Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I Marinko okrete pričati o drugim subašama, o pakostima što ih počiniše koje oni koje drugi Turci po njihnim selima. Sravni sve to s Crnom Barom, pa diže Krušku u nebo.
Susedi počeše dolaziti. Oni prilaziše k sovri te se zdraviše... Stanko se koristi njihnim dolaskom, te pobeže u kuću... Avlija postajaše sve punija. Čeljad iz susednih kuća dolazaše da se nađe na pomoći.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
otuda na mahove pahtala, da je izgledala čisto kao nečiji uzdah, kao od onih tamo mramornih ploča, koje kao da žale za njihnim lepim telima, koja su do sada po njima ležala...
kad uđe u portu, a ispred nje potrčaše popovi crneći se i šušteći u svojim mantijama, dugim kosama, zaudarajući onim njihnim mirisom na duvan, burmut i vosak. Ali u samoj crkvi joj bi bolje.
I ovaj sada njegov sin nije njegov sin, nego valjda brat. I svi oni, svi, kako su hteli, onako, kako su njihovi ocevi sa njihnim ženama, tako i oni sa ženama svojih sinova. A sada, samo njemu se ne da, samo on to ne sme!...