Jakšić, Đura - PROZA
Sve za čime si čeznuo, sve ono o čemu ti je duša sanjala, sve si sa njime dobio... U tome času najveće njine ushićenosti iziđe iz gustog branika stari Sremac; lice mu beše ozbiljno, hladno kao i obično, samo glasom je malo
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
’ — Kažem mu ja, da od naše nahije do Sokola ima 4 sata, do Užica 7, a do Drine 8 sati. — ,A gde su njine žene i deca?’ upita dalje car. Ja mu kažem da su sa sobom odveli. ,A gde su vaše žene i deca?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ratnici stajahu bledi i nemi. Dok ti tek jeknuše svirke i borije, i zvuke njine ponese tiha Sava i odnese ih daleko, daleko... — Tu su!... — Budite spremni!... — zagrme Čupić. — Ali, samo u meso!..
Dučić, Jovan - PESME
NOĆNI STIHOVI Kod Svetog Jakova u Dubrovniku Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.
NOĆNI STIHOVI Kod Svetog Jakova u Dubrovniku Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.
NOĆNI STIHOVI Kod Svetog Jakova u Dubrovniku Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.
NOĆNI STIHOVI Kod Svetog Jakova u Dubrovniku Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.
PESMA UMIRANjA Ljubavi umiru bez zbogom, sred njine Agonije duge, neme, nepristupne... Niču i mru u svoj lepoti tišine, I krišom zatvore svoje oči krupne.
(„Amerikanski Srbobran“, 28. oktobra 1941) MOLITVA Pomiluj, Svemoćni, nevine što ginu, Tebi su pružene njine čiste ruke: Za Tvoju su oni pali veličinu, Na Tvoj znak prineli sve suze i muke.
Ne boj se jastreba nego kukavica, Ne boj se lažova nego njine laži. Bog neka te spase tvojih spasilaca, Na svakome uglu ima ih po jedan. Prezri mudrost glupih i glupost mudraca!
Afrika
Svima je zajedničko samo da svoje zube ne prestaju zašiljavati drvenim prutom. Njine komplikovane frizure čine ih grdno glavatim, ogrtači su im puni širokih nabora sa divnim osenčenjima, široke bluze
Svaki njin pokret predstavlja jednu harmoniju. Njine reči odleću u tiho nebo kao ptice. Sve su ulice pune crnih šetača, sanjalački nasmešenih.
Mnogo ljudi izležava se bez odela po urođeničkim dugim posteljama ispletenim od trske. Njine tamne oči pune su plavog neba koje se gasi.
To nije vrelina zrakova koja ubija, već ugao pod kojim ovi padaju, i naročito onaj deo njine spektralnosti koji je jači na Ekvatoru no na severu.
su izgledali tom tišinom i tim mirnim ritmom tako prostrani i tako večiti, da bi čovek i nesvesno zamislio kako se njine tamne pleći produžuju u raširena anđelska krila.
Stanovništvo je po rastu veće a njegova koža je obasjanija; naročito su žene sad divne. Njine grudi su retko kad isušene. Naprotiv, one koračaju ispršenih grudi, čiji neobično nabubreli vrhovi trepere.
Od svih plemena, Baule je osetilo najviše onu harmoniju i mir u plastici koji toliko približuju osećanjem njine skulpture klasičnim grčkim skulpturama.
Baule još uvek izrađuju jedinstvene stvari; ali, otkako je tražnja belaca za njine stvari vrlo velika, oni svoju rutinu primenjuju na meko drvo mnogo lakše za izradu.
Kada me vide sa aparatom, cičeći nestaju u zelenilu. Njine dve drugarice, isto tako lepe, pristaju da se slikaju ali najpre obavijaju svoja bedra.
To nas više umara no visoka trava savane. Šef puši cigare a njine pikavce deli pušama koja možda još i sisaju; ona prevrću oči od uživanja.
Na ramenima su im male sveštenice kao one u Bapleu. Njine sasvim kose oči, plavim obojene u krug, i visoka čela pod teškim metalnim dijademama; divne tanke ruke svetle od ulja
Ljudi su iz vremena faraona; staništa iz vremena faraona. Njine najmlađe pesme pevaju o Sumanguruu, koji je bio pre naše bitke na Kosovu; oni crtaju iste crteže koje su crtali još
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Naslutiše ogromnu razliku između njine neprekidne patnje i veselja tuđeg, kad ih po selima dočekaše gozbe, pečeni jarići, udaranje u zvona crkvena i čitavi
Negde je moralo biti nešto svetlo, značajno, pa treba otići tamo. Videći ih dole, u travi, mračne njine gomile, kako leže oko kola, osvetljene vatrom, njemu se činilo, naslonjenom na točak, da ih treba odvesti nekud dalje.
žene i dece, kuće i kućišta, povratka, svega toga što čine, rasla je otkada ih je gledao mnoge, tako daleko od njine zemlje, u tuđini, kroz koju su išli kao gluvi i mutavi, ne znajući kuda ih vode.
Bili su obešeni tako nisko, da su skoro dodirivali tikve i lubenice i njine velike, žute cvetove, među kojima beše i ogromnih krastavaca.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Tražim pomilovanje za sve koji mogu lako pasti iste sudbine, za unapred znane nevolje njine kad stanu kao oblaci da se plaste, za dom oko koga osvanu sante što ih niko ne otopi, ne premosti, za one kojima su
ZA ONE KOJI SE SPOTIČU PREKO PRAGA Tražim pomilovanje za bezazlene, za njine začuđenosti nedogledne, za ljude večno maloletne, za utopiste, za preko vode prevedene žedne, za preko blaga prevedene
ZA MARIJE MAGDALENE Care Dušane, tražim pomilovanje za žene kamenovane, za njine saučesnice, pomrčine noći, za miris deteline i granje gde su pale opijene kao prepelice i šljuke, za njine živote
njine saučesnice, pomrčine noći, za miris deteline i granje gde su pale opijene kao prepelice i šljuke, za njine živote prezrene, za, neudostojene samilosti, ljubavne njihove muke.
Tražim pomilovanje za mesečinu i rubine kože njine, za njene sumrake, za pljuskove kose raspletene, za ruku srebrno granje, za njine ljubavi razgolićene i proklete za Marije
pomilovanje za mesečinu i rubine kože njine, za njene sumrake, za pljuskove kose raspletene, za ruku srebrno granje, za njine ljubavi razgolićene i proklete za Marije Magdalene.
Za mašte njine suncem opaljene, i tajne mirisom sena zapahnute, za sebarske žene, za uramljenu u netačna sećanja noć ljubavi i noć
LOVIŠTA Care Dušane, tražim pomilovanje za lovišta, za načičkane gnezdima grane, za krila kobaca, za neboparne podvige njine, za tetrebovo ludovanje, zaverenički drveća tajac pred čas kad će sunce da zađe, za mozak zmije kamenjarke, za osunčani
To su grešnici što su hrišćane u drugu veru prodali. Idu carskim drumom bezuhi, ne raduje duše njine glas ptice što šumu srebri. Ko su oni, ko su oni? To su na zborovima pohvatani nepokorni sebri.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Marković tu prirodne nauke stavlja na prvo mesto i traži da im sve druge nauke budu podređene, ne samo da prime njine rezultate no i njihove metode. U časopisima se uveliko počinju prevoditi Luj Bihner, Karlo Fogt, Moleskot.
Radičević, Branko - PESME
“ Momci čili podvikuju: „Svirac svira, Ne da mira, A još više devojčice, Njine oči i nožice, Dede, brate, ijujuj! De poskoči, ne luduj, Ko bi jako momak bio Pa se ne bi pomamio!
“ Tako baka, Pa rašiti ruke, Da dovati dece dvoje — Jao njine muke! Poskočiše, povrisnuše: „Jao, majko, jao!“ Skoči majka od ognjišt(a), Dece joj je žao.
'“ 55. „A ja njemu poče na to, Da posluša roditelje: 'Slušaj, reko, slušaj, zlato, Njine želje, bože želje; Bog na nebu silan živi; Ko će s' njemu da protivi?' 56.
Svako gleda da pomože: Taj vodicom sad priskače, Oni opet trti zače Slepe oči, noge, ruke, Ma su zalud njine muke. „Po lekara, po lekara!“ Sluzi plao progovara. „Brže, brže, sedlaj smesta!“ — I iz izbe sluge nesta.
te zvaše, Mladića mene mamijaše; Detencetu ti igre blago, Mladiću drugo si naslago: Sa tebe gleda on okoline, I njine mloge krasotine, I blaženu mu duša ćut Tad imađaše svaki put.
Srbin, brate, kraj Turčina, Pa s' još jedan na drugog mrgode; Ako duša iz tela i ode, Oh, te ako na drugome svetu Njine duše jedna drugu sretu, I onde će puste se pobiti, Al' drukčije i ne more biti: Srb i Turčin zlotvori doveka, Tu
Seče Veljko age i begove, Seče Raman pomamne Srbove, U nji njine ugledaju s' vojske, Pa zlotvoru dele rane svojske. Svaki junak jeste ljuta zmija: Svud se gubi, nigde ne dobija;
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad ovo vide carski zet, onda pozove vezirske sinove i poište njine žene da mu dadu. Ovi ga stanu moliti, da im po ugovoru prvom ne uzima žene, već da jošt jednu opkladu učine, pa ako
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
) SRETA: Gospodine, samo ženama ne verujte: ta vi znate, svi vilozovi da ustanu, opet ne mogu njine lukavštine opisati. POZORJE 4. PERSIDA, PREĐAŠNjI TRIFIĆ: Devojko, gledaj dobro ovu ženu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Prazne se sobe Donjega šara, krčazi tmure. (Njine nogare mogu da slome nâjtiši zvuci - kada zažmure.) Hitri jahači Apokalipse smiruju konje. - Lozice, vij se!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
im pogled ide, imali su šta da vide: unutra kraj sofre fine, sjede četir gazde njine, pa se časte, brke maste.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Video sam reke obe, Moj Srbine, sužnji robe! Ne hore se pesme tamo Sa laganih tamburica, Sumorne su pesme njine I sumorna njina lica, Al' im jezik slatko zvoni. Kojim zbore milioni. Oni štuju običaje.
čekaju Na minulu slavu staru, Da zavrišti srpski konjic Na Miljackoj i Vardaru — Nadaju se, srpski sine: Ne prevari nade njine!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I pesme i mačeve naše duge i tmure? I jedra i veselja, urličuća kroz bure? Zaboravio si njine teške, mračne glave? Haj, pogledaj, i sad, školja kad se zažare i tresnu o nas grmljavine tvojih talasa.
Izgleda da se zbilja po celom svetu diže generacija onih koji su ratovali. Čitam, polako, njine stihove, koji ostavljaju ilustracije života i odlaze u zrak, u brda, u večne kolutove.
To ne znači da pevaju o hrizantemama. Ideje su im stare, zar ne: „Spasenje je samo u jednom, biti dobar.“ Njine reči su, katkad, teške i hladne, bez latinske čulnosti i boje; ali ovaj je nemački jezik neizrecivo nov, gibak i
kako stoje na obali, među konopljem, na svakom dalmatinskom ostrvu, i gledaju isto ovako, mirni i prokisli, nekud? Njine su kape crne, ali oni puše iste lule, a lica staraca su na celom svetu, svud, jednaka.
Tri dana sam proveo sa njima po starim vrtovima iza zvezdarnice, na dnu pozorišta, uveče na ulici, slušajući njine blage, umorne glasove. Oni se mirno smeše i pričaju mi Ajnštajnove teorije. Obišli smo izložbe.
Oh, Francuzi se, ako im prebacite što, vrlo brzo požure da vas zadive. Rusi su na sve strane. Njine balete obožavaju.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Tako lepo gleda...“ I sve bi zatim uzdahnule tio Što njima taku Bog lepotu ne da... Al od to doba zbog dobrote njine, Što nisu bile od zavisti slepe, Mirjam im dade draži i miline I dragoceni dar da budu lepe...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Šta odsustvo njino znači? Šta zadesi ćilimare? Kud odoše njine šare? Gde su firme iznad vrata, Gde su ljudi od zanata, Obdelavaoci cinka i voska? Kuda ode čast majstorska?
Rakić, Milan - PESME
Nek zastrepe, bedni! Nek u smrtnom strahu, Krsteći se, čuju tvoju pesmu plahu Gde grmi kraj njine slikovane proze! LjUBAVNE PESME KONDIR Počuje draga, reči iskrene i jasne Jedne bolne duše, tvojoj duši prisne, Pre
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Hvala, nano! Hoću, nano! — jednako odgovara ljubeći je po ruci brzo, i krijući se, da ih ne bi opet Sofka i mati, njine gazde, videli i nasmejali im se za tu njihovu „seljačku“ ljubav, odlazio bi iza kuće, odvezivao konjića, usedao na nj i,
Samo njemu, gostu, činilo se da — (a to kao da gleda obrnuto, kroz sebe i iza sebe) — otuda sa njine, Sofkine kuće, jednako gori sveća i osvetljava ovamo ispred njega put.
Osobito kada iz njine kuće poče svaki čas da izlazi Magda. A Sofka je znala da ona to trči po rodbini i sve poziva. Uskoro, vide kako iz
Svuda je bilo mirno i mrakom pritisnuto, nigde se nije čuo ni lavež pasa, ni bat čijih koraka. Jedino gore, iz njine kuće i iz one njegove, očeve, sobe, jednako se svetlost prozorska menjala.
Pandurović, Sima - PESME
Sećam se uvek sumorne tišine Oblaka, lišća, nečujnih vetrova, Gled’o sam širok izraz tuge njine Kad su te dali mestu mrtvih snova.
Ja ipak vidim iz mrtvačkih kola Nevine ljude, i kraj zlobe njine; Osećam snagu celog svetskog bola, Znam da su deca zemlje i prašine. Umiru zraci, prirodna lepota.
Umrla je kada cveće gine. Ostavljenu, ne znaše je ljudi; Ona bole vidala je njine. Kako li je pusto, tamno sada! Srce suvo; grudi bolno prazne Očajanja zmije more razne; A na dušu veče što sad pada
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Prosta im gordost! Sudbina je slâgala i raslagâla, lomila i premetala stihije njine, ama se održaše na skupu — održaše se, božija ti vjera, održaše, usprkos zlim ljudima i zlim vremenima, noseći na
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad ovo vidi carski zet, onda pozove vezirske sinove i poište njine žene da mu dadu. Ovi ga stanu moliti, da im po ugovoru prvom ne uzima žene, već da jošt njemu opkladu učine, pa ako
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ Momci čili podvikuju; „Svirac svira, Ne da mira, A još više devojčice, Njine oči i nožice! Dede, brate, ijujuj, De poskoči, ne luduj! Ko bi jako momak bio, Pa se ne bi pomamio!
U cvetu mladosti prve ljubljaše Hiponik Helu, I jutro života njinog radost je krasila štedro; Na glas ljubavi njine ožive priroda cela, I sinje duboko more, i nebo plavo i vedro.
K'o crne njihove vlasi, tako se i žele njine Pletoše u jedan venac. Pod burom detinjske strasti, Podobno majskome cveću, oni se svijahu družno, Pijuć' iz zlatne
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
kojijema slijepo mrtvilo ne da poznat velikoga tvorca otečesko blagoutrobije, - reče Gavril ocu besmrtnome - i na njine nebrojne likove zaždiće se žertva k tvome tronu, sve će tebi plamat priznanošću!
Dan četvrti sjutra će granuti na njih strašnim gnjevom nakazanja i vječite njine pogibije; čuće sjutra udar svemogući, tresk će njegov ispitat užasni, sjutra će se odzvat slava tvorca, vi joj
zemaljski sužnjevi bič će strašni sumnje ispitati: ona će ih svuda sprovodati, ona će ih svuda pretjecati i poglede njine k budućnosti.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Tako mogu napisati i za mene, ali neka dođe ko da me ubije. Čik mu ga !... — Pravo kažeš: mari ti on za njine pretnje. Ne ubija se lako ’naki čovek — prihvati druga.. — Vala i jeste odvojio od drugih. Samo da nije onaki...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad ovo vidi carski zet, onda pozove vezirske sinove i poište njine žene da mu dadu. Ovi ga stanu moliti da im po ugovoru prvom ne uzima žene, već da jošt jednu opkladu učine, pa ako
Petković, Vladislav Dis - PESME
Tad stavljahu jorgovane na se, Umivahu sa mirisom lice, Uviše se u bujne talase, Crne, kao i njine zenice. I pođoše. I te žene tudi Mirisahu na san plave noći I jorgovan, dok im pogled bludi Večnom pesmom i večitom
Ja nemam suze za one mladiće Što su veseli pošli iz svog stana, K'o da ih zove za granicom kolo: Njine su grudi pune svetlih rana, Na koje duša prnula im holo.
Umesto suze da mrtve delije Ožale redom, nek grobove njine Pesma iz srca, iz grudi prelije: Velika pesma umesto crnine.
Umesto suze da mrtve delije Ožale redom, nek u njine kosti Uiđe ljubav novoga pojasa I bol moj, zašto ovaj život prosti Nisam spustio u borbu talasa.
Oni spavaju prosti, bez ukrasa, I njine grudi gusti crvi plave; I dok se gube iz svog lepog stasa, Humke im rastu u cvetove slave.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
ceni: Navešćemo, kao ilustraciju, samo jednu, inače izvanrednu strofu, s kadenciranjem na njenom kraju: Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.
ilustraciju, samo jednu, inače izvanrednu strofu, s kadenciranjem na njenom kraju: Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.
jednu, inače izvanrednu strofu, s kadenciranjem na njenom kraju: Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.
izvanrednu strofu, s kadenciranjem na njenom kraju: Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
oba lika, Sofku i Marka: „Samo njemu, gostu, činilo se da - a to kao da gleda obrnuto, kroz sebe i iza sebe - otuda sa njine, Sofkine kuće, jednako gori sveća i osvetljava ovamo ispred njega put”.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
II Gledajući kako zvezde Sjaju sa visine, Vidim naše češke mome, Čujem pesme njine. Naše mome rano rane, Za pevanja tica; Na potoku, prije zore Umivaju lica, Prije zore, dok je potok Pun
Deda s majkom poglédahu Na nas dvoje, na rumene, Poglédasmo i mi gore Na sedinu glava im. Njine misli vraćale se U prošlosti rumen zlatnu, Naše misli otisle se U daleku budućnost. »Javor« 1890.
Ali takvi neka budu Krila vam talasi, Kandioce našeg hrama Da se ne ugasi. IV Vidim ȁle, njine žvale I čeljusti klete, Koje svima narodima Podjednako prete.
Pa se zagledajmo u očice njine... Zasuzićeš, brate, suzom od miline. Pokušaj jedared to u svome veku, U svetinji badnjoj zapaliti jelku; Taj običaj
A pastira? A pastirku? A na ruci njeno čedo? — To gledati Bog ti ne dô! Al’ to ne zna svet daleki: Muke njine niko ne ču — Crnogorci ne jauču.
Verio se soko ruski Sa srbinjskom sokolicom, Verio se Petar kneže S kneginjicom sa Milicom. Njine ruke rukovane Pred oči nam stižu amo; Topli stisak ovih ruku Srcem, dušom osećamo.
Otvaraju s’ rake što drugove dele, Njine dične kosti združiti se žele. Potomstvo se željam’ pokojnika klanja, Združuje im kosti pod svodom štovanja.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
RUŽIČIĆ: Ne larmaz. Ljubimac muza i gracija jest samo Apolo. SARA: I mi njine drugarice, pravo, pravo, pravo. FEMA: Pa kad donesu punča, limunade.
Krakov, Stanislav - KRILA
Uznemirenost ovde je sve veća. — Preseći će nam odstupnicu, čuju se vojnički glasovi, n njine glave se dižu iznad kamenih zaklona. — Šta je to tamo? Šta je to tamo?... očajno pita major i sebe i druge.
Opet jauknu neko. Samo da se već jednom dođe. A zato sad stoje ovde? Vojnici gunđaju. A na čelu njine kolone neki viši, krupni komandant govori čičici majoru: — Od vas sve zavisi. Dragomir na tebe čeka.
A gore se neprestano bije. Gore je granica. Prvi naslućeni komad njine zemlje. I ranjenik pita nosioce da li je i on na granici ranjen. Potom bi bol zbog potresa bio jači i on bi ječao.
Voda je hučala i penušala. To je bila vesela zimska pesma. Kraj stena za kolje su bili privezani mali čupavi konji, i njine velike mršave glave umorno su visile. Kuvari su lupali manjerkama, i kazanima. Dim se lagano dizao sa ognjišta.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Svima je zajedničko samo da svoje zube ne prestaju zašiljavati drvenim prutom. Njine komplikovane frizure čine ih grdno glavatim, ogrtači su im puni širokih nabora sa divnim osenčenjima, široke bluze
Svaki njin pokret predstavlja jednu harmoniju. Njine reči odleću u tiho nebo kao ptice. Sve su ulice pune crnih šetača, sanjalački nasmešenih.
Mnogo ljudi izležava se bez odela po urođeničkim dugim posteljama ispletenim od trske. Njine tamne oči pune su plavog neba koje se gasi.
To nije vrelina zrakova koja ubija, već ugao pod kojim ovi padaju, i naročito onaj deo njine spektralnosti koji je jači na Ekvatoru no na severu.
su izgledali tom tišinom i tim mirnim ritmom tako prostrani i tako večiti, da bi čovek i nesvesno zamislio kako se njine tamne pleći produžuju u raširena anđelska krila.
Stanovništvo je po rastu veće a njegova koža je obasjanija; naročito su žene sad divne. Njine grudi su retko kad isušene. Naprotiv, one koračaju ispršenih grudi, čiji neobično nabubreli vrhovi trepere.
Od svih plemena, Baule je osetilo najviše onu harmoniju i mir u plastici koji toliko približuju osećanjem njine skulpture klasičnim grčkim skulpturama.
Baule još uvek izrađuju jedinstvene stvari; ali, otkako je tražnja belaca za njine stvari vrlo velika, oni svoju rutinu primenjuju na meko drvo mnogo lakše za izradu.
Kada me vide sa aparatom, cičeći nestaju u zelenilu. Njine dve drugarice, isto tako lepe, pristaju da se slikaju ali najpre obavijaju svoja bedra.
To nas više umara no visoka trava savane. Šef puši cigare a njine pikavce deli pušama koja možda još i sisaju; ona prevrću oči od uživanja.
Na ramenima su im male sveštenice kao one u Bapleu. Njine sasvim kose oči, plavim obojene u krug, i visoka čela pod teškim metalnim dijademama; divne tanke ruke svetle od ulja
Ljudi su iz vremena faraona; staništa iz vremena faraona. Njine najmlađe pesme pevaju o Sumanguruu, koji je bio pre naše bitke na Kosovu; oni crtaju iste crteže koje su crtali još
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
GLAVAŠ: Jesi li redom sve obišao? ISAK: Sve! Kroz pukoti sam zida debelog, Gde ključa nisam mogô dobiti Gledao njine blede obraze Na kojima je strašna očaja Duboke brazde urezivala; A nagog tela jadne ritice, Istruhle davno, u
Sreća naša te se, prikliješteno u tomrucima, nađe još pođešto đaurskoga roblja, te da njine glave ne isječe, listom bi naše padale, dina mi. TREĆI TURČIN: Bi, Suljo!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
To su dakle Turci popalili sva sela u niškom pašaluku, koja smo mi bili zauzeli, krstili ih »Novom Srbijom«, a njine stanovnike naoružali. Turci se dakle svete svojoj raji, što je uz nas pristala.
— O, zacelo ih ima! — A mislite li da njino prisustvo i njine besede raspaljuju oduševljenje u vojsci? — Raspaljuju, raspaljuju, vera mnogo može, ona fanatizira i čeliči.
Černjajev dovuče odnekuda (čini mi se od Karadžića) četiri požarevačka bataljona, te ove sveže trupe potiskoše Turke u njine stare položaje. Da završim opis ovoga teškoga dana jednom bônom slikom.
Tada smo u jednoj tajnoj sednici odobrili 10.000 dukata i 12.000 pušaka za ustanike i pomaganje njine nejači; nešto je od ovoga još za Danilove vlade bilo izdato. — Više od 10 dana proveli smo oko adrese.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
jata raznih želja, A zlatne su — ti ih zlatiš, Tebi lete — ti ih vratiš, Divlje ti se ptice čine, Ne poznaješ jade njine, Sklapaš od njih oči svoje — Moje sreće do dva vrutka — Mila ružo, duše dušo, Šta ti želiš tog trenutka?
Sve što dublje u njih gledim, Primajuć’ im svetlost u se, Sve to većma, sve to jače, Duše njine slivaju se. Mahom dođe mom pogledu, Pa ne mogu razaznati Koje li je moja ljuba, Koje li je moja mati!
XXXI Od muke se pesme viju; Rad leka se suze liju, Al’ ko pita za te noći, Za aveti njene crne, Kad pod kletvom njine moći Oči, srce, sve pretrne. Nigde zvezde, svuda tama, — Pa ni suza, ni pesama.
I ako ti s’ kašto čini Da se suze tvoje suše, Ti se seti otkuda je — To j’ toplota njine duše. Osetiš li časak, koji Radnoj težnji polja traži, Ti se seti ko te krepi, Ti se seti ko te snaži.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ravne kocke dusi tu s njegovim bruje; Vence slave njine sve zemske oluje Nigda spirit neće, nigda kadre biti, I podluni dusi sveže će im viti Dok poslednje traje na nebesi
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Šta će nam puške, što li štampara? Il’ da Latini posle štampaju S porugom njine oštre dosetke Propasti naše ludi posledak?
JELISAVETA: Crnogorce bih učila Tumačit mojih želja migove; Plamenom moje ćudi vatrene Naravi njine tvrde poluge U tanane bih žice sukala, Da mi na želja glasnoj tamburi Pod lakim percem ono sprovode Što im ja
BOGDAN: Zar bi on išao u Turke? RADOŠ: Bi l’ išô, deco! Ta išao je!... S krvi je njine pancir košulja Izgubila mu sjajnost pozlate; A na balčaku sablje ubojne I ne vide se zrna alemska Od njine krvi,
S krvi je njine pancir košulja Izgubila mu sjajnost pozlate; A na balčaku sablje ubojne I ne vide se zrna alemska Od njine krvi, deco, delije! BOGDAN: Bio se s njima, Ali se ne bi njima predao!... RADOŠ: To nikad ne bi!
Bojić, Milutin - PESME
Mi, sinovi njeni, Na putanji blatnoj nepoznat smo stranac, Naš hor slab je njine trublje da zameni. Strah nas je od sunca, noć nas užasava, A Moloh zažaren celu volju guta.
Jakšić, Đura - PESME
Sve tu mirno leži, pod stenom strahote, Iz prašine njine gušteri se kote... Na njoj danas sedim i daljinu gledim: Valjda gdegod bliže miran krov se diže, Ili dobar pastir
Ponoć stade od miline, Pa u čudu samo huče, Gledajući dve stotine, Kako beži i jauče... Dve stotine vojske njine... — Šta ćeš lepše?... Kuda više?... Kad Turaka dve stotine Pet stražara pogoniše!
Ilić, Vojislav J. - PESME
Grobnice kanova silnih trava je visoka splela, I drevne palate njine, i njine pagode svete I Ganges pored njih šumi, Noseći sveštene vale sa daljnih indijskih gora U nedra sinjega mora. 1887.
Grobnice kanova silnih trava je visoka splela, I drevne palate njine, i njine pagode svete I Ganges pored njih šumi, Noseći sveštene vale sa daljnih indijskih gora U nedra sinjega mora. 1887.
kapijama Troje, Strašne ahajske čete na ravnoj poljani stoje, I Feb buktinju pali, i zrači sa visine Bakarne šlemove njine. Čuj! u daljini tavnoj kimvali sladosno zvone, I smeh se razleže njihov i trube njihove ječe.
Pred kapijama Troje Strašne ahajske čete na ravnoj poljani stoje, I Feb buktinju pali, i zrači sa visine Bakarne šlemove njine. 1888.
Umreće istine ljudske, i more stoleća tavni' Pokriće grobove njine. Al' svetli živi Kron, I s njime, kraj zračnog trona, u čistoj, nebesnoj pravdi Živeće večno on. 1889.
Ah, koliko siročadi nad mojim se grobom mole, Kojima je moja pesma ublažila teške bole! Ja sam vido suze njine i plakao s njima često, Meki, dakle, i pripada pravedničko prvo mesto.
Svak za sebe radi, svi za sebe žive, Samo se za propast uzajamno krive. 9. Pa šta me se tiče njihovo veselje, Ili njine nade ili njine želje? Kô sumorni putnik na prazniku tuđem, Zar sa mračnim čelom da među njih uđem?
9. Pa šta me se tiče njihovo veselje, Ili njine nade ili njine želje? Kô sumorni putnik na prazniku tuđem, Zar sa mračnim čelom da među njih uđem?
U cvetu mladosti prve ljubljaše Iponik Helu, I jutro života njinog radost je krasila štedro; Na glas ljubavi njine ožive priroda cela, I sinje, duboko more, i nebo, plavo i vedro.
Kô crne njihove vlasi, tako se i želje njine Pletoše u jedan venac. Pod burom detinjske strasti, Podobno majskome cveću, oni se svijahu družno, Pijući iz zlatne
Uzalud probahu s grada da smetu radove njine, Tukući strelama oštrim s kapija i visine Jer mnoštvo lestvica dugih spremi se još istoga dana, Da se na gradska
Jovo, da bi spasô sestru, Diže se kradom preko hladne Drine, Al' ovde pade, na ovome mestu Pogibe mučki od zasede njine. Delije tada dograbiše momu, A vlasti turske razbojnike skriše...
Stanković, Borisav - TAŠANA
Šta si ti, i kakva si, te da oni nisu voleli? TAŠANA Ne znam. Samo znam da su mu davali neke njine, hadžijske kćeri, a on, pokojnik, nije to hteo, nego, kao u inat njima, uzeo baš mene.
Ali to je drugo. (Kao uvređena na Mironovu sestru zbog njenog izdajstva te njine tajne): A ona ti je to kazala? E, gle ti nje! Ah, samo dok mi dođe!
To joj je i zanat, ona i naše i njine žene...« Ja Stani sve ispričah, a ona se smeje, veli: »Baš snaške nije ljuta, još je veselija, smeje se.
Petrović, Rastko - PESME
Sanjati, sanjati, o, slušati da se iz samog dna smrti penje Taj već davno zaostali poljubac za usne njine rumene. Preći i ova rasvetljenja, preći i ovo gorenje... U onaj čas, u kom se čuje i krv i lišće kako pada.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Sve to jesu njine zadužbine! Ti ostade u stolu njinome i potrpa na gomile blago, a ne gradi nigđe zadužbine; eto nama neće pristat
Obadvije sablje isjekoše, do balčaka sablje dogoniše; pobaciše njine odlomčine, od hitrijeh konja odskočiše, za bila se grla dovatiše, te se dvije ale poniješe na Goleču, na ravnoj planini.
duge puške isturiše, dok to polje magla pritisnula od hitroga praha i olova; tad s̓ u tami mači povadiše, te se njine majke ojadiše, a sestrice u crno zaviše, a ljubovce ostaš̓ udovice, a ogreznu krvca do koljena, a po krvi jedan gazi
— (u građevinarstvu zid, gradski zid plino — plen poarati (poharati) — opljačkati pobaciti — odbaciti: Pobaciše njine odlomčine pobratim — v. bel.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
tako vode potočne, kokono što krvave reke teku, kako da se je na nami izvršilo Davidovo proricanje: »Preloži u krv reke njine« i istočnike njihove, zato da se ne imadu odašta napiti.
Posle vrlo se nadu i raspade se. A oni popovi iznesoše iz njine crkve novce napolje; rekoše: »Ne dostoji se stajati u crkvi krvničkim novcima.
I njihovu će vojsku usnažiti na njine neprijatelje i nas osloboditi od njihova tomljenja i naleta pakostnoga i kvara njihova navređivanja, i naši će vrlo pomagati