Jakšić, Đura - PROZA
— U mojoj deci je krv i mleko moje, — govoraše baka u svojoj zanetosti, — a u meni je jad njihov i žena njihovih; ja sam, sanjajući, strepila za njih, a oni se, budni, ne sećaju svoje stare majke! Ja vičem: „Odneće me voda!
Videćemo i mi kako plamenovi njihovih dvorova šaraju oblake ljutitoga neba! Videćemo ih ponižene, pobeđene i poništene — te ugnetače narodnosti naše, te
Njihovo srce beše tvrđe od gvozdenih brava na vratima njihovih koševa i ambareva... „Zar skitnicama i beskućnicima da izdamo našu hranu“, rekoše, „a naša deca da gladuju!...
gazili su sve što beše lepo, uzvišeno, idealno... Ta zar je jedna ruža uginula pod hrapavim đonom njihovih čizama? Kopriva i boca slobodno su rasle; pa sad se „Težak“ zaman trudi da ih istrebi — duboko su korena uhvatile...
Šteta što u njegovo vreme nije bilo „Srpskog naroda“, „Vidovdana“ i njihovih drugara, a uvodni članci bili bi puni Neronovih vrlina...
Obradović, Dositej - BASNE
oštra uma, i otmenog duha, ako ne ljubi pravdu, i ako se vsegda ne uči i ne prosveštava da je kadar ljude i potajne njihovih srca svitke i zapletke raspoznavati, on mora biti najprevareniji čovek pod nebom.
Našto su onim poslednjim, ištećenim i poraboštenim Atinejcem i Makedonjanom prva njihovih starih viteštva i dobrodjetelji razve na veću sramotu i uničiženije služile?
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
vrtoglavica, kroz glave im sevaju zlatne livade Argolide, međ nogama se otkriva zrno pšenice, ali junaka nema, ni njihovih lađa pred Nauplionom nema! Te učenice liče na cveće, to cveće bi moglo rađati bogove, kad bi se našli pravi ljudi!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kad bi pored njihovih vratnica, a on vragolasto namignu na nju i reče: — Jesi li sustala, Maro? — O, kljusino matora! — promrmlja ljutito
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tu beše detinjstvo, i pažnja, i ljubav njihovih roditelja, i one slatke i mile uspomene. I strašno se beše rešiti na taj korak, tim strašnije što Lazar dosad ne ču
– Jeste. – Je li tvoj babo znao da Stanko zna? – Jeste. Naše su kuće kao jedna. Ništa od njihovih ukućana nije skriveno. – Eh, eto vidiš! — reče Kruška i upilji u Lazara... Lazar se poče dosećati.
Noć je bila tiha. Bahat njihovih nogu odjekivao je. — Bože, ja lijepe noći! — reče Zeka. — Lepa! — reče Nogić. — Šta li sam ovakijeh noći proveo
Deva i Zavrzan neka sve dobro razgledaju, jer od njih ne treba glasnik da izide... Niko od njihovih ne sme pričati šta je bilo!... Možeš ih pomlatiti, možeš ih i meni dovesti — to mi je svejedno!...
Pođoše... Kroz gusto lišće probijahu sunčevi zraci. Hiljadama bubica milelo je po zemlji i proletalo oko glava njihovih. A u Stanku je kipelo. On je smišljao muke. On je hteo da ih natera da osete šta gube, da osete svu strahotu smrti.
Pritegoše uprte, pa se odvojiše. Gusti lug ih brzo sakri od njihovih drugova... Hajduci uzdahnuše duboko i oboriše glave. — Kao da mi rođeni odoše! — reče Nogić...
Svaka rečenica iz usta njihovih bila je puna duha. Neka mi oprosti istorija i svi slavni Nemanjići, ali ovo doba, doba od 1804.
Ta graja probudi ranjenike. Stanko otvori oči i pogleda nada se. Vide majku, ženu i snahe gde stoje više njihovih po stelja, umuzgane od suza... Vide i pogruženo lice Surepovo, koji se okamenio. — Šta je to?... Što jauče taj narod?..
Ovu grmljavinu što je nebesa prolamala nadmašavaše tepanje sa njihovih usana... Punio je svoju šaru i pucao, i gađao svakim metkom, ali to je činio tako kao kad bi deljao kakvu iverku...
Dučić, Jovan - PESME
Nijedan me nije osetio za sobom, jer je noć bila šumna i zato što su bili umorni. Bela para iz njihovih usta i sa tela dizala se u jednom zajedničkom pramenu magle. Kola su naporno odmicala napred.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
bilo približilo, i vampiri su čekali da se minutna skazaljka na sahatu pomakne za jedan čeperak, te da digne poklopce s njihovih kovčega. Bledog meseca nije bilo. (Šteta! Uostalom, ti možeš celu scenu zamisliti spram mesečine).
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
neki Temišvarac, pa, k’o čovek, ispripovedao, i sad ne dadu nikako mira ljudima, nego ih diraju jednako za proždrljivost njihovih krava. Ali je zato i bilo svašta. Bilo je batina, pa, bogme, i razbijenih glava. I od toga doba manje ih diraju.
ni najmanje... K’o da i nisam tu! Ja ću evo ovde na kanabe! — reče Gabriela, i sede iza njihovih leđa na jedno kanabe, i izvadi svoj štrikeraj. — A ne, ne, — ne dâ joj gđa nataroševica.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Tad je bio besan, i sve — trgovce, hadžije, pa i samog vladiku i pašu psovao, po nekoliko dana dolazio ispred njihovih kuća i dućana da se dere tražeći da mu vrate njegov novac.
A, vuci! a, a! ... — počeli bi da viču i skaču oko njihovih kuća kao da pujdaju, tutkaju nešto na njih. — A, a, Turci, a, a! ...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
On prelete preko njihovih modro-tamnih lica, oseti kako ga poplavi neki hladan talas i pomisli, da je i on sam isto tako sad ovde mogao ležati
Afrika
Pesme crkvene, katoličke sa latinskim rečima, engleske ratne i crnačke, sve su bile podjednako čarobne i uzbudljive iz njihovih usta. Vuije je bio primoran da prizna da je to divno, i da je to Afrika. Sedamo u čamac i prelazimo u grad.
kad je morao, kao i oni, sebi loviti „meso“ kojim će se hraniti, vrlo često i nesvesno zaboravljao da nije jedan od njihovih.
Nad nama lete neke čudne ptice koje, kao leptiri, prate krajevi njihovih repova. Ovi krajevi su pera na vrhu nevidljivih dugih golih stabljika, tako da se u prvi mah ni ne zna da pripadaju tim
Oni se zaduvavaju; drvo klizi sa njihovih temena, i njihov napor u prvi mah izgleda ogroman. Pomalo osećam grižu savesti što težim na temenima tih bednika, iako
Spomenuo sam ranije koliko su crnci pažljivi i diskretni. Čovek se nikada ne oseća da je praćen od njihovih pogleda. Tako, dok se kupam u moru na Goreu na sasvim zlatnoj plaži, ali na samom pristaništu, bez kostima, sa kaskom
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Veli, on je želeo, zasada, samo da ih vidi. Želeo je da čuje, iz njihovih usta, da li je to, zaista, tačno da su se oni, svojeručno, upisali na taj spisak Ševičev, ili ih je neko drugi – možda
Bio bi to konjički polk, nimalo gori od Harahovih kirasira. Nije pravo da ove ljude, ni krive ni dužne, terate sa njihovih ognjišta. Ali, vi, tamo, na Dvoru, uvek ste bili velika dupeta.
Ta plava gusenica imala je da pređe preko Mahale, preko njihovih kućeraka, preko bagrenja, preko te zemlje koju su bili natopili krvlju svojom i omastili mrtvima.
Taj kezizub onda – pričao je Pavle – dogura sto do njihovih postelja, i do nogu Pavlovih, tako da Isakovič nije mogao učiniti ni korak, dva, a da ga ne probudi.
Čestnjejšem Isakoviču činilo se da još čuje topot njihovih konja, da čuje njihovu pesmu pri odlasku. Da čuje njihov smeh, veseo. Kao da ga stotine po imenu iz daljine dozivaju.
priči Isakoviča sudeći, njegovi bratenci stekli su utisak, posle, da familija Božič nije onakva, kakve su bile porodice njihovih sunarodnika, koje su, ranije, poznavali.
Oko kojih se kriju bezbrojne senke muškaraca, koji se šunjaju do njihovih kreveta, i bezbrojna ubistva i urlikanja, prevarenih muževa i ostavljenih ljubavnika.
Božič mu onda reče da treba da požuri. Veterinar će ga odvesti do ergele grofa Para i njihovih štala. Dogodila se velika nesreća. Najlepši ajgir u ergeli, Jupiter, crkava.
Isakoviči o tom nisu znali. Njihov vidik bio je ograničen Rosijom. Iako je njihovih sunarodnika, mrtvih, u austrijskoj vojsci, bilo na svim evropskim ratištima tog vremena, ne samo u Prajskoj,
U rosijskoj vojsci, bilo je već mrtvih njihovih sunarodnika, u Persiji. Oni su se u tu vojsku selili, plačući. Očekujući audijenciju u rosijskom poslanstvu, pomenutog
Sekretaru je bilo stalo do toga da dozna, iz njihovih usta, da li su oni, zaista, rodbina vladike Vasilija, da li nisu neki svet sa venecijanskih teritorija.
Povlačila se, kao vašar, šareni, kraj njihovih zgarišta, otkud se čuo jauk i lelek, dok ne uđoše Turci. Kad je, pre trinaest godina, Pavle odlazio, iz Srbije, u
Teodosije - ŽITIJA
I tako se ispusti iz njihovih ruku. A samodržac Stefan dade mu veliko mnoštvo zlata, njemu na potrebu i radi razdavanja manastirima u Svetoj Gori, i
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
težak, nije mogućno da se čovek ne interesuje studijama koje mogu tako jasno da osvetle naravi i ponašanje naroda i njihovih raznih etničkih grupa.
ukoliko su dve etničke grupe koje su na istom profilu više udaljene jedna od druge, utoliko su jasnije razlike njihovih psihičkih osobina.
god.) i Karađorđeva ustanka (1804. god.). Njihovih neposrednih potomaka je nestalo. Nema plemstva: uništeno je posle Kosovske bitke i za vreme Turaka.
panonskog tipa, katkad vrlo ekspanzivnog, od dalmatinskih govornika koji ponekad govore tečno i elegantno i od njihovih susednih rođaka u Starom Vlahu koji govore, kaže se, čak i kad ih ne slušate.
Isto je tako razvijen smisao za komičnim koji potiče od inteligentnog i finog posmatranja tuđih akcija, naročito njihovih pobuda. Sve ono što se ne dopada javno se iznosi šalama, humorom i ismevanjem.
Ova su plemena ostala mala i broj njihovih članova se nije osetno uvećavao u toku vekova. Naprotiv, raška plemena, naseljena u zelenoj dinarskoj zoni,
Tursko-istočnjački se uticaji ponajpre zapažaju u poznatom tipu bosansko-hercegovačkih i sandžačkih varoši i njihovih trgova, „čaršija“. Te su varoši živopisnije nego muslimanske varoši i kuće ostalih oblasti Poluostrva i Male Azije.
U XVI veku su često odlazili u Indiju i u Ameriku. Mnogi su Dubrovčani bili u službi Španije; dvanaest njihovih najboljih lađa, koje su ulazile u sastav Nepobedne armade, uništeno je 1588. godine.
Istina, rajinske osobine nisu karakteristika samo centralnog tipa. Njihovih tragova ima i u dinarskom, pa čak i u panonskom tipu. Ali su najjače izražene u centralnom i u istočnom tipu.
Prvi je znak mimikrije u ovim oblastima bio primanje arbanaškog odela. Zatim je došlo usvajanje njihovih pokreta, ponašanja i samog jezika, tako da se na putu i na trgu nisu mogli razlikovati Srbi od Arbanasa.
Arije njihovih lirskih pesama razlikuju se manje-više od lirskih pesama drugih južnoslovenskih tipova. Najčešća je karakteristika dinar
Mijački su majstori radili i drvorez u crkvi Sv. Spasa u Skoplju. I po drugim crkvama zapadne Makedonije ima njihovih drvorezačkih radova od veće ili manje vrednosti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
su, na dugom stolu, postavili velike zavežljaje spiskova, iz kojih im pročitaše ne samo njihova imena, nego i imena njihovih oceva, žena, dece, što ih je, da se zna, svaki put ponova, začudilo i zadivilo i sneveselilo.
Kao i magle što su lebdele nisko, nad poljanama i nestajale iza njih, raskidaše se, u njihovim mislima, i slike njihovih žena i dece.
Na svom putu ludom, posle prašine što im je punila grlo, nos i usta i ostajala u brazdama njihovih lica, posle neprekidnog prelaska preko brda i reka, kroz bare i plotove, zaseoke i voćnjake, dvorišta i guvna, njima se
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
To znači da znatiželjne trudnice ili neko od njihovih bližnjih, s ciljem da otkriju pol još nerođenog deteta, izvode izvesne postupke čiji će ishod ukazati hoće li dete biti
Bilo kakav kontakt trudnice sa ovim opasnim, „nečistim“ životinjama mogao bi imati za posledicu prenošenje njihovih negativnih svojstava na dete. Tabuisane biljke. Trudnica ne sme čupati lan, jer će detetu opadati kosa.
⁸² Druga grupa zaštitnih imena jesu jaka imena, koja kao štit odbijaju zlo, urok i bolesti od njihovih nosilaca. Takva imena su: Gvozden (da bi dete bilo jako kao gvožđe), Zlatko, Srebren, Kamen, Kovan.
a poebno ono pedagoško iskustvo koje se pokazalo pogodnim za podsticanje socijalnog razvoja dece i kultivisanje njihovih raznovrsnih sposobnosti.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za ljude koji priželjkuju da sudba nanese na čardake veće od njihovih zemljotrese, da jezik požara stogove nečije slave lazne, a oni da ga motre negde izbliza.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Onako, kao kroz izvrnut dvogled, naopačke. Vratimo se tako do njihovih kola, kad tamo ukrali brisače! Još i to. Da mi je samo znati ko ih je zdipio, bio bih u stanju da ga zadavim na licu
Šuga! Šuga! Šuga!« Sećam ih se; njihovih utučenih lica se sećam i njihove pomirenosti, njihovu slabost pamtim, i to kako se više nisu usuđivali da nastave igru,
igrali sumanuto cele noći probadajući se iglama. Sa Andreom sam slušao, zanemeo od straha, potmulu grmljavinu njihovih timpana, arlaukanje i isprekidani dah igrača, čija su bosa stopala tutnjala po utabanoj zemlji.
Moguće je osetiti vetar na licu i suvi, klepetavi zamah njihovih krila. Poput jata riba, poput senki koje to jato ostavlja na peskovitom dnu, male sive mrlje doleću noseći sa sobom
Ipak, taj oblak ostaje da leži pohranjen negde u kinoteci njihovih prizora, i jednoga dana kada ga postanu svesni, taj ptičiji oblak će ih odneti prema drugom gradu, u kome će biti
Na tavanici su bili naslikani ružičasti anđeli. Strop je bio prepun njihovih debeljuškastih stražnjica. Odvodili su u nebo Mariju Tereziju.
Sve je već ispričano i pretreseno. Ostaje samo večna automobilska bujica što protiče ispred njihovih sveznajućih, ugašenih očiju.
Odgurnuo je žene i kroz metež njihovih mlitavih tela, praćen psovkama i bestidnim cerekanjem, odjurio do stanične garderobe da ostavi kofer.
prizora, da naoštre nož, očiste sekiru; zašto su gledali pred sebe u zemlju, koju će za koji tren natopiti krv iz njihovih žila? Zašto? Zašto? Šta su mogli da izgube kad su već stigli na vrata smrti?
Njeni mučitelji pretvoriše se iznenada u senke. Da su zaista postojali svedočila je samo škripa šljunka iza njihovih koraka, a nešto kasnije paljenje motora i škripa kočnica na krivini. —Obucite se! Drhteći, Nina poče da navlači odeću.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Neke od njihovih zaključaka možemo usvojiti, druge odbaciti. Najvažnije je osloboditi se tupoumne primenljivosti koja unizuje sve čega se
Dostojevski i Andersen se ne isključuju: moglo bi se, sigurno, utvrditi čak i izvesno dopunjavanje njihovih vizija. Rasprava o prvenstvu, o važnosti i nivou, tu postaje bespredmetna.
Vaspitni učinci njihovih romana, kao i oni dublji, tananiji, što ostaju u nama posle svake nesputane i izvorne dečje pesme, mogu imati velikog
Neke od njihovih pesama deca su prihvatila i zavolela; to je lepo; ali, to je jedna od onih činjenica kojima se ništa ne dokazuje.
udaru književne kritike koja ih je, ne praveći razliku između uzroka i posledica, proglasila krivim za neinventivnost njihovih portretista.
U igru je ušlo svečano uzbuđenje. Osvetlivši deo složene povezanosti između glasova i njihovih grafičkih slika, između fonema i njegovog likovnog izraza, Radović se nadneo nad bezdan kolektivne podsvesti, spustio
Ali danas, u dane sreće, dok tiho veče miluje usnule vrbe, seti se njihovih pokliča, njihovih nada i želja, pobeda i uspeha, jer su te oni, Republiko, stvorili i svojom krvlju natopili.. ...
Ali danas, u dane sreće, dok tiho veče miluje usnule vrbe, seti se njihovih pokliča, njihovih nada i želja, pobeda i uspeha, jer su te oni, Republiko, stvorili i svojom krvlju natopili.. ...
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
3 1741, nova robljenja srpskih seljaka i otimanja zemalja iz njihovih ruku, zabrana srpskim varošanima da rade zemlju i trgovinu i da kupuju imanja, tako da se priličan broj Srba ponovo
Milićević, Vuk - Bespuće
Pa onda, on je osjećao u sebi slabost da ih bijesno mrzi, oni su ga samo umarali, kao da se na njega sručio sav teret njihovih života koje oni tako mučno i naporno vuku, i lijeno, olovno mrtvilo njihovih duša.
kao da se na njega sručio sav teret njihovih života koje oni tako mučno i naporno vuku, i lijeno, olovno mrtvilo njihovih duša.
Iz šikare, na trnju, plave se njihovih prsluci. Čitavo polje ispod njih odjekuje od njihovog posla, njihove vreve i eksplozije dinamita.
u očima, oni su pričali mnogo i veselo, kao prijatelji koji se poznaju godinama, dok je vrijeme jurilo kao voda ispod njihovih nogu. I oboje se osjećahu teško i neodlučno u času kad se moradoše rastajati.
I onda otac, vazda da izbjegne da dijete ne bude više svjedok njihovih svađa koje su bile oštre, i u kojima se nisu štedile riječi, dao ju je u samostan gdje se osjećala bolje nego kod kuće:
prozora, odaja, polumračnog hodnika kuda nečujno promiču časne sestre kao sjenke, i samo se zabijele uzdignuti krajevi njihovih bijelih kapa; sa prostranom crkvom u kojoj vazda vlada suton, sa potamnjelih freska pomaljaju se glave i ruke, po
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
članova partijskih komiteta, omladinskih i AFŽ-ovskih rukovodilaca, odbornika, starih uglednih ljudi, rodoljuba, članova njihovih porodica, političara antifašista, aktivista koji se prebacuju na druge terene, lakših ranjenika itd.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Štrče im i bele se preseci njihovih počađalih greda. Skrenite na desno, sreska kancelarija. Pred ulazom istovareni seljaci, ranjeni i poubijani od Arnauta.
Obazirao se uplašeno, brzo preletao preko njihovih svilenih mintana, belih košulja, čistih čakšira. I svaki čas je očekivao nešto, bio na oprezi, a u pogledu njegovu i
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
omiljenih afektacija iz razreda imaju toliku lovudžu da mirno mogu iznajmiti čak i nekog polovnog nobelovca da umesto njihovih naslednika obavi taj mučni, intelektualni posao.
Jedan za radni dan, drugi za nedelju. Pa se prepoznaju, Čarli! Pa im milo što je jedan od njihovih najzad ostvario zajedničke snove, zdipio lovijanović i nabacio frižider s ugrađenim televizorom, pa ga gleda kroz
Kad zrelo razmislim, mislim da on nema ništa protiv pasa lično, već samo protiv njihovih vlasnika! Gledajući neprestano onu tašnu u zubima psa, matori upita gospođu da li njen ker možda ide u školu?
Kao ukleti. Da, baš tako nekako. Ušla sam u „Tri grozda“ i sela za slobodan sto,iza samih njihovih leđa. Mislite da su me primetili? Ljudi moji, pa to je bila čista kocka!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Žene su u grdnim pokretima s jedne strane ulice na drugu, spremajući se na posao. Glasovi iz njihovih grla su vrlo značajni. Ja sam u čamcu između Ostrva i Eskalone. Sela po jezeru zaplovila na njegovu vodu.
Sagrera će se odmah vratiti. I jato mladeži nestade grajeći. Strme ulice su odjekivale od njihovih glasova i obuće. Zatim kao da ih nije bilo do malopre, apsolutna tišina zavlada oko nas.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Ovaj... znaš, boj se bije, kako da ti kažem... „srcetom“, a ne potkovanim cokulama. Ne dam ja Tanasija za deset njihovih. — Zar je tako dobar? — Koj... hm! Znam ga još iz turskog rata.
Cela padina Cera crnela se od leševa ljudskih, konjskih trupova i razbacane spreme. Bilo ih je na gomili i naših i njihovih. Svejedno, smrt ih je pomirila.
Međutim, neprijatelj kao da je pogađao našu nameru, i kad vojnici opališe prvi metak, odmah zatim, iznad glava njihovih svitnu šrapnel. Poleteše u zaklon. Ali jedan se povede i pade pred otvorom. — Rajko, Rajko — povikaše vojnici.
Drugi se pružili dužinom rova i spavaju, iako prolaznici preskaču neprestano preko njihovih glava. Bio je topal jesenji dan.
— Sigurniji smo ovako. Eksplozije čujemo sada jasnije i uviđamo kako se nešto strahovito krši i lomi iza njihovih rovova. — Još za pedeset! Pešaci se oslobodili i podigli glave.
Pogureni i promrzli gazili su blato, dok su glave komordžija virile izvan arnjeva i sa noseva njihovih kapala je voda. Posle uspele ofanzive, vraćali su se rastureni, detaširani delovi u sastav svojih jedinica na
Brektali su konji i grcali, izdužujući vratove da bismo im popustili dizgine, a sa vratova njihovih je kapao znoj, izmešan sa belom penom. Pred divizionom sjahasmo. — Gospodo, izvolte ići!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Vi ste, dakle... I ja sam ovde postavljena... Ljubica Petrovićeva. — Ene, zar to novi učitelj! viknu neko iza njihovih leđa. Učitelj se okrete i preletevši okom sva lica klimnu glavom i promrmlja: — Kako ste?...
Odjednom ih poklopi oblak, uši im zagluhnuše od blejanja ovaca, a pored njihovih nogu snovahu ošišane, pognutih glava do zemlje, site i dobre ovce.
ujedno i sama opažati, a to je i Gojko napomenuo, da joj deca počinju bivati sve više utegnuta i povučena, nestaje sa njihovih lica one obične dečje živosti i ona počinju ličiti na vojnike u frontu.
Proleti slepi miš i zapara tanahnim krilima pored samih njihovih očiju; projuri tiho, bez šuma, vodeni kos, vraćajući se noćištu; zažubori rečica, zašapuću kapljice što se slevaju s
I ona zna da mu je obećala venčati se sa njim, i ako ima živu ženu, i taman da mu izjavi sad pristanak, a iza njihovih leđa viknu Stojan: — Ne može, bratiću, meni je obećala!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Zašto kažete: ako bi preživeo? SIMKA: Da li vi možda poznajete nekoga ko se vratio iz onih njihovih podruma? VASILIJE: Mislite da će ga streljati? SIMKA: Streljaće ga, ako bude imao sreće! VASILIJE: Ako bude imao?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Moj krug je bio krug mojih, katoličkih, drugova, plemića i njihovih namirisanih sestara, sa kojima sam uzimao časove francuskog jezika. Nije u tome bilo nikakvog snobizma.
je želeo ujedinjenje Bosne i Srbije, ali je otvoreno priznavao i to da je to bio samo korak ka daljem cilju atentatora i njihovih drugova. Taj cilj je bio revolucija. „Svi smo mi bili Bakunjinovci“, bile su reči Principa.
Pijem u slavu njihovih malih prozorčića i u slavu lekara, belih, i ugojenih, koji su im dolazili, odeveni u belo, kao žene.
Gospodo, u slavu njihovih postelja, sramnih, punih crvenih, krvavih, mrlja, koje ne mogu da opišem, jer nisu ličile na ruže avinjonske.
Sem toga, taj zamor, posle pobede, i u ratu i u revoluciji, pojava je koja se vraća, u istoriji. Posle pobede njihovih ideja, umorni su i pojedinci. Post coitum omne animal triste.
Ja bih tu, među uzrocima za to, pakosno, uzeo i ovaj: do danas Amerika može izložiti bolju kolekciju njihovih modernih, nego oni sami. Sezanove izložbe, još nemaju neprolaznu moć onih lepih stvari o kojima se više ne govori.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
” „Ja sam samo vršio svoju svetu dužnost prema otadžbini!” Više njihovih glava lebdi u oblaku golub i u kljunu nosi traku na kojoj su reči: „Milostivi Tvorac otklanja svako zlo od Stradije,
glad junački trpe; liferantima, preduzimačima i svakom drugom dobrom građaninu srećne Stradije lako je reći da isplata njihovih računa nije ušla u ovogodišnji državni budžet.
tu masu bednog stanovništva koje ljuta nevolja nagoni da napusti kraj u kome su se rodili i u kome su grobovi predaka njihovih.
Iz njihovih oštrih i drskih govora uvideo sam da su anarhističkih načela i da u tajnosti sigurno spremaju bunu i prevrat u zemlji.
plemenita, junačka krv naših đedova, onih div-vitezova što ni zubom ne škripnuše umirući za slobodu i za dobro nas, njihovih potomaka.
plemenita, junačka krv naših đedova, onih div-vitezova što ni zubom ne škripnuše umirući za slobodu i za dobro nas, njihovih potomaka.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kaži sad ti mene. — Ali pozdravo? — Pozdravo. — E jesam, ali ćuti! — Je l' tu Milenija? začu se šapat iza njihovih leđa. — Ko si ti? pita Milica. — Ja sam. — Jes' ti, Mićo? — Ja. — Evo je, do mene.
Narod se sve više plašio, a imena odmetnička upletana su sve više u narodno pričanje, koje je od njihovih ispada stvaralo čitave bajke...
Detetu ostade u pameti samo slika njihovih gotovo sastavljenih glava koje plivahu tako, jedna drugoj okrenute, kao prikovane magnetom... »Šta je ovo ?!...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
MLADEN:... A u zemlju, pred kafanom pobijen veliki barjak, pa čim prođe kraj kafane koji od njihovih a oni mu podvikuju: ua! I bacaju se za njim mezetom, krastavcima, jajima...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
njihova i tražio za njih potpunu emancipaciju, ravnopravnost i pravo glasa, kao jedini lek protiv gore navedenih poroka njihovih. Žurio se sa ovim (to jest sa pravom glasanja), dokle nas nije Amerika u tom pretekla.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Muževi kao da nisu smeli prvoga dana preda nj, a znali su da će on, šta bi za njih imao, preko tih njihovih žena poručiti im i narediti. Svaka bi odlazila gore, na gornji sprat, i na onaj doksat, gde bi on obično sedeo.
I jedino na tom čivluku što bi se ko od njihovih muških mogao videti, a inače nigde, jer i njihov se sav život sastojao samo u raskošnom nošenju odela i neprekidnom
Čak bi se prepravljalo odelo i slugama, naročito sluškinjama, kojih je uvek bilo po nekoliko i to većinom iz njihovih čivluka.
I u tome je bio jedini život tih njihovih muških, jer ceo ostali život, život na ulici, po komšiluku i čaršiji, trgovini, prodaji, ne samo da je bio daleko od
Više je izgledalo da je to od njihovih seljaka, čivčija, kao neki poklon i dar, nego li napolica. A već arende i zakupi od vodenice toliko su unapred i ko zna
Trče besomučno, da dostignu mušterije. Zavalili se od korpe simita. Džepovi im, naduti marjašima, klate se oko njihovih nogavica. Oni razvalili vilice, | optrčavaju oko seljanki i silom im guraju i nude stare, podgrejane simite.
uza zidove ležali, odmarali se, da dođu ovamo u veliku sobu, za sofru, Sofki se učinilo da ih ne zovu, što bez njihovih zdravica i blagoslova ne mogu oni da otpočnu tu njihovu slatku, veliku večeru — zar je njima sada do jela — nego, kao da
I to nije pristajala, ne što nije htela, nego da ne bi svet, osobito njihna rodbina, osetila to kao odvajanje od njih, od njihovih sela, a | još više da se ne počne pričati kako eto već počelo da se imanje, hanovi, prodaje i troši.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
fizičkih i psihičkih, moralnih i materijalnih, mana i nedostataka, kako pojedinaca ili struka i profesija, tako i njihovih staleža, ili i samih drugih narodnosti.
Iz šarenila naših naročito pokladnih „maškara“ i njihovih više mimičnih prikazivanja (kao što su „bombelj“, „čoroje“, „vila“ i „turica“, „klocalica“, „baba i đedova“,
Ćosić, Dobrica - KORENI
Žene joj više ne prebacuju pakosno da je nerotkinja, da je Bog kaznio zbog krivomerstva njihovih svinja, žita i rakije. A sin, ne sin, već sinovi, rađaće ih ona kao zečica, biće bogati i moćni.
pogurenim nadničarima, a grube ruke spuštaju kašike pored zagrizaka proje i sve oči padaju po njoj koja stoji više njihovih glava, visoka i uspravna, sleđena duguljasta lica, odjednom postiđena i smehom i Tišinom posle njega.
Ljudima bi se sušile ruke i oduzimale noge. Deca bi se okamenila i iz njihovih usta vruća voda bi tekla. Jedna bogomoljka zanoći u mom selu i, kad ugleda mesec, pade na kolena i poče da zapomaže:
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Sve mu se vrtelo u glavi od njihovih sitnih glasova. — Šta tražiš? — zamrsi mu se jedna od njih u kosu. »Baš da joj ne kažem!
Čitavo dvorište odjekivalo je od njihovih zvonkih glasova, treperilo, blistalo. — Baš koješta! — starac se uhvati za uho.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Zato se moja lična biblioteka iz godine u godinu obogaćivala delima iz istorije egzaktnih nauka i njihovih primena. Čitao bi ih kao razonodu u časovima odmora od mog ustaljenog dnevnog rada.
Posidonija, Akragas i Selinunt poznati svojom arhitekturom i plastikom, o čemu nam još dan danas govore ostaci njihovih hramova, sazidanih u najklasičnijem dorskom stilu; Elea ostade ovekovečena svojim filozofima Ksenofanom, Parmenidom i
Posle pola sata presliša ih Pitagora, jednog za drugim, šta su na nebu opazili. Iz njihovih odgovora uvide odmah koji će od njih postati vremenom dobar posmatrač prirodnih pojava.
Većina njegovih mladih učenika položi dobro ovaj prvi svoj ispit. Iz njihovih iskaza sledovalo je da se na istočnom nebu horizonta, tamo gde se nebeski svod i površina Jonskog Mora međusobno
Njihova dela ovekovečena su bezbrojnim slikama i ispisima na zidovima njihovih hramova i njihovih grobova. „I u astronomiju su Egipćani bili dobro upućeni; oni su se razaznavali odlično na nebu i
Njihova dela ovekovečena su bezbrojnim slikama i ispisima na zidovima njihovih hramova i njihovih grobova. „I u astronomiju su Egipćani bili dobro upućeni; oni su se razaznavali odlično na nebu i polagali svoje
A meni je pošlo za rukom da odgonetnem tajnu geometriskog oblika njihovih piramida“. On ućuta. Njegovi učenici, koji su ga slušali bez predaha, gledahu u njega pogledom u kojem se čitao izraz
Učenici se zagledaše kao da pitaju: „Neizreciv broj! - Šta to može biti?“ Pitagora razumede govor njihovih očiju pa reče: „Sada ću vam to rastumačiti“.
Iz njihovih pričanja ispašće da sam ja najveći mudrac, što ga je Zemlja nosila. A Veliki Senat će, odmah posle toga, jednoglasno odlu
A iza njih gori vatra i crta na zidu ispred njih senke stvarnih predmeta koji se pokreću iza njihovih leđa, a oni vide samo te senke i senke sebe samih, i ništa više“. „Pa šta je istinska stvarnost?
U tom pismu nazivaše Filadelfos Hijerona svojim dragim bratom i saveznikom, napominjaše duhovnu srodnost njihovih dveju država, nadahnutih helenskom kulturom koja ih u međusobnoj saradnji ovaploćuje i uzdiže; govoraše o njihovim živim
ubeđeni da će tu biti zaštićeni od domaha đuladi koja će, zbog ogromne snage Arhimedovih mašina, preletati preko njihovih glava. Što Rimljani naumiše, to i učiniše.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
čije su štake bile prislonjene uz stolove sa krivim nogama obavijenim kanapom i krpetinama, onako isto kao i patrljci njihovih ćutljivih sopstvenika.
su uvek hteli onu antičku odanost podanika, i koji su verovali da ta otadžbina postoji samo njih radi i radi ostvarenja njihovih ambicioznih planova.
Bilo je hladno. Polako, podmuklo magle se podizale naviše, penjale do njihovih nogu, uvijale njihova tela hladom, mučile njihove oči.
i mi bacamo pogled na lica svojih najbližih drugova, koja od sinoć nismo videli, usiljeno se osmehujemo i trudimo da iz njihovih izraza zaključimo šta su noćas pretrpela, o čemu misle, kako se osećaju, nadaju li se.
poljima; i dok zuje i rujaju rojevi oko njega i kruže jastrebovi nad njim, pa se ništa pod milim Bogom ne čuje do šum njihovih krila i ono zujanje, njega nešto guši i steže u grudima, da ga udavi.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Lica spavajućih ne lažu: tek na njima vidimo pravu bijedu njihovih sopstvenika. Na javi, naša su lica zategnuta bilo kakvim svjesnim htijenjem ili nesvjesnim stremljenjem, oživljena bilo
Ćubio sam među tim starim ljudima slušajući često sami zvuk njihovih glasova i primajući u sebe samu koru njihovih razgovora.
Ćubio sam među tim starim ljudima slušajući često sami zvuk njihovih glasova i primajući u sebe samu koru njihovih razgovora. A usput sam zarezivao okrutnom dječjom oštrinom svaku beznačajnu vanjsku pojedinost.
A bio je vještak u ljuštenju „indijskih smokava” i u uklanjanju njihovih bodljika. Uzalud su bile Aničine energične batine, uzalud je stari Toma stalno obnavljao krestu staklenih krhotina na
smo i često govorili o mom učitelju i o njegovoj učiteljici, to je bilo više u vezi s onom drugom, „nestručnom” stranom njihovih ličnosti, o njegovom trzanju ramenom i namještanju violine, ili o njenom staromodnom fichu-y i o skakutanju njenih
„Hajde, hajde! Drago mi je! ”... Gledao sam i njihove bore i grimase, i iznad njihovih riječi, koje su mi šumjele mimo ušiju kao šuškanje žutog lišća, opet sam sebi govorio: kako li se izmijenio!
Pa i pored toga što od njihovih razlaganja ne shvaćamo ili čak i ne čujemo ni slova, ona opet imaju neku svoju ozbiljnost, svoju težinu, svoju
Ta molim vas, što će Eshilu ili Sofoklu nadodati teatar? Što će nam predstava pružiti više nego čitanje njihovih tekstova?
Je li moguće da ne znaju? Ta to spada u krug njihovih elementarnih zanatskih saznanja, to mora da piše u nekakvom njihovom „stručnom priručniku”!
A tu im granicu udaramo uvijek za jedan stepen iznad njihovih realnih mogućnosti. Onome koji je savladao tri hidre zamjeramo što nije savladao i četvrtu, onome koji ih je savladao
primjercima ljudske vrste desi se da ostajemo zgranuti nad kržljavošću, nad uprav neandertalskom nerazvijenošću njihovih osjećanja. I biva nam nepojmljiv taj tragički nesrazmjer u njihovoj ličnosti.
svome nijemom, nikome saopćenom i nikome povjerenom, nespoznatljivom postojanju, nije se moglo dvojiti o istinitosti njihovih saopćavanja, jer tih saopćavanja nije ni bilo.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Tako je cedio i stanovnike i svoju družinu, dok god ne stanu da se opleću guste mreže oko njihovih nedela. Kad oseti da je blizu kraj, on ubije vođa družine, uzme od države ucenu i sa tim živi, dok ne pronađe drugo
Ovo će se naposletku doznati, pa onda ja nemam kud. Treba iz ranije da znamo šta ćemo. U taj mah grunu puška iza njihovih leđa. Đurica skoči, dohvati pušku i pruži je na onu stranu odakle se čuo pucanj.
hajduci, ovi samo mrdahu nogama, na poziv svojih suseda da iziđu, pokazujući tim da se ne interesuju onim, što je iza njihovih leđa... Odmah sutradan, oko zaranka, isto društvo opkoli kuću Nikole Čolića, bogata seljaka iz Grabovca.
Kad okretoše podnožjem Venčaca, onom šumovitom stranom, začuše pred sobom poznato zviždanje, znak njihovih jataka. Obojica se zakloniše za drva, spremiše puške i odgovoriše na znak.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
junskih gundelja kako ih zovu u Americi, koji su bili istinska napast u našem kraju, a ponekad su se pod teretom njihovih tela slamale grane na drveću. Žbunje se crnelo od njih.
Jedan od činovnika mi je obećao krupnu nadoknadu u slučaju da uspem, isto kao i u slučaju usavršavanja njihovih dinama, pa sam se nadao da ću dobiti priličnu sumu novca.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Rasna mržnja je bila vodeća strast onoga doba. Da nije bilo one tople ljubavi čeških dečaka i njihovih roditelja, osećao bih se veoma usamljen. Suviše je bila velika promena za mene dolazak iz Banata u Prag.
Setio sam se seljaka iz Idvora i njihovog govora na poselima, njihovih krilatica od kojih je svaka prodirala pravo u moju dušu.
se usred velike mase ljudi, ali smo ipak mogli dobro da vidimo predsednika i njegovog ministra i da čujemo svaku reč njihovih govora.
Stari Grci su žrtvovali sto volova kadagod bi neki od njihovih filozofa otkrio neku novu teoremu iz geometrije, a uspomena na filozofa se večno slavila.
” Maksvel je bio jedan od predvodnika ove grupe i jedan od najboljih primera njihovih duhovnih stavova. U svom kratkom osvrtu već sam govorio o reformističkom pokretu na Kembridžu koji je težio novim
mišljenje da je nauka o elektricitetu osnova elektrotehnike, ali da je u njoj naglašeno prisustvo drugih nauka, ili njihovih primena u elektrotehnici, pa prema tome to nije pravilo već prirodna posledica razvoja.
Zadivljavala ga je jednostavnost njihovih otkrića jer je gotovo neverovatno da jedan disk može tako da vibrira da reprodukuje verno sve složene vibracije bez
Čitajte istoriju Sjedinjenih Država, od njihovih prvih početaka, kada su se pilgrimski oci iskrcali na Plimut Roku, pre tri stotine godina, pa ćete naći da je ta
Siguran sam da i stanovnici Pančeva misle isto. Ali bio je potreban jedan svetski rat da se iz njihovih glava uklone predrasude da je ovo zemlja ”američkog materijalizma.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nagon da se spase život ispolji se svom snagom, a kao jedina uzdanica sinu im pred očima Crna Gora, stara postojbina njihovih pređa.
Braća ga posmatraju, kao čini im se da od njega zavise njihovi životi. On se zanio u čitanje, pa ne osjeća na sebi njihovih pogleda; naoko zadovoljan je; dosjeti se da to što je napisao nije službeni zapi snik birokratskoga oblika, već vruća
— reče joj gospodar ozbiljno, a gospodarice pak nastoje da je utješe, mada ih ona u uzbuđenju i ne sluša, i ne razabira njihovih riječi. Gospođica je poljubi, pripomene joj da se ničega ne plaši: sve se za ljubav čini.
Gledajući na nemirnu, uskolebanu pučinu, neko vrijeme stoje i osluškuju šum mora i huku oluje. Dok vjetar huji preko njihovih glava, u zaklonici je tišina; tek kad jači udar vjetra nasrne na grane drugih tankih žbunova što u pukotinama
se, vele Pavlu u oči da im sramoti pleme, a neki mekši uzeše stvar na laku ruku: ni brige ih nije kad se ne tiče njihovih žena; neka svako čuva svoje, — pa je sve mirno.
sumnja da se o njemu govori, ali ljudi domišljati, pa se uozbiljili, a i on se pretvara i krišom gleda na njih, traži da iz njihovih pokreta sazna o čemu vode razgovor.
Kako su sitni i neznatni u ovome veličanstvu harmonije! Kako su sitni i neznatni prema veličini fanatičnosti i greha njihovih pređa! Ivo Polić oseti potrebu da se moli. Bio je u fesu, odluči se. Postavi se u red vernika i s njima klanjaše.
Nije hteo da sluša, zapažao je ono što se oko njega događalo. On je nabrzo zapazio razliku između fratarskih reči i njihovih dela; oni su presiti, a on je gladan; njihove sobe su zagrejane, a njega studen bije; oni se voze kolima u šetnju, a on
Na poljani, između žbunova, momci potraže zgodno mesto i stručak suve mirisave trave da ga pod glave podmetnu. Neki od njihovih — a poznaju ih po besedi i po odelu — već se smestiše, a drugi, po dva—tri, dolaze u odmacima.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Jače se oseća i njihov glasovni i slogovni sastav, kao i razmeštaj njihovih naglasaka, pa se tek sada može govoriti o jampskom naspram trohejskog ritma.
Lepota ovoga mosta, koja kao čudo deluje u „kršu i divljini“, to su uspostavljeni odnosi između njihovih kamenih blokova, odnosi koji podležu svrhovitom poretku.
Mada se inače slike iz njihovih pesama jedva mogu međusobno sameravati – toliko su različite. Pa ipak, među njima, sa književnoistorijskog stanovišta,
U Kulenovićevim najboljim sonetima, naprotiv, naglašeno je uranjanje u same reči: težina pojedinačnih reči, težina njihovih neprenesenih i prenesenih značenja, njihovih sintagmatskih i sintaksičkih veza, pa čak i njihovih samostalnih akcenata i
naglašeno je uranjanje u same reči: težina pojedinačnih reči, težina njihovih neprenesenih i prenesenih značenja, njihovih sintagmatskih i sintaksičkih veza, pa čak i njihovih samostalnih akcenata i glasovnih sastava – sve je to ovde gotovo
reči, težina njihovih neprenesenih i prenesenih značenja, njihovih sintagmatskih i sintaksičkih veza, pa čak i njihovih samostalnih akcenata i glasovnih sastava – sve je to ovde gotovo opipljivo i onemogućava opšti ritmičkointonacioni
Kanda oko njihovih reči nedostaje izvestan značenjski i emotivni fluid koji osećamo u najboljim Dučićevim, Disovim ili Miljkovićevim pesmama.
Skup međusobnih odnosa znakova u srazmerno stabilizovanome sistemu, to je istok njihovih vrednosti. Međusobnih: to znači da su i Popine pesme menjale vrednost onima koje su im prethodile.
Ali izgleda da je malo ko to primetio. Pokušao sam – na osnovu ponašanja likova, njihovih doživljaja, kao i opisa koji se daju bilo u pripovedačevo ime – da bar delimično razotkrijem u zaborav već potonulo
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
odluke ili kada to drugi mesto njih čine - ne uvodi toliko u njihovu svest koliko nam prikazuje reakciju njihovoga tela i njihovih čula.
i u njegovome opisu sve oživljava, i kao da se kreće: zajedno sa kretanjem Vuka Isakoviča i njegovih ratnika, sa pomeranjem njihovih očiju, kao da se kreće, pomera i sama okolna priroda.
su kritičari davno primetili ono što je u prvom poglavlju ovog rada istaknuto: da junake Seoba često zatičemo ili pored njihovih zavičajnih ili pored tuđinskih reka.
I zapravo je ova jaka pesnička podloga i prouzrokovala da se u likovima težište ne nalazi na produbljavanju njihovih nejednakih individualnih psihologija, budući da se već i po karakteru razlikuju, iz čega bi po pravilima romanesknog
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Svi su ljudi sa oružjem i ono je oko njihovih sedišta zgomilano u prave drvljanike. Domaćice im spremaju saborske cicvare, a oni piju kao nemani.
Miljković, Branko - PESME
jedni drugima pod čelom smrti pomnožena sa hiljadu grobova joj na kordunu oblaci su uzeli cvet vatre iz njihovih ruku koje su poslednjim pokretom podelile predeo na dve tišine gde plaču ptice od pepela poѕt ѕcrіptum U zemlji gde se
Petrović, Rastko - AFRIKA
Pesme crkvene, katoličke sa latinskim rečima, engleske ratne i crnačke, sve su bile podjednako čarobne i uzbudljive iz njihovih usta. Vuije je bio primoran da prizna da je to divno, i da je to Afrika. Sedamo u čamac i prelazimo u grad.
kad je morao, kao i oni, sebi loviti „meso“ kojim će se hraniti, vrlo često i nesvesno zaboravljao da nije jedan od njihovih.
Nad nama lete neke čudne ptice koje, kao leptiri, prate krajevi njihovih repova. Ovi krajevi su pera na vrhu nevidljivih dugih golih stabljika, tako da se u prvi mah ni ne zna da pripadaju tim
Oni se zaduvavaju; drvo klizi sa njihovih temena, i njihov napor u prvi mah izgleda ogroman. Pomalo osećam grižu savesti što težim na temenima tih bednika, iako
Spomenuo sam ranije koliko su crnci pažljivi i diskretni. Čovek se nikada ne oseća da je praćen od njihovih pogleda. Tako, dok se kupam u moru na Goreu na sasvim zlatnoj plaži, ali na samom pristaništu, bez kostima, sa kaskom
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Došlo mi da se čupam za kose. No, hvala Bogu, i oni su se pritajili. Valjda i neće. Opet grunu plotun iz njihovih rovova, i sada alauknuše još strašnije: „Ure, ure, ure!“ Bili smo na granici strpljenja. Uzeo sam dah da komandujem.
— Probaju vam glas — veli Mišić. — Znam ja tu njihovu taktiku. — Ne potraja ni deset minuta, dok se od strane njihovih rovova začu neko šuškanje, lomatanje... Kao da neko obori kamen. Siluete ljudi ukazaše se. — Plotun, pali!
„Ah, bratko... lele, majko... sanitet!“ — čuju se uzvici ranjenika, koji su ostali između naših i njihovih rovova. S naše strane odjekuju još pojedinačni pucnji, te sam naredio da se odmah obustavi paljba.
Drugojače nije moglo da bude. Ali to kamenje došlo im je naskoro glave... Između naših i njihovih rovova ležali su mrtvi vojnici. Artiljerija je odmah otpočela. I njihova i naša.
Zavladali smo njihovim rovovima. „Lezi, lezi!“ — naređivao je komandir, i mi prilegosmo između njihovih mrtvih vojnika. Ispod nas je tekla lokva krvi.
— Gospodine potporučniče, dole na reci su Bugari. Pretrnuo sam. Tačno iza mojih leđa. Ali i ja sam se postavio iza njihovih leđa... Šta ću sad da radim... Vojnicima to nisam smeo da govorim. Svake sigurnosti radi, ovoga sam zadržao pored sebe.
dodaje Živadin — zaboravio sam gde, da je celokupna ljudska istorija jedna grobnica, jedan mauzolej srušenih kultura i njihovih heroja. Na tim ruševinama i na osnovu stečenih iskustava rađala se uvek nova civilizacija.
I ja sam se rešio da se sada razračunam i sa njihovim bombašima, i sa tim merzerom. Teren smo izvideli... U visini njihovih rovova nalazi se jedna ogromna stena, i iza nje je postavljen taj merzer.
U toku sutrašnjeg dana vi ćete regulisati vatru pete poljske i četvrte brdske baterije na prostoru između naših i njihovih rovova. — Koliko je daleko?... Grr-u-u! Dohvatio sam se besvesno za sto i malo podskočio. Srce mi je snažno udaralo.
budete regulisali vatru baterija, treba da udesite tako da se naši šrapneli rasprskavaju na dvadeset metara ispred njihovih rovova. Shvatio sam...
— Znam. Ali ako vi smatrate da vam nije suđeno da poginete danas, onda, molim vas, iziđite na rov ispred njihovih objavnica. — Eh... nije nego, znaš... Čovek tada izlazi izvan okvira onoga što mu je opredeljeno.
— Dobro, tvoja volja... Da vam izložim sada način našega napada. Cilj nam je, dakle, da se neprimetno dovučemo do njihovih rovova, i da bombama raznesemo njihove topove. Naš je plan ovaj. — Komandir se zamisli. Vojnici su ga posmatrali...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
književnosti, ori se od pesama i napeva sa dubokim korenima u svakodnevnom životu najširih narodnih slojeva: u suštini njihovih raspoloženja uostalom i nije poezija nego poetičnost.
za vreme rada na ovoj knjizi omogućili da posledice znatnih praznina Matičine Biblioteke bar donekle ublažim upotrebom njihovih potpunijih zbirki.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sniježne lepirice ukrštaju se u letu, lome se jedna o drugu i šušte u tananom i mekom šumu povrh njihovih glava, a njih troje, starac naprijed, krava za njim, za kravom Vujo, promiču čaršijom lagano i ujednačeno, stopu za
Povrh njihovih glava šuštao je i meko lepršao snijeg koji je piskavo škripio pod nogama, a oko njih je kao bolno čamila jezivo bijela
Za časak se opet nenadno diže mećava. Jele su se ljuljale iz korjena, škripeći bolno, i vjetrovi su sa njihovih vrhova u pomamnom bijesu i zvizgu trgali i raznosili ogranke i inje na sve strane. Prijeđoše planinu i siđoše u polje.
Bojić, Milutin - PESME
Jesi li sita krvi što spasava? Ti ćutiš. Vetar kosti razvejava. (1912) VERA Tada dohvati se očiju njihovih govoreći: Po veri Vašoj neka vam bude. — I otvoriše im se oči. (Matej IX, 29, 30) Glas je Gospodnji nad vodom.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
jedinstva, jezičkog kao i drugog, a kad je ujedinjenje ostvareno, pokazalo se da im je ono bilo potrebno radi rešenja njihovih tada aktuelnih problema, i da njihov krajnji cilj nije izgradnja i učvršćivanje zajedničke države, nego izdvajanje iz
Arhivska građa pruža podatke o njihovim teškoćama, o njihovoj nepokornosti i samosvojnosti, o nevoljama njihovih porodica, o nastojanju katoličkog klera da ih prevede u katoličanstvo, o zavisnosti njihovog položaja od političkih
Za prvih četrnaest godina izlaženja "Glasnik" je i kod pisaca i kod njihovih čitalaca pojačavao izvesne predstave o književnim uzorima prema najopštijim ali jedinstvenim merilima.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A po čaršiji kao obično. I posle dolaženje, odlaženje mušterija, komšija, njihovih slugu, da iz dućana kod Mladena što uzmu na poslugu.
Čak do crnog mraka, kada ih ili koji od slugu im sa fenjerom ili koji od njihovih muževa dođe i odvedu kući. Znao je Mladen da je zato, zbog nestanka babina, njenog gospodarstva, mati mu sad tako
Ćipiko, Ivo - Pauci
Oko njih leži satrven, pogažen snijeg, i lijepo se vidi trag njihovih noćašnjih stopa. —Volila bih da nam je novi snijeg zameo trag — veli Božica, kao poplašeno gledajući oko seba pogaženi
— Koliko je zdravih snažnih ljudi uništio, raskućio, a zašto? Bar da mu od njihovih zemalja bijaše potreba, da ih uživa, ali što? Nikada nije ni bio na njivama, livadama, odgojcima ...
Čeljad zamrije, starac prestade da moli. U kućici sve zadržalo dah, a vani bije led, komadi dolijeću do samih njihovih nogu. Zlo potraja nekoliko časova, pa postepence popuštaše, dok ne prestade.
— Nij e virovat' ! — odgovori suho Jure i krenu dalje. Po selu vrvio svijet što se iz polja vraćaše. Iz njihovih razgovora i uzdaha razabiraše se da je grad, bar ponešto, posvuda dopro.
morskoga prodora dolazi sobom nosi tužne zvukove, k'o nečiji vapaj za izgubljenim i nedostižnim, i prolijeta povrh njihovih glava, dalje u prostor. — Ovaj šum slatko me uspavljuje! — veli Ivo, i uhvati doktora pod ruku.
A s otvorenoga prodora jednako dolazi jaki šum, prelazi preko njihovih glava, zaustavlja se u gustom boroviku i ječi silnim vapajem, u kojem je pomiješano sijaset žalosnih glasova što, u
— Petre moj! — otrže se njoj uzdah, i potrese Ivu do usred duše. Topeći se u suzama, dugo stoje zagrljeni. A preko njihovih glava jednako vjetar huče, udar ustavlja se u gustome boroviku i zatresene grane jednoliko žamore o dalekoj neugasivoj
Uto iznebuha do njih dokotura se val—samac. Kao da se odvojio od pučine; razlije se oko čamca; ser do njihovih nogu, a vraćajući se kotrlja za sobom pijesak i izgubi se u moru. A u isti čas iz morskoga promora ču se mukli šum.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Gledao sam njihove grube, žestoke zagrljaje, osluškivao guste šumove njihovih ubrzanih uzdisaja i izdisaja. Jelena je, inače, i dalje ostala da čeka.
Sa zebnjom su pogledali dole, u nepreglednu baru žute i prljave vodurine iz koje su virili vrhovi krovova njihovih kuća, rogadže vrhova sena, pocrnele krošnje voćaka. Voda je dremala, lenja i nepomična, iznad plodne vratimljske zemlje.
Tako sam i postupio. Naredio sam ljudima da tih desetak ispijenih i izmrcvarenih crnorizaca izvade iz njihovih raspadnutih postelja i da ih natovare na konje. Izmakao sam se odatle da ne bih slušao kletve i zapomaganja.
Pa ipak uživao je on nekakav osobit ugled među sirotinjom, koja je i sama mrzela svoje pohlepne gospodare i sjaj njihovih gizdavih odora.
Nijednog čoveka nije izložio. To se pokazalo kao veoma mudro. Kiša njihovih razbojničkih strela pljuštala je u prazno po zupcima bedema, čvrkala o kamen i padala natrag zatupljenih vrhova ne
Prizor je bio stravičan. Svuda po popločanom donjem dvorištu ležale su krvave lešine i njihovih i naših. Neki su ih prebrojavali, ali ja ne znam tačan broj poginulih pošto sam pobegao u svoju odaju dok mrtvace ne
Ponovo ću morati neprestano gledati njihova žuta lica, slušati njihove raspukle glasove i udisati kiselkasti vonj njihovih tela. Zbogom moja lepa, promajna kutijice na vrhu tornja. Rat je završen. Pobedničko slavlje se razgorelo.
Ne, on nije otišao njima da bi ih preobraćao u pravu veru. On se nije brinuo za spas njihovih duša. Lečio je samo njihova tela ogrezla u greh i porok. Lečio je đavola u njima. Prihvatio ih je onakve kakvi jesu.
Međutim, ja sam ipak bio u senci njihovih grehova i na mene niko do sada nije upirao prstom. Umesto da se zabrinem nad svojom sudbinom koja se na moje oči
po rukama njihove mlitave udove, trljajući njihove usahle grudi, osluškujući sa strepnjom slabašne, nečujne otkucaje njihovih srca? Seti se, ludi dečače. Zastani malo pre nego što razastreš po stolu svoje travčice.
Sakrili smo ih pod zemlju od lešinara. Zar je trebalo da izvadimo iz njihovih grudi koplje koje ih je spojilo od sada pa za sva vremena u samrtnom ropcu?
Zar je trebalo da ih rastavljamo iz prvog i poslednjeg zagrljaja? Zar da s njihovih tela operemo njihovu pomešanu krv? Zar da ih okupamo od strasnog znoja, obučemo u drugo, novo ruho, iskitimo cvećem i
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ali posle 223 meseca, t.j. pošto je Mesec 223 puta prošao kroz sve svoje mene, oni se opet nađu u onoj tački preseka njihovih putanja, pa se onda desi opet novo pomračenje Sunca.
Kod Pitagorejaca sve je broj i proporcija. Poluprečnici njihovih kristalnih nebeskih sfera stoje u harmoničkim proporcijama, a jedna, nama nečujna, muzika tih sfera upotpunjava tu
Obišao sam i Prinkipska Ostrva i nauživao se njihovih lepota. U slobodnoj prirodi osećam se nesravnjeno bolje nego među zidinama Carigrada.
To su one godine koje se svršavaju sa dve nule. One su u Gregorijanskom kalendaru samo onda prestupne ako se broj njihovih vekova dade bez ostatka podeliti sa četiri, inače su obične.
prestupna svaka godina deljiva sa četiri, sa izuzetkom sekularnih godina, koje će samo onda biti prestupne ako broj njihovih vekova podeljen sa devet daje ostatak dva ili šest.
a njihova dva prastara doma, u kojima se još sačuvaše Isajlovićevi portreti Todora i njegovih sinova i još druge slike njihovih supruga, sinova i snaja, ostadoše usamljeni, neka vrsta porodičnog muzeja.
Znači da ova poslednja planeta treba 248 godina dok obiđe Sunce. Ja sam modele planeta smestio duž njihovih putanja u onaj međusobni položaj u kojem se one baš danas nalaze; pri tome sam stazu koja vodi od paviljona ka Dunavu
otstojanja ohlađenih nebeskih tela od onih koja ih zagrevaju, razni nagibi osa oko kojih se obrću, specifične osobine njihovih atmosfera, sve to čini da u toj bezbrojnoj množini svetova nema dva sasvim jednaka, kao ni u šumi dva jednaka stabla.
pronašao: „Kvadrati vremena obilaženja pojedinih planeta oko Sunca stoje u proporciji trećih potencija velikih poluosa njihovih putanja.“ Eto, tako je Kepler iz večne knjige neba pročitao tri važne rečenice.
Uvek mi je bilo najveće uživanje kada sam mogao da se odvojim od sveta, ljudi, njihovih sitnih interesa, niskih požuda i uskih pogleda, i spasem u prirodu.
Zato im moradoh danas opširno ispričati šta sam sve za vreme rata preturio preko glave. Sažalitelni izrazi njihovih dobroćudnih lica pokazaše mi jasno da je naše prijateljstvo ostalo nepomućeno, iako sam za vreme borbe stajao na
No, taj se raspored menja bez prestanka. Planete se obrću oko svojih osa, što prouzrokuje promenu njihovih dana i noći. Sem toga, obilaze one oko Sunca, a pri tome njihove ose ne stoje uspravno na ravnini njihovih putanja.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Otuda valjda ona čudna zavisnost Jevreja od žena, nadmoć žena njihovih... Pogledajte Stari zavet. U Starom zavetu ima žena vladarki, ima bogatih, lično uglednih devojaka za koje mladoženja
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ono se smejalo slabostima kao i vrlinama, jer su ljudske vrline često veće slabosti od njihovih mana. Ono se smejalo uzvišenome kao i uniženome, jer uzvišeni je često manje duše od onoga koga on sa visine pogleda.
Žalosno je po koji put pogledati tu decu osuđenu da uče latinski. Sa njihovih se usana obično izgubi osmeh mladosti, sa obraza im iščezne rumenilo, u očima ugasi sjaj i mlado im se čelo izbrazda.
— gunđa u sebi latinac, hoteći kao da prebaci kolegama da su đački stihovi posledica njihovih ogovaranja. — Pa onda — nastavi direktor — već sam ove godine dvaput krečio ta odeljenja zbog stihova koji se odnose na
Pa i to bi se dalo razumeti, ali za muzikante pravilo propisuje da su dužni odati pozdrav „prema svojstvu njihovih instrumenata“. To nisam mogao nikako da razumem.
Takav bi pozdrav, ako bi se izveo „u svojstvu njihovih instrumenata“, mogao biti čak i neučtivost. Kad si i tu važnu obuku, pozdrav, svršio, onda ti dadu pušku, i od toga
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Komandant naređuje da su oficiri u stalnom dodiru sa vojnicima i da ih uveravaju u štetnost njihovih namera. Saopštavam tu naredbu komandiru treće baterije. — Dobro, molim te, šta da im govorim?... Da ne beže!...
Ljudi se sa mukom izvlače i neka čudna sličnost postoji u izrazu njihovih očiju i onih premorenih životinja. Očni kapci su navučeni i kroz njih bludi mutan pogled.
Aeroplan odlete. Pošao sam odmah da nađem vojnike. Ali nigde ih ne beše, pa ni konja njihovih. Moj konj je samo stajao vezan... Siđoh do puta, i tada ugledah u daljini kako se na konjima belasaju džakovi brašna.
Uto se Živadin glasno nasmeja. — Pazi ga, on ne veruje — i Dušan munu Luku: — A mi smo prošli pored njihovih štala. — A gde su? — pita ljubopitljivo Sredoje. — Blizu... nema četiri kilometra odavde. Živadin se prigušeno smeje.
Vojnici su u šlemovima, na leđima nose rančeve, a na nogama žute cipele. Sa njihovih lica kaplju graške znoja. Njihov je pogled zamišljen, a lice ukočeno. Išli su žurno. Na čelu bataljona jahao je komandant.
Prinesemo ruku šlemu u znak pozdrava i poterasmo konje dalje. Konji su grcali od umora i sa njihovih vratova kapao je znoj. Toplota je bila nesnosna. Otkopčali smo jake bluza.
Baterija je za sobom ostavljala oblak prašine. Bugari nas sigurno vide odozgo, ali smo nesumnjivo van dometa njihovih topova. Ali šta će biti kad naiđemo na selo Donji Požar, koje je pod artiljerijskom vatrom.
Kako su ugledali neprijateljske konjanike, ovi pešaci su odmah otvorili paljbu na njih. Najpre nasumice i preko njihovih glava, da ne bi pobili i naše, a onda, povedeni i obodreni od nekih oficira, koji se odnekud stvoriše među njima,
Ali usled gruvanja naših topova i treštanja eksplozija od njihovih granata, gubili smo orijentaciju. Bila je to prava „bubnjarska paljba“.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Mislile zvezdice, premišljale, od silnih njihovih misli varnice nebom letele, nikako da se sete ko bi za Tau Ka najpodesniji glasonoša mogao biti...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
„Odelo njihovo i njihovih žena bilo je bogato i kićeno, kako se u pesmi opisuje, megdane su delili, zubima se klali, u četu hodili, bratimili
prota Nenadović rado slušao junačke pesme, tako su nam kapetani izbirali i dovodili najbolje pevače iz njihovih kumpanija); a u Kladovu i Brzoj Palanci imao sam gusle u kući, i, osim različnih vojnika koji su mi pevali, jedno
nastajale savremeno ili bar skoro savremeno1 događajima i junacima koji su poslužili kao materijal i prototip njihovih sižea i književnih(!)2 likova“.
razd’jeliše vojsku, nji četiri kô četiri brata, pak na gradu otvoriše vrata, i odoše s vojskom po teftišu kroz njihovih sedamn’est nahija.
vam da je narodni pevač pre (i, možda, samo) hteo da istakne razliku između Musine i Markove snage nego razliku između njihovih klasnih interesa. Musa je rođen na ploči studenoj, u prirodi, i otuda potiče njegova čudovišna snaga.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Počelo se pričati o pripremi ustanka protiv tuđih osvajača, Nijemaca i Talijana, i protiv njihovih slugu i pomagača, ustaša.
Svi su bili gladni, neispavani i zabrinuti zbog svojih kod kuće. Nije se znalo je li neprijatelj prodro dalje, do njihovih kuća.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Indikt kazuje se — poveljivanje, rimska zapovest od ćesara njihovih. I zaradi ovakvoga posla to se je pronašlo onda, kade su Rimljani svim ovim svetom vladali; to meseca septemvrija