i odela, otac sa trgovinom i pazarom počeo dobro da
Zato bi celog dana presedela stroga. Po njoj, njenom licu, ništa se nije poznavalo da se štogod dogodilo, desilo. Samo, mesto one njene bele, nežne, vezane maramice ispod
I koliko je puta Mladen viđao noću kako u onom njenom sopčetu sedi obučena na prostrtoj postelji. Bez sveće, bez ikakva znaka. A to sve zbog njih.
zdravljenjem kao da se ulaguje, moli da oni, komšije, pobrinu se, nastanu i ne izgube ga iz vida već ga pouče, pomognu njenom Mladenu.
Onda ona, Jovanka, rekla: »Pa ako brat Mladen kaže, dobro, poći ću...« To, poslednje, Mladena iznenadilo. U tom njenom, da joj on kaže: da li da pođe za drugoga ili ne, oseti on i njeno lukavstvo da time njega primora, da se reši, i ako je
je došao, ulazeći na kapiju, silazeći ka kući, videći babu ispred kuće kako, tobož u poslu, zasukanih rukava, radi, po njenom ukočenom brižnom pogledu kojim ga je dočekala, i po dubini ispitujućeg pogleda, video je da sve zna.
Mislio bi o njoj, o njenim crnim veselim očima, o njenom sad istina zbog neizvesnosti njegova odgovora malo bledom, uznemirenom, ali uvek nasmejanom licu; o zakićenim cvećem
Ali je odmah znao i zašto ona to čini. Po njenom polakom, kao obazrivom uplašenom približavanju i negledanju onako pravo, otvoreno u Mladena, Mladen je znao: da ona zato
već ode naniže, čisto kao bežeći od kuće, jednako preplašen i unezveren kako će se sad sve čuti, pući glas o bekstvu njenom. Mladen nastavi beleženje.
— A već se po njenom glasu, licu, videlo da se setila svega [njihovog]. On se činio nevešt. Uneseno, mirno, zavijeno, odgovori joj: —
Baba bi je dočekivala: — Luda li si, sinko? Ona, iznenađena tom njenom dobrotom, čisto poleti i pada joj u krilo, briznuv u plač. — Nane, mori, slatka! Što ću, nane?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Za j. panjem, u jednoj skaski, sedi i Uris (Begović, 201). »Božićna jelka« unesena je sa strane (upor. o njenom postanku i širenju M. R.
docnije). Sejanje, i uopšte svi poslovi oko k. su isključivo ženski poslovi (SEZ 19, 283). U njenom semenu stojalo je uskršnje jaje (»da je ne tuče grad«, SEZ, 14, 51).
, 4243) označava čoveka koji je sulud, tj. koji nije tri puta obnesen oko leske [da bi došao u dodir sa njenom spasonosnom, pamet dajućom snagom]. U staroj srpskoj školi deca koja ne znaju lekciju bila bi šibana l.
L. ima veliki značaj i u kultu; »L. je drvo blagosloveno« (S. Trojanović, Vatra, 68). Na njenom drvetu vadi se živi oganj (SEZ, 17, 134; S. Trojanović, o. s.
Novorođenčetu za prvo dojenje »zadojaljka« donosi na dar kravaj, a žene, dok dete doji, drže nad njenom glavom sito s kravajem — »kao simbole plodnosti« (SEZ, 86, 419 id, Vranjsko Pomoravlje).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Znala je da se u varoši saznalo i da se o njoj govori, pa ostade u gradu na gazdine troškove. Gazda zadovolji se njenom odlukom i ne zapusti je, kako su varošani mislili.
Majčino blijedo lice, starački svježe, otsijevaše blago. Posmatrajući je, on je uvijek u njenom licu naslućivao i gledao budućega sebe. —Kako je otac? — upita je. —Doli je, u dućanu...
I sada je mislio na Mariju, zdravu i izabranu, i osjećao je da njegova duša skladuje s njenom, pak se podavao priprosto uživanju, kojemu — činilo mu se — ne bi nigda ni bilo konca.
Dolazi mu da bi prignuo skrušeno glavu k zemlji, i u njenom i Marijinom krilu našao život. „Nu koja korist?” misli. „Zar čovjek zna što ga čeka?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dao je uputstva sluškinji Mileni i njenom sinu kljastom Tihomiru. Neće više dolaziti. Doći će tek za nedelju dana da vidi ima li kakvih promena, ali se više neće
Ne, ona je bila ledeno mirna. Ništa se nije pomerilo na njenom licu, kao da nije čula ono što sam joj rekao. Čini mi se da sam pomenuo kako je narod zloban i pokvaren, da upire oči
Bila mi je okrenuta leđima. Gledao sam je. Pažljivo sam osmatrao, ne bih li video kakav bilo treptaj na njenom ramenu i vratu da bih po tome mogao naslutiti šta misli, pošto mi se učinilo da je otišla ka prozoru i da se okrenula
Trpim, neću da pokažem da me to boli, ali kad bol preraste, okrenem je na trbuh i počnem da devetam šakom po njenom zgodnom okruglastom dupencetu.
pristao da uzme jednu tako izvikanu žensku, odan i poslušan da bi to učinio odmah, zdrav i jak da bi se mogao nositi s njenom uzavrelom pohotom i podozriv da bi je kasnije držao na uzdi.
temenom mi je meko, sve mi uranja u mekotu njezine kože, jer više nema ni one lanene tkanine, već mi kosa i vrat leže na njenom golom bedru.
zube dok mi odsecaju vrh brka i njene beonjače vidim kako svetle, ali me slatka obamrlost prikriva tu, teme mi srasta sa njenom glatkom kožom, kosa mi se meša i zavezuje sa dlačicama pod njenim trbuhom, kao da je hiljade malih demona i đavolaka
Ilić, Vojislav J. - PESME
Visoko nad njenom glavom Šarena duga se pruža. I Ares s osmehom stoji. Božica stidno se trže, I grudi zakloni brže. Al' čista kapljica
I preporođen tako, pod zastavom slobode Moj duh se gluposti smejô na njenom šarenom tronu I gruboj sokačkoj ludi, i robu salonske mode, Narcisu fanfaronu. Vekovi minuše tako.
No svetla mladost je prošla, I ti snuždena stojiš na njenom obronku travnom, Jer starost već je došla. Vreme je izrilo bore po tvome čeocu tavnom I zlatne nestade kiše, I
Video sam ga u moru plamenom, Što gordu Moskvu u pepeo stvori: On beše veći u plamenu njenom, No car veliki sa kojim se bori. Njegove trube samo uspeh zvone Pod zastavama Marsa i Belone! On mladost pazi.
“ Što u njenom beše glasu, To podsmešljiv tvrdi lik, I sve stade u užasu, Igra, šala, smeh i klik. Al' se diže spram prestola Dagestan
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zato pokušavam drugu igru: šetam se, duž vremenske ose u njenom negativnom smeru. To znači: ne menjati svoj prostorni položaj, nego se samo u vremenu kretati u prošlost.
On ju je uzeo u zaštitu, borio se za nju i, pobediv njenog brata, vratio na kraljevsko prestolje. U njenom zagrljaju, on je zaboravio na svoju venčanu ženu, a ko to ne bi - najstrožije osudio.
Sa ovo nekoliko redaka moga pisma ispisano je, u glavnim potezima, hiljadu godina istorije astronomije. U njenom razvitku nadovezuju se na Aleksandrijce obnavljači astronomske nauke: Kopernik, Galileji, Kepler.
Koliko sam joj se obradovao; a kako i ne bih: na njenom stolu ležala su tri Vaša pisma, iz Frankfurta, iz Vajmara, iz Lajpciga.
Taman sam bio ostavio patrijaršiju, a pred njenom glavnom kapijom - tako mi pričaše mitropolit - ukaza se jedna čudna četa.
U njenom domu skupljali su se svi oni koji su još živeli u starom grčkom duhu i obrazovanju. Hipatija nas prepoznade i plati za na
Posle svoje konjunkcije, udaljuje se ona sve više od Sunca, a na njenom desnom rubu, okrenutom prema Suncu, ukaže se srebrnasti sjaj, koji biva iz dana u dan sve veći i jači.
Zemljin oko Sunca toliko sićušan prema otstojanju zvezda nekretnica, kao što je središte nebeske kugle neznatno prema njenom poluprečniku. Pa ipak su astronomski instrumenti, sa te male stazice Zemljine, izmerili otstojanja tih dalekih zvezda.
Vama stoji svaka haljina divno, ali priznajte da i ja izgledam dobro. Naročito ova perika sa njenom dugom kosom, dala mi je ono što mi najviše nedostaje.
Samo se na njenom osvetljenju i saobraćaju primećuju jače promene. Ona je danju tamnija, a noću svetlija, jer su se stabla njenih drvoreda
To je bilo moje vlastito delo. U oficijelnoj odeći bečke biblioteke, u njenom uobičajenom povezu, sa grbom, žigom i numeracijom, ono mi je izgledalo skoro strano, a valjda i zato što sam ga od
Kada sam srećno svršio teoretski deo moga rada, pristupio sam njegovoj primeni. Dve godine morao sam posvetiti njenom prvom objektu, našoj Zemlji.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Da gledam kako ona, još čistija i svežija, prolazi pored mene, čak i služi me, dvori, i po njenom licu, osmehu, vidim kako je njoj milo što je meni dobro kod nje. I sada sve to izgubih, upropastih, svojom nogom zgazih.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kuća majstor Kostina opet ožive. Kao da je i ona bila u Sandžaku na blatu. Seki dolaze drugarice, ocu njenom ljudi na razgovor. „Bogami će ovaj naš Kosta umreti kao pravi pravcati muškarac. Ko bi to mislio!
U štalu da je privežeš!... Moram govoriti s njenom majkom, uzeću je na brigu kao svoje dete, ne mogu pustiti da dobra i lepa devojka ostane luda, i vuče batine od muža
Dva svoja muškarčića ona je volela na razne načine, iz raznih pobuda, i to je njenom srcu donosilo širenje i punoću. Njen život postade raznolik, bogat smislom i novim voljama.
matorca, nešto krto i ponosito, nešto srpsko, što će mnogo truda i muke da stane, ali će biti od njega radosti ne samo njenom srcu pomajke, nego i čudnim njenim nemirnim nostalgijama, koje je sad manje sad više jasno, ali neprestano osećala, i s
Nastala je sad scena dirljiva i topla. Sa svojim Švapčetom gospa Nola je prošla kroz jedan trenutak kakav se u njenom životu više ponoviti neće. Sirota gospa Nola! Nije slutila kako je teška i velika stvar biti mati do kraja.
On nije više u grobnici sam; ali nema više nikoga da zapali kandilo ni Julici, ni njenom trećem mužu. Čak je i koketna i lepa pop-Tominica u grobu.
Sadašnja grobarka ima dvadeset šest godina, i gleda vas kao vampira ako počnete razgovor o gospa Noli i njenom društvu.
Ona strašna noć u njenom detinjstvu pogasila je u njoj mnogo, snagu i otpornost, i ostala samo jedna strast... Svejedno, ona ima makar strast.
— Izvini, molim te. Kod nas ima starog sveta, i svaki čas nekom nije dobro. Baka moja je izmislila da sevanje u njenom ramenu odumine kad joj ja masiram podlakticu. A otac moj svaki čas napravi neku scenu... Kako je ovde tiho.
Bremenost, kod gospa-File, pod njenom uštirkanom haljinom, skoro niko i ne opazi; dete se isturi kao kad iz kutije isturiš predmet i kutiju naglo zatvoriš.
Išle su beskrajne priče o njenim toaletama, o njenoj bisti, o njenom nakitu, njenoj sreći, njenoj veštini i pameti. Mlade devojke su se rado zamišljale u njenoj sudbini i koži, pred njenim
Mlade devojke su se rado zamišljale u njenoj sudbini i koži, pred njenim ormanom za haljine i rublje, u njenom stolu u crkvi, u njenoj bundi kad prolazi ulicom i svi joj se klanjaju.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Slučajno opazi Roksandu i sasvim se voshiti lepotom njenom. On pođe za njom, u nadeždi iskusiti ko je i gdi sedi, no kako se udivi kad primeti da je Roksanda put iza sela
su kod drugi nepostižime, vidi dare koje drugi sujetno traži, i razdaje po volji dostojinstva i devojke koje njemu po njenom rasuždeniju bolje nego mlogima pristoje; štaviše, vidio sam i takog vešati koga je mati kao oči iz glave čuvala, na
ona je tako na dobrodetelj gledala da niko nije pomislio ni izdaleka u nju zavirivati; kamo sreća da i naše devojke njenom primeru podražavaju, takim načinom ne bi svoje aljine do polak prsiju izrezivale, niti bi kratke suknje bile u modi,
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Gospođa je imala jednog zelenog papagaja koji je, po njenom uverenju, govorio i kad god bi on zakrečao: „la-ra-ro-ra-ro-ra!
Na podne sačekam Persu pred njenom školom i, prateći je, priznam joj da sad još gore stojim, jer sam dobio jedinicu iz predmeta njenoga oca.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Živadin je pratio svaki pokret njen i zanesen njenom lepotom kao magnetom privučen, približi joj se. Opet se umeša Dragiša. — Sі vouѕ voulіez voіr notre bіvouac? Tgéѕ...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Puna gorčine leže žena i usni da je u polje makova izašla. Hladno i čisto bilo je nebo u njenom snu, nigde nikoga — samo makovi crveni i lelujavi kakve nikada ranije nije videla.
« pomisli, ali glas ponovi istu primedbu. Okrenu se žena ka mestu odakle je glas dolazio i vide kako iz čahura u njenom naručju vire sićušne glave dece. Oj, kako su im se smejale oči, blistala lica!
Do njega još niko nije došao. A i ko bi došao može da uzme jedan jedini gutljaj vode. Kako da ga njenom sinu da? Kako da prevari veštice—čuvarice, suru orlušinu i belu zmiju koje kraj izvora čuvaju stražu? — Prevari?
Šantić, Aleksa - PESME
Ne dajte suzi da joj s oka leti, Vrat'te se njojzi u naručja sveta; Živite zato da možete mrijeti Na njenom polju gdje vas slava sreta!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
bila na vrhuncu svojih snaga, bosanski hajduci pod harambašom Deliradićem napadali su komoru Husrevbegove vojske pri njenom povratku iz pobedničkog pohoda.
se ona ponavlja obrnutim redom, što je poslednji stih naredbe „da s' ne igra kolom uz kadune“ ponovljen kao prvi stih o njenom gaženju: „Marko igra kolom uz kadune“. Ali to nije sve, ima mnogo poteza koji su odista majstorski.
Prema tome, ideal vernoga sluge u našoj epskoj poeziji ne može se uzeti kao dokaz o njenom postanku u vrhu feudalnoga društva.
imoskom kadiji: „Djevojka te l’jepo pozdravljaše, a u knjizi l’jepo te moljaše: kad pokupiš gospodu svatove, i kad pođeš njenom b’jelu dvoru, dug pokrivač nosi na djevojku, kada bude agi mimo dvora, da ne vidi sirotice svoje“.
da radoznalo posmatraju svatove. Šemišljika je nekakva trava, ali Vuk kaže da ne zna da li se po njenom listu može pisati. 52 O Jovanu i Maksimu v. uvod III, 5.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Morali su najzad da je vežu za kočić pred njenom kućom, jer je smetala u poslu. Dječaci su se bili toliko zagrijali za posao da umalo ne zaboraviše da pođu kućama u
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
su joj se prilike, dobre prilike, ali se ona ne htede udavati, jer nijedan od tih što je prošahu nije bio ni prineti njenom čelebi-Đorđiji.
— Vaske, mori! — zovnu Zona izmećarku svoju, a nozdrve joj se silno šire na naprćenom nosiću njenom. — Što iskaš, Zone? — odazva se i pritrča joj Vaska. — Otidi si do onuja... de... kako se vika...