Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Bilo je vedro, blago i sunčano martovsko jutro, a kako smo se približavali Njujorškoj luci, topli sunčevi zraci kao da su topili onu hladnoću koja se sakupila u mom telu od stalnog izlaganja ledenim
Prvi utisci iz Budimpešte i Praga bili su bleda slika prema ovoj veličanstvenoj stvarnosti koja mi se ukazala u Njujorškoj luci.
Ta pomisao me je tištala dok sam slušao razgovore iseljenika. Ohrabrivala me je jedino živost koja mi se ukazala u Njujorškoj luci toga sunčanog martovskog dana.
U to vreme uveliko se diskutovalo u njujorškoj štampi o slučaju Bičer-Tilton. Čim sam čuo da je Henri Vard Bičer brat autora ”Čiča Tomine kolibe,” moj sud o Tiltonu
želeo da vidim onog sunčanog martovskog dana pre devet godina, kada sam se iseljeničkim brodom ”Vestfalija” približavao Njujorškoj luci.
mene na palubi, rekao sam da ni sada nemam mnogo više novaca u džepu nego onda kada sam pre petnaest godina prilazio Njujorškoj luci i kada sam prvi put ugledao Kasl Garden, a ipak osećao sam se bogat kao Krez.
Sistem vuče na njujorškoj podzemnoj železnici je praktično isti onaj koji je bio predložen Parsonu, glavnom inženjeru, i on ga je prihvatio
fluorescentnim ekranima Tomasa Edisona, dovela su me do otkrića koja sam izrazio sledećim rečima u dopisu Njujorškoj akademiji nauka od 6. aprila 1896.
aprila 1896. godine. Pronašao sam i kopiju predavanja koje sam održao u Njujorškoj akademiji nauka aprila 1895. godine, a koje je bilo objavljeno u ”Science” 28. decembra 1895.