Jakšić, Đura - PROZA
Ala su milostivi ti ljudi, ti bližnji naši!... Najpre ti svuku i košulju sa slabog tela; a kad se posle na njihovu pragu smrzneš, oni te pokrivaju — svilenim pokrovom... Poslednji otpor srpski u Banatu beše na Tomaševcima.
to su grobovi!... Onde mirno počivaju oni što su mi tepali: „Dušo! Hrano! Golubice! Grlice!...“ Što su me učili da u njihovu umilnom tepanju zaboravim na moje kršteno ime... Jaoh, prijatelju, ala su teške te uspomene...
Kad ga uvedoše u zasedanje, on diže glavu, pogleda u ozbiljna lica svojih sudija, pa, ćuteći, čekaše njihovu presudu. — Jesu li tu svedoci? — pitaše predsednik suda svoga vratara. — Ako su došli, neka ulaze. Svedoci uđoše.
Obradović, Dositej - BASNE
Ako li pak ne poznajemo ni njihovu dobrotu ni zloću, ni razum ni nerazumije, ostaje nam da isljedimo njihova namjerenija i da se izvestimo zašto nam oni
Tu kurjaci jedu ubijene ljude, i zahvaljuju bogu što je i same iste ljude za njihovu hranu stvorio. Beži siromah Abdul Ibraim drugim putem, kad eto ti vidi negde oderata kurjaka gdi ga jedu orlovi,
Znamo čije su ove reči: čuvstvujmo svu sladost njihovu ako želimo sinovi Oca nebesnoga biti. Ovo što ću reći uprav iz ovih Spasiteljevih reči sljeduje, to jest: „O k a j a n i
počnu sejati konoplje, sazove sve ptice i kaže im da iz toga semena izrasti će takova materija iz koje će se pticama na njihovu veliku pogibelj svakojake mreže plesti: zato, ako su svome dobru pade, kako seljani ody doma, da se sve jedinomisleno i
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Kako bih ja vama preskupio! — odgovaraše Đuko na tu želju njihovu. — Ta satreo bi me hleb i so vaša. Jok, bogami — ravna tri talira dao sam za nju. — E baš skupo si platio, brat-Đuko!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kao da je grad potro... I sad jadaju i kukaju. Niko živi ne čuje tugu njihovu; niko ne veruje da oni nisu ništa krivi. — Oh, Lazare!... Lazare!... Valjda ima živa boga!...
I onda stade pričati sve što znamo. Svaki dogovor s Marinkom, Ivanom i Lazarom, svaku rečcu, svaku nameru njihovu... Noge zaklecaše pod Turčinom. On se zaprepasti kad ču da ovaj čovek zna sve, svaku i najmanju pomisao njegovu...
Onda ste videli kako rojem polete u oči. Tako isto i Turci. Darnulo se u njihovo gospodstvo, u njihovu silu. Zar se pogani rajetin smeo drznuti da digne ruku na svog gospodara?...
Dučić, Jovan - PESME
Pevale su joj, jer je ona volela njihovu čudnu pesmu, i jer im je davala iz svoje crne rukavice neko sitno zrnje sa dalekih ostrva, da joj mogu po ceo dan
je okrvavljenim rukama išao do orlovskih gnezda, stare davio i mlade krao; i odakle je rušio stene, da u ponorima čuje njihovu smrt; i gde je živeo silan, razuzdan i šuman, kao vodopad. Noć je bila tamna i stražari su spavali.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Tim ispodvlačenim novinama obično povezuje baba sutradan ćupove s kompotom. On još neprestano govori strasno o njihovu ratu s Francuzima, o budućem svetu koji će se sastojati samo iz Nemaca, o „silnom nemačkom carstvu”, itd., itd.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
ovaj izjavljivao da je gotov radi nje da zaboravi i otera svoju venčanu ženu i nju da uzme — dohvati levča od onih kola njihovu levču, i frau Gabriela izlete iz kola tako lako k’o kakav lak perjan jastuk, i tako postade nevina žrtva ranije mržnje.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ali kad ovaj uđe u varoš, zaređa po čaršiji, maalama, ona ne sme. Poznaju svi nju i njihovu kuću. I zato počne da se sklanja, krije od varošana da je ko ne vidi, pozna a u isto vreme da pazi na njega da joj ne
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
“ Jednom sam zarobio celu konjičku bateriju, pa sve novi kamuti i sedla, cakle se. A ja one njihove konje u pozadinu, a njihovu rođenu bateriju okrenem protiv njih. Samo da mi noga preće, časti mi, volim ja da sam tamo nego ovako da smrdim“.
Afrika
Zveri više nije bilo na vratima. Svi smo se zasluženo odmarali neobično dugo. Onda isplatismo nosače, kojima na njihovu ogromnu radost dadoh još i po sto dvadeset koria bakšiša. Rukovah se sa svima, i oni odoše veselo kućama.
Beli su neverovatno ljubazni, gostoprimljivi, i pošto su me naterali da primim njihovu večeru, idem najpre uz bregove da vidim jedno jezero poznato sa svoje lepote.
Godinama oni viđaju beloga čoveka, jedan od važnih puteva vodi kroz njihovu zemlju. Ovim putem prolaze svakodnevno crnci drugih plemena, čija je odeća vrlo svedena, ali je ipak od tkanja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
doselili iz Azije, pričali su da konjik iz njihove zemlje može da odjaše na Istok, a da danima ne susretne ljudsko biće. Njihovu zemlju, vele, zatvaraju, kao venci, visoke planine, ali se i te planine, prema Istoku, otvaraju kao neka vrata.
Njihov vrat, što ide uvis, iz grebena. Činilo mu se da vidi njihovu glavu, njihove tanke vlasi i rep, dug i pun. Lako je poznati dobru kopitu, visoku, dole široku, crnu.
Zatim se poče pipati oko pištolja i opsova: „Petre! Je li? Kako ono beše po zakonu njihovu? Zar naši Hrtkovci nisu mitrovačko vlastelinstvo? Zar sme Garsuli da ga tera husarima, bez suda?
Čestnjejšem Isakoviču činilo se da još čuje topot njihovih konja, da čuje njihovu pesmu pri odlasku. Da čuje njihov smeh, veseo. Kao da ga stotine po imenu iz daljine dozivaju.
je Božič – bogati voskar Despot, Despotovič, član tanača, u Budimu, pa će dati miraz, kakav naše fesare, majku im njihovu, inače, nemaju!
Bile su već usedelice, kad je Isakovič prolazio kroz njihovu kuću. One su, uzbuđeno, posmatrale lepog oficira, koji im je, iznenada, došao u kuću, po mraku, uz svetlost fenjera.
Ona zna, kaže, da je on trebao danas da dođe u njihovu kuću, zna – iako joj to mati nije rekla – pa je dotrčala da mu kaže da ne dolazi. Njen otac je pušten iz zatvora.
Stajao je, zbunjen, i dugo gledao u vrata, kud je Pavle nestao. Kad je otišao, gore, u njihovu sobu, žena ga, brižno, upita je li skrenuo pažnju, Pavlu, da se zna, za Evdokiju, i šta kaže Pavle, na to.
Nazivali su se štitom hrišćanstva, a palili su, već trideset godina, ne samo njihovu, hudu, servijsku, siromaš, nego i hrišćanske zemlje, franceske, flandrijske, prajske, češke i talijanske.
Kao pod nekim teretom. Kad se Varvara vratila, Pavle se trže i reče da je vreme da isprazne, njihovu sobu. Neka kažu Petru da je on, sve, što se reklo, već zaboravio, i da će, sutra, ove, što se dogodilo, smatrati kao
„Die schoenen Croatinnen!“ On se, dabogme, seća i drugih, lepih, žena, što je prirodno, ali njih, i njihovu uspomenu, poneće iz Temišvara, kao nešto najbolje što je u Temišvaru imao. Sve drugo je glupavo.
Očekuje od njega, naprotiv, da će tajnu njihovu, kao u grobu, čuvati. Kad se bude rešila na to, kad tome dođe vreme, zna ona i sama, šta treba mužu reći, ali sad, to
Teodosije - ŽITIJA
“ A Gospod, koji je blizu ovih što ga prizivaju vaistinu i sluša njihovu molitvu, posluša i njihova moljenja kao i ostalih pravednika.
i bezmetežan, besplotan i bestelesan, skoro anđelski, zadivi se, i naslikavši u duši svojoj njihove napore i brige i njihovu blaženu obuzetost Bogom, i napisavši na hartiji srca, duboko uzdahnuvši, i jadajući se zbog svojeg zakašnjenja, zaplaka,
“ Odmah iguman zbog njega posla k neprijateljima starca prepodobnoga i dobrorazumna, da utoli surovost njihovu. Ovaj došavši donese im pozdrav od igumana i od bratije, i zamoli ih da uziđu u Lavru i da se odmore, i govoraše,
kao zbog svojte mu, nego više što se divio njihovoj smernosti i stranstvovanju u tuđini, i sa ljubavlju ispunjavaše molbu njihovu. I dalje je za života prinosio za potrebe manastirske, tako da je i sam iguman trebalo da pođe k caru radi neke molbe.
A bogonosni Sava, stigavši u Svetu Goru i ušavši u manastir Vatoped, kaza igumanu i svoj bratiji da je car ispunio njihovu molbu, i svi blagodarivši Boga veličahu spasenje cara, i svetoga što se trudio blagosiljahu.
Prepodobni Simeon posla bogonosnoga Savu da sve javi njihovu prijatelju caru Aleksiju o utvrđenju manastira, da ga nazove carskim manastirom, te da njime ne vlada ni prot niti ko
i blagoslovi, i sve veselo nagovaraše da se za njega mole, predajući ih Bogu i prečistoj njegovoj Bogomateri, a uz njihovu pomoć i sinu svome bogomudrom Savi.
koji su sa njim došli iz Svete Gore, i govorahu da im ne mogu vratiti blagodat što su takvo prebogato blago doneli u njihovu zemlju.
diže na njih i traži da im učini zlo, da bismo se i mi videvši ovo postideli, a ujedno i ubojali, i da se ne protivimo njihovu učenju o Bogu, i ne prezremo njihova dobra saveta, kao što ovaj nesmisleni o kome hoću da govorim, koji nije hteo
Videste da čak Bog sluša obojicu i da izvršava njihovu volju. A ovo sve vidi se da Bog čini radi našeg spasenja, da bismo razumeli kako Bog više ljubi jednoga pravednika i
ovim znamenjima i čudesima one koji cy ce mnogo puta dvoumili o pravoslavnoj vepi, da budu pokorni i poslušni njihovu učenju o Bogu. Jer dobrorazumno reče božastveni apostol: „Znamenja nisu za verne nego za neverne“.
sledujući u svemu apostolskim predanjima i savetima svetih otaca, tako verujemo i tako ispovedamo, a sve jeretike i svu njihovu zlu jeres proklinjemo! Sve dakle ovo, i više od ovoga ispovedahu sa mnogim suzama, naučeni od svetoga.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Drugi vrlo tačno zapažaju, gotovo kao fotografska ploča, psihologiju narodne mase, ali ne procene njihovu komparativnu ili relativnu vrednost. Ovde sve zavisi od promatračevih osobina, naročito od solidnosti njegova duha.
Da bi se izazvala najveća suma njihove snage, treba dirnuti u njihovu osećajnost, osetljivost, u njihov individualni i nacionalni ponos; treba istaći pitanje časti ili ideal pravde ili
Sa oca na sina se predaju imena predaka; potomci ih pamte; znaju njihovu postojbinu, uzroke i prilike njihova iseljenja, njihove najizrazitije osobine i najglavnije događaje iz njihova života.
Taj san ispriča serdar Vukota saplemenicima na javi, razvije njihovu maštu kao volšebnim udarom i oduševi ih na istrebljenje poturica.
Južni pojas obuhvatamo u celini kao jedan, jadranski, varijetet. Pokušajmo da damo njihovu karakteristiku. DRUGA GLAVA: ŠUMADIJSKI VARIJETET Etnički sastav. — Promena geografske sredine.
Dalje su pečene kože, s poznatim crvenilom ljudi koje šiba vetar i nepogoda. U njihovu odelu prevlađuje crna boja; njihovi pelengiri su vrlo karakteristični.
U narodnim pesmama su ovekovečena dobra i rđava dela pojedinaca i celog plemena. Ne može se izbeći njihovu sudu, jer su izraz javnog mišljenja, odlučnog, utvrđenog, a ne trenutnog. Neumoljive su.
Ponekad bi razgovarali o udaljenim planinama čija su im imena bila poznata, i o dalekim krajevima i o njihovu stanovništvu koje su upoznali prilikom stočarskih i karavanskih kretanja.
Većina junačkih srpskih pesama, pripovedaka, basni i poslovica su neosporno pastirskog porekla, bar u njihovu prvobitnom obliku, kako ih je skupio Vuk Karadžić. I zaista, u njima su česte aluzije na pastirski život.
Lička hajdučka epopeja trajala je oko tri veka i ostavila je u njihovu mentalitetu jake tragove. To je bila ona dinarska hajdučija, u kojoj pored surovoga, osvetničkoga i plahovitoga, ima
Od toga doba naročito njihovu dinarsku kuću brvnaru počinje zamenjivati kuća alpijskog tipa, slična kućama u Salcburgu i u gornjoj Austriji.
Znajući koliko su ovi dinarski doseljenici odani pravoslavnoj veri i kolika bi pogreška bila dirati u njihovu veru, bila je pažljiva i zaštićavala ih je od pokušaja obraćanja (u katoličku veru) koji su retko uspevali.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Nešto i dodaje, i sve tako ispada da je pravio sa svojim drugovima komediju, ali, doduše, ne na njihovu štetu. Godinama će se pripovedati šta su oni na putu prekužili.
”, da svi čuju. — Hoćemo, — rekne gospodar Sofra. I Polaček hoće. Dame hoće „punša”, pa za njihovu ljubav i Šamika će „punša”.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
ili oficire svoje, koji su tražili razonode u lovu i hajkama pasa, odlazeći noću na igranke koje su priređivane u njihovu čast, Vuk Isakovič je obično odabirao prenoćište na nekoj visoravni, propustivši vojsku u dolinu, tako da je puk noćio
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U periodu opasnom po majku i tek rođeno dete preduzimaju se mnogobrojne mere za njihovu magijsku zaštitu. Brojnost i raznovrsnost ovih postupaka, kao i različiti eufemistički nazivi za babice („one“, „ona
Kada se govori o srpskom narodu i narodnoj kulturi, misli se zapravo na seljake i njihovu kulturu. Vuk to, na svoj način, veoma jasno, sažeto i lepo kaže: „Narod srpski nema drugi ljudi osim seljaka.
kada analizom razotkrijemo društveni i psihološki smisao obreda prelaza, kada prodremo u srž mentalnih shema koje čine njihovu pozadinu, tada možemo rekonstruisati model razvoja deteta u mitskom mišljenju.
Liminalne (granične) pojave, a to su sve razvojne krize (psihičke, ali i društvene, istorijske itd.) bez obzira na njihovu manifestnu određenost, suštinski imaju svojstva nestrukturisanosti, neodređenosti i polimorfnih potencijala.
dece, bez obzira na to da li se on lično drži tih običaja ili ih se ne drži, odnosno da li veruje ili ne veruje u njihovu delotvornost.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
majka i danas nada, za groblja onih koje su carevi u neznane zemlje slali da ginu, za vojnička groblja u čas večernji, za njihovu podzemnu i nadzemnu tišinu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Šuga! Šuga! Šuga!« Sećam ih se; njihovih utučenih lica se sećam i njihove pomirenosti, njihovu slabost pamtim, i to kako se više nisu usuđivali da nastave igru, pobeđeni već kao deca.
Tako je mogao da čuje pijani smeh, a malo docnije i paljenje automobilskih motora, koji uskoro napustiše njihovu tihu ulicu. Žena je stavila tri kocke leda u čašu i usula votku.
Obilazeći sve te zgrade što u pravilnom krugu ograđuju Lazića do, gosti se pitaju šta je nagnalo njihovu Ružu da ostavi sve ovo bogatstvo i lepotu i ode daleko od ove srećne doline, svoje krvi i rođaka, koji svi pomalo liče
Smatralo se velikom čašću što je pesnik, od svih mogućih mesta u zemlji, odabrao baš njihovu varošicu da se u njoj nastani, potvrdivši još jedanput ono što su oni sami godinama tvrdili (a niko ih nije uzimao
Matavulj, Simo - USKOK
— Kod Jene i kod Aueršteta — nastavi Janko. — Tu su Francuzi satrli svu prusku vojsku i za šest nedjelja pokorili svu njihovu kraljevinu, zarobili ih sto hiljada i uzeli im četiri hiljade topova! — Moj brajko, to je dobiti! — viknu njeki.
“ Kad to izreče, ubi sâm sebe iz puške!... Još takvih, ponajviše strašnijeh događaja, pričahu vojnici. Bilo je pak u njihovu pričanju i vladičinijeh dosetaka i blagih šala, od kojih ćemo navesti samo jednu: — Jednog ljetnjeg dana pred veče izide
Šaputanje između kneza i Stane Serdareve ne svrati ni za časak njihovu pažnju, toliko to bješe obična stvar. Ali kad knez sjede do njih uzvikujući: „A-ha-ha! Divne noći, da bog pomogne!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
On pritom, kadikad, dotiče i suštinu stvari — to jest ono što odrasli osećaju kao njihovu suštinu — ali je dotiče izravno i bez uobičajenog poštovanja na koje nas je navikla izgrađena kulturna svest.
izraze ljubavi prema domovini i progresu, i onoga časa kad deca stanu da ponavljaju formule koje smo lansirali u njihovu sredinu, mislimo da smo obavezu idejnog usmeravanja mladog naraštaja obavili izvanredno umešno i mudro.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On brani Srbe u svim prilikama, redovno ih veliča, hoće da im iznese njihovu slavnu prošlost i da im ulije istorijski ponos i nacionalNu svest.
svojim delom Vіaggіo іn Dalmazіa, odmah prevedenim na nemački i francuski, skrenuo je pažnju na dalmatinske »Morlake« i njihovu poeziju; Herder je neke srpske pesme uneo u svoju zbirku; Gete ih je stao prevoditi, i samo u doba od 1825—1827.
jer su prostijem svetu činile zadovoljstvo kao da ih od guslara sluša, a obrazovanim ljudima strana kritika je kazivala njihovu visoku umetničku vrednost.
Branko Radičević je bio »odvažan jotist«, »fanatičan Vukovac« i u Putu on je bez poštede napao protivnike Karadžićeve, njihovu šturu klasičarsku učenost, njihovo pedagoško cepidlačenje, njihov uski i netrpeljivi konzervatizam u pitanjima jezika i
Ali, on je sve te pesnike, osetivši njihovu veličinu, stilizovao, preradio u svojoj duši, svemu dao svoje obeležje. Oni su mu bili više podstrek no uzori, i
Milićević, Vuk - Bespuće
I on osjeti želju da vidi one visoke, krupne, pocrnjele ljude, da im stisne njihovu tvrdu, žuljevitu ruku, da ugleda sitne kućice, sa crnom istrulom šimlom, malim prozorčićima, nejednako izrezanim u
— Igranke, trke, kafešantani, žene, reče Gavre Đaković, zaustavljajući se iza svake riječi, kao da izaziva njihovu sliku. - I zar samo to sačinjava tvoj život? upita. Milan ga prekide, bojeći se da on ne nastavi svoja pitanja.
i oca, koje bi trajale dane i nedelje: ona se uspavljivala sa užasom čutih riječi koje nije shvaćala ali je osećala njihovu težinu; budila se sa zaprepašćenošću misleći na dan koji dolazi: kad se ne zna sat u koji se ruča ili večera, kad je
Sremac, Stevan - PROZA
A osobito je mnogo polagao na prirodne nauke i verovao u budućnost njihovu. Ako naiđe tako na kakvu biljku, iščupa je zajedno s korenom, pa ako je veća, ponese je u ruci, a ako je manja, metne je
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Odoše starci — gunđao je za njima moj stric lakom sjenkom tuge i praštanja za svu njihovu suvišnost na ovome surovom svijetu.
— Jeste. Odbili Krajišnici da se šišaju. Njima su njihove ćube i kike jedini ukras. Došao naš berberin u jednu njihovu četu, a oni se sve hvataju za puškomitraljeze i reže: — Najprije skini glavu, a onda je šišaj!
— Jeste, strinu im njihovu, a poslije tri dana i sami se ošišali, dobrovoljno. — Samo su bombaše i mitraljesce ostavili neošišane.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Počeh da ih pribiram i da im zagledam onu njihovu glatku površinu, skupljam med što se nahvatao po njoj i slušam pesmu koja baš sad otegnuto i izdaleka dolazi:
Bojao sam se da ga vidim. Bojao sam se njegove matere, oca. Znao sam da neću moći gledati onu njihovu zapevku i pisku. I zato sam se plašio, zastajkivao. Ali kad dođosmo kod njih, sve je bilo mirno, čak i neosvetljeno.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
toga Stojša opravi sve tri sestre, i krene sve blago iza sva tri zmaja, a zmaju pobratimu ostavi njihove dvore i svu njihovu državu, pa se digne sa svojim sestrama u svoje carstvo, i sretno dođu k materi, pa mu mati preda carstvo, te je
kao što su se do sada mučili ova tvoja dva sina i šćer, i pokaj se, što si na veliku božju pravdu smakao svoju ženu a njihovu mater; ovo su tvoja đeca, a na mjesto njih tvoja prokleta mater podmetnula troje mačadi.
Čovek se umeša u njihovu prepirku i rekne: — Braćo, devojka je moja! Vi znate da ja devojku moram njenom ocu caru Petru odneti, da mi se smrt
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
mislim, jer ću biti nešto kao zverka, pa će me kelneri i glavni kuvar obožavati i terati da neprestano izlazim kroz njihovu kujnu; izaći ću, dakle, pre njih i upaliti motor svojih kola, kao baš tada i ja idem u grad, mislim, da se ne bi
ne samo visoki moral i ugled koji naša škola uživa kako u zemlji, tako i u inostranstvu, već i bojevu gotovost boraca i njihovu spremnost da se uhvate ukoštac sa daleko nadmoćnijim protivnikom.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
da ih britvama delju, na zalasku sunca da ih spale i kosti u vodenici samelju, a ja sam za delanja krepka: smirih njihovu žar kamenom u teme i rekoh: dosta je bilo krvi, na spavanje sad, svi u postelju.
) Kao da izginuti voliju no sedeti po boju goli u kolu Za njihovu se dušu moliju i tela da im ne skvrne veštice Druzi da budu slobodni od besa Strava Ubijen je gospodar naš ide glas
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
ADVOKAT: Pa da! AGATON: Stoga smo se sporazumeli: ona da se useli u ovu veliku kuću, a ja sa Simkom u onu njihovu, malu; da budemo tu, da im se nađemo. ADVOKAT: A to ste se već sporazumeli? AGATON: Pa da.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Na tome prostoru su oni suvereni gospodari. Ali za kratko vreme. Nailazi bataljon iz rezerve, prima zarobljenike i njihovu imovinu. Streljački stroj nanovo krete i izgubi se u šumi. — Neka komandir pete baterije kreće odmah!
Ali posle kroz dim počeše da svitkaju topovi... A mi pronađosmo jednu njihovu bateriju, te ti se oni, bogati, razbegoše kao zečevi. Veli moj komandir: „E, baš smo gadna nacija.
Ja pretrnuh. Zanemeo sam pred mogućnošću da sam ovako goloruk mogao u poslednjem momentu naići na neku njihovu zaštitnicu, kojih ima mnogo na poljima. Ali one mogu i sada naići. Svukoše me s konja.
Nije to nemu prvi put. I sada se uzdao u sposobnost njihovu. Samo ih treba poterati i zapretiti. Glavno je da komandir ne sazna.
koja nekako izgubiše svoju formu, pa narastoše, narastoše sve više, kao brdo, i ono kao da se svom težinom sruči na njihovu glavu. Krv im podiđe u lice i očima sitno zatreptaše. — Razumem!... Razumem! — mrmljali su stražari. — Šta mislite!?
Sela i gradovi će goreti... Majke će ludeti, gledajući kako dušmani kolju decu njihovu... Opusteće polja i njive... I vikaće živi: ustanite mrtvi da legnemo u grobove vaše.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ali ona silom ugušivaše te nove misli, izbegavaše ih, osećajući unapred njihovu neprijatnost i ako se one još ne behu jasno ispoljile, nego se tek nagovestile. Trže je iz tih misli zveckanje sablje.
ni dosad nisu njihovi odnosi nalikovali medenom mesecu, o čem je Gojko toliko slušao i ponešto čitao, ali to se, u njihovu položaju, nije moglo ni očekivati.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Posećivao sam i rodno mesto Zubranića, u Baški, njihovu staru, od kamena, kuću, i Baščansku ploču. Jedrili smo u Senjskom kanalu.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Šestoga dana stvarana, rano u zoru, sedeo je na prestolu Gospod Bog, okružen velikim mnoštvom anđela i slušao pesmu njihovu kojom su veličali dela njegova, „Svet, svet, svet je Gospod Savaot; puno je nebo i zemlja slave njegove!
Đavo se smešio od zadovoljstva, gledajući njihovu igru, ali kada se krava zaglibila, pa začuđeno, sva zaduvana, pogledala oko sebe ne razumevajući šta to s njom bi —
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
On se odobrovolji i ispriča mi kako Anuti, jedno ratoborno pleme, upada s juga u njihovu zemlju i čini grdne zulume. — Danas je stigla vest — produži on govor — da su noćas potukli mnoge porodice, popalili
Smrtni strah i očajanje ispuni njihovu dušu. Predeo nepoznat, brdovit, go kamen, a puta nigde. Još pre dva dana su prešli preko puta i ostavili ga.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Jedni su od ranog doba navikli na čistotu i red; ona se postepeno tako urezivala u njihovo biće, u njihovu dušu, da je postala sastavni deo njihova života. Čistota, red, simetrija — to je njihov život, njihovo disanje...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
penušave, Zapevavši pesmu najstariju i najgordiju, Krenuli su, ko jedan, na Drinu, da zaustave Franju, Poćoreka, i njihovu ordiju. Ali neprijatelj je bio jači, bile su mu jače Snage, koje je spremao odranije.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
majušnih jeguljinih larvi od 4 milimetra dužine odmah posle njihovog postanka od ikre i mlečca, pa do 75 milimetara pred njihovu prvu metamorfozu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jedna furundžinica, koja bi samo za njihovu kuću pekla, mogla je od njih da se izdržava, toliko se mesilo i peklo. I nikad se iz njihove kuće nije čula, kao iz
ljubeći je po ruci brzo, i krijući se, da ih ne bi opet Sofka i mati, njine gazde, videli i nasmejali im se za tu njihovu „seljačku“ ljubav, odlazio bi iza kuće, odvezivao konjića, usedao na nj i, srećan, slobodan, jezdio put sela i mraka, koji
| VII Odmah posle onoga glasnika očevog, prvoga posle tolikih godina, na sreću njihovu a najviše na iznenađenje, počeše da stižu i drugi glasnici donoseći od njega pozdrav i glas da je zdrav.
Na njihovu sreću on se beše u početku tamo zaneo, pijući i zdraveći za trpezom. Ali, kada ovi kod Sofke počeše u grupama da dolaze
Zato su posle, ne strepeći da će to kome biti dosadno, jednako zahtevali od Cigana da im sviraju i pevaju jednu istu njihovu pesmu: — Slavuj pile more, ne poj rano, Ne budi mi, more, gospodara! — Oh, ne poj rano! I samo to, ništa više.
veliku sobu, za sofru, Sofki se učinilo da ih ne zovu, što bez njihovih zdravica i blagoslova ne mogu oni da otpočnu tu njihovu slatku, veliku večeru — zar je njima sada do jela — nego, kao da se ne može bez njih, tih staraca, bez njihna prisustva i
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
riječi, otisnu se iz gomile dvoje momčadi, jedna djevojka i nevjesta jedna, te iziđoše kroz kapiju; ostali šljedovaše njihovu primjeru; od njihovijeh koraka stade topot po drvenome mostu, a sijavica udari s brda.
otac ih oprosti daljega tereta, ostavivši popu samo starijega — koji, uzgred budi rečeno, zaviđaše i bratu i sestri njihovu slobodu. Jan je, razumije se, tu slobodu uživao kao što bi svako dijete.
“ Djeca sva glednuše u Jana, kao da je na njega da odgovori. Stranac, šljedujući njihovu pogledu, svrnu svoj na dijete, pa videći po odjelu da je vlasteosko, zapita ga: „Čiji si ti?
Sveta Bogorodice! a oni sjedili š njim i pričali mišljahu djeca i govorahu svi jednak. „Striko pečeni“ uživao je u njihovu strahu i još im ga pridade dodavši mnogo koješta o strašnome grofu.
Pavle je umio da ih zabavlja i poučava u isto vrijeme. On je razmjerio to prema njihovu dobu i ćudi. Sve je to teklo prosto i prirodno bez natege.
Tako provedoše zimu, a kad proljeće granu, kad se prvi put nakon toliko, opet sastaše sa strikom, veselju njihovu ne bi mjere.
Mislio si valjda: e Bajice su mrtvice; mi i naša stoka možemo harati po njihovu! Sad smo vjeru uhvatili, a to je Bajicama dobar izgovor da se po ušima pokriju, da tijem prikriju svoj strah!...
I njega i nju obuze jedna misao. Učinje im se čudno i žalosno to što im se dogodi, jer to bi prvi put u njihovu dugu vjekovanju. Nikada dotle on na nju ne zamahnu, a doduše ni ona mu do tada ne dade uzroka. „Čuješ, Joke!“ započe on.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Potom vukodlak izlazi noću iz groba i davi ljude po kućama i pije krv njihovu.. A u vrijeme gladi često ga priviđavaju oko vodenice, oko ambara žitnijeh i oko čardaka i koševa kukuruznijeh.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
toga Stojša opravi sve tri sestre, i krene sve blago iza sva tri zmaja, a zmaju pobratimu ostavi njihove dvore i svu njihovu državu, pa se digne sa svojim sestrama u svoje carstvo, i sretno dođu k materi, pa mu mati preda carstvo, te je
kao što su se do sada mučili ova tvoja dva sina i šćer, i pokaj se, što si na veliku Božju pravdu smakao svoju ženu a njihovu mater: ovo su tvoja đeca, a na mjesto njih tvoja prokleta mater, podmetnula troje mačadi.
On mu sve oprosti, ne dade ga ni ubiti ni objesiti, već samo oćera ga izvan njihovog carstva, da više pod vlast njihovu ne pripada.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Molbu njihovu primih, koja kaže: „Evo, u zemlji toj uskomešaše se narodi, a blaženi otac naš, gospodin Simeon, bivši nam gospodar i
onima koji su ugodili Bogu, da su i posle smrti svoje proslavljeni, ispuniće Bog volju onih koji ga se boje i molitvu njihovu uslišiće, „sačuvaće sve kosti njihove i nijedna od njih neće se skruniti“. (Ps.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Tako se nose trgovčići po dalmatinskijem varošicama i fratarski đaci dokle se ne „obuku“. (Obući se, u njihovu govoru, znači: nositi mantiju.) — Biće on bolji, nego misliš! — reče gvardijan, ustajući.
Osim toga, oboje morahu vjerovati da njeki naročiti svetac štiti njihovu tajnu, kad ona osta skrivena od matere (Jelka nemađaše ni oca ni braće, no dvije mlađe sestre), od susjeda i pastira.
Mi smo drugovali toliko godina zajedno kad je bio paroh u K!“ I pop Ilija (tako se zvao) poče da priča o njihovu drugovanju. Hvalio je fra-Brna kao duševna čovjeka, koji je lijepu uspomenu ostavio i među pravoslavnima.
a bješe mu potreba od njekih dvadeset i pet talijera, to on progluši selo pričajući o čestitosti Kušmelja i Osinjače i njihovu velikom imanju. Najzad, na veliko čudo Bakonjino jednoga večera „izuše se“ pred njim.
Ćosić, Dobrica - KORENI
pseto noćas kad je selo zadavljeno snegom, ubijeno pomračinom što se izmešala sa oblacima, jer je Milunka čula njihovu svađu i sve joj ispričala. A tako mu se obradovala, ništa joj nije smetalo što ga je palanački kočijaš dovezao.
Večeras je svaku njihovu reč razumeo i odgonetnuo prošlu noć. Kad je počeo da je tuče, Nikola je skočio, uspravio se, glavom pritiskao gredu,
prvi put tukao, i posle, kad joj je još nekoliko puta došlo u pamet, to je glas nečastivog, koji se ove zime uselio u njihovu kuću. Kako bi ona s drugim? Nema toga ko bi nju smeo da uhvati za ruku, a kamoli nešto drugo...
Za to vreme između njih ništa nije moglo da se dogodi. Ali zašto je baš u suton došao, kad on inače retko dolazi u njihovu kuću? Nikola je motrio na popa i ispričao mu sve što je video i čuo. Rekao mu je da ga je Simka isterala iz kuhinje.
Neku godinu kasnije razumeo je, i njihovu tajnu ćutao. Gavril mu je krstio Vukašina. Tada je već bio sed i nije išao u vrbake da gleda mokre žene.
Najpre je sumnjao u njihovu iskrenost. Posle se setio: dok je Adam bio mali, svi su govorili: „Isti Đorđe.“ Sada govore da je visok i krupan.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Svu noć je trajala gozba. Svu noć su svirali dečaci jedva se držeći na nogama. Niko i ne obrati pažnju na njih i njihovu svirku, ali pošto car Žuto Uho nije naredio da prestanu — morali su da sviraju!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Svekolike borbe okeanah koje čine sa krutim skalama u najveću njihovu bjesnoću, svekolike napore vjetrovah što se čuju na zemnome šaru protiv svijeh gustijeh ljesovah da u jedan glas
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
i opisati, moradoh se dobro pripremiti za to putovanje, proučiti istoriju starog Egipta, upoznati njegove žitelje, njihovu zemlju, njihov život, kulturu, znanja i tek onda moći pokazati kako je, posredstvom Pitagore i njegove škole, nadahnute
Predočio sam ih živo, a njihovu nauku na lako razumljiv način. Sa Njutnom sam nameravao da završim svoj započeti spis, pa da se vratim svom uobičajenom
Jer nacrtamo li kvadrate nad svima trima stranama tog trougla, pa povučemo u kvadratima nad katetama po jednu njihovu dijagonalu, a u kvadratu nad hipotenuzom obadve, onda smo time razložili celu sliku u same podudarne ravnokrake
On im ponudi da svu njihovu robu natovari na svog sivonju. Nomofilaks prihvati taj predlog. Roba sa teletom posla kući, a sva ostala roba bi
“ „Od bezbroja sićušnih zvezdica koje naše slabo oko ne može da razbere svaku za sebe, no tek njihovu zajedničku svetlost nazire u vidu ove nežne koprene neba“.
Vaša dela sam nebrojeno puta pročitao, razumeo, osetio sve njihove lepote, shvatio njihov smisao, a njihovu tragiku progledao jasno kao stručni graditelj monumentalno zdanije.
posmatraju izlaze i zalaze zvezda i tome slične nebeske pojave, već one koji su otkrili nebeske sfere i njihovu harmoniju, što je, jedino, dostojno čoveka, prosvećenog duhom bogova. A u takve astronome ubrajam i Eudoksa“.
A baš na iskazima tih očevidaca, čija nam imena nije saopštio ni njihovu verodostojnost kritički ispitao, počiva velelepno zdanije njegovih teoretskih rasuđivanja“.
Kralj obuhvati pogledom ceo ovaj skup naučnika i književnika. On ih je poznavao sve, ne samo po imenu, već je znao i njihovu otadžbinu, njihov rad i život. U ovom krugu beše carstvo Aleksandrovo, zaista, potpuno i dostojno zastupljeno.
Čovečanstvu je trebalo dve hiljade godina da te njegove reči potpuno shvati i njihovu istinitost dokaže. Taj razmak vremena je mera za njegovu genijalnost i za to koliko je on svojom matematičkom
je taj neprosvećeni narod, koji nije bio u stanju da dela grčkih filozofa ni prosriče, a kamo li razume, ipak uvideo njihovu ogromnu vrednost“. „To je, zaista, vrlo čudnovato“.
On uze knjige, jednu za drugom, u ruku, upozori me na njihove materijalne odlike i na njihovu težinu, pa im reče cene. To su bile bar tri puta veće od njegovih vlastitih troškova, kako sam to, prema onome što sam
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
veseo čovek i popadija, puna, sa velikim crvenim pečatima, žena „u srpski“, nisu krili koliko im čini čast što smo njihovu kuću izabrali za ovu srećnu priliku. A kad je bilo vreme jutrenja odosmo u crkvu.
Pokušavao sam, koliko sam mogao, da objasnim, da umirim, da izrazim veru: da će se sve izgladiti s obzirom na njihovu plemenitu, herojsku ljubav koja ih je sjednica, na decu koja ih ponova čvrsto i nerazdvojno moraju vezati; i
mi to ne znamo, ali što znamo sigurno, to je: da je osećanje koje je ubrizgano njihovim podanicima neprirodno uneseno u njihovu dušu. — Na to ću ti ja odgovoriti, ali ’ajde dalje.
Ono što je privlačilo njihovu pažnju, to je bila njegova smešna uniforma, njegova pljosnata kapa od šarenoga štofa i njegova brezova metla na levom
i drugi, a puške nam behu o ramenima, mi ih poskidasmo jednovremeno, nesvesno, kao po komandi, i na nesreću i našu i njihovu. Puške planuše i krv se proli. Začas, i među prvima, mlade i mladoženje behu mrtvi, valjahu se u svojoj mladoj krvi.
Bejaše opet leto i računi svetaca zauzimahu svu pažnju njihovu, kad se namah, i opet sa Zemlje, zaori i zatrese jedna nova, ali nezapamćena uzbuna od koje se činjaše e će i samo nebo
Ali tada, posle takve pobede, i za njihovu nesreću, Srbi se osiliše, zaboraviše Boga spasitelja svoga i rasrdiše ga delima svojim.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
bio odijeljen od blagovaonice samo tankim ošitom, nalazio sam se na sam jedan korak od njih — ali i taj jedan korak za njihovu fantaziju bio je nepremostiv.
Nesvjesni pjesnici, nehotični tvorci prave poezije. A njihovu pjesničku narav i suštinu potvrđuje i upotpunjuje baš i ta crta pjesničke naivnosti, pjesničke nesvijesti o samom sebi:
Onda je, da bi se stvarima pribavio ugled i cijena, trebalo mistificirati njihovu starinu, ne njihovu novotu. Čak su i na otkrivanje novih svijetova ljudi kretali pod stijegom otkopavanja starih!
Onda je, da bi se stvarima pribavio ugled i cijena, trebalo mistificirati njihovu starinu, ne njihovu novotu. Čak su i na otkrivanje novih svijetova ljudi kretali pod stijegom otkopavanja starih!
Živim ljudima to ne treba: sam fakat što postoje i što, onakvi kakvi su, ipak kako-tako žive, dokazuje njihovu mogućnost, njihovu podobnost za život, ako bi ko u nju posumnjao...
ljudima to ne treba: sam fakat što postoje i što, onakvi kakvi su, ipak kako-tako žive, dokazuje njihovu mogućnost, njihovu podobnost za život, ako bi ko u nju posumnjao...
Možete, dakle, lako zamisliti njihovu angažovanost sad, kad se mnogo neposrednije radilo o tom životu!... A nejednakost u raspodjeli Athanatika, priznat
Ono što im i daje njihovu iracionalnu snagu. Svjestan sam, mnogi to neće razumjeti. Objašnjavanje je, i tu kao inače u životu, gotovo sasvim
Drže naše ruke u svojima, htjeli bi da budu sasvim uza nas, sasvim s nama, da osjetimo njihovu toplinu — a opet ih od nas dijeli neka tanka neukloniva opna.
I tu nema pomoći. Vidimo ih gde se pate, a ne možemo da osjetimo njihovu toplinu. Traže riječ u koju bi legla sva prisnost, sva duša, ali takva riječ ne postoji.
Jer vrijeme kao da je ono što događajima našeg života podaje njihovu težinu i njihovu bolnost. Kad je iz njih izvučena nit vremena na koji su nanizani, oni leže pred našim očima, šaroliki i
Jer vrijeme kao da je ono što događajima našeg života podaje njihovu težinu i njihovu bolnost. Kad je iz njih izvučena nit vremena na koji su nanizani, oni leže pred našim očima, šaroliki i ravnopravni,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
otac, koji umre pre deset meseca, često je ležao »nadzor« i bio vođen sreskoj kući, sve zbog nekih koža, koje su na njihovu tavanu nalažene.
O, sad tek razume šta znače ruke za čoveka, sad tek poima njihovu pravu dragocenu vrednost. Odmarajući se na slami, stade da razgleda svoju »kuću neobičnu«, ali u mraku, koji vladaše
On nije žalio novaca, a ona je tako rasipala čari i milošte, da je na brzo utrven put njihovu prijateljstvu. Pilo se i veselilo svako veče... Smrklo se.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad su zapitali Ciganku đe joj je muž, Ciganka izide pred svoju čergu i zovne ga u njihovu prisustvu: „O Mujo, o, o! Šuma ti mati, brda se vati, gele poskakele, dođi odmah, Švabe te traže!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Sa zadovoljstvom sam prihvatio njihovu ponudu i sa njima proveo jedno divno veče. Njihova ljubaznost prema meni bila je zagonetka koju tada nisam mogao da
kako je malo to što mi roditelji šalju za izdržavanje, pa se tako mojom krivicom nismo obraćali prijateljima u Pančevu za njihovu dodatnu pomoć, koju su bili obećali.
i da su mogućnosti ove zemlje nepristupačne onim useljenicima koji nisu, kao Bilharc, razumeli njihovo značenje i njihovu životnu važnost u američkom životu.
Težak je posao ubeđivati ljude bez naučne spreme da je prvenstveni zadatak nauka da proučava delovanje stvari, a ne njihovu suštinsku prirodu.
Njihov ponos i samosvest zabranjuje im da obleću oko gostiju iz grada. Ako zaslužite njihovu pažnju, znaće da vam to i pokažu, ali to se može postići samo dobrim ponašanjem.
Može da putuje odavde do Beča za manje od sekunde, - rekao sam i pažljivo posmatrao njihovu reakciju. Starac je izgledao neodlučan; nije znao da li da se uvredi što mu pričam takve priče, ili da nastavi sa
doba kada su se pojavile velike misli u našoj nauci i iskažemo poštovanje velikim ljudima koji su ih izrekli i dokazali njihovu tačnost.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Te noći izlilo se dažda da ga je bilo doista za celu godinu. I u njihovu kućicu prodrla je i navrvila voda. Propustio krov, te je kapalo na sve strane.
Ne bi oni to bili uradili da ih na to ne nagna ljuta nevolja. ...Jednoga dana zla sreća namjeri na njihovu kuću u okolici poznatog trgovca Osman—efendiju iz Skadra.
A ja se dragovoljno podadoh razgovoru i prijatno mi je u njihovu društvu. — Nazdravi Antici! — bocne staroga Andriju onaj vremešan čovjek, koji je sada do mene sjedio, opazivši da se
Zavirivao je u najmračnija njihova mesta. Upijao se u njihov trulež, voleo njihovu suru svetlost... U tim starim kulama negda neko ostavio je svoju dušu. Gde je ona sada?
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Kad, na primer, u Popinome ciklusu „Kosovo polje“ pročitamo ova tri stiha: Sipa im u putire belih božura Njihovu rujnu budućnost.
ni neki vidovi narodnoga književnog stvaralaštva; ovde postoji jedan ukorenjeni privid razumevanja: time što znamo njihovu praktičnu namenu, način na koji su funkcionisale i još gdegde u narodnome životu funkcionišu brojanice, zagonetke,
Znalo se, doduše, gotovo od samoga početka da su Popine pesme pomno i smišljeno sačinjene i da je u njihovu gradnju tako reći uključena znatna umna i razumska energija; tako je Zoran Mišić već u svome prikazu tvrdio da se ove
reći, vukovska linija imala je značajnu ulogu u formiranju narativnih književnih modela kod nas, naročito s obzirom na njihovu jezičku podlogu; dovoljno je ako se navede da se upravo iz njenoga okrilja razvila i disciplinovala Andrićeva sintaksa i
On ih je od početka menjao ili pomerao njihovu ulogu. Vinaver je u tome najdalje išao. Ponekad je daleko išao Rastko Petrović, Crnjanski međutim, posle Lirike Itake,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Zasad se, uz mimogredno osvetljavanje nekoliko izrazitijih primera, može samo načelno ukazati na njihovu prirodu, na ulogu koju u strukturi pripovednog teksta imaju, kao i na činioce iz te strukture sa kojima su povratnom
među ranijim srpskim prozaistima niko nije koliko Stanković - i retko je ko posle njega - ponašanje književnih likova, njihovu psihologiju, povezao sa tolikom množinom tako tananih kulturnih konvencija.
trenucima presudnim za likove - kad sami donose sudbonosne odluke ili kada to drugi mesto njih čine - ne uvodi toliko u njihovu svest koliko nam prikazuje reakciju njihovoga tela i njihovih čula.
259 Ovakve se veze prilično brzo opažaju i lako otkrivaju. A nije teško otkriti ni njihovu prirodu: kod većine nalazimo načelo metonimičnog povezivanja, ili na osnovu dodira/susedstva ili na osnovu zamene
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Bože, smešan i bedan se učinio seljacima njihov Miloje onako prerušen. Do juče naočit seljak, postao po njihovu računu ajmana za poćak, pravi ciganski ceribaša: e, zakleli bi se oni na sve četvero časnih posta da i ceribaš
bi se oni na sve četvero časnih posta da i ceribaš ozbiljnije stoji na derviškom ćulavu onaj krajičak lisičjega repa no njihovu tužnom Miloju ona smešna ugužvana zelena kićančica!.. Kad su sve to videli, od jada im preseo i Trg i trgovanje.
Tu poštu učinili pokojniku domaćini Arnauti, jer im je poginuo, može se reći, na pragu, u njihovu mlinu. Njih dvadesetak čučnulo unaokolo, prislonilo puške uz ramena, pa puše i ćute.
Inače on bi kadgod došao k njima kao što rade drugi Arnauti i okusio njihovu hleb i so. Naprotiv: nikad ga niko nije video za srpskom sovrom, osim što bi u tri godine jednom svratio kod Novice
Miljković, Branko - PESME
izgovorim tvoje ime zelengoro začeta u trbuhu vetra zelena goro neba i zvezdo moje krvi strane sveta su se otimale za njihovu smrt koja je bila početak a ne kraj putevi su ih tražili po celom svetu nema ih profil njihovog odsustva čuva noć
zelengore VIII Za one koji su iskoristili smelo mogućnost umiranja za one koji su prekoračili preko svoga leša za njihovu smrt tako potrebnu protiv smrti za one koji su sada jedno jer svet je podeljen ljudskom kožom na dva dela a dva i dva
Njene su metafore plovne, opasne, urnebesne i umiljate, sasvim fotogenične. Možda bi ti ukrao njihovu so i učinio ih bljutavim ali pred morem ti si nedostojan.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Zveri više nije bilo na vratima. Svi smo se zasluženo odmarali neobično dugo. Onda isplatismo nosače, kojima na njihovu ogromnu radost dadoh još i po sto dvadeset koria bakšiša. Rukovah se sa svima, i oni odoše veselo kućama.
Beli su neverovatno ljubazni, gostoprimljivi, i pošto su me naterali da primim njihovu večeru, idem najpre uz bregove da vidim jedno jezero poznato sa svoje lepote.
Godinama oni viđaju beloga čoveka, jedan od važnih puteva vodi kroz njihovu zemlju. Ovim putem prolaze svakodnevno crnci drugih plemena, čija je odeća vrlo svedena, ali je ipak od tkanja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Probaju vam glas — veli Mišić. — Znam ja tu njihovu taktiku. — Ne potraja ni deset minuta, dok se od strane njihovih rovova začu neko šuškanje, lomatanje...
Svukli smo ga i previli mu rane. Iz razgovora sa njim doznali smo da je rezervni oficir, student prava. Za ovu njihovu pogibiju optuživao je svoga komandira. Oni su čuli da se nešto odigrava u našim rovovima.
Onda je nastalo opet truckanje. Ali toga dana nije mi bilo teško. Valjda sam se navikao. Uveče smo stigli u neku njihovu komandu. Zaboravio sam kako se to mesto zove. Znam toliko da im je tu baza za taj kraj Albanije.
I bolovi koji mi dolaze od vas prijatni su. — A zatim živo nastavi: — Uostalom, zašto oni kriju, kada mi znamo za njihovu ljubav? — Jeste li srećni kada ste u mome društvu? — zapitao sam je. — Mnogo — i ona nasloni glavu na moje rame.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Drugo, da napiše takovu dramu njemu je valjalo duže vremena probaviti među Srbima, da sazna ne samo prošlost njihovu, nego da upozna i sve one političke, religiozno-moralne i socijalne odnošaje tadašnjih naših predaka koje je on,
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
To je učvršćivalo njihovu nadmoć na polju kulture i njihov snažan uticaj u društvu uopšte. Kad je reč o književnom jeziku, osnovnu orijentaciju kod
("Mnogo ima guslača ovde u Mađarskoj, / ali od Dimitrija Karamana nema boljeg, u rackom mačinu.."), a na njihovu široku teritorijalnu rasprostranjenost ukazaće i podaci sa zapada, s otoka Hvara.
da ga je Kuripečić prepisao sam, bilo, još više, da ga je zabeležio prema interpretaciji svojih bosanskih tumača i uz njihovu epsku idealizaciju, predstavlja svojevrsnu ispovest ali i usmeni, epski način mišljenja ili pogled na svet: "Ja vojvoda
Polazna pretpostavka na kojoj se predanja zasnivaju - da u njihovu verodostojnost ne smeju sumnjati ni pripovedač ni slušaoci - zahtevala je poseban vid umetničkog oblikovanja.
policijske pisare, dobre domaćice, male i velike hulje, koje s najvećom otvorenošću govore o svojim nevaljalstvima, njihovu komičnu uzvitlanost kad pođu pod udar dveju opsesivnih sila suvremenog društva, vlasti i novca.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
od ostalih svojih vršnjaka i drugova, već što je znao kolika će to biti uteha, radost i kao neka mala sreća za njihovu kuću: za babu, za mater, za stričeve i celu rodbinu.
Svaki čas ga opominje da pazi da ga koja greda, kamen ne pritisne. I prateći njihovu igru, ona se tamo s njima, s decom, kao pomešala, i odvojila od babe, kapije, prolaznika.
Mladen ne samo da nije dao da se u nj što posumnja, već eto sam se je nje odrekao jer je znao da nije za nj, njihovu kuću, radnju.
Uđe na kapiju njihovu. Ljutitim korakom pojavi se u dvorištu. Ona je sedela na kamenu u sredini. Prekrštenih ruku, povezana dugom šamijom, u
Ćipiko, Ivo - Pauci
— nasmija se Rade. — Sada se po našu krsti... —A ja ću po njihovu, — prekide sestra. — Jedan je bog! Ali ti im, Rade, reci dobru riječ, tvoje će bolje upaliti!
Pomislite: dva siromašna učitelja! Pomislite, doktore, na njihovu jadnu porodicu, djecu... kosa se diže... a vi kao da ih izvinjavate? —Ja? — čudi se doktor.
Lugar je odobravao i govorio da nema „grdobasnije čeljadi nigdje ča u njihovu selu”, pa zaključi: . — Naopako, ako se našem svitu pušča! Ča ti njega grđe biješ, on je sve to bolji...
Mislio je na smijeh i veselje zdravih djevojaka, u čijem je društvu bio uvijek veseo i razdragan. Uživao je u njihovu veselju, a ljuto bi ga boljelo kada je gledao njihova stradanja i one velike nepravde koje im nanašahu i ljudi i društveni
Istina, dalo se je po koji komad na težake, ma i to je bilo na njihovu štetu; dalo se je na polovicu, pa su se težaci izdrli, a da nijesu imali nikakve koristi; ja bih stoga, — i nastavi
— Dođoh da te bunim, — ne oklijevajući poče mladić i ispripovjedi mu njihovu brigu. Najposlije zamoli ga neka se zauzme da ih se u ovoj žalosnoj zgodi grđe ne ucvili.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Smerni, to prvo. Skrušeni. Ponizni. Da ih ne raspinju želje tela, požuda i pohlepa. Žudnje moći. Da zavist polomi zube o njihovu krotkost i blagorodnost. Kakvi su oni? Zar mantija, taj komad sukna, može izlečiti pogano ljudsko srce od niskih želja?
udarila slina na noseve moje braće u Hristu, zažarile bi se njihove vodnjikave oči i sladostrasna drhtavica bi uzburkala njihovu mlaku krv. Samo takva pokora bi imala nekog smisla.
Zar je trebalo da ih rastavljamo iz prvog i poslednjeg zagrljaja? Zar da s njihovih tela operemo njihovu pomešanu krv? Zar da ih okupamo od strasnog znoja, obučemo u drugo, novo ruho, iskitimo cvećem i sahranimo u odvojenim
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sa uzbuđenjem posmatram neuredno pisane rukopise toga najgenijalnijeg grčkog astronoma i gutam njihovu sadržinu. Eratosten me blago prekida u tome, jer je vreme da pođemo na ručak.
starim mavarskim građevinama: spolja neugledne, otkrivaju Vam one svoju lepotu, bogatstvo i raskoš tek kada stupite u njihovu unutrašnjost. A biografije se bave više spoljnim nego unutrašnjim životom pesnika.
njegova stara stabla, - lipe, divlji kestenovi, borovi i jele, - sada su još veća i lepša nego što su nekad bila, ali u njihovu debelom hladu vode borbu korov i podivljalo džbunje sa poslednjim ostatcima nekadanje kulture.
Tim planetama šalje Sunce svoje životvorne zrake, ono ih osvetljava i zagreva prema njihovu otstojanju. Pa kako su neke od tih planeta opkoljene, kao i naša Zemlja, vazdušnim plaštom, to Sunčevi zraci stvaraju i
Sve svoje probleme rešava pisac geometrijskom metodom, iako se pri njihovu pronalaženju i rešavanju služio često svojom analitičkom metodom fluksija.
- pod brojem jedan. To moje sopče pretvarano je, svako leto, za vreme boravka gostiju, u njihovu zajedničku umivaonicu.
kojima ona preskače preko dolina i potoka, i od kojih vidim odavde, u isti mah, njih nekoliko toliko su urasli u njihovu krševitu okolinu da bi bilo grešno izmeniti im i najsitniji detalj.
vekovnim vihorom, otkrio je čovek, taj sićušni stvor, zakone koje sluša cela vasiona, upoznao je kretanje zvezda i njihovu sudbinu.“ Znači da je duh onog sićušnog stvorenja ipak nešto više, nešto što stoji iznad mrtve materije.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Uvid u pesme ovog perioda pokazuje njihovu međusobnu srodnost u motivskom i formalnom smislu koja se bitno ne razlikuje od Zmajevih pesama za decu; uostalom,
zraka koji obasjavaju nebesa (jutarnje sunce i mladi mesec) treba da naglasi tananost i nežnost mitskog prediva, ali i njihovu magijsku snagu (svetlost na prelazu iz dana u noć i obrnuto).
Stanković, Borisav - TAŠANA
A ja za njih nisam živa. Treba da sam živa, ali samo zato što sam rodila i što čuvam ne svoju već njihovu, pokojnikovu, hadžijsku decu. A ja, sama za sebe? Ništa! Mogu da živim, mrem. MIRON (plane uvređen): Zar ništa više?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
da joj godi život u bogatoj kući, gospa Nola, jedne večeri, poduže je pričala s malom o njenoj materi, o bolesnom ocu njihovu koji će možda skoro doći, o čika- Todoru i njegovoj retkoj plemenitosti.
Gospa Nola sa sestrom preselila se u kuću njihovu u varoši. To je bila prostrana starinska kuća na jedan nizak sprat. U prizemlju, dva ulaza, kolska kapija i gostinski
Profesori su vrlo cenili Pavla. Umeo se ponašati lepše nego iko u njihovu razredu, a učio je odlično. Uvek čist i lepo obučen, i uvek pri novcu.
Branko je strasno voleo istoriju, naročito istoriju starih naroda, i naročito njihovu kulturnu istoriju, i lepo je pričao.
I poslužiće, ili će propasti... Žilavije rase od jevrejske nema!... Ja već punu godinu dana marljivo učim njihovu istoriju, i užasno me zanima! — Kad ti sve to čitaš i učiš, Branko, ako Boga znaš! — To je vrlo prosto.
” — vrište još jače. Izmamljivao je učitelj Leskovac darove dečije u sasvim nežnom njihovu uzrastu; imao dobre pevače, crtače, deklamatore, račundžije, pitaličare.
Precepiš li list, šumski hladan miris prosto zasopi. Ono što se nad njihovu kuću nadnosilo, Savini su prvo kresali, ne znajući ni sami zašto, od straha, i mira radi.
Veliki krst u njihovu životu, i pritisak na njihov ponos, bila je okolnost što su sa Srbima imali zajedničku crkvu i bogosluženje, i crkvenu
Samo su se fratri u klosteru urnebesno smejali, i mešali mnogo latinskih reči u razgovor o događaju u njihovu susedstvu.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
nebo VEČERA NA KOSOVU POLjU Svi sede providni za stolom I vide jedan drugome zvezdu u srcu Venconosac im lomi i deli Njihovu zlatnu prošlost I oni je jedu Sipa im u putire belih božura Njihovu rujnu budućnost I oni je piju Na kolenima pod
drugome zvezdu u srcu Venconosac im lomi i deli Njihovu zlatnu prošlost I oni je jedu Sipa im u putire belih božura Njihovu rujnu budućnost I oni je piju Na kolenima pod stolom Mačevi im tiho reže U čancima na stolu Ogleda se večernje nebo I
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
su nam te tačke i zapete pravile tolike neprilike, kad se vrlo dobro sećam da nam je profesor neobično jasno objasnio njihovu upotrebu. Ovako nam je govorio: — Jedan železnički voz, na primer, ima da prođe put od Beograda do Niša. Lepo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Naša je artiljerija tukla bez prestanka njihovu pešadiju i držala je još uvek na izvesnom odstojanju. Jednoga dana javi nam se jedan pešak: – Pomlati nas njihova
Stari vodeničar, verovatno gluv, kao i mnogi koji se tim poslom bave, nije čuo njihovu lupu, te vojnici razvališe vrata, silom uđoše i razbudiše starca.
Ugledah baš i njihovu bateriju. Dohvatim slušalicu i zatražim odobrenje od komandanta diviziona za paljbu, kako bih zaštitio naše pešake.
Naši su im duvali za vratom. Pređoše rovove, naleteše na bugarsku komoru. Panika se prenese i na njihovu pozadinu. Gledam sa osmatračnice kako jedna bugarska haubička baterija u bežanju nalete na naš streljački stroj.
Komandant uze čašu. Meni beše već treća. Onda komandant uze reč. Govorio je o gostoprimstvu njihovu. On se zahvaljuje i najzad požele, da im istom merom vratimo u slobodnoj našoj zemlji. Potom se diže.
— Vele, naši vojnici su možda zaraženi. A pošto nailazimo u njihovu zonu, oni smatraju kako treba da nas drže kao u nekom karantinu...
Čak ni pas da lane. Prema zvezdanom nebu naziremo konture visokih planina i po svežem dahu osećamo njihovu blizinu. A negde pri vrhu svetluca vatra, čas slabije, pa jače. Iz naše pozadine čujemo glasove: „Čuvaj...
Sa ove osmatračnice pratimo dejstvo jedne naše baterije, koja tuče lerinsku stanicu i prostor oko nje. Druge traže njihovu artiljeriju. Pešaci u rovu, levo i desno od nas, ćute, ali svi su se nagli preko grudobrana i oštro osmatraju.
Time ćemo ih ometati u dejstvu protivu naše pešadije i, u isto vreme, privući ćemo njihovu vatru na sebe. Predlog komandanta je usvojen. Komandiri su se razišli na svoje osmatračnice.
Paljba je odmah otpočela. Ali umesto da mi tučemo njihovu artiljeriju, neprijateljske baterije pronađoše još odmah našu treću bateriju, koja je bila na istaknutom mestu, i
Šantić, Aleksa - PESME
I u mojoj krvi Ovaj grdni povor ja ćutim gdje vrvi, I od moga žića sve ostaje manje. I njihovu kobnu pjesmu: tika-taka Ja slušam, i srce sve udara tiše; I ja vidim jasno: sve više i više Da postajem samo crne
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tu i on sam padne od Turaka. I u Prvi mah pokažu se jači oni što su bili s Lazarom, i pobeda se privi na njihovu stranu. Ali ne beše to vreme izbavljenja.
božja vonja je jedini uzrok tragediji: „I u prvi mah pokažu se jači oni što su bili s Lazarom, i pobeda se privi na njihovu stranu. Ali ne beše to vreme izbavljenja.
Prema pesmi, od Turaka ponuđeno mu pri jateljstvo uz uslov da pusti njihovu vojsku preko svoje zemlje ban Derenčić je gordo odbio i prihvatio borbu pod Udbinom.
Nema sumnje da je patriotizam feudalnih gospodara bio uzak, ograničen samo na njihovu oblast, ali naše pesme s tim patriotizmom nemaju veze; one su prožete patriotizmom koji je najbolje određen poznatim
Nekoliko strana iza toga (na strani 316) Zogović je pronašao način postanka epskih pesama „u njihovu prelivanju s plemićkih i vladarskih dvoraca u narod i iz naroda u te dvorce“, dakle: priznao je narodu sposobnost da
istaknutu ulogu igrali „vrhovni i niži vojni zapovjednici“, junačke pesme su „velikim dijelom bile pjesme uz njih i u njihovu slavu“ (nije jasno da li uz njih znači i od njih); 2) kad se vojna „aristokratija, malo po malo, izdvojila u dvorce,
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Prvi dječaci koje je jurio oko živica već su bili odavna zreli ljudi, a sad je poljar jurio njihovu djecu. Naravno, nije uhvatio ni jedne ni druge, ali se tješio da će bar njihove unuke jednog dana stići i pohvatiti.
Ko li je to pisao, ko li se to šuljao po njihovu logoru? — Šta da radimo, otkriveni smo? — potišteno upita Stric obraćajući se Jovančetu.
Samo se kroz drveće nejasno bjelasala nekakva bezoblična gomila, neznana njihovu oku, nikada dotle viđena. — Rat! — potišteno se javi poljar. Rat!
Otud, iskosa gledajući, nije se primijećivao ni trag onoga otvora koji je vodio u njihovu pećinu. Potpuno ga je skrivalo ono žbunje pred ulazom.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« Ta njegova takva haljina proznanjivala je persijsku vladost i veru njihovu, jer toga Joviša pogani svi pozanajvišega boga držali su ga velikopočitujući.
Taki razbiše onu neprijateljsku vojsku i njihovu zemlju oni dostaše. APELES I ZLATNI JELEN U neko dobi bijaše veliko na glasu neki izugraf imenom Apeles i sastaše se
brata — Kleobes i Beton — vrlo počitovahu svoju im majku, a pogani bijahu, te kad bi joj valjalo u zbožnicu iti (njihovu crkvinu), a ne bi im se konja zdesilo, sami bi se zapregli u kočije i odvezli bi je tamo.
« Ta iz toga valjaše da ga oni i vrlo paze i počituju ga, zaštono za veliko poštenje njihovu domu i svemu im rodu dika iz toga kćaše biti (kako jest doposle to bilo). Ali što da se čini?
kroz ono čudo jer po vodi ide, i noćna rad nesvidela u prozorje nego većma prepadoše se, indi Hristos odazva se na njihovu viku s mora, da ga skoro po glasu proznadu i proberu se od straha. Glasovito im reče: »Drzajte, što se prepadate?
Kako i svaki jezik imenuje se kroz prvopostaloga im deda podretlu i imenu. Asirjani nazvati su po Asuru, dedu njihovu. A što su jedni drugim razbraoci u dogovoru svome, ako mu koji bili razlike besede po sebi, hele u pismu sve se to
I dati će nam pak od njega dostati svete care naše, i sačuvati će njihovu gospodu u pokorstvu i u strahu i u pravoslavnoj veri.
I njihovu će vojsku usnažiti na njine neprijatelje i nas osloboditi od njihova tomljenja i naleta pakostnoga i kvara njihova navređivanj
Ako li ti, pope, to uzvidiš a ljudma ne objaviš, ti si im krvnik. Od tvoje duše njihovu krv ću ja istezati.« PAHORSKI BOG SE SRDI Zlo je nerodna zemlja, a gore jošte kad gotov rod satre rđa, te izčami ili
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
One ga i ne zovu drukče nego čorbadžijo, ’adžijo ili čičo, ženu njegovu Tašanu — čorbadžike, ’adžike ili strinke, a njihovu mezimicu Zonu zvali su prosto Zone. Uopšte, odnošaj je patrijarhalan i srdačan.
odvojila i povukla u ćošak, i odande jednako gleda netremice u Manu i čeka kad će poručiti onu njegovu (ili bolje reći, njihovu) pesmu „Kad ja imam“, pesmu koju je dilber-dudija donela amo čak iz Mostara, a čučuk-Ajša je najradije i najlepše